BEOGRAD – Dok javnost čeka da čuje obećane rezultate rada komisija koje bi trebalo da rasvetle pad helikoptera Mi-17 iz sastava 204. vazduhoplovne brigade Vojske Srbije, Tango Six objavljuje pismo podrške jednog od pripadnika jedinice svom komandantu, brigadnom generalu Predragu Bandiću. Pismo objavljujemo u celosti, a nakon što smo se nedvosmileno uverili u njegovu autentičnost. Namera objavljivanja ovog pisma nije da, na bilo koji način, utiče na tok i rezultate istrage, već da iznese još jedan lični stav o ovom tragičnom događaju. Lični stav koji vojna lica retko iznose a koji je po našem mišljenju bitan radi razumevanja šire slike života, rada i emotivne veze pripadnika RV i PVO Vojske Srbije.
Nedeljno jutro. Jutro kao i svakog vikenda. Jutarnja kafa, porodica na okupu, smeh, kritike, dogovor šta danas uraditi, domaći iz matematike, poseta rodbini… Za porodice četvorice mojih kolega ovo nedeljno jutro sigurno nije kao i svako drugo. Onih najvažnijih u porodicama nema. Prazna je stolica, kafu svoju neće popiti. Nema saveta, nema reči. Praznina.
Nema naših Mehe, Draje, Miladinčeta i Đuke. U njihovim porodicama danas su muk i bol. Crna boja. Tišina koja boli. Kako dalje?
Sudbina koja može da dotakne svaku porodicu vojnika. Pitam se svih ovih dana, da li su poginuli uzaludno? Da li je njihova žrtva bila potrebna? Tko je odgovoran? Tko će da odgovara za moje kolege?
Svako od nas ovih dana ima svoje mišljenje o tome. I razlikuju nam se mišljenja. Poštujem svačiji stav, to je ljudski, ali… Osećam da imam obavezu i da imam pravo da kao kolega, klasić, prijatelj i vojnik napišem par reči.
Mislim, da nisu poginuli uzaludno. Poginuli su vršeći svoju dužnost, koliko god to surovo zvučalo. Poginuli su ispunjavajući svoju zakletvu prema svom narodu, istom onom koji ih je toliko puta ujeo za srce. Poginuli su u pokušaju da spasu jedan život. Jedan jedini život, ništa grandiozno za medije, ali veliko za spas duše.
Godinama su oni kretali na takve i slične zadatke, spasavali su ljude. Sirotinju koja nije uspevala da se skloni u rezervne stanove i kuće. Spasavali su ponajviše decu. Spasavali su budućnost Srbije.
Ne govorim ovo kao licemerni političari, već kažem to kao neko iz stroja branilaca ovog naroda, neko ko je spreman svakoga dana da učini barem slično. Tako mnogo su godinama činili za Srbiju i narod, a bili su do pre par dana bezimeni, nepoznati. Bili su ljudi koji su samo ispunjavali svoju životnu zakletvu. Nešto što su obećali pre mnogo godina, prvenstveno sebi.
Da li su to hteli? Siguran sam da jesu. Godinama se poznajemo. Znam kakvi su to veliki ljudi bili. Svi mi, vojnici, izabrali smo ovaj častan i odgovoran poziv. Odlučili smo da nosimo uniformu i stojimo u stroju prvih branilaca svog naroda i položimo najvrednije ako treba. U tom stroju nalaze se i Mihailo Petrović, Miloš Žunić, Mileta Protić, Zoran Radosavljević, Milenko Pavlović i mnogi drugi.
A moji drugari… Ponekad smo sarađivali, ponekad smo se i svađali, osuđivali prebrzo, grubo, ljudski smo se posle izvinjavali, podržavali u radu, u ispunjenju snova, a nadasve smo se poštovali.
Posle dvadeset i više godina provedenih jedni pored drugih, drugačije i ne bismo mogli. Za svakoga od njih mogao bih napisati predugačke tekstove, tekstove pune lepih reči. Svako od njih je posle toliko godina postao i deo mene. Zato je tuga tako velika.
Moj klasić Drajić Nebojša, svima znani Draja. Znamo se skoro trideset godina. Dovoljno za poštovanje. Daleke 1987. godine zajedno smo se zakleli ovom našem narodu. Kažem narodu, a ne državi. Jer države su promenjive, a narod je uvek tu oko nas. Tog dana na Vracama, brdu pored Sarajeva, okupili su se mladi pitomci 40. klase SVŠ RViPVO da polože zakletvu. Prvi svečani čin u karijeri vojnika. Ispred nas, Komandant klase major Savić Aleksandar. Oko nas okupile su nam se porodice, prijatelji, devojke sarajevske. Svi važni ljudi u našim životima, da kao svedoci, čuju naše reči životne zakletve. Vojničke zakletve. Kratke, jasne i vredne poštovanja. Svih ovih godina naš Draja je nosio časno svoju uniformu i svojim delima pokazao kako se drži reč. Pošten je to momak bio. Vredan poštovanja i ljubavi.
Moj drug Miladinović Ivan, za prijatelje Miladinče. Davne 1986. godine zajedno smo krenuli na padobranstvo. Mala grupa nas zaljubljenika u slobodno nebo. Aeroklub Sarajevo, naš stari instruktor Enver Paloš, odlučnost svih nas da se dobro nauči padobran i iskorači iz aviona u tišinu neba. Tko je jednom bio padobranac, zna o kakvoj ljubavi govorim. Uz to je dolazilo jedno veliko poverenje. Poverenje u kolege oko sebe. Poverenje da ti neko drugi spakuje padobran, a ti da bez sumnje isti uzmeš, staviš ga na sebe i iskočiš. Retko gde u životu se čovek susretne sa sličnim ispitom drugarstva. Miladinče je nastavio svih ovih godina da sanja isti san i da koristi svaku priliku za skok. Bio je glavni most saradnje naših padobranaca i 204. vazduhoplovne brigade. Iza njega ostaju brojna zajednička skakanja i obaranje rekorda. Zaslužio je taj momak da se njemu u čast i sećanje organizuje barem jedno okupljanje padobranaca sa ovih prostora. Toliko mu bar duguju padobranci. I svi mi.
Moj drug Mehić Omer, čak i van granica Srbije poznati Meha. Dalekog 30.avgusta 1990.godine, javili smo se zajedno prvi dan na dužnost. Od tada sam ga zvao – Klaso. Zajedno smo radili, leteli, selili se sa vojskom iz grada u grad, iz jedne države u drugu državu. U našoj 890-oj, Meha je našao mesto gde će raditi, leteti i časno otići u penziju. Sve je postigao, osim onog poslednjeg. Mislim da još ne znamo, koliko će nam Meha nedostajati. Njegove šale, vedrina, široki osmeh.
