Vazduhoplovne snage Azerbejdžana i Jermenije: Više od četvrt veka u konstantnom ratnom sukobu

Od potpisivanja primirija maja 1994. kojim je okončan rat između Jermenije i Azerbejdžana započet 1988., obe strane su prekid vatre prekršile preko 7000 puta a najveći i najžešći sukob izbio je 2. aprila ove godine. Borbena dejstva koja su trajala četiri dana vođena su između oružanih snaga Azerbejdžana i nepriznate jermenske republike Nagorno-Karabah.

Sporadični granični rat niskog intenziteta na ovom području traje još od 2008. godine, zvanično to je deo teritorije Azerbejdžana na kojoj Jermeni čine većinsko stanovništvo a u dosadašnjim okršajima nije bilo značajnije promene na terenu kada je reč o pomeranju linija fronta.

Po završetku kratkotrajnog rata, obe strane tvrde da su u njemu imale uspeha. Jermeni uveravaju da su uspeli da se odbrane od azerbejdžanskog pokušaja ’’blickriga’’ i da su neprijateljske snage zauzele male delove teitorije koje nisu od strateškog značaja. Sa druge strane Azeri kažu da je došlo do pomeranja fronta, da su ovladali značajnim uzvišenjima i ovaj sukob smatraju svojom pobedom.

Gubici i upotreba avijacije

Što se tiče gubitaka, po jermenskim izvorima vojska Nagorno-Karabaha izgubila je 14 tenkova, poginulo je 90 vojnika kao i 4 civila, ranjena su 122 vojnika i 6 civila. Kada je reč o azerbejdžanskoj armiji isti izvori navode uništenje dva helikoptera, 14 bespilotnih letelica, 26 tenkova, 4 borbena vozila pešadije, jednog inženjerskog vozila i jednog višecevnog bacača raketa. Gubici u ljudstvu iznose čak oko 300 vojnika i oko 2000 ranjenih.

Azerski izvori imaju naravno drugačije podatke. Po njima, Jermenina je uništeno 12 tenkova, 12 oklopnih vozila, 15 artiljerijskih sredstvava, poginulo je oko 200 a ranjeno oko 500 vojnika. Za svoje gubitke navode jedan helikopter, jednu bespilotnu letelicu i jedan tenk uz najviše 93 poginula (Ministarstvo odbrane tvrdi 31), dva nestala i 39 ranjenih vojnika. Poginulo je i 6 civila a 26 je ranjeno.

U ovom ratnom sukobu u kome su angažovane značajne snage sa obe strane, ipak nije bilo većeg angažovanja avijacije. Uglavnom su to bili helikopteri, Azeri priznaju gubitak jednog desantno-jurišnog Mi-24 dok su Jermeni prijavili i obaranje jednog transportnog Mi-17.

Primećena je i velika upotreba bespilotnih letelica, pre svega sa azerske strane koja je izgubila bar jednu a po jermenskim izvorima dve BPL. Najzanimljivije je bilo korišćenje tzv. BPL kamikaza IAI Harop koje ustvari predstavljaju vođene ili samonavođene BPL sa visokoeksplozivnom bojevom glavom.

Stanje vazduhopovnih snaga Azerbejdžana

Prvi vojni avion u Azerbejdžanu pojavio se još 26. juna 1918. a vojne vazduhoplovne snage tadašnje Azerbejdžanske Demokratske Republike formriane su 14. februara 1919.

Od svog ponovnog osnivanja 1991. godine sadašnje  RV i PVO Azerbejdžana predstavljalo je misteriju za vazduhoplovne stručnjake a dostupni podaci su i danas površni i nepouzdani. U medijima do skora nije bilo ni mnogo fotografija azerbejdžanske vojne vazduhoplovne i raketne tehhnike. Počevši od 2008. svakih nekoliko godina se održavaju vojne parade koje predstavljaju retku priliku da se vide avioni, helikopteri i PVO sistemi sa kojima raspolažu Azeri.

