BEG airport status
LYBE 2116:00 Z 040°03KT CAVOK 22/10 Q1021 NOSIG=
Letačke priče Suada Hamzića: Tihi špijun "- Vidra-12, procenite, odlučite, imate odobrenje za dejstvo. - Poruka je bila više nego jasna. Potvrdih prijem."

Letačke priče Suada Hamzića: Tihi špijun

Tango Six nastavlja sa objavljivanjem letačkih memoara Suada Hamzića. Dobili smo ekskluzivno pravo da prvi u nastavcima prenesemo najzanimljivije priče jedne izuzetne letačke karijere pilota Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane Jugoslovenske Narodne Armije. U današnjoj priči Suad nam priča o jednoj pravoj lovačkoj misiji. Misiji koja se završila potpuno drugačije nego što je to, tada mladi pilot-izviđač RV i PVO, očekivao.

Bio je 19. april 1974. godine. Nas tri pilota desetak tehničara, još toliko vojnika, sa 2 aviona L-14i (MIG-21R) iz sastava 352. izviđačke avijacijske eskadrile, bili smo u pripravnosti br. 2 na aerodromu Bihać. Dežurstva u sistemu PVO za našu, iako specijalizovanu izviđačku eskadrilu potčinjenu direktno Komandi RV i PVO, bila su rutina koja nije prekidana od preobuke na nadzvučne avione i zaposedanja aerodrom Bihać 1968. godine.

Za naručivanje preko on-line formulara treba vam manje od 2 minuta. Popunite ga i knjiga vam stiže na kućnu adresu!

Bilo je kasno popodne a niski oblaci koji su povremeno sipali slabu kišu su se vukli iznad aerodroma. Prekraćivali smo vreme uz partiju prefaransa, šahovsku tablu, TV ili čitanje, svako na svoj način. Idilu prekide onaj nama poznati, ali uvek frustrirajući, zvuk induktorskog telefona koji se koristi isključivo u liniji komandovanja, direktno vezan na Operativni Centar aerodroma.

– Vihor. Za jednoga. –  naglasi operativni dežurni koji nam je u stvari preneo komandu, odluku, operativca sa OC Komande 15. divizije PVO koja je bila odgovorna za nadzor i bezbednost vazdužnog prostora Jugoslavije zapadno od linije Slavonski Brod – Sarajevo – Dubrovnik.

U takvim prilikama, iz razumljivih razloga, poleće jedan pilot, obično komandir dežurne jedinice. Kampanjola, u koju uskoči i mehaničar mog aviona, nas preveze onih 250 metara od objekta MPP u kojem smo boravili i aviona koji su se nalazili na trianglu, okrenuti ka pistama br 3 i 4 sa kojih smo obično poletali na takvim zadatcima.

Videh tehničare i vojnike kako, po ko zna koji put, obaraju sportske rekorde pretrčavajući to isto odstojanje. Kampanjola se zaustavi pored prvog aviona uz koji je već, pod punim gasom, radio elektroagregat „APA-3“ za napajanje avio instalacija strujom.
Uskočih u avion i dok se vezah, stavih kacigu, masku, mehaničar mi je već pokrenuo motor. Rutinski uključih potrebne prekidače, izvrših nužne provere a mehaničar mi spusti poklopac kabine. Zabravih i hermetizovah kabinu. Mehaničar trgnuvši snažno poklopac kabine par puta, radi provere zabravljenosti, podiže palac potvrđujuči da je zabravljena. Odgovorih mu podignutim palcem.

Mehaničar mi nestade iz vidokruga a onda i njegove stepenice koje trenutak kasnije videh kako kližu po betonu udaljavajući se od aviona. I „APA“ se udalji. Ispred aviona vidim mehaničara kako gleda levo, desno, saginje se, proverava a onada podiže ruku, sa ponovo uzdignutim palcem i, poput saobraćajca, pokaza u pravcu piste.

Pustih kočnice i avion krenu ka poletnoj stazi broj 4.

Nepun minut kasnije sa uvučenim stajnim trapom i flapsovima uronih u oblake. Kontrolor letenja mi saopšti kanal za navođenje na koji odmah pređoh. Javi mi se OZN (oficir za navođenje) jedan od onih neznanih junaka koje smo poznavali po glasu a retko ih, ili nikada, susreli a bez kojih ni mi nismo imali šta da tražimo u vazduhu.