Poslednji, ali i prvi, naš Milovan Đukarić, mladi kolega, svima znani Đuka. Budućnost našeg vazduhoplovstva. Uvek je bio tu za kolege. Uvek spreman za šalu, savet i priču o boljem sutra. Momak iz ravne Vojvodine. Sa kakvim je ponosom često pričao o svom Mošorinu, ravnici, koliko su Bačvani bolji od Banaćana. Uvek uz osmeh, bez loših namera. Uvek sam volio da se ispričamo, onako drugarski, ne gledajući u godine, čin i zvanje. Nema čoveka u vazduhoplovstvu koji ima nešto zameriti tom momku. Onoga dana, dok smo ga ispraćali na poslednji put, ustao je celi Mošorin. Ustao i stajao u tišini. Nismo ni primetili -neke ljude-. Tada oni nisu bili bitni. Prvi je bio on. Krenula povorka iz njegovog dvorišta. Naš Đuka napred, a za njim porodica, kolege vazduhoplovci i celi Mošorin. Put dug, poslednji. Ulice Mošorina predugačke, bez kraja. Sve je stalo i poklonilo se tom dobrom momku. Škola je stala, crkvena zvona nisu se čula, samo je vetar snažno duvao kroz Mošorinske ulice. Valjda je i on bio ljut, što ovaj mladi život ide pre vremena.
To su bile moje kolege. Sva četvorica kao jedan, najbolji među nama.
One poslednje noći, kad je stigao poziv, poleteli su u mrak i neizvesnost, kao nebrojeno puta do tada. Bio je u pitanju jedan mladi život. Taj život nije imao ime, naciju, veru. Sve te nebitne granice u našim životima. Prosto bio je u pitanju jedan život, a zbog jedne duše treba da se poleti, mora, jer kako bi se oni sami pogledali sutra, da nisu krenuli.
Njihov poslednji zadatak. Svako najbolji na svom mestu. Sigurnost sve četvorice da će svako od njih pružiti maksimum od sebe na tom letu. Poverenje u kolegu pored sebe. Poverenje koje se gradi godinama. Poverenje da se ispuni zadatak ili zajedno pogine. U vazduhoplovstvu, u smrti, svi su jednaki.
Neko kaže bilo je loše vreme. Za vazduoplovce retko je kad dobro vreme, za letenje, za snove, za normalan život. Prate nas u karijeri kiše, vetrovi, magle… Sve ono što nije dobro. Dobro prati samo besne političare, dok se voze u lepim i udobnim kolima. Zato im je tako lako da izgovore prazne reči, da slažu, da obmanu naivne duše. Lako im je da budu sve ono što nisu bile moje časne kolege. Zato smo svi ponosni na naših četvoro kolega. Oni su bili bolji od svih njih. To zna narod, to zna Srbija.
Toliko sam morao da kažem o mojim kolegama, ali isto tako želim da kažem par reči i o mom prijatelju, kolegi i Komandantu. Kad sa nekim provedeš dvadeset i više godina, ne možeš, a da ga ne smatraš i prijateljem, bez obzira na razliku u činu i dužnosti. Ja se time ponosim i ne želim da krijem.
Ovih dana u moru teških reči, osuda, prljavih kombinacija, laži, moram i želim da ustanem i stanem uz svog Komandanta. Ovih dana tako je lako uputiti kritiku, osudu, izraziti sumnju. Ali ovih dana teže je učiniti nešto drugo, a mislim da je časnije i poštenije – stati uz svog Komandanta. Ne bih da ulazim u analize događaja, ne bih da komentarišem izveštaje, tko je kriv, zašto… To ostavljam onima čiji je to posao.
Moj posao je vojnički. Vojska počiva na subordinaciji i jednostarešinstvu. To smo odavno naučili u vojnim školama i to nas prati u celoj vojničkoj karijeri. Svaka vojska na tome počiva. Bez toga smo samo jedna neorganizovana grupa ljudi koji nose uniforme i misle da su vojnici. Uz to osnovno vojničko načelo, postoji nešto što bi trebalo da nosi u sebi svako od nas, svaki vojnik, a to je poverenje u komandu. Poverenje u čoveka koji ti je izdao naređenje. Poverenje da kreneš na izvršenje zadatka. Ako toga nema, kakvi smo mi to vojnici, kakvi smo ljudi!?
U vojničkoj zakletvi svi smo izgovorili i obećali: – Ne žaleći da u toj borbi, dam i svoj život. –
Svih ovih godina, tako smo leteli i radili. Šta je sada drugačije? Tvrdim da svaki vojnik treba da bude uz svog Komandanta. I kad je dobro i kad je loše i kad se dobijaju bitke, a naročito kad se bitka izgubi. Time pokazujemo kakvi smo vojnici. Sebi i drugima.
Svih ovih dana, bio sam ljut, razočaran, pretrpan pitanjima bez odgovora. Ali posle nedelju dana mraka, shvatio sam i da u ovim trenucima treba da budem čovek i vojnik. Treba, moram da stanem uz mog Komandanta. On to od nas ne traži, a zaslužio je. Mislim da bi se sa mnom složili i Meha i Draja i Miladinče i Đuka.
Niko nije želeo da se ovo desi, niko nije očekivao. Zadatak je trebalo da se izvrši i krenuli su. Znam da naš Komandant nije poslao te ljude da poginu, već da spasu jedan život. Znam da ni oni nisu želeli da poginu, već su smatrali da svojim znanjem i iskustvom mogu da izvrše taj zadatak.
Ovih dana tako je lako da se ljudi distanciraju od čoveka koji ih vodi godinama. Tako je lepo sedeti sa strane i očekivati rasplet događaja, ali da li je to ispravno. Da li je… Mislim da nije.
Svih ovih godina, naš Komandant vodio nas je samo napred. Bio je puno bolji od prethodnih. Godinama je on bio brana da nas ne ukinu, da nas ne smanje, da nas ne podele, a svi znamo da je bilo ideja. Njegova vrata svima su bila otvorena, za pitanje, za molbu, za pomoć. Nikog nije vratio. Svakom je pomogao. Koliko je mogao, ali i to je bilo pošteno prema ljudima i sebi. A kakvi smo mi, ovih dana kad njemu treba samo podrška njegovih vojnika!?
