Istočno ili zapadno? Sa ili bez tendera?

Takozvana „direktna pogodba“ u nabavkama vojne ili policijske opreme kategorija je koja ima opravdanje u sivim zonama „državne bezbednosti“. Ništa neobično ni strano u praksi većine država sveta kada je potrebno brzo i bez znanja javnosti nabaviti opremu koja presudno doprinosi bezbednosti zemlje.
Kako ispada da su države sa najvećim vojnim budžetima na planeti u isto vreme i demokratije sa efektivnom civilnom kontrolom službi bezbednosti i kako moraju poštovati konkurentnost sopstvenih odbrambenih industrija postoji nešto što izmisliše davno.  Zove se tender.

Pored nabavke novog višenamenskog borbenog aviona, Vojska Srbije bi po strategiji razvoja sistema odbrane do 2020 godine koja je usvojena prošle godine u Skupštini Srbije trebalo da dobije još novih borbenih sredstava. Početkom ove godine krenulo se u pripremu nabavke novih transportnih helkoptera. Želja je bila da se kupe četiri ruska helikoptera Mi-171. Odluka o nabavci novih helikoptera bila je svakako razumnija i hitnija za ViPVO, VMA i druge organizacione celine Vojke Srbije.

Pitanje nikako nije bilo da li je potrebno nabaviti još helikoptera uzimajući u obzir trenutno stanje Mi-8 flote. Pitanje je da li je bilo planirano sprovođenje javnog i transparentnog nadmetanja na kojem bi se našli i drugi, istočni ili zapadni, proizvođači helikoptera?

Planirana direktna pogodba realizovala bi se za cenu koja je trebalo da iznosi između 13 i 14 miliona dolara. Helikopteri o kojima je reč bili su polovni, sa brojem sati letenja u eksploataciji između 150 i 200. Bazno opremljeni i bez specijalizovane opreme za MEDAVAC verziju. 

Priča o nižoj ceni nabavke pada u vodu kada je reč konkretno o helikopterima proizvedenim u Rusiji. Dok je u prošlosti i bilo moguće kupiti ih jeftinije, u poslednjih nekoliko godina cena (novih primeraka) se skoro u potpunosti približila zapadnim ekvivalentima. Da li bismo onda, da je kupovina realizovana, prošli jeftnije u odnosu na kupovinu helikoptera nekog drugog svetskog proizvođača? Nikako.

Činjenica da su ovi Mil-ovi bili polovni ne treba da buni ili da služi kao olakšavajuća okolnost. Kapaciteti remonta i praktično održavanje bili bi izazovi na koje bi se na kraju trošio dodatni novac. Sa druge strane za približno istu cenu mogla se realizovati nabavka drugih tipova helikoptera koji u razmatranjima konačnog operativnog veka upotrebe nadmašuju Mil-ove.

Jugoslovenska vojska je do ranih osamdesetih godina prošlog veka kompletirala flotu od preko 90 primeraka helikoptera Mi-8. Nije poznato koliko ih je u ovom trenutku u operativnoj upotrebi ali taj broj verovatno ne prelazi pet primeraka.  Više svedočanstvo o ruskoj tehnici nego o našim tehničarima i remontnim kapacitetima. Isti ti ljudi podjednako vredno rade na tipu helikoptera Gazela i znamo koja je njegova raspoloživost. Ukoliko poredimo helikoptere iste kategorije (srednje transportne) i pričamo o veku upotrebe dovoljno je uzeti kao primer bilo koji zapadni primerak koji dokazano u praksi premašuje 20 godina realne upotrebe Mil-ova. Parametar koji postaje bitan ukoliko se štedi pri kupovini ili ukoliko su novčana sredstva prilično ograničena.

Pored hendikepa u pogledu očiglednog nedostatka novčanih sredstava možemo li sebi dozvoliti i hendikep u vidu srozavanja ugleda kroz nerealizovanje tendera? Afrika je kontinent gde prodajemo. Ne etiketa koju želimo.

FOTO: Vojska Srbije