Dade mi kurs ka jugoistoku, prema unutrašnjosti Bosne i visinu od 7000 metara. Brzo postigavši zadani kurs, visinu i brzinu nešto iznad 1.000 km/č isključih forsaž i ručicu gasa povukoh još unazad da zadržim brzinu na podzvučnoj. OZN mi saopšti da je cilj na toj visini, oko 30 km ispred mene, da mu je brzina nemerljiva. Kao da stoji! Održavam elemente leta po instrumentima a pogled sve češće usmeravam na ekranu radara na kojem sem tzv. stalnih odraza nema ništa, nikakvog cilja.

– Još oko 20 kilometara do cilja. – čuh poruku OZN upravo u momentu kada mi se na samoj gornjoj ivici, u vrhu radarskog ekrana koji je radio u režimu pretraživanja, pojavi svetli odraz cilja. Nekoliko sekundi kasnije taj odraz celom svojom slikom kliznu u ekran. Odraz je imao izgled upravo onakav kakav se pilotima na početku obuke prikazuje kao školski, idealan, primer odraza cilja koji je na tvojoj visini, odnosno u uzdužnoj osi aviona i avionskog radara.

Odraz cilja bio je besprekorno jasan sa tzv „češljem“ čiji su i gornji i donji zubi bili pravilno raspoređeni na gore i na dole, znači cilj na istoj visini, pravo ispred mene. Ne pamtim da sam tako dobar i jasan odraz cilja ikada pre imao na ekranu čak ni kada sam u njemu imao vojne transportne avione poput An-26 ili putničke kategorije DC-9 ili B-727.

– Imam jasan odraz, cilj ispred, daljina 20! – javih
– To je vaš cilj, produžite na toj visini, daljina 18. – odgovori OZN.

Zapažam da se za razliku od uobičajenih ciljeva koje sam presretao sustizanjem ili presecanjem njihove putanje leta ovome dosta brzo približavam bez promene rakursa. Več je na oko 16 kilometara!

Smanjujem snagu motora i izvlačim vazdušne kočnice. Brzina rapidno opada i sa oko 1000 ubrzo videh da je oko 600 km/č. Uvukoh vazdušne kočnice i podesih snagu motora da tu brzinu i zadržim. Daljina do cilja je oko 13 km. Letim instrumentalno ali primječujem da mi je kabina svetla, da dnevna svetlost brzo pulsira, titra, baš kao da sam u samog gornjoj bazi oblačne mase. Lagano povukoh palicu ka sebi i sledečeg trenutka se nađoh iznad same gornje baze oblaka koje kao da ju je neko, nekom ogromnom kosilicom, poravnao. Tek tu i tamo, uglavnom na velikoj daljini, video se po neki brežuljak oblaka vertikalnog razvoja onih „maskiranih“ kumuluskongestusa ili nimbusa kako smo ih u žargonu nazivali, upravo zato što su plovili maskirani u masi kompaktne frontalne, uglavnom mirne, oblačne mase.

Ali istog momenta , ravno ispred sebe, ugledah blještav suncem obasjan predmet neposredno iznad same gornje baze nad kojom je bio i moj avion. Odraz na ekranu je i dalje bio savršeno jasan, daljina oko 10 kilometara.
– Vidim cilj. Visina oko 7000, daljina oko 10 km. – javih.
– Produžite vizuelno, pratim vas. –  javi se OZN tek da potvrdi prijem moje poruke i ispoštuje propisanu proceduru.

Brišem iznad baze oblaka pravo ka cilju. Iako ne očekujem pozitivan odgovor pritiskam na radaru dugme „Zapros“ (upit) za elektronsku identifikaciju cilja. „Češalj“ na ekranu radara se na trenutak transformisao u jednu jasnu svetleču liniju. Nisam ni očekivao da se pojave dve paralene linije što bi značilo da je cilj naš jer tada su, kod nas, tim elektronskim identifikatorima bile opremljene samo novije serije lovaca tipa MIG-21. Daljina je ispod 10 km. Pritiskam komandno dugme na palici i radar iz režima osmatranja prelazi u režim nišanjenja.

Ponovi se savršen, školski, primer rada radara i njegove automatike u novom režimu rada. Nišanski krstić, u obliku obrnutog slova „T“, tzv. „ptička“ (kako je i Rusi nazivaju) je tačno u krugu centra nišana. Na produženoj horizintalnoj liniji ekrana, na bazi daljine, su reperi koji obeležavaju daljinu do cilja.

Za naručivanje preko on-line formulara treba vam manje od 2 minuta. Popunite ga i knjiga vam stiže na kućnu adresu!