Prošle godine, niko nije očekivao snežnu mećavu. Zatrpane puteve. Krenuli su pozivi za pomoć. Da li je trebalo da provedemo te dane u sigurnosti Batajnice? Mislim da ne. Mesto nam je bilo uz taj narod. Naš Komandant nas je poveo. Leteo je tih dana i on sa svojim helikopterašima. Tih dana, ja sam bio lično ponosan na njega, na momke iz helikopterske, na našeg doktora i sve one koji su pomogli. Srbija nas je pozvala i bili smo tamo gde je trebalo. Da li je bilo rizika? Bilo je.
U maju mesecu, niko nije očekivao onakve poplave, kišu koja pada danima, nasipi popuštaju, sistem pred kolapsom. Da li je trebalo da provedemo te dane u sigurnosti Batajnice i gledamo preko televizije kako naš narod strada? Mislim da ne. Mesto nam je bilo uz taj narod. Poveo nas je ponovo naš Komandant. Poveo nas je iz najbolje namere. Da spasemo koliko možemo, da budemo uz narod u nevolji. Tamo u vodi bile su neke naše kolege, nečije porodice, deca, nepoznati ljudi. I svi su pružali ruku da ih neko spasi. Da li je trebalo da nas čuva i da ne polete helikopteri? Zapitajmo se!
Kad je krenuo poplavni talas na Šabac, pozivaju u pomoć. Šta raditi? Ja sam lično uzeo telefon i pozvao Komandanta. Predložio sam da krenemo u odbranu Šapca i Mačve. Svi vazduhoplovci koji ne lete tih dana, a sede na Batajnici i čekaju. Složio se sa time. Da li je mislio da nas šalje u smrt? Nije sigurno, ali više puta nam je ponovio da se čuvamo. Kad nas je poslao, da li nas je zaboravio? Nije!
Trećeg dana bili smo na nasipima kod sela Drenovac-Čevrntija. Zloglasna Čevrntija. Nasipi počinju da popuštaju, vazduhoplovci se ne povlače. Narod u stotinama dolazi da pomogne. Scena za pamćenje. Dolaze neki inženjeri, raspituju se da li smo videli da negde izbija mutna ili bistra voda. Kad im pokazasmo nekoliko mesta oko nas gde voda izbija, pogledaše se i pobegoše sa službenom limuzinom. Pobegoše valjda u Beograd. U Batajnici javljaju Komandantu da nasip popušta. Zna i on da smo tamo mi i da se nećemo skloniti. Poziva helikopter koji je krenuo na drugi zadatak i naređuje mu da promeni kurs, da ide na nasipe kod Drenovca i spasava nas ako je nasip probijen. U trenucima kad su svi mislili da će nasipi pasti, pojavio se helikopter sa našim kolegama. Opšta radost. Sleteli su pored nas. Kratak vojnički izveštaj o stanju. Izveštavaju Komandanta. Naredio je da taj helikopter preleti u na drugu stranu Save i da na nasipu sačekaju šta će se desiti, uvek spreman da poleti i spase nas. Čovek pamti kad shvati da o svakom od nas Komandant vodi računa, koliko god mi bili mali. Naš Komandant nas nije zaboravio!
Kad je u septembru nesreća zadesila Istočnu Srbiju, kiše, klizišta se pokrenula, sela zatrpana. Nemoćan narod poziva u pomoć. Šta raditi? Da li je trebalo da provedemo te dane u sigurnosti Batajnice i gledamo preko televizije kako naš narod strada? Mislim da ne. Mesto nam je bilo uz taj narod. Cela grupa javila se dobrovoljno. Da li je mislio da nas šalje u smrt? Nije sigurno. Onog dana kad nas je postrojio pred put, dugo je govorio, savetovao, ukazivao da idemo na nepoznat teren, u opasnost. Više puta nam je ponovio da se čuvamo, brinemo jedni o drugima. Kad nas je poslao, da li nas je zaboravio? Nije! Posle nekoliko dana, poslao je helikopter i svog zamenika da nas obiđu i vide kakvo je stanje. Kako smo? Došao je do svakog od nas u onom blatu Tekije i ljudski sa nama porazgovarao. Čovek pamti kad shvati da o svakom od nas Komandant vodi računa, koliko god mi bili mali. Mnogi viši su mu to zamerili, prigovorili, imali nešto da kažu. Hteli su da vrate helikopter, ali on je istrajao da helikopter poleti, da nas obiđu, donesu sve neophodne sitnice i podrže tih dana. Istina je da tih dana Komandante drugih jedinica nisam video, a svi mi tamo smo došli do granica koliko čovek može da se napregne.
Kakav bi ja bio čovek, a da to zaboravim? Ne želim da zaboravim i danas odlučno stojim uz svog Komandanta. Titula Komandanta u svakoj vojsci je čast, uspeh u karijeri, najviše mesto gde te svi vide i donosi pohvale, ali uloga Komandanta nosi i breme odgovornosti, težinu donošenja odluka. Ponekad lepih, ali često teških i njemu i onima koji moraju da ih izvrše.
Svih ovih godina, brojne teške situacije stajale su pred 204. vazduhoplovnom brigadom, a odluke je morao da donese on i niko više. Nikada sigurno nije planirao da žrtvuje svoje ljude, već je želeo da najbolje upotrebi svakog iskusnog vazduhoplovca. Ovih dana naš Komandant zaslužuje podršku svih nas, a ne da bije ovu bitku sam.
Znam da će mnogi da mi zamere na ovom tekstu. Neki će biti ljuti, neki će kritikovati i osuđivati, neki će tražiti da sklonim tekst, a znam brojne kolege i prijatelje koji će me podržati. Neću nikome odgovarati na poruke i neću sebi dozvoliti da uđem u sukob mišljenja.
Samo sam želeo da svima jasno kažem:
– Ja stojim uz svog Komandanta Generala Predraga Bandića! –
![[ANALIZA] Da li je borbeni avion F-16 ratnog vazduhoplovstva Ukrajine oboren raketnim sistemom Patriot?](https://media.tangosix.rs/2024/08/ukr-2-262x130.png)
boris
Zar autor ovog foruma nije rekao da ce ova tragedija biti drugacija od ostalih…u cemu se razlikuje objava ovog pisma od dodeljivanja ordenja onomad prilikom pada laste?
Ili imamo drzavu i vojsku koja je spremna da istrazuje prizna i uci na svojim greskama ili imamo prazne referate i privatne emocije kao normu ponasanja prilikom ovakvih dogadjaja
Bez nade da ce mi komentar biti objavljen…
Gost
Auh…..
