Italijani – prave zvezde aeromitinga Batajnica 2012

AERODROM BATAJNICA – Dva nastupa italijanskih test pilota na batajničkom aeromitingu ostavili su posetioce i stručnu publiku bez daha – ponovo. Ne štedeći Typhoon niti Spartan, piloti 311. eskadrile (formacijski ekvivalent našem Centru za Letna Ispitivanja) uveličali su nedeljnu predstavu u segmentu koji je pretio da ostane zaboravljen – onom vazduhoplovnom.

Danima posle najvećeg aeromitinga ovogodišnje letačke sezone domaća štampa počela je da objavljuje tekstove koji su na meni i dalje neshvatljiv i duboko uznemirujući način obrađivali temu ovog vazduhoplovnog hepeninga političkim bojama. Nijanse o kojima govorim zapravo su ekstremi političkih stavova sa motivima kao što su: zemalje učesnice, emocije naroda prema određenim nacionalnostima i još dosta elemenata koji nemaju apsolutno nikakve veze sa temom događaja – prikazivanjem aviona na zemlji i u vazduhu.

Pomenute uradke ovde neću linkovati jer ni posredno ne želim da učestvujem u njihovoj popularizaciji. Lično ne podržavam ni jedan emitovani ekstrem koji se mogao čitati predhodne nedelje. Moglo se pročitati zaista svašta osim toga ko je veštije leteo, ko je pobrao više aplauza i ko je spasao ono što smo mi planirali kao miting koji će obeležiti 100 godina našeg vojnog vazduhoplovstva.

Niti je organizatorima aeromitinga uspelo da u medije pošalju poruku da se u nedelju dogodilo obeležavanje veka ratne upotrebe vazduhoplovstva u Srbiji niti su klasični mediji bili zainteresovani da napišu nešto objektivno i pohvalno a da to nije bilo u kontekstu obožavanja Rusa ili da to nisu bile više nego bezobrazne i nevaspitane provokacije Javnog servisa tokom prenosa uživo.

Kao što sam napisao u prvoj analizi, ispostavilo se da su Rusi bili cenjeni zbog nacionalnosti umesto zbog nadljudskih napora da izvedu svoje nastupe pod objektivno velikim očekivanjima i teškim okolnostima (jedan pilot je nastupao na dva aeromitinga u dva dana dok je akro-grupa letela bez svog vođe koji je najverovatnije žrtva političkog progona), Amerikanci su bili izviždani i počašćeni sočnim uvredama, dok su ostali bili pošteđeni jer nije bilo jasnih i popularnih asocijacija na „stvari koje im ne možemo oprostiti“.

Očekivati od svetine da bude faktualno edukovana i da poveže činjenicu da je iz Avijana (italijanska teritorija) poletelo procentualno najviše letelica koje su pobile najviše građana SR Jugoslavije 1999. godine, naravno da je iluzorno. U nedelju i danima nakon ventil je pustio najprizemnije emocije frustriranog i nekulturnog naroda koji nema svest o realnom već o mitomanskom i sirovo pojednostavljenom. Gosti nisu bili gosti dok su domaćini u pojedinim trenutcima crvenili.

Vazduhoplovstvo i letačka veština nekako nisu uspeli da izađu u javnost kao dominantan utisak. Krivce i dijagnoze treba tražiti na sve strane osim u Vojsci Srbije koja je zaista dala sve od sebe da narodu pokloni još jednu predstavu kakva se retko viđa. Ja im se u ime manjinskog vazduhoplovnog naroda još jednom zahvaljujem.

Italijani

Za to vreme, van očiju javnosti, dešavalo se ono što se inače dešava na sličnim aeromitinzima. Piloti su se sami organizovali i ugostili svoje kolege, upoznavalo se, družilo i kako se sterilno kaže – „razmenjivala su se iskustva“. ViPVO pripadnici za razliku od svetine nisu psovali kolege koje su pozvali, nisu ih provocirali niti su bili nevaspitani. Pored „podbadanja“ koje je očekivano i koje zaista spada u zdrav humor, nije bilo incidenata i kako Tango Six saznaje, na hangar party-ju (koji nije bio u hangaru) pripadnici naše vojske dobro su se provodili sa pripadnicima Nato saveza. Iz nekog razloga bilo je smeha, dobrog provoda i međusobnih simpatija. Neprijatno za čuti, ali naši letači nisu diskriminisali po poreklu i pripadnosti.

U nezvaničnim pričama i po utiscima koje sam čuo u danima nakon aeromitinga, Italijani su istinske zvezde 2. septembra. Pored objektivno najveštije demonstracije letelica u nameni i van nje, nisu možda dobili toliko pažnje od publike kao što su je dobili od domaćina iz ViPVO. Ne zbog toga što je to bilo očekivano ili usiljeno već zato što su jednostavno Italijani bili najvedriji i prijemčiviji za komunikaciju. Needukovani posmatrač bi smatrao da su Rusi imali najbolji tretman, dok su u realnosti oni bili manje komunikativni i raspoloženi za razgovor. Nešto što im niko normalan inače ne bi zamerio, ali kao što sam gore napisao, pre dva vikenda nije bilo mnogo normalnosti.

Ako se vratimo u domen avijacije, veštine prikaza letelica, truda i prijateljske pomoći Srbiji i njenom ViPVO, treba pomenuti Dance, Ruse, Amerikance, Autrijance, Francuze, Slovence, Bugare, Turke, Mađare i na kraju Italijane. Italijane kao one koji su kompletirali doživljaj, koji su ostavili najlepši utisak i koji to već tradicionalno čine. Po mom mišljenju Italija je jedina država čije profesionalce možemo za nijansu više izdvojiti od drugih. Primetićete, rekao sam profesionalce, ne državu kako je to danas izjavio naš vrhovni komadant.

Spartan je uspeo da se pokvari, domaćini iz Srbije su ponovo pokazali svoju fleksibilnost u organizaciji i Italijanima ništa nije falilo sve do odlaska. Kao ni Rusima, kao ni Amerikancima, kao ni…

Neka ovo bude poslednji tekst na ovom sajtu koji ima ovakvu nevazduhoplovnu analizu ali neka vam i služi na opomenu da politika na ovim stranicama nije dozvoljena.

U to ime čestitam i akro-grupi hrvatskog ratnog vazduhoplovstva koji je pre godinu dana osvojio i

Ostavimo da se politikom bave oni koji njome ne znaju da se bave. Ovde pričamo samo o avijaciji.

FOTO: Dimitrije Ostojić

Tango Six izveštavanje sa aero-mitinga Batajnica 2012 pomogle su Jumbo Grickalice.