Ukrajina: Drugi čin počeo, vazduhoplovne snage spremne

BEOGRAD – Prekjučerašnjim referendumom na poluostrvu Krim narod ukrajinske Autonomne Republike Krim opredelio se za izlazak iz države Ukrajine i pokazao da je većina stanovnika za opciju da se Krim pripoji Rusiji. Vlasti Krima su nakon dolaska novih vlasti u Kijevu otkazali poslušnost i krenuli putem odvajanja tog dela ukrajinske teritorije a uz očekivanu pomoć Rusije. U međuvremenu, vazduhoplovne snage zainteresovanih zemalja nastavljaju sa nadziranjem situacije.

Ruska Federacija je na Krim poslala svoju vojsku kako bi pomogla tamošnjim proruskim snagama samoodbrane koje su formirane iz straha od sukoba koji bi mogli biti izazvani od strane ultradesničarskih antiruski raspoloženih aktivista koji su učestvovali u nasilnoj smeni ukrajinskog predsednika a čije vođe su deo novih vlasti. Svakako, Rusi su poslali i pojačanja svojim postojećim snagama kako bi zaštitili svoje baze, pre svega bazu Mornarice u Sevastopolju i vazduhoplovnu bazu Gvardeskoje.

Snage samoodbrane i ruska vojska su gotovo bez otpora i bez ikakvih borbenih dejstava zauzele većinu vojnih baza ukrajinske vojske, a najznačajnije su i nama najzanimljivije vojni aerodrom Belbek, mornarička vazduhoplovna baza Novofedirovka i baze protivvazduhoplovne odbrane u Evpatoriji, Feodosiji i Fioljenti.  Treba ipak reći da je gotovo 30 od 34 jedinice ukrajinske vojske prihvatilo da ne prizna nove vlasti Ukrajine pa je miran scenario za mnoge bio očekivan. Plovila Ratne Mornarice Ukrajine, čije su posade ostale verne vlastima u prestonici, blokirana su na razne načine čak i fizički potopljavanjem olupina na izlazima iz baza.
 

U vazduhoplovnoj bazi Belbek nalazi se stacionirana 204. avijacijska brigada a u njoj je zatečeno oko 45 lovaca MiG-29 varijanti 9-13 i dvoseda MiG-29UB kao i dva školsko-borbena aviona L-39M1. Novofedirovka je baza ukrajinske mornaričke avijacije sa Mornaričkom avijacijskom brigadom koja se sastoji od avijacijske eskadrile sa desetak aviona Be-12, An-26 i An-2, i helikopterska eskadrile sa petnaestak helikoptera Ka-27, Ka-29, Mi-8/9 i Mi-14. Jedinice protivvazduhoplovne odbrane sa 50., 55 i 147. pukom u bazama u Evpatoriji, Feodosiji i Fioljenti a u njihovom arsenalu se nalazi i raketni sistem velikog dometa S-300  starijih verzija S-300PM i PS. Inače, ruske snage su na teritoriji Krima dovukli određenu količinu naoružanja među kojima je i RS PVO S-300 ali i sistem obala-more Bastion-P dometa 300 km.
 

Zapadne sile predvođene SAD podržavaju nove vlasti u Ukrajini i ne priznaju referendum na Krimu a započet je i proces uvođenja sankcija Rusiji. Zvaničan stav je da se NATO neće vojno mešati u neke eventualne sukobe u Ukrajini ali su ipak preduzeti koraci koji pokazuju da zapadna alijansa obraća pažnju na to šta se dešava. Tako je misiji Baltic Air Policing koja ima zadatak da čuva vazdušni prostor Estonije, Letonije i Litvanije poslato pojačanje.
 

U litvanskoj vazduhoplovnoj bazi Zokniai u tom trenutku nalazilo se RV SAD sa četiri lovca F-15 a poslato im je još 6 aviona. U Poljsku, u bazu Lask je iz italijanske baze Avijano poslato 12 F-16 RV SAD ali se ispostavilo da je to urađeno zbog unapred zakazane vežbe sa poljskim RV. NATO je angažovao leteće radarske sisteme E-3 koji će leteti iznad Poljske i Rumunije kako bi nadgledali aktivnosti u vazdušnom prostoru Ukrajine. Poslate su i bespilotne letelice a jedna je čak i prizemljena na Krimu. Reč je o BPL izraelske proizvodnje tipa MQ-5Q ’’Hunter’’ iz sastava američke armije. Istovremeno Rusija je izvela još nekoliko većih vežbi, ojačala vazduhoplovne jedinice u južnom vojnom okrugu a u Belorusiju je poslato 6 lovaca Su-27 koji su se pridružili postojećim avionima kojih je bilo 4. Do kraja godine bi se u bazi u Bobrujsku trebalo naći 24 aviona a to baziranje je dogovoreno još pre ukrajinske krize.