Zoran
@Boris
ma ja vojnik nema pravo na emociju ali mozda na Marsu, i stati uz prijatelja, Komandant kada je najteze mnogima kao i tebi je jednostavno neshvatljivo…meni je jasno sta je covjek htio reci i svaka mu cast ipak su to "braca po oruzju" , Svaka cast ovom vojniku, apsolutna podrska!
Nikoje
Ali neko mora da bude zrtveni jarac! Pitam se samo dokle ce vojska da trpi stalna ponizenja i zloupotrebe od strane politicara!
Pedja
Ne razumem potrebu da se stane po svaku cenu iza nekoga jer je imao dobre namere. Sta ako je Bandic pomagao politicarima da od ovoga naprave cirkus, odnosno usmeravao helikopter da sleti tamo gde su kamere a ne tamo gde je to bilo najbezbednije?
Dejan
Gde su pripadnici jedinica RV bili kad je tehnika propadala (a RV postalo "virtuelno"), je li neko od njih podigao glas zbog nestajanja RViPVO? Je li neko napisao otvoreno pismo? Niko. A sad pisu anonimna pisma podrske, da general ne bude smenjen.
Da je objavljeno ko je napisao ovo pismo, pa da razumem. Ovako, NE ZELIM da razumem. "Anonimni izvor", "provereni", "poznat redakciji" ne pije vodu. Sve mi smrdi na KOS i Zemun.
Pravila su jasna. Bandicu naredjenja izdaje nadredjena komanda, a ne ministar. I tacka. I treba da ide, nema tu emocija.
Ikarus
Pre će biti da je tvoj post iz ugla KOS i već koječega. Skoro da se ne sećam kada sam pročitao ovako iskren iz srca text iz bilo koje oblasti.Sve je rečeno.
Što se tiče komandnog lanca,ne budi veći katoliko od Pape. A Vučić je naređivao Dikoviću u vreme poplava iako u kriznim ili ratnim uslovima na to ima pravo samo Predsednik Srbije.I gen.Ljubiša D. je slušao i komandovao odbranom Šapca umesto CELOM vojnom operacijom pomoći civilstvu.
Milan S.
To sto je Dikovic slusao premijera a ne ustav vise nego dovoljno govori o njemu kao oficiru i coveku. Obicna nula. Ako je on beskicmenjak, kao nacelnik generalstaba, kakvi bi trebali da su vojnici? Neka skine uniformu da je ne sramoti vise!!! Da prostite, pun mi je nos, takvih oficira. Prosao sam, na srecu ili na zalost, dva rata, kao i mnogi ovde i znam o cemu govorim. Naravno da zbog zluradih moram da napomenem da ne stavljam sve oficire u isti kos i ne generalizujem. I naravno da je mnogo casnih. Ko se nadje prozvan slobodno neka se javi, imao bih jos stosta da kazem!
Jovica
Ulizičko pismo, nedostojno vojnika . Zna se kako je dotični general došao tu gde je, zna se i šta je radio 99-te . Ali o tome nek pričaju drugi . Ono što je važno je da neko mora da preuzme odgovornost ako je posadu neobučenu za noćni let u uslovima slabe vidljivosti poslao na zadatak . To ne može da bude ni ministar odbrane ni bilo koji drugi političar, jer oni takvu naredbu ne mogu da izdaju. To može da bude samo general koji je podlegao njihovom pritisku zbog ko zna čega .
Problem naše vojske upravo i jesu takvi generali i oficiri koji su radi lične promocije i pozicije spremni da krše i najelementarnije propise .
Перица Мали
Браво,све лепо речено.Потписујем. И сам војник литерарних склоности на почетку пише да војска почива на субоординацији. Не видим потребу да се генерал брани литерарним саставима и текстовима бот садржаја.Чињенице и докази су једино релевантне ствари које га могу одбранити или га осудити. Изгледа да је и у војсци субоординација постала климава. Ако је генерал примио наређење да уради нешто што је довело до трагедије,а ако је прави командант,знао за последице, а наређење извршио да се не би замерио министру,онда нема дилеме.Војска је на овим гранама само из разлога што се струка жртвује,субоординација не поштује ради политичких мотива,полтронства и да не кудим више, све је исувише транспарентно.
V i PVO
Istina i jedino istina, koju necemo dobiti
Bute3
potpuno stojim iza ovog komentara, kao da su mi misli procitane.
pilot RV sa preko 20 god letacke karijere
pripadnica V i PVO
Slazem se i zato nam je ovako, jer oni gore nemaju petlju da zastite nas dolje
Nikola
Zanimljivo je da je pismo podrške objavljeno 24. marta, a prve zvanične prozivke na njegov račun su se u medijima pojavile tek 3. aprila.
Dajte, napišite šta je radio 1999., da svi znamo.
Dobrivoje-Valjevac
Svako neka se bori sa svojom savescu, i odgovornoscu, a ja u ovom slucaju STOJIM iskljucivo uz ovih SEDAM neduznih zivota!
Nek pocivaju u miru, i nek im je laka crna zemljica!
Najdublje saucesce unesrecenim porodicama i rodbini.
Dobrivoje-Valjevac
Svako neka se bori sa svojom savescu, i odgovornoscu, a ja u ovom slucaju STOJIM iskljucivo uz ovih SEDAM neduznih zivota!
Nek pocivaju u miru, i nek im je laka crna zemlja!
Najdublje saucesce unesrecenim porodicama i rodbini.
Igor
Da li to znači da Bandić treba biti oslobodjen svake odgovornosti???
Banja Luka
Poštovani,
Prvi put pišem komentar na Vašem portalu bez da sam pročitao članak o kojem se govori. Ako to išta znači gajim veliko poštovanje prema žrtvama poslednje helikopterske nesreće u Srbiji, koja je kao što znate, bila razlog za proglašeni Dan žalosti, kako u Republici Srbiji, tako i u Republici Srpskoj. Ne predstavljam niti jednu instituciju, a čak i moji poznanici imaju drugačije mišljenje o ovoj temi.
Ovo govorim zato što je komentar koji ću dati krajnje nepopularan, ali eto, imam želju da ovo napišem. Iskreno sam ubjeđen da će bolje vrijeme za državu Srbiju i Vojsku Srbije doći onog momenta, ne kada se budžet za vojsku poveća deset puta, i kada dobijemo 100 helikoptera, nego onda kada svima bude jasno da će onaj koji je napisao ovo pismo, u toku vojne istrage o ovoj tragediji, odgovarati.