Prestajem se diviti tom školskom primeru rada radarske opreme zaključujuči da cilj, ma šta on bio, ima savršen (veliki) radarski odraz. Prenosim pogled u daljinu ispred sebe i pokušavam utvrditi o čemu se zapravo radi, šta je to što stoji iza tako jarkog, blještavog odraza sunca koje mi je iza leđa, malo udesno, i što daje tako snažan radarski odraz ?

Uočavam da taj predmet ima okrugli oblik, vrlo blago izdužen ali i da ispod njega ima još nešto, znatno manje. Pomažem se nišanskim radarom i kratkim pogledom u kabinu vidim da njegova baza označava daljinu nešto manju od 7 km. Koncentrišem se na cilj. Već mi je jasno da je nepokretan, da lebdi i zaključujem da se radi o balonu. Ali kakvom, šta to visi ispod njega?

– Ovo je balon, ispod je nešto podvešeno, daljina oko 6 km. –
– Vidra-12, ovde Rajac, izvršite identifikaciju, utvrdite tačno o čemu se radi. – čuh drugi glas, glas dežurnog oficira sa OC 15. dPVO ovlaštenog da donosi odluke, meni naređuje a čije naredbe moram bezuslovno izvršavati sve dok ga čujem i razumem. Tek ako njega ne čujem imam pravo samostalno odlučivati.

Očekivao sam takvu odluku pa pošto mi veća brzina neće trebati, osim da održavam avion upravljivim, ponovo ispustih vazdušne kočnice i smanjih brzinu ispod 500 km/č da bih imao što više vremena osmatrati objekat koji sam presreo. Čak i na ovoj instrumentalnoj brzini, na visini od 7000 metara leteo sam sa preko 600 km/č stvarne brzine, sa preko 160 metara u sekundi. Skoncentrisao sam se na balon, posebno njegov podvešeni teret. Bilo mi je jasno da je njegov blještavi izgled poticao od njegove svetle boje i refleksije svetlosti sunca iza mene. Ispod njega na užetu (ili sajli) koju sam malo kasije i uočio, na dužini koja je odgovarala jednom prečniku balona visio je kontejner romboidnog izduženog, cilindričnog oblika, srebrenaste boje dugog oko 1/5 prečnika balona, sa prečnikom oko 1/2 sopstvene dužine.

Približavam se cilju. Vidim ga sve jasnije. Pokušavam odrediti njegove dimenzije, namenu. Jasno mi je da nije meteorološki balon sa aktivnom meteorološkom radio sondom koju sam imao prilike videti, držati je u rukama, čiji oblik je drukčiji, čije dimenzije ne porelaze 30 x 30 x 30 cm a koje svakodnevno pored mnogih Evropskih meteo stanica u vazduh jednom dnevno puštaju i tri naše, one u Zagrebu, Splitu i Beogradu. Nije ni balon sa korpom kakve bi koristili vazduhoplovni entuzijasti a ni onaj koje bi radi uveseljavanja publike ili reklama puštale bogatije kompanije željne publiciteta ili reklame.

Krajem oka videh da se upali jarko crvena sijalica u kabini mog aviona. Znao sam da je to signalna sijalica koja me upozorava da moram izaći iz napada na daljini od 1300 metara. Ta signalizacija „Otvarot“ (odvali, izađi iz napada) upozoravala je pilota da mora izaći iz napada, skrenuti energično, da avionom nebi uleteo, sudario se, sa ostatcima sopstvene rakete koju je lansirao ili cilja koji je njome pogodio.

Blagim nagibom skrenuh avion malo udesno i skoncentrisan na balon i njegov teret poslah poruku u kojoj opisah ono što gledam.
I upravo kada sam okrenute glave ulevo posmatrao taj objekat kroz bočni pleksiglas poklopca kabine čuh autoritativni glas, komandu, sa Operativnog Centra:

– Vidra-12, ovde Rajac. Oborite taj cilj! –
– Rajac, Vidra-12, razumeo. Imam samo ove dve „cepanice“. Upotrebih nekakav naš sleng-kod da bih mu saopštio da nemam top već samo dve IC (toplotno)samonavođene rakete V-V, tipa K-13.

Već sam, na rastojanju od 30 do 40 metara proletao pored cilja čiju tačnu dimenziju nisam mogao odrediti ali procenih da je balon prečnika oko 10 metara, da je blago izdužen za oko 10% kao posledica njegovog opterećenja, da na užetu dužine oko jednog prečnika balona, dakle 10-ak metara, visi romboidni cilindar džine oko 2 metra, prečnika oko 1 metar i da je največi prečnik cilindra na granici njegove gornje trećine. Kada čuh konačnu odluku Operativnog:

– Vidra-12, procenite, odlučite, imate odobrenje za dejstvo. –
Poruka je bila više nego jasna. Potvrdih prijem.

