Analiza: Kakva je budućnost Germanwingsa posle pada aviona A320

BEOGRAD – Kompanija Lufthansa je obezbedila 300 miliona dolara za ukupne troškove obeštećenja za pad aviona A320. Ovaj novčani iznos ukazuje da je kompanija priznala svoju krivicu, ali ujedno postavlja i drugo pitanje. Kakve su posledice po Germanwings posle ove nesreće?

Svaki avio-prevoznik je obavezan da nadoknadi bilo kakvu štetu bez obzira na to da li se ona dogodila slučajno ili se odgovornost prepisuje zaposlenima u kompaniji. To propisuje Montrealska konvencija usvojena 1999.

Ona se odnosi i na najmanja odstupanja od planiranog rada. Primera radi, kada avion kasni, putnik ima pravo da dobije besplatan obrok. Takođe, kompanija je dužna da putniku da novčanu nadoknadu ukoliko mu se izgubi prtljag.

U slučaju pada aviona A320 obeštećenje porodicama poginulih trebalo bi da obezbedi Germanwings, jer je njen AOC bio nadležan za obavljanje leta. Činjenica da je zakonski vlasnik, Lufthansa, preuzeo na sebe rešavanje pitanja nadoknade i pri tom izdvojio 300 miliona dolara, znak je da kompanija priznaje krivicu. 
 

Kako se obračunava šteta?

 
Prema Montrealskoj konvenciji, šteta može da se nadoknadi na dva načina. Ukoliko se utvrdi da je do udesa ili gubitka došlo slučajno, onda je suma nadoknade po putniku ograničena iznosom posebne jedinice koja se zove Special Drawing Right (SDR).

Ona se bazira na četiri valute – dolaru, evru, funti, jenu. Određeni procenat od svake valute se po određenom kursu uzima na dan obračuna i kada se sve to sabere dobija se vrednost SDR.

Primera radi, ako je vrednost SDR približno 1, 389 $, a nesreća nije izazvana nehatom zaposlenih, avio-kompanija je u obavezi da isplati blizu 157 000 $ porodicama za svakog poginulog ili povređenog člana.
 

U suprotnom, ako je do udesa došlo zbog nehata, ovaj limit ne postoji.  Upravo bi ovo moglo da se desi ukoliko se dokaže da je bilo ko u Germanwingsu ili u nemačkim vazduhoplovnim vlastima imao saznanja da je kopilot bio potencijalna opasnost, a pri tom nije preduzeo radnje propisane zakonima i propisima. O tome već spekulišu američki mediji navodeći da će Lufthansa težiti da se nagodi sa članovima porodica poginulih pre nego da idu na sud.

U prilog tome da će se ova kompanija suočiti sa visokom novčanom odštetom, govori i činjenica iz istrage koja pokazuje da je kopilot Andreas Lubic bio na terapiji za lečenje suicida, pre nego što je dobio pilotsku dozvolu, prenosi BBC.

To bi potencijalno značilo da bi svaki oštećeni rođak ili naslednik poginulih u avionu A320 mogao da traži i milion dolara. Kompaniju bi to moglo da košta više od 150 miliona dolara. Ukoliko se tome dodaju troškovi traganja i spasavanja (oko 5 miliona dolara), DNK rezultati, ali i vrednost aviona A320 (5-7 miliona dolara), postaje jasno zašto je Lufthansa za nadoknadu štete izdvojila 300 miliona dolara.

Imajući u vidu da bi cena celokupne štete mogla da premaši i ovu cifru, sve ukazuje na to da će pomoć stići i iz državne kase Republike Nemačke.

Budućnost Germanwingsa

 
Lufthansa Group još u januaru je najavila da će do jeseni 2015. Germanwings inkorporirati u Eurowings, takođe u vlasništvu Lufthanse. Posle nesreće u Francuskoj, jasno je da ovakav plan može da se promeni, jer će se ime Germanwings vezivati za veliku nesreću koja za sobom povlači propust iznutra.

O turbulentnim odnosima unutar Lufthanse, javnost je već imala priliku da se upozna prilikom štrajka zaposlenih.

Zbog svih dešavanja, jasno je da će rukovodioci želeti da se otarase negativnih asocijacija koje su kompaniju zadesile na početku 2015., pa je gotovo izvesno da će Lufthansa, između ostalog, pre razmišljati o potpunom gašenju Germanwings nego o njegovom stapanju sa Eurowingsom.