Uopšte ne znam šta je čovjek pisao. Znam samo da Vojska ne treba da drži konferencije za štampu, nego treba da izdaje saopštenja. Kratka. Znam samo da nije mjesto oficira da govori o plati i opremi. Mjesto oficira je da pogine na zadatku, kao i mnogi prije njega, ili da da otkaz u službi, i časno potraži drugo zanimanje. Svi mi, i ljudi koji su u vojnoj ili bezbjedonosnim službama, a i oni koji to nisu gradimo svoj put. Svima želim da ga izgrade što bolje- ali je smisao vojničke časti da ljudi u zelenom taj put grade u tišini. To je muški i iskreno- sve drugo je laž.
Posljednjih dana u mnogim novinskim listovima je sveopšta hajka na pojedince u lancu komandne odgovornosti. Svi predpostavlju sve i svašta, uključujući i činjenicu da je hrabra posada poginula jer je dobila naređenje da sleti tu i tu. S poštovanjem, ali- piloti su ginuli i na paradama. Testni piloti su ginuli u grupama na razvijanju novih letjelica. Na Su-24, kažu ima priznatih 8 pogibija testnih pilota. Ko je odobrio njihove letove? Da li su te smrti bile neophodne? To su sve vrlo intrigantna pitanja, koja i mene interesuju, ali na njih ne znam odgovor. Razlog je jednostavan- sprovedene istrage su sprovedene interno unutar jedne ozbiljne vojske.
Zašto su ti piloti prihvatali takve zadatke? Mogli su da daju otkaz i otvore slastičarnu? Oprostite, ali to je stvar svakog pojedinca. Ozbiljna stvar. Vojničko je da prihvati službu ili da da otkaz. Vojničko je da prihvati komadanta i sluša, a ne da ga ocjenjuje kao dobrog ili lošeg, te da mu putem sredstava informisanja šalje pisma podrške ili ga kudi. Komadantovo je da odlučuje o životu i smrti svojih ljudi, te da za to da odgovara. prvo sebi, ali i Vojsci. Ali ako za to ima potrebe, interno, nikako javno. Onaj ko ne shvata ove stvari- ne shvata vojnu službu i treba da se bavi nečim drugim.
Vlada
Banja Luka,
Lepo ste napisali komentar. Samo ste zaboravilo jednu sitnicu. Ovo nije bio vojni zadatak. Ovo je bio civilni let. MedEvac ili medicinska evakuacija je po svim zakonima civilni let. Na letu su bila tri civila. Dva odrasla i jedna beba. Nema tu shvatanja i neshvatanja vojne službe.
Helikopter i posada su bili vojni. Let je bio civilni. Žao mi je, ali zakon je zakon i za sve važi. Pa i za oficire i za Generala Bandića. Kao i za Premijera.
Pedja
Pa ne mogu da se porede situacije koje nisu za poredjenje.
Slazem se da ne treba da se glasa za komandata i ministra putem medija, vec treba da se utvrdi ko je odlucio, zasto i da li je odluka mogla, odnosno trebalo da bude drugacije.
Nalazi treba da budu javni, jer ovo nije bila tajna operacija.
Vojkan
Kakav sajam opstih mesta, relativizacija i izbegavanja sustine. Nadam se da je pozadina svega iskrena zelja da se odbrani dobar covek a ne da se zamagli pravi problem. Uostalom, kakvo je ovo otvoreno pismo ako se autor ne potpise. Jasni su mi razlozi za takav oblik komuniciranja sa javnoscu ali to se ne zove otvoreno pismo.
INKL
Ne bih da osuđujem niti pravdam, ovo je lični stav na koji svako ima pravo. Smeta mi jedno : "U vojničkoj zakletvi svi smo izgovorili i obećali: – Ne žaleći da u toj borbi, dam i svoj život. –" Gde je ovde bila borba i ako je bila za koga je bila? Ja svoje dete volim najviše na svetu kao i svako svoje. Postavlja se pitanje da li je život mog deteta bitniji od bilo čijeg drugog. Kada bih ja odlučivao o svom ne bih se zakleo da ne bih bio subjektivan ali onaj ko je odlučivao (na bilo kom nivou odluke) taj je morao biti objektivan i hladne glave. Ovde svako MORA snositi odgovornost pa i pomenuti gospodin. Pilot, vojnik izvršava naređenje (da mogao je i da odbije, da sleti u Mladenovcu ili na bilo kojoj ledini ali šta bi bilo posle?!) ali naredbodavac MORA realno sagledati mogućnosti svog vojnika (što se u ovom slučaju ne dovodi u pitanje) ali i tehnike i uslova za izvršenje zadatka.
woodoo
svako ko komanduje ima i odgovornost za to i to treba ljudski priznati, pa i komandanti za svoje greske trebaju odgovarati ako pogrese .
Srbin
Ма сви ћете ви у пензију да идете на челу са овим Бандићем чим се Србија отараси издајника. Сви у пакету! Од 204. сте направили приватну такси службу Александра Вучића и увек сте му били при руци када је требало да одради страначку и личну промоцију. Било да сте га возикали по Фекетићу, тамо му били при руци, па после у Лозници, па у Обреновцу и сад са овом мучном бебом. Сви ћете бре у пензију. Сви ви веома добро знате шта се десило, због чега и кога и ко је све то омогућио и даље браните свог команданта. Зато нам и јесте овако како нам је. Што ви већ двадесет и кусур година браните ваше команданте а стање је увек редовно. Море смучили сте ми се више!
Srpkinja
Slazem se u potpunosti, ovo je ekipa uvlakaca i ulizica i nepostovalaca znanja i sposobnosti, vec moj tvoj i nas
Kalamurgut
General Bandić je odogovoran jer je zaobišao i preskočio više instanci u lancu komandovanja – ne može njemu da naređuje ministar lično.
Onaj ko je napisao ovo "pismo podrške" ima ime i prezime, pa što se lepo ne potpiše i stane iza svojih reči, nego se krije "iza tastature" ?
7 ljudi je poginulo i nema šanse da "baš niko nije kriv", rezultati istrage su i dalje tajna. i zašto je umesto na matični aerodrom u Batajnici morao "baš na Surčin".