Upravo sam proleteo pored objekta. Ručicu gasa premestih na položaj punog forsaža i kada me moćni MM-14 šutnu u leđa avion povedoh u oštar levi zaokret. Povećavajući opterećenje u zaokretu odustadoh od pokušaja da objekat zadržim u svom vidnom polju.

Več sam, u maju 1969., primao naređenje da uključim naoružanje radi upotrebe, kada sam sa pratiocem presreo Aviogenksove Tu-134. Uključiovao sam ga i lansirao K-13 na vežbovnom raketiranju iznad Jadrana, ali po prvi put dobih naređenje da ga upotrebim i u relanim uslovima, bliskim onim borbenim.

Moj nepunih 29 godina star „hardver“ poče obrađivati podatke punih 11 godina, programiran tada najsavremenijim „softverima“ obogaćen sa isto toliko godina letačkog iskustva od čega 7 godina na MIG-21.

Nemam ni top a ni radarom vođene rakete R-5 već upravo jedino oružje koje najmanje odgovara ovoj situaciji, ovakvom cilju. A bio je to izazov koji nisam želeo propustiti ne samo zbog toga što bih nekome smrsio račune, ne samo da bi se mi domogli nečije savremene radio-izviđačke tehnologije koju bi, nisam sumnjao u to, pronašli naši lovci, šumari, planinari, izletnici, seljaci, već i zato što je to bio profesionalni izazov, izazov kojem bi malo koji pilot borbene avijacije odoleo.

U zaokretu pratim porast brzine koja mi sada treba. Moram imati bar 0,82 Maha, uslov za stabilan let rakete K-13 posle lansiranja. Moram imati potrebnu daljinu za nišanjenje, lansiranje i daljinu za bezbedan izlazak iz napada. Poželjno je da imam što bolji refleks sunčevih zraka sa površine balona da bi ta reflektovana toplota navodila IC raketu, dakle imati sunce u leđa. Moram čuti signal zahvata glave bojeve rakete na cilj a u svakom slučaju što bolje elemente za balističko (klasično, slobodno) raketiranje da bi u slučaju odsustva toplotnog odraza raketa prošla što bliže cilju da se aktivira njen bočni optički blizinski upaljač da bi ona, parčadima svoje bojeve glave, uništila cilj.

Moram odrediti nišansku tačku tako da u slučaju nemanja samonaveđenja raketa prođe što bliže cilju, po mogućnosti ne dalje od 10 do 12 metara da bi se aktivirali blizinski upaljači. Brzina rakete je preko 2 Maha plus brzina aviona. Dakle preko 3 Maha ili 1000 metara u sekundi. Sa daljine od 1500 metara to je oko 1,5 sekund leta. Stari dobri Njutn kaže G = 9,81 u sekundi. Znači ako ne proradi IC samonavođenje, nišani precizno, jedan i po prečnik balona, iznad balona, lansiraj na 1,5 km udaljenosti a najkasnije kada se upali ona sijalica „otvarot“ i energično izlazi iz napada.

Ako ne uspem prvom reketom, ponoviću napad, pokušaću drugom. Ako obe rakete promaše cilj i ne aktiviraju se, doći će do automatske samolikvidacije (eksplozije) nakon nekih 15 sekundi leta i, nadam se, njihovi ostaci će pasti negde u bosanske šume ne nanevši nikome nekakvo zlo ili štetu.

Uključujem glavni prekidač lansiranja raketa. Obaram prekidač okidača na palici sa sigurnosnog u položaj za dejstvo. Pojačavam signal zahvata raketa. Uključujem kolimatorski nišan čiju svetlosnu mrežicu u staklu nišana podešavam na intenzitet koji će mi, shodno uslovima dnevnog svetla omogućiti što prieciznije nišanjenje.

Završavajući zaokret za 180 stepeni gledam u pravcu mog cilja kojeg ću, uveren sam, prvom raketom poslati na zemlju, ali ne uočavam ga!

Znam, osećam ga, nije mi prvi put da lako ponovo uočim cilj u vazduhu koji mi je izmakao iz vidokruga, a ovaj još i lebdi. Vidim jasno kondenzacijski trag moga aviona, mesto na kojem sam uključio forsaž i krenuo u zaokret. Na osnovu tog traga, njegovog intenziteta i oblika u 100 metara mogu odrediti njegovu poziciju, mesto gde taj prokleti balon stajao.