Sve ovo je razumljivo i očekivano s obzirom da se Azerbejdžan još od 1988. godine faktički nalazi u ratu sa Jermenijom. Najžešći ratni sukob trajao je od januara 1992. do maja 1994. kada su efektivi RV Azerbejdžana najviše i korišćeni. U pitanju je bila tehnika koja je nasleđena nakon raspada SSSR-a kojom su naravno rukovali pripadnici nekadašnje sovjetske armije.

U vazduhoplovnim bazama je od borbenih aviona ostala po eskadrila jurišnih aviona Su-25 i taktičkih bombardera Su-24M, desetak jurišnika Su-17M3, M4 i UM3, zatim oko 40 aviona MiG-25 i to lovaca-presretača MiG-25PD, dvoseda MiG-25PU i izviđača MiG-25RB. Tu je takođe bilo eskadrila školskih aviona Jak-52, oko 8 školsko-borbenih L-39C ’’Albatros’’, nekoliko srednjih transportera An-12, lakih transportera An-24/26 i teških Il-76.

Od helikoptera nasleđena je flota lakih višenamenskih Mi-2, srednjih transportnih Mi-8T i MT kao i desantno-jurišnih Mi-24D, V i P. Osnovu protivvazduhoplovne odbrane činili su raketni sistemi S-125 ’’Neva’’ i S-200 ’’Volga’’ a trupna PVO imala je Strele-2, 3, Igle, Strele-10, Ose, Šiljke itd.

Smatra se da je od 1991-94. u Azerbejdžan iz Ukrajine stiglo desetak lovaca MiG-21bis i UM. U periodu od 1990. do kraja 1993. u borbenim dejstvima iznad Jermenije i Nagorno-Karabaha izgubljeno je preko 20 aviona i helikoptera, uglavnom lakim prenosivim raketnim sistemima Strela-2 i 3.

Tokom 90.tih nije bilo dodatnih nabavki borbenih vazduhoplova a ekonomski razvoj zemlje koji je postignut zahvaljujući izvozu nafte i gasa, omogućio je da se u proces obnavljanja tehnike uđe u 2000.tim godinama. Najtraženije naoružanje bilo je ono koje se već nalazi u upotrebi i koje je dobro poznato azerbejdžanskoj vojsci a na tržištu se najlakše i najjeftinije moglo naći u državama bivšeg SSSR-a.

Prvo je 2002. iz Gruzije nabavljeno 6 Su-25 a zatim 2009-2012. još 11 ovih jurišnika, ovog puta iz Belorusije. Velika količina naoružanja kupljena je u Ukrajini a od vazduhoplova tu je bilo 12 školsko-borbenih L-39C 2006. godine, ukupno 15 lovaca MiG-29 (9-13, MiG-29MU1, MiG-29UB) u periodu 2006-2011. Od helikoptera je 2009. i 2010. stiglo oko 12 desantno-jurišnih Mi-24P od kojih je deo (po nekima svi primerci) modernizovan na standard Mi-24G Super Hind IV. U ovom poslu vrednom 360 miliona dolara je učestvovala je ukrajinska kompanija Aviakon (Konotop) i južnoafrički ATE. 2013. godine sistem PVO dobio je i jedan osmatrački radar 80K6M.

Velika vojno-tehnička saradnja sa Rusijom započela je 2006. godine i narednih godina u nabavkama je akcenat  prvenstveno bio na PVO sistemima i helikopterima. 2011. stigla su dva diviziona raketnog sistema S-300PMU-2 sa oko 200 raketa. Potom je 2012-13 nabavljeno 200 lakih prenosivih sistema Igla-S sa oko 1000 raketa a 2013-14. i dva diviziona sistema Buk sa oko 200 raketa. Bukovi su nabavljeni kao polovni a njihova modernizacija na standard Buk-MB je izvršena u Belorusiji. Iz Rusije je nabavljeno 8 sistema Tor-M2E. Helikoptersku komponentu činilo je 66 transportnih i transportno-borbenih Mi-17-1V i Mi-171 od čega je 6 otišlo policiji a 20 graničnoj gardi. Iste službe su zajedno sa vojskom podelile i 24 desantno-jurišna Mi-35M.