Široko nebo Mehi i posadi, kao i doktorima iz Pazara…
Bute3
ljudi od struke, tj. piloti znaju uzrok pada.
poenta je, sto je doticni general doveo do takvog uzroka.
smatracu ga dostojnim da iskoristi svoju medijsku promociju i lepo licno objasni narodu sta je i kako uradio, tj sta nije uradio.
a ne da neistomisljenike i ljude od struke prekomanduje i sprecava u napredovanju, sto je, na zalost, i dovelo do ove i jos par prethodnih tragedija.
dokle vise???
pilot RV sa vise od 20 god letacke sluzbe
ipanema
pa da vidimo……pismo na starnu sto nije potpisano, ali samo pokazuje velicinu ljudi koja je vladajuca klika zrtvovala.U svakom slucaju…barem se u vojsci zna lanac komandovanja…ako ga je general preskocio da ne bi naljutio AV ili ministra…na tesku robiju..cak i sudjenje nije potrebno.Plasim se da ce se sve pod tepih gurnuti…kao sto to obicno i bude u ovakvim situacjama….jel jbga ovaj je rekao da preuzima odgovornost…onda gdine vi lepo na robiju.
a vojska neka samo i dalje cuti…izgubili su najbolje sto jedna drzava moze da ima…..vazda imamo mi toga za zrtvovanje
p.s lepo bi bilo i da se paznja pokloni porodicama poginulih….i iza njih su ostale porodice koje trebaju ,,podrsku,,
brka
Реч протекторат је правни термин новијег датума. Није војни, будући да у поменутој војној енциклопедији није обрађен. Језички, протекторат је исто што и протекција. Значи покровитељство, заштићивање, окриље, одбрана, посебно: 1) формално покровитељство јаче државе над слабијом; – покровитељство је облик зависности коју империјалистичке државе насилно намећу другим земљама; 2) назив овако окупиране земље.
Перица Мали
Некада је у Војсци постојало нешто што се зове Официрска част. Код правих официра постоји и морална страна професије. После овакве трагедије која је оправдано подигла оволику количину прашине у јавности, неко је морао да осети моралну обавезу и да да оставку на све командне дужности и функције, из моралних побуда, а да ли ће војни врх усвојити ту оставку то нека буде резултат истраге. Начелник генералштаба лепо каже,одговорност имају сви, али је не деле, свако има да одговара онолико колико је допринео или није спречио трагедију. Умешаност министра је требала на конференцији за штампу да буде обелодањена, али обзиром да је беспоговорно извршен његов захтев,наредба или шта већ и није толико битна,он није наредио да се трагедија деси, али онај ко је могао да се одупре притиску са образложењем и упозорењем на ризик,на шта га и правило службе обавезује, ако се не варам, или је можда промењено,треба такође да се обелодани. Сада се чекају резултати истраге и по старом српском обичају, сада сви ћуте, а кад се резултати објаве онда ће сви они који су тим резултатима погођени да отворе уста и кренуће обрачун по таблоидима, и бићемо сведоци новог ријалитија.
old and bold
Sta je ovo, majko moja draga?!! Sta je ovo, po sto puta??!!!! Pa zar je avijacija na ovo spala?!! Stid onoga ko je napisao i onoga ko je objavio. Nedostojno. Je li ovo indikator da je sistem postao nekompetentan??!! Svasta sam očekivao, ali ovakvo nešto….
mile
Kakvo ulizicko pismo. Mada ne bi me zacudilo da ga je i Bandic napisao. Ionako je pravio sebi marketing sa onim detetom i Vucicu u Feketicu. Stomak me zaboli ovakvu glupost kad procitam.
goran
kakva je ovo smejurija…
vladan
koje ljigavo pismo, mora da su ga narucili od pateticne milene markovic iz novosti. meni se bandic zgadio kada je uzeo ono dete i pred vojnim fotografom pretrcao cestu sa njim i uneo ga u helikopter. kao spasio dete iz zavejanog automobila, a dete bio sa dadiljom u kuci. i da, covek nosi uvek u dzepu pincetu za cupanje obrva u dzepu. srpski general.ha,ha, nemojte se za..bavati.
old and bold
Ovo je direktna posledica izlazaka u javnost sa komentarima stručnih, manje stručnih, kompetentnih, nekompetentnih, wannabe-a, volontera (nisam baš pilot, ali mogu da pogledam), frustriranih penzosa. Ovo je sudbina ove zemlje, gde belo nikad nije belo i crno nikad nije crno., gde crno može postati belo i obratno.
Njupi
Nepotpisano, patetično, potpuno prazno pismo podrške.
Kome je ova neprofesionalnost potrebna i zašto?
Nemojte se ovako brukati.
Hrundi
Da ništa drugo nije pogrešno, protivpropisno i protivzakonito napravio u slučaju helikopter (a jeste!), samo za zvanje posade u letu mobilnim telefonom Bandić bi morao da snosi krivičnu odgovornost.
Major
Jeli, a dali neko zna zasto Omer Mehic (rodjen 1967, 4000 sati naleta, najbolji pilot, redovno letio na spasilackim misijama, itd) nosi samo cin majora? Sudeci po uzrastu trebao je da bude barem pukovnik.
B.Matanović
hm, interesantno zapazanje, svaka cast. Mozda zato sto je Omer?
old and bold
Nije.
Ix.
Prethodni komentari su manje-više sve rekli. Ja ću samo dodati da ovo pismo, koliku god neprijatnost da izaziva prilikom čitanja, nije u potpunosti beskorisno. Naime, korisno je jer nam nezvanično (ali veoma jasno) najavljuje ishod ovih tzv. istraga koje tzv. vojska sprovodi. Niko nije kriv, svi su hteli najbolje (a pre svih oni koji su preoteli lanac komande), eto desilo se, nema ostavki niti smena jer najlakše je povući se u teškim trenucima (treba biti heroj i po pa ostati na funkciji), doviđenja u nekoj sledećoj tragediji. Broj izvučenih pouka – nula. Broj radnji koje će se drugačije obavljati u budućnosti – nula. Sve ostaje isto, ništa se ne menja. Do konačnog kraja.
Filip
Super što ste objavili ovaj bljutavi tekst i dali priliku da se javnost da svoje misljenje o Bandiću. Evo nekih činjenica:
1.Organizovao trke aviona i automobila na aerodromu Batajnica pa po kazni poslat u Podgoricu. Kao takav nikada nije planiran za bilo kakvu značajnu funkciju u vojsci.
2.Završio NATO kurseve u Litvaniji i SAD (njemu je bilo malo jedan) uz pomoć političara postade "Ohajo" general koji je ubučen za marketing i ppt prezentacije.
3.Naravno kad tad dođe red da se pokaže sposobnost ,znanje a ne samo sramno slikanje i zlupotrebu dece i vazalni odnos prema političarima ie onda sledi katastrofa za ljude koima on " komanduje".
