„Sudar“ Aviogenexovog aviona i aerodromskog vozila

BEOGRAD – Kako su jutros preneli svi veći mediji, avion Aviogenexa Boing 737-200 YU-ANP juče je učestvovao u manjem incidentu kada je pred poletanje za Beograd na aerodromu u Kopenhagenu došao u kontakt sa aerodromskim vozilom. Posle spoljašnje inspekcije avion je poleteo a na beogradski aerodrom sleteo je sa tri sata zakašnjenja.

Vest o incidentu potekla je od dnevnog lista Kurir (tokom jutra preneli su je skoro svi veći news portali) u kojoj se navodi i zvanično saopštenje Jat Airwaysa:

– Vozilo za opsluživanje prtljaga na aerodromu u Kopenhagenu ogrebalo je „Jatovu“ letelicu prilikom utovara prtljaga. Na poletanje se čekalo zbog standardnih procedura i dolaska mehaničara koji je konstatovao da je u pitanju ogrebotina na letelici i da ne može da utiče na nivo bezbednosti leta. Putnicima je podeljeno osveženje, a u 13.44 sati avion je poleteo – rekli su nam iz „Jata“.

Po redu letenja Aerodroma Nikola Tesla redovni Jatov let JU371 (koji obavlja Aviogenex) sleteo je u 15:57, tri sata kasnije od očekivanog vremena sletanja.
 

Navodnici

 
Da li je Jat „ponovo“ „žrtva“ nepreciznog medijskog izveštavanja? Delimično.

Po svemu sudeći navodnici se u ovom slučaju mogu staviti i na termine sudar i autobus. Činjenica da je letelica juče uopšte i poletela dovoljno govori o konkretnoj težini incidenta. Da je u pitanju bio značajniji (jači) kontakt između aviona i aerodromskog vozila on ne bi poleteo u tako relativno kratkom vremenskom roku. Deo gde prvobitni izveštaj Kurira materijalno ne greši je spoljašnja vizuelna inspekcija letelice koja objektivno posmatrajući i nije trajala previše dugo.

Da je na primer zaista u pitanju bio „sudar“ i konkretnije „udar“ onda bi to pre ličilo na incident koji se dogodio prošlog novembra na Aerodromu Nikola Tesla kada je „žrtva“ bio avion Lufthanze. Servisno vozilo je više nego konkretno tada probilo trup letelice i ona je taj dan ostala na zemlji.
 

Nepažnje prilikom naizgled jednostavnog voženja po manevarskim površinama aerodroma redovna su pojava širom sveta a poslednje odlaganje poletanja zbog sličnog incidenta Jat je imao 7. juna. Šteta tada takođe nije bila značajna i letelica je posle manjeg kašnjenja poletela za Beograd.
 

Putnici

 
Nakon površne rekontrukcije izveštaja u Kuriru može se zaključiti da je neko od putnika preneo informaciju što objašnjava dramatični ton interpretacije dešavanja.

Jat je svojim saopštenjem odreagovao naizgled adekvatno (iako PR služba ove kompanije to generalno ne ume da radi), novinarka Kurira je prenela impresije putnika (otuda i greška prilikom upotreba termina sudar i autobus) i suštinski vest o događaju je ipak preneta verno.

Naime, ono prema čemu zaposleni u Jatu i Aviogenexu odavno nemaju nikakav osećaj je činjenica da rade u uslužnoj delatnosti. Godine erozije radnih uslova i neprofesionalnog vođenja kompanije rezultirali su time da većina iskreno ne veruje u osnovnu maksimu ove vrste delatnosti – da je putnik uvek u pravu.

Da li je stres čekati „dva i po sata na čak 28 stepeni?„. Velika većina zaposlenih u obe firme grohotom bi se nasmejala na ovu konstataciju uz protokolarnu zamenu teza – „ne smete da pišete kada su Wizz ili Lufthanza žrtve incidenata na beogradskom aerodromu, kada takođe kasne, i sl.“

Jedina istina je da je Putnik bez izuzetka uvek u pravu i u javnim istupima zaposlenih ovih kompanija stiče se utisak da uvek prvo imaju neko opravdanje pa tek onda adekvatnu reakciju. To što u ovom konkretnom slučaju apsolutno nije bilo nikakvog „sudara“, „drame“, „tragedije“ ili „komedije“ kako piše u Kurirovoj vesti,  ne znači da ove novine nisu ispravno prenele jedinu bitnu informaciju široj javnosti – utisak i doživljaj putnika.

Jatova PR služba ponovo pravi grešku, ne pominje i ne insistira na pominjanju formulacija kao što su: „izvinjavamo se“ ili „iskreno nam je žao zbog neprijatnosti koju su pretrpeli naši putnici“. Amaterka upotreba floskule bezbednosti letenja ilustruje koliko je izgubljen kompas u eksternoj komunikaciji srpskog nacionalnog avio-prevoznika.

Bezbednost letenja se podrazumeva, i nikako ne zavisi od bilo koje avio-kompanije pojedinačno. Da često naglašavani „potrebni nivo bezbednosti“ ne postoji – avioni ne bi leteli.
 

Aviogenex

 
Druga državna avio-kompanija još jednom je u letnjoj sezoni pritekla u pomoć prvoj sa svojim jedinim i po starosti jedinstvenim avionom Boing 737-200. Neprocenljiva pomoć Aviogenexa na žalost izgleda nije bila toliko cenjena kako u široj tako i u stručnoj javnosti.

Prvi čovek ministarstva saobraćaja zadužen za vazduhoplovstvo Milutin Popović prilikom nedavne javno-propagandne posete beogradskom aerodromu jednom od svojih izjava skrenuo je taj dan pažnju na kvar Aviogenexovog aviona koji tada nije dospeo u medije.

Najštetnije javno pominjanje Aviogenexa došlo je ipak od strane vršioca dužnosti generalnog direktora Jata koji je na neuobičajeno javan način izneo sumnju da je poslednji C check YU-ANP „kasnio i bio urađen sa dosta primedbi.“