Osim sa Rusijom značajna vojna saradnja ostvarena je i sa Turskom a naročito sa Izraelom od koga su uglavnom kupovane bespilotne letelice, PVO sistemi i osmatrački radari. Prvo su 2008. kupljene 4 BPL Aerostar da bi 2011. i 12. bilo nabavljeno još 10. Potom je 2011. godine potpisan ugovor za nabavku naoružanja vredan 1,6 milijardi dolara koji je između ostalog obuhvatao 5 BPL Searcher, 5 BPL Heron, 10 BPL Hermes-450, raketni sistem PVO Barak-8 sa 75 raketa i dva osmatračka radara EL/M-2080 Green Pine. 2014. godine naručeni su i radari EL/M-2288 AD-STAR.

Danas RV ima bar 4 aktivne vazduhoplovne baze uz još dve koje se mogu upotrebljavati po potrebi. Na aerodromu Baku-Kala baziraju bespilotne letelice i helikopteri Mi-2, Mi-8/17 i Mi-24. Školsko-borbeni avioni L-39 i jurišnici Su-25 nalaze se u bazi Kjurdamir gde se mogu videti i taktički bombarderi Su-24M za koje se smatra da su povučeni iz upotrebe. Aerodrom Nasosnaja je dom lovačke eskadrile opremljene MiG-ovima 29 a to je još jedna baza iz koje lete Albatrosi. MiG-ovi 25 su povu;eni iy upotrebe i poslednji put su leteli 2010. godine. Mesto baziranja lakih transportera An-2 i srednjih višenamenskih helikoptera Mi-8/17 je aerodrom Sangacali. Rezervne baze su Daljar i Gandža.

Postoje različite procene o sadašnjem inventaru i brojnom stanju. Uglavnom se spominje da je u aktivnoj upotrebi oko 12 Jak-52, 12-20 L-39C, 11-19 Su-25 (među kojima ima i modernizovanih Su-25KM), 13 MiG-29 (među kojima ima i modernizovanih MiG-29MU1), jedan Il-76, tridesetak An-2, 7 Mi-2, 53-65 Mi-8MT/Mi-17-1V, Mi-171, oko 6 Mi-24P/PU-1/R, 7-12 Mi-24G nazvan ’’Gecae’’, 6 Mi-35M. U kratkotrajnom aprilskom ratu oboren je jedan Mi-24G i to, zanimljivo ručnim protivoklopnim bacačem raketa RPG-7.

Vrlo tesna vojna saradnja postoji sa Turskom sa čijim je RV-om do sada održano tri vazduhoplovne vežbe. Dva puta azerbejdžanski avioni Su-25 i MiG-29 boravili su u Turskoj a jednom turski F-16 u Azerbejdžanu.

Što se tiče budućnosti i dalje modernizacije, poslednjih godina u medijima su prisutne špekulacije da bi Azerbejdžan mogao da nabavi kinesko-pakistanski višenamenski bobreni avion JF-17 ’’Thunder’’ kao i italijanski borbeni helikopter A.129 ’’Mangusta’’ koji se po licenci proizvodi u Turskoj sa oznakom T.129.

Jermenija

Iako je je Jermenija još 1989. radila na formiranju svojih oružanih snaga Ratno Vazduhoplovstvo je usled nedostatka tehnike, kadra i infrastrukture, nastalo tek avgusta 1992. Prva borbena upotreba aviona i helikoptera dogodila se oktobra iste godine iznad Nagorno-Karabaha. U sukobu su pretrpljeni i određeni gubici, do sredine aprila 1993. izgubljeno je oko 11 vazduhoplova među kojima bar jedan Su-25 (po nekim podacima dva), te 9 Mi-8 i Mi-24.