4.Sistem koji ga je izgenerisao mora ga hitno ukloniti sa bilo koje komandne funkcje i neka ga posalju u kancelariju NATO-a u Brisel jer će oni moći da razumeju i prepoznaju njegove ppt prezentacije o globalnom terorizmu.
5.Takvi komandanti koji imaju avione bez akumulatora,guma i čitača registratora parametra leta i nemaju trunke odgovornosti zbog toga nesmeju ostati da na takvom mestu da bi samo još čitali nekrologe svojim mnogo boljim kolegama.
zZz
Tekst prava sramota! Jeftina patetika.
B.Matanović
Naletjeh na interesantnu stvar pa da je podijelim sa Vama. Na jednom forumu, o VVA ex YU, gdje su lijepo obradjene klase, imena prezimena itd. naletjeh na ovo:
1.
"UKAZ boj 1/37 –SVL br. 19. 09 09.1991. str.640
PREDSEDNIŠTVA SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE .REPUBLIKE JUGOSLAVIJE
OD 20. JULA 1991. GODINE
Ovo je predzanja klasa VVA bilo ih je svih 58, Titov pitomac bio je Bandić Predrag."
2. Neko odgovara na ovaj post:
"Zbog istine i ljudi na ovom sajtu moram reagovati i reci da je Titov pitomac u 40. klasi bio je Slovenac, Ljubo Znidaric, ali je zbog ukupne politicke situacije doslovce "nastimano" (kroz Bandicevo ponistavanje ispita sa 1. godine VVA, a nakon zavrsenog nastavnog procesa i provedenih svih ispita) da prvi pitomac bude Bandic. Sve je odradjeno tiho i proslo neprimjetno zato sto vecine Hrvata i Slovenaca nakon zavrsteka skolske godine i onog cekanja dana promocije vec nije bilo, dok smo mi ostali pitomci 40. klase od toga pravili viceve.
Pozdrav"
Lika
Znate li ljudi, verujte, bez šale, tada pukovnik bandić, na konto "stipendije" sebi i svojoj supruzi, protivno propisima "pribavlja" od vojske 135.000,00 $ a da niko još uvek za to nije odgovarao, ali hoće on i po još ko.
goh
zakletva je
drugacija,umrecemo za srbiju,a ne zbog stvari koje su relativne,ovo pismo vec pokazuje neciju krivicu,ako je prekrsio lanac komande i ovlascenja,neka odgovara
dr.Kilder
klaso ..klaso….sta ti treba da pises pisma ..imas stan ,znas kako si ga dobio ..jel ovo "zahvalnica" za isti …
dr.Kilder
izvinjavam se u ime 40.klase SVS RV i PVO..oni koji nas poznaju ,znaju i ko je ovo napisao ..zvali smo ga i u skoli a i kasnije mimistar ..jedan potpuno bezlican lik …izgleda da mu nikada dosta ulizivanja…
B.Matanović
Jel istina ovo:
"Zbog istine i ljudi na ovom sajtu moram reagovati i reci da je Titov pitomac u 40. klasi bio je Slovenac, Ljubo Znidaric, ali je zbog ukupne politicke situacije doslovce "nastimano" (kroz Bandicevo ponistavanje ispita sa 1. godine VVA, a nakon zavrsenog nastavnog procesa i provedenih svih ispita) da prvi pitomac bude Bandic. Sve je odradjeno tiho i proslo neprimjetno zato sto vecine Hrvata i Slovenaca nakon zavrsteka skolske godine i onog cekanja dana promocije vec nije bilo, dok smo mi ostali pitomci 40. klase od toga pravili viceve."
LP
Otadzbina
Kad procitam brigadni general odmah pomislim da je u pitanju komandant ili nacelnik ranga korpusa ili divizije, odnosno vida. Vojska Srbije je dozivela degradaciju cinova tako da je danasnji cin generala u rangu cina majora JNA..
Vlada
Otadzbino,
Danas ima više generala u RV, nego operativnih letelica. Neki nesoj se prodao za cin i privilegiju, pa ušla voda u uši i misli da je komandant jurišnog puka ili divizije.
Igra se uloge oficira, komandanta kao da je na kompjuterskoj igrici, a ne da žrtvuje tudje živote zbog svog neznanja i nesposobnosti.
Pitam se samo kako mogu da se pogledaju u ogledalo, a da ih nije sramota. Kao i kako ogledalo ne pukne kada se oni ogledaju u njemu?
Otadzbina
Secate li se da je ovaj brigadni general izjavio da je licno on naredio posadi da izvrsi zadatak prevozenja bebe? Tvrdim da je brigadni general preneo zahtev za prevozenje a isti zahtev je primio od visegpretpostavljenog. Posto je dezurna posada primila zadatak u vanradno vreme smatram da je OC taj zahtev prosledio posadi. Drugo, posadi je prvopretpostavljeni komandant eskadrile. U radno vreme zadatak bi primio komandant eskadrile i isti bi preneo dezurnoj posadi. Brigadni general je sam sebi dao poseban znacaj.
Vlada
Sećamo se Otadžbino. Bar se neki od nas sećaju.
Ali se takodje sećamo da je General izjavio da je na osnovu informacija on procenio da se van Beograda ne može nesrećnoj bebi pružiti kvalitetna pomoć, te je on odlučio da se let obavi do Beograda. Pitam se dva pitanja:
1) Šta od medicinskog obrazovanja General poseduje da može da donese takvu odluku?
2) Da li Batajnica potpada pod odrednicu Beograd u Generalovom obrazovanju?
I da razbijem svaku sumnju. Niko ne smatra, uključujući i mene, Generala izazivačem udesa, već se pozivamo na utvrdjivanje krivične odgovornosti oko organizacije i izvodjenja priprema za let.
zittaux
Zašto je uopšte u ovom slučaju angažovana vojska i
vojni helikopter, pogotovo bez ikakve medicinske opreme ?
( Bebi je bio potreban kiseonik, a ne helikopter. Zašto ga nije bilo
u Novom Pazaru ministre zdravlja Zlatibore Lončaru) ?
Zoran
Da ima mrvu oficirske časti, ne bi se krio iza anonimnih pisama podrške!