Ali balona tu više nema!

Malo propinjem avion. Osmatram sa nešto veće visine, proširujem zonu osmatranja. Nema ga!? Nema nikakvog traga izuzev kondenzaciskog traga moga aviona. Neverovatno!

Javljam to preko radija ali nastavljam let u suprotnom pravcu da napravim manevar, dovedem avion u poziciju da bih ga mogao raketirati onako kako sam isplanirao. Možda će se ponovo pojaviti. OZN mi javlja da ga on još uvek jasno vidi, da je na istoj poziciji ali da mi ne može dati tačnu visinu jer je ne može izmeriti, da je još uvek na oko 7.000 metara.

Nakon nepunih minut leta u suprotnom pravcu krećem ponovo u zaokret. OZN mi pomaže usmeravajući me u pravcu cilja koji i ja ponovo vidim na ekranu radara na daljini od oko 10 kilometara. Izvodim avion u tom pravcu i radar prevodim u režim nišanjenja. Jasno mi je da se balon sa svojim teretom spusio niže, u oblake.

Isključujem forsaž jer mahmetar pokazuje nešto iznad 0,85 a veća brzina mi i tako nije potrebna i bila bi kontraproduktivna (skratila mi vreme nišanjenja) ako se balon ipak pojavi u mom optičkom nišanu, ako bar i na trenutak budem imao uslove da lansiram raketu prema njemu. Reperi daljine na bazi radarskog nišana se približavaju sredini nišana. Daljina je manja od 5 kilometara. Kližu još bliže centru nišana. Na samo 3 kilometra su. Avion mi se, u blagom uglu poniranja, približava gornjoj bazi oblaka. Daljina je malo preko 2 kilometra a avion mi uleće u oblake. Prenosim pogled na letne instrumente . Pali se ono crveno svetlo „otvarot“ signal za izlazak iz napada.

Za naručivanje preko on-line formulara treba vam manje od 2 minuta. Popunite ga i knjiga vam stiže na kućnu adresu!

Razočaran povlačim palicu na sebe i trenutak kasnije kabinu mi ponovo zapljusnu sunčeva svetlost.

Krenuh u zaokret prema severo-zapadu i javih da nemam uslova da izvršim zadatak. Ponovo se oglasi „Rajac“ i naredi mi da se uputim na „livadu“ (uobičajen žargon za aerodrom). Isključih naoružanje i kolimatorski nišan.

OZN u čijem glasu sam osetio isto ono razočarenje koje sam osećao i ja mi dade kurs prema „livadi“ i odobri prelazak na kanal AKL. Sigurno bi bio ponosan što je navodio pilota MiG-a koji je oborio špijunski balon negde iznad Bosne. Nekoliko minuta kasnije, po instrumentalnoj proceduri probivši oblake na dole sleteh. Razočaran.

Sat kasnije završio sam kratak pisani izveštaj o izvršenom zadatku priloživši vrlo preciznu skicu balona i njegovog podvesnog kontejnera, posebno podvesnog kontejnera. Jedino što je bilo neprecizno mogle su biti dimenzije koje nisam mogao tačno odrediti ali mislim da nisam odstupio previše. Mogle su biti manje ili veće za 10% ali njihove uzajamne proporcije nisu mogle znatno odstupati.

Obaveštajni odsek u Komandi RViPVO je identifikovao taj kontejner kao uređaj za opremu za izviđanje svih elektronskih sredstava, sistema veza, komandovanja, osmatranja navođenja i protivdejstava sredstava PVO. Radio signalima ti podaci su dostavljani korisniku na zemlji ili moru. A ko je bio korisnik zna svaki meteorolog jer tada je, kao uostalom u 95% slučajeva vazdušna masa, pa i taj front, na naše prostore stizala sa zapada, eventualno juga-jugo-zapada.

Da sam to sve znao posle poletanja, posebno od momenta uočavanja cilja na ekranu taj „tihi špijun“ bi sigurno završio u šumama oko Mrkonjić grada jer ne bih izustio ni reči. Ne bih javljao ništa, ne bih tražio instrukcije. Postupio bih isto, identifikovao ga i bez reči gađao.

Ovako su oni koji su ga pratili i slušali, čuli i mene, moja javljanja. Ja sam im dao informacije, signal da taj balon, daljiski njime upravljajuči, jednostavno snize za stotinjak metara i sakriju ga u masi oblaka.

I mi smo naučili nešto pa su posle avioni u sastavu dežurnih lovačkih jedinica u pravilu imali podvešene kombinacije naoružanja koje su uključivale top i radarom vođene rakete V-V.

