Kako Tango Six saznaje, u Bosni i Hercegovini (Republici Srpskoj) danas se oko 13 časova, na području planine Ozren, srušio avion Cessna Golden Eagle C421-B registarske oznake YU-BSW (proizveden 1972. godine) u vlasništvu firme „GAS Aviation“. Operater leta bila je firma „STS avijacija“ koja je bazirana na sportskom aerodromu Lisičji Jarak kod Beograda.
Kako je „Novostima“ potvrđeno iz MUP-a Republike Srpske u udesu je poginuo jedan od suvlasnika „STS avijacije“ i pilot na tragičnim letu Nikola Aćimović „Nikson“. Drugi pilot Jaroslav Hartman teže je povređen dok je operater sistema za izbacivanje vakcina iz aviona Stefan Stevanović, po trenutno dostupnim informacijama, nepovređen.
Kako Tango Six saznaje, posada aviona „STS avijacije“ je u Bosni i Hercegovini bila angažovana na poslu vakcinacije lisica protiv besnila koje se vrši iz vazduha.
Prema zabeleženim meteo podacima u vreme nesreće za reone aerodroma Banja Luka i Tuzla baza oblačnosti bila je na 1000 metara sa horizontalnom vidljivošću od 10 kilometara. Elevacija planine Ozren je 918 metara. Svi izveštaji koji su emitovani danas govore o nepovoljnoj meteorološkoj situaciji dok je bilo pominjanja i magle.
Višegodišnji projekat vakcinacije divljih životinja iz vazduha
Današnji let obavljen je u sklopu petogodišnjeg projekta iskorenjivanja besnila i svinjske kuge kod divljih životinja koji je finansiran od strane Evropske Unije a koji je započet na inicijativu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.
Budući da ove bolesti i njihovo prenošenje nisu teritorijalno ograničeni u projekat su uključene Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Realizacija celokupnog projekta sa vazduhoplovne strane pripala je beogradskoj firmi „STS avijacija“.
Tango Six je 24. decembra 2011. godine prisustvovao završnoj akciji za predhodnu godinu na sportskom aerodromu Lisičji Jarak. Za taj dan bilo je planirano „dejstvo“ po širem reonu Beograda sa sletanjem aviona u Smederevsku Palanku radi rutinskog servisa. Tog vedrog i veoma hladnog zimskog jutra LYBJ stajanka bila je neuobičajeno popunjena Cesnama i jednim Pajperom. Usledilo je grupno poletanje kakvo se retko viđa ne samo na Jarku nego i na ostalim sportskim aerodromima Srbije.
Pratili smo ovu priču od njenog početka, prisustvali smo tada početnom orijentacionom brifingu pred akciju u Bosni i nakon povratka ekspedicije došli na Jarak ne bi li zabeležili jedan od poslednjih letova polusezone. Tada smo popričali sa direktorom „STS Avijacije“ Dejanom Aćimovićem:
– Naš cilj je od početka bio da se kao firma koja se već nekoliko godina bavi avio-tretiranjem koristeći avione An-2 nametnemo kao najbolji menadžeri ove izuzetno velike akcije. Bilo je potrebno sakupiti što više aviona koji su u privatnom vlasništvu što smo na kraju i uradili. To su privatni i klupski avioni Generalne Avijacije, Cesne 172 i Pajper Warriori. Zahtevi posla su prilično jednostavni što se tehničkog dela tiče, mašine koje izbacuju mamce su instalirane u zadnjem prtljažnom delu letelica, umesto zadnjih vratanca za pristup prtljagu postavljena su druga posebno modifikovana sa otvorom. To nije komplikovana modifikacija, nije bilo potrebe za naknadnom sertifikacijom i uredno smo dobili STC za te radove.
Iznad teritorije Srbije biće izbačeno oko milion i 600.000 vakcina. Budući da divlje životinje ne znaju za postojanje administrativnih granica između država cela akcija nije ograničena samo na teritoriju Srbije. „STS Avijacija“ je dobila i uspešno izvršila tretiranje područja Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Iznad svakog planiranog reona pilot dobije rutu sa precizno definisanim „trekovima“. Tipičan let traje između 2.5 i 3.5 sata i izbaci se između 6 do 8 kutija što je negde oko 4.200 vakcina u jednom letu. Posadu čine pilot i operater mašine za izbacivanje mamaca. Svaki avion je opremljen sa dva GPS uređaja od kojih jedan služi pilotu za navigaciju dok drugi precizno beleži lokacije izbacivanja mamaca.
Uspeli smo da skupimo 10 aviona, 10 pilota i isto toliko operatera mašina koje izbacuju mamce. Naglašavam da je svaki od pilota naleteo preko 200 sati u okviru jedne višemesečne akcije i da smo posebno ponosni na činjenicu da su većina njih mladi momci koji ni na jedan drugi način u Srbiji ne bi mogli da nalete toliko a da ne plate iz svog džepa. Povrh toga što su dobili te sate takođe su po satu bili i plaćeni. Za sledeću godinu (2012.) planiramo dupliranje broja pilota i operatera da bi postigli veće iskorišćenje aviona po akciji. Minimum osposobljenosti letača je važeća CPL dozvola – ispričao nam je te 2011 godine Dejan Aćimović.
Avion koji je danas izgubljen predstavljao je nastavak investicije „STS avijacije“ u veću i sposobniju platformu koja je zamenila manje jednomotorne avione koji su korišćeni na početku projekta.
Tango Six je u decembru 2011. godine snimio pretpoletni brifing, startovanje i poletanje ekspedicije jednomotornih aviona okupljenih pod plaštom „STS avijacije“.
Jedan od pilota tog jutra bio je i Nikola Aćimović. Pilot sa najviše duha, vedrine i dečačkog optimizma u srpskoj generalnoj avijaciji. Zajedno sa bratom Dejanom transformisao je Lisičji Jarak u mesto dobrodošlice, pozitivne energije i specifičnog vazduhoplovnog raspoloženja.
Počivanj u miru Sokole.
Ovaj post će biti ažuriran kako budu pristizale nove informacije.
slavoljub milenkovic
Imao sam tu čast da letim sa Niksonom.
Ljudina je bio,ne znam sta drugo u ovom trenutku da kazem jer me je ovo mnogo pogodilo.Proveli smo zajedno preko 50 sati u vazduhu.
Uzrečica mu je bila SOKOLE i sve oko njega je tako oslovljavao,a on je ustvari bio SOKO.
Široko ti nebo i uvek vedro bilo SOKOLE.
Pocivaj u miru
SAŠA …Kruševac
avijaticar
Jel iko kontrolise generalnu avijaciju?
Sta radi DCV?
CFIT za CFITom…
Statistika je porazavajuca…
Владан Величковић
Већ више од две године у нашој земљи не функционише систем истраживања удеса и озбиљних незгода у цивилном ваздухопловства који у себи садржи и анализу узрока тих догађаја као и безбедносне препоруке. Тај систем је измештен из ДЦВ-а и (требало би да) функционише у оквиру самосталне и независне институције – Центар за истраживање удеса и озбиљних незгода Републике Србије.
Међутим, тај Центар само формално постоји, али не ради ништа! На сајту ДЦВ-а можете да видите да од средине 2013. године ништа од евидентираних удеса није истражено, а било је и неколико жртава!
Више пута сам покушао да својим богатим искуством истражитеља ових догађаја (учему учествујем од 2006. године) допринесем да се ситуација превазиђе, али сам наилазио на зид несхватања и неразумевања проблема.
А као што рекосте животи одлазе ….