Nebojsa_BG
Od malih nogu su me fascinirali avioni,i letelice uposte. Zivim u Beogradu, opstina Rakovica, i sa svog prozora gledam ka vodotornju na Kosutnjaku. To je prilazna ruta kada avioni slecu sa juzne strane, iz pravca Avale, i kada prelete preko mog kraja, dovoljno su nisko da mogu da vidim oznaku na repu. Cak sam uhvatio sebe da kada cujem avion u 13:45, znam da je SWISS, ujutro oko 7 slece crnogorac, itd..Zivot me je odveo u medije. Radim kao tv snimatelj vec 20 godina, prelep posao. Svaki dan nesto drugo, nesto novo. Jedno od tog drugog i novog su i ostvareni decacki snovi. Snimao sam za jednu tadasnju rezimsku televiziju ponovno otvaranje aerodroma Ladjevci, posle bombardovanja. Vojska nam je organizovala prevoz helikopterom. Nikada taj let (a kasnije ih je bilo jos) necu zaboraviti. MI 8, gromoglasan, ruski natpisi u njemu, bucan, ali..Iskustvo koje se pamti. Zasto sve ovo pisem? Zbog ovoga sto sam na pocetku napisao. Ceo zivot mi avioni prelecu preko kuce, tako da, kao da ih mogu dodirnuti. Gledao sam sve emisije o nesrecama na Nat. Geo. Entuzijasta sam za sve sto leti, i zaista volim i pratim sve vezano za avio industriju. A sada o ovom slucaju i tekstu. Prvo, kao neko ko je medijski radnik, imam ptanje, jednostavno-KO JE OVO NAPISAO? Autore, ja kada nesto pisem, potpisem se i stojim iza svojih reci. Drugo..Pratio sam prvu konferenciju za stampu posle nesrece. Dikovic, potresen (ne sumnjam u to, zaista), govori sa ocima punim suza. Ok, ljudski je i to, kako je i sam rekao. Bandic, hmm..Takodje potresen, takodje ne sumnjam u njegove emocije. Ali govor tela, tu me niko ne moze prevariti. Odmah sam video da oseca neku krivicu. Prosto je izviralo iz njega da zna da je nesto uradio kako ne treba. Ili, nije uradio kako treba, svejedno. Ali to je bilo toliko ocigledno, da sam odmah to video na njemu. Na kraju, autore ovog teksta, dacu sebi slobodu da kazem da je tekst totalno ulizivacki, i da mu je namena upravo da odbrani generala Bandica, da spere sa njega taj teret koji se video jos na konferenciji, i koji nesumnjivo nosi. Ja nisam lovac na vestice, nemam pravo da sudim nikome. Ali, parafraziracu velikog Mesu Selimovica koji kaze-Predstoji mi sudjenje. A sve sam ja na tom sudu, i optuzeni, i sudija, i porota. Trudicu se da budem posten, I bicu iskren koliko je to moguce. Iskrenost, to je samo nase uverenje da govorimo istinu (a ko u to moze biti siguran?), a postenja je mnogo, i svako se razlikuje izmedju sebe"..Dakle, gospodine Generale Bandicu, kao covek ne sumnjam u vase postenje i dobru nameru. Ali, sudjenje Vam predstoji. I sve cete Vi biti na tom sudu, i tuzeni, i sudija, i porota. Molim Vas, u ime zrtava, gledajte da uradite jedino sto je preostalo. Budite iskreni. Koliko je to moguce, i koliko Vam savest nalaze. Ali budite iskreni, to je najmanje sto mozete uraditi da koliko toliko umirite savest. Ja Vam, kao jedan obican covek i dalje zelim svu srecu u zivotu, nemam nikakvu losu misao usmerenu ka Vama. Ali, i iz istrage se vidi Vas propust. Olaksajte dusu, pre svega sebi, a nama ostalima priblizite istinu koliko je moguce. Jedno tek rodjeno dete, i nasi heroji piloti su toliko zasluzili.
Lovre ABG
Petre, ti si, uz Avijaticar.net, jedini koji se trudi da cijela istina o ovoj katastrofi izadje na videlo. Iz upravo tog razloga ovaj text ne prilici da se nadje na TangoSix portalu. Bandica ne poznajem, bio je klinac kad sam ja bio u RV-u i ne sjecam se da smo se ikada sreli, te zbog to ga ne mogu, i ne zelim, da kometarisem njegove profesionalne pilotske i oficirske kvalitete. Ali da isti ima i malo „muda“, ucinio bi sve da istina dodje na videlo, pa i po cijenu gubitka posla u vojsci – ne bi bio ni prvi, ni zadnji, al’ zato mirno spavas.
Vlado, Air Bag, Hrundi – zadovoljstvo je citati kometare strucnjaka
Lovre ABG
Petar Vojinovic
Lovre,
Inače ne učestvujem u diskusijama u komentarima ali ću tebi odgovoriti zbog tvog značaja za mene od malih nogu :)
Ovo pismo podrške je apsolutno moralo da se nađe na Tango Sixu, ne kajem se ni trenutka što smo ga objavili. Naravno da ne stajemo ni na čiju stranu, pa ni Bandićevu, što smo više puta i dokazali. Moje mišljenje da je on sposoban je moje mišljenje ali to nikako ne forsiramo kao maksimu koja je neoboriva.
Tango Six je jedina lokacija na domaćem Internetu koja je uvek forsirala objavljivanje obe ili više strana u nekoj debati, problemu ili pojavi. Zbog toga je ovo pismo moralo da se nađe ovde. Da ilustruje razmišljanje i osećanja nekoga ko u potpunosti podržava Bandića. Pismo je kružilo po Facebooku i bilo ono dobro ili loše, preterano ili umereno, ono ilustruje jedan deo razmišljanja u RV-u. A mi smo se uvek trudili da prenosimo atmosfere, sa svih strana.
Pozdrav i bolje te našao ovde :)
Lovre ABG
Fer odgovor. Samo nastavi tako, a istina ce doci na videlo prije ili kasnije. Pozdrav, pa cemo se citati sa vremena na vreme. :-)
Vlada
Lovre, pa gde si nestao sunce mu žarko!?
Usudiću se da predstavim Lovra.
Još jedan od Pilota (da veliko prvo slovo), koji su sa ponosom nosili epitet Oficir i Džentlmen. Stara škola JNA, kada je poštenje, čast i obraz, uz znanje i veštinu, bilo za podrazumevati u pilota. I sa kojim se mi svi piloti ponosimo. Čovek koji je osnovao ABG forum i doprineo obrazovanju i vaspitanju stotine vazduhoplovaca svih kategorija.
Lepo te je opet videti na avijacijskim bespućima interneta.
Lovre ABG
Uh Vlado, al' me nahvali… :-)
Slabo sam na avijacijskim bespucima interneta, vise citam nego pisem. Spremam se za EU oko augusta-septembra pa cu nastojati da organizujem jedno vidjenje sa svima vama.