Za naručivanje preko on-line formulara treba vam manje od 2 minuta. Popunite ga i knjiga vam stiže na kućnu adresu!

Autor:

Suad Hamzić Gostujući autor suadhamzic@yahoo.com

Komentari

P

Odlicna prica, sav sam se najezio!
Steta sto balon nije oboren, ali nema veze bilo pa proslo, ceo dogadjaj je "za film"!
Imao bih jedno tehnicko pitanje ako moze Suad da odgovori na koje je rakete mislio kada je rekao R-5 ?
da li je to R-3R (K-13R) ili R-55 ?
Hvala unapred.

Odgovori
J

Radi se o Kaliningrad K-5 (NATO AA-1 Alkali ) koja je bila tzv beam rider, a kasnije je zamenjena svojom unapređenom verzijom K-55 (R-55) sa poluaktivnim radarskim ili IC vođenjem . https://en.wikipedia.org/wiki/K-5_%28missile%29

Inače, mnogi od tih lovaca-presretača 2.generacije, koji nisu imali topove, bili su praktično skoro potpuno beskorisni sa prvim verzijama IC , radarskih ili beam-rider raketa. Ovde su opisane sovjetske, ali i američke nisu bile mnogo bolje, posebno po nepouzdanosti poznati AIM-4 Falcon

I

Ja sam radio na V-V raketama koje su koristili MiG-21, ali je ovo očigledno davno napušteno naoružanje. Inače, kada sam ja bio u službi koristile su se K-13 ( vrlo kratko jer su im istekli svi mogući resursi ), R-3R, R-13M i R-60…

v

Pa stvarno je ta JNA bila puna zgubidana i dembelana. Žderali su se putera i meda i imali ptičijeg mlijeka. RV je imal stotine aviona i svu silu prateće tehnike, ali mozgovi su im se bili usalili. Jedan MIG-21 neadekvatno naoružan nije mogao da izađe na kraj sa balonom. Sramota. Ali ima pravde, završili su kako su zaslužili.

Odgovori
S

Bravo…

K

Ote mi reč iz tastature, šepurili su se u rejbankama na stajanci, karta sveta obavezno u džepu , enormne plate i dodaci, stanovi od 150m2 itd a ovamo balon mu pobeže. Pa trebao ga je pod ručnom okrenuti ili napraviti kobru i pucati iza leđa kao na filmu hahaha. Čuj daljinski kontrolišu balon i namerno ga spuštaju u oblake, papa-paranoja…Da ga nije možda promaja pomela kada je prošao pored balona.

V

Jesi li ti budala od rodjenja ili je ovo naknadna fabricka modifikacija?

V

Krki vetees,

Jos uvek nisam dobio odgovor na moje pitanje.

N

Vortex, baš si zloban.
Čovjek je lijepo napisao da im je to bio prvi takav susret i da su kasnije nosili druge kombinacije naoružanja.
"I mi smo naučili nešto pa su posle avioni u sastavu dežurnih lovačkih jedinica u pravilu imali podvešene kombinacije naoružanja koje su uključivale top i radarom vođene rakete V-V."

JNA bi bila efikasna, skupa sa teritorijalnom odbranom da nas je napala neka granična zemlja a nije bila efikasna u građanskom ratu jer se nije snašla (ideološki, i isto tako zbog izdaja/sabotaža kadra koji nije htio Jugoslaviju).
To zašto se sve rušilo, zašto se rušila Jugoslavija, a moglo se popravljati, to je druga priča…

V

Ne vredi Vortexu objasnjavati bilo sta. On ima ugradjenu naknadnu modifikaciju u glavi. Sve zna, svugde je licno bio i ne slusa tudja iskustva i znanja.

To se ne moze lako postici. Ne moze to svako. Kvalitet je to!!!