Na teritoriji Jermenije je od vojnih vazduhoplovnih efektiva, neposredno pre raspada SSSR baziralo samo 5 jurišnih aviona Su-25 iz sastava 60. samostalnog jurišnog avijacijskog puka, 5 srednjih trasnportnih helikoptera Mi-8T i 6 desantno-jurišnih helikoptera Mi-24P/K iz 7. gardijskog helikopterskog puka koji su bili stacionirani u Jerevanu.

Nasleđena su i dva civilna Aeroflotova Mi-8, po jedan laki transporter An-26, An-32B, šest An-2P i deset školskih Jak-52. 1991. godine se, još pre formiranja Ratnog Vazduhoplovstva, dogodio prebeg avionom MiG-25PD iz Azerbejdžana ali ovaj lovac-presretač zbog nedostatka logistike i kadra nikada nije ušao u sastav jermenskih vojno-vazduhoplovnih snaga. Jermeni su nasledili i određen broj raketnih sistema PVO 9K35 “Strela-10“, 9K33 “Osa“, S-75 “Dvina“ i S-125 “Neva“.

Rusija je kao početnu vojnu pomoć 1994. isporučila jedan avion Su-25, dva školsko-borbena aviona L-39 i nekoliko helikoptera Mi-2, Mi-8 i Mi-24. Tokom 90-tih postojao je plan za nabavku borbenih aviona, pominjala se vrlo povoljna cena aviona MiG-29 iz Ukrajne ali je hronični nedostatak novca učinio da se odustane od ove kupovine. Usled nedostatka lovaca Rusija je od jula 1995. preuzela zaštitu vazdušnog prostora stacionirajući eskadrilu MiG-ova 23 koji će kasnije biti zamenjeni MiG-ovima 29.

Treba reći da je Jermenija siromašna država, a njen ukupan budžet jednak je vojnom budžetu Azerbejdžana. Ipak učineni su napori da se ojača borbena komponenta RV-a i to nabavkom dodatnih jurišnih aviona Su-25. U 2004. godini iz Slovačke je nabavljeno 10 polovnih aviona, 9 jednoseda Su-25K i jedan dvosed Su-25UBK. Istovremeno iz Rusije su nabavljena dva Il-76, jedan L-39 dok je još jedan Albatros stigao iz Ukrajine.

Za razliku od RV Azerbejdžana, formacijski sastav RV Jermenije je delimično poznat. Na aerodromu Arzni nalazi se 60. trenažna avijacijska eskadrila sa jednim avionom Jak-18T, jednim Jak-55, 10 Jak-52 i 6 helikoptera Mi-2. Gjumri je baza 121. jurišne avijacijske eskadrile sa 6 L-39C, 13-16 Su-25/UB/K/UBK (od toga su bar dva stalno u Nagorno Karabahu) i 12-20 desatno-jurišnih helikoptera Mi-24P/R/K od čega se bar 5 takođe nalazi u Nagorno-Karabahu. 15. mešoviti avijacijski puk na aerodromu Erebuni opremljen je sa oko 3 An-2, po jednim An-26 i An-32, tri Il-76MD i 15 helikoptera Mi-8MT (od toga bar 5 u Nagorno Karabahu).

Školovanje pilota započinje u bazi Arzni gde se odvija kurs letenja na avionima Jak-52 u trajanju od 80 sati. Zatim se na aerodromu Gjumri prelazi na školsko-borbene L-39C gde budući piloti nalete oko 60 sati.  Za obuku pilota helikoptera se u Arzniju koristi dva Mi-2.

Podaci o protivvazduhoplovnoj odbrani govore da se i dalje koristi 79 lansera raketnog sistema S-75 ‘’Dvina’’ kao i oko 20 lansera sistema S-125 ‘’Neva’’. Oni su organizovani u jednoj PVO brigadi i dva PVO puka.

Marta 2015. se u ruskim medijima pojavila informacija da je Jermenija zainteresovana za nabavku školsko-borbenih Jak-130 a krajem januara ove godine da je planu i nabavka višenamenskih borbenih aviona Su-30. S obzirom na lošu ekonomsku situaciju malo je verovatno da bi se ove dve nabavke mogle desiti u bliskoj budućnosti ako uopšte ikada i budu realizovane.