v

Imao sam dvije inovacije na sistemu AS-70, priznate i novčano nagradjene. AS-70 je pod kraj sedamdesetih bio sam vrh, nešto najbolje što se imalo. Tad raditi inovacije i digitalizirati EHT blokove je 1A. To sam radio kao vojnik. Sve prototipe, tehničku dokumentaciju sa električnim shemama, proračunima, montažnim uputama i sl. sam načinio i prezentirao komandi u Zemunu. Sklopovi su pokazali nevjerovatnu robusnost, izdržljivost i stabilnost u radu, za razliku od švedskih koji su kašljucali ako bi ga čovjek krivo pogledao. Toliko o modifikaciji u mojoj glavi.
Tokom te godine dana, ustvari osam mjeseci na tom rasporedu, u toku vježbi nagledao sam se takvih bisera da mi je dosta za cijeli život. Na svakoj vježbi bio sam neposredni svjedok sveg i svačeg od "elitnih" kadrova. OZN su pokazivali nevjerovatno nizak stupanj obučenosti i izostanak elementarne inteligencije. Kulminacija je bila kada je u vježbi navođenja letač na mig-21 počeo da nabraja i psuje živu i mrtvu familiju OZN-u jer ga je naveo na "cetinje" tj. civilni DC-9. Bilo je tu presretanja kolega iste strane i sl. Šampioni po gluparijama su bili major Tomić i poručnik Vidosavljević.
Ah o tim likovima i njihovim postignučima bi se mogao snimiti cjelovečernji film. Ti "drugovi" su imali priču u stilu "razdoblje"JRV započinje sa nama i poslije nas raspad.
Vlado, neodoljivo me podsječaš na te protuve. I pored tog što sam bio mlad znao sam taktički zaobići te likove bez da pokvarim frizuru i da ih ostavim nasankane. Oni su se bahatili, pili ko smukovi i završili kako su zaslužili. Ti likovi (ne samo ta dvojica) su stvarno su trebali modifikaciju u glavama.

V

Znao si da zaobidjes. Verujem ti. Nagledao sam se takvih kao ti u mom zivotu, za dva zivota.
Samo cute, klmaju glavom, uvlace u donji deo ljudi, a kad se osame i sakriju iza anonimnosti pljuju po svima, uzdizuci sebe.
Cenim uspensot u karijeri, ali to nema vezs sa karakteristikama licnosti.
Za mene si isto losa osoba, kao oni likovi koje pominjes. Protuve oni, protuva ti.
Uz to si neopisivo dvolican i kvaran. Sakrio si se iza pseudonima, a druge si prozvao imenom.

Odlicno odradjena naknadna fabricka modifikacija na usavrseni nivo protuve, kukavice, licemera i gnjide.

S

Vortex ne sumnjam u Tvoju nadarenost za elektroniku ako je istina ta prica o inovaciji na AS-70 ali sa razlogom sumnjam u ispravnost Tvog mentalnog sklopa opterecenog iracionalnom mrznjom koju ne mozes sakriti. Zasto, cemu ta mrznja i omalovazavanje drugacijih od Tebe ?

V

Suade,
Ne vredi sa takvima pricati. Ko se svog imena stidi i ne potpisuje se njime, nije vredan pisljivog boba. Zamisli tu vrstu kurslusa u glavi, kada se stidis sopstvenog imena. To ni lekari vise ne lece.

1

Da ne postoji slucajno neko nepisano pravilo koje zabranjuje upotrebu pseudonima na internetu, Vlado?

B

Mozda najbolji tekst do sada!! Hvala Suade!

Odgovori
r

Odlicna prica. Poucna. I nista bez OZN.

101….

Odgovori
I

Svaka čast za vas i pilota Hamzića !!!

Odgovori
o

veoma detaljnob i stručno jednom riječju odlično

Odgovori
N

Ne treba se preterano srditi na Hamzica i kolege jer je izvidjacki balon dosta zahtevan cilj, cak iako se unapred zna priroda cilja. Cinjenica da je Hamzic radio na prostoru gde je moguc upad letelica sa i bez ljudske posade dodatno usloznjava oruzanu pripremu aviona. Ono sto mene razocarava je ne Hamzicev neuspeh, vec propust da se posalje drugi avion koji bi ovog puta bio navodjen kroz ARL-S, a kao oruzje imao ili nevodjene rakete od 57mm ili poluaktivno radarski vodjene rakete sto bi onemogucilo onima koji rukovode balonom da preduzmu protivmere. Kako balon nije tip cilja koji moze brzo umaci beslovesno je razmisljanje tipa "neka ga kad je vec tu" dok se gro posade izlezava.

Unistenje balona je relativno slozeno i kada se ima poluaktivno radarski vodjena raketa. 1969 Pilot Su-11 (J. N. Kravec) 179 GvIAP je lansirao raketu a potom prijavio da je samo donja polovina kontejnera sa spijunskom opremom otpala dok balon jos leti. Jedino sto su oni imali dovoljno mozga da usmere i drugi Su-11 na balon.

Odgovori
J

Izviđački balon je letelica za jednokratnu upotrebu jer je vrlo retko moguće onom ko je balon poslao da pokupi njegove ostatke pošto ne kontroliše teritoriju. Zbog toga se na njih ne postavlja oprema koja je veoma vredna ili ne sme pasti u tuđe ruke, već ono što je "potrošna roba" . U konkretnom slučaju dotični balon je po svemu sudeći već obavio svoj zadatak i svakako je pao negde u unutrašnjosti SFRJ iako nije bio oboren. Ne verujem da bi sadržina opreme u izviđačkom kontejneru bila toliko interesantna – osim možda određenih sklopova za enkripciju koji su verovatno bili zaštićeni sistemima za samouništenje.

M

Odličan si Hamzo,samo nastavi sa pisanjem . Celog veka tražim takve priče a nalazio sam ih samo od stranih pilota (autora) . Konačno da neko od naših ispriča šta ima, a vidi se da ima . Samo napred Hamzo , i ne štedi reči.

Odgovori
E

Raketu AA-1 Alkali …koliko znam RV i PVO i nije imala u naoružanju…u tekstu se jasno kaže K 13 A (AA 2 koji je kasnije doživeo modernizaciju kasnije kroz AA 2 Advanced Atoll) i koja je bila podjednako pouzdana kao i njen američki pandan AIM 9. I ako su indijski piloti prijavili koeficijent pogodaka 0.9, američki podaci iz Vjetnama o pouzdanosti "Sidewinder-a" od 0.09su mnogo bliži istini. Ako se po nekim izveštajima Atol može smatrati i inferiorniji od AIM 9….jasno je kako je došlo do gore opisane situacije

Ali treba dodati i da je ovakav cilj …niskog IC odraza…gotovo nemoguća misija za bilo koju raketu V V sa infra crvenim senzorom prve dve generacije…jer odraz ne postoji (nema TMM motora ili bilo kakvog izvora toplote)
Amerikanci 80 ih nisu mogli da obore klipni avion zbog razlike u brzini presretača i cilja i pored postojanja toplotnog zračenja

Odgovori
J

JRV je gotovo sigurno posedovalo R-55 (K-55), jer je upotreba iste opisana u uputstvu za L-17 (Mig-21 bis) a mislim i da ima slika . Što se tiče ranijih verzija, pa mislim da treba verovati Suadu . S tim što treba uzeti u obzir da je ova raketa više puta modernizovana da bi ostala koliko-toliko aktuelna, tako da je pitanje koja je tačno verzija u pitanju .

Ж

Погледај мало слике југословенских МиГ-ова 21, итекако су били наоружани и ракетама РС-2УС тј. АА-1. Најпознатија слика је свакако фотографија Антона Туса како улази у МиГ-21ПФМ наоружаног са две такве ракете.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Putnik na: Objavljen tender za linije od javnog značaja sa aerodroma Morava do Beča i Soluna: Izdvojeno 5,7 miliona evra za avion od minimum 70 sedišta

Gospodin Vojinovic pomenu na N1 da je limit 1 milion putnika za druge aerodrome. Gde mogu da nadjem izvor za taj podatak, hvala!

21. Oct 2019.Pogledaj

NenadR na: [FOTO REPORTAŽA] Sloboda 2019: Novi helikopteri, poručnici u MiG-ovima i najrazovrsnija vojna tehnika na jednom mestu do sada

@Marko Mislim da se je negde pisalo da bi Srbija mogla dobiti ovaj model: T-72B1MS “White Eagle” (Object 184-1MS) Isti imaju Urugvaj, Nikaragva i još neko, ne mogu se sada setiti. Sad, koliko je ova verzija dobra, pojma nemam.

21. Oct 2019.Pogledaj

Nixon na: [FOTO REPORTAŽA] Sloboda 2019: Novi helikopteri, poručnici u MiG-ovima i najrazovrsnija vojna tehnika na jednom mestu do sada

У данашњој изјави Борисов, руски шеф за Војно-индустријски комплекс је потврдио да је Србија купила Панцир С. При томе није наводио количину али је рекао да је Србија са портфолиом набавки од 600 милиона $, у односу на војску од 30.000 војника и величину државе значајан купац. Остаје да се види шта је у том…

21. Oct 2019.Pogledaj

NIs airport observer na: Objavljen tender za linije od javnog značaja sa aerodroma Morava do Beča i Soluna: Izdvojeno 5,7 miliona evra za avion od minimum 70 sedišta

Svaka cast moderatorima na ultra brzom brisanju postova koji ne sadrze ni trunku nekulture i vredjanja, tek po malo konstruktivne kritike. Ovo stvarno nisam ocekivao, bar ne ovde...Strasno!

21. Oct 2019.Pogledaj

Send this to a friend