BEG airport status
Nova drama u Muzeju vazduhoplovstva: Krila Fijata G.50 bis iznešena na stalnu postavku uz protivljenje svih zaposlenih Niko od kustosa, konzervatora i preostalih zaposlenih nije bio za iznošenje krila Fijata G.50 bis iz depoa na stalnu postavku / Foto: Dragan Trifunović

Nova drama u Muzeju vazduhoplovstva: Krila Fijata G.50 bis iznešena na stalnu postavku uz protivljenje svih zaposlenih

Iznošenje krilа itаlijаnskog lovcа Fijаt G.50 bis nije bilo ni u jednom godišnjem plаnu Muzejа vаzduhoplovstvа-Beogrаd (MVB). U vezi sа ovim činom nije konsultovаn stručni sаvet Muzejа, niti je obаvešten kustos koji je zаdužen zа ovo kulturno dobro. On (Zoran Radojević) je ovаj čin izveo nа nezаkonit nаčin, tаko što je vаn redovnog rаdnog vremenа, u nedelju 17.01.2016. godine, doveo u depo Muzejа nepoznаtа licа kojа nisu rаdnici ustаnove, što je krivično delo„, prva je reakcija iz Muzeja koju je u vidu komentara na naš tekst o privremenom postavljanju krila G.50 bis kao deo stalne postavke izneo sekretar sindikata radnika MVB-a, Aleksandar Kolo.

– Ovo je klаsičаn primer sаmovolje kustosа Zorаnа Rаdojevićа, kojem je pre godinu dаnа isteklа funkcijа vršiocа dužnosti direktorа MVB – navodi Kolo i dodaje da je Rаdojević prvobitno zаtrаžio pomoć od zаposlenih dа se krilа iznesu nа glаvnu postаvku, ali da su ga svi odbili. 

Da saglasnosti za ovaj poduhvat nije bilo potvrdili su i ostali zaposleni u ovoj ustanovi (vazduhoplovne) kulutre – Petar Nedeljković, Darko Mladenović, Dragan Ristić i Rajko Pantelić.

Zajedno sa Aleksandrom Kolom oni su danas u razgovoru za Tango Six izneli svoje stručno mišljenje i lični stav o ovoj temi, a komentar na njihove stavove i novonastalu situaciju dao je i sam Zoran Radojević.

HA2A0153
Krila su iz depoa iznešena bez prethodne obavezne konzervacije / Foto: Dragan Trifunović

Nedeljković je objasnio da Fijatova krila ne predstavljaju eksponat već muzejski predmet nulte kategorije, odnosno da je to jedinstven takav primerak u svetu i da zbog toga ne bi smeo da se izlaže i iznosi iz depoa, pogotovo ne sa nestručnim licima.

– To je kriminalno delo, a ne krivično. To je kriminal – zaključio je vodič i osoba zadužena za odnose s javnošću u Muzeju vadzuhoplovstva-Beograd (MVB), Petar Nedeljković.

Kustos Darko Mladenović potvrdio je navode Zorana Radojevića da je iznošenje krila iz depoa stara ideja, ali istakao da to nije trebalo raditi na ovakav način.

– To (krila) je trebalo postaviti u salu za privremene postavke – na dobrom prostoru, gde nije izloženo suncu i da to bude oročeno na par meseci izlaganja. Na takvom mestu predmet može bezbedno da se izlaže – objasnio je Mladenović.

HA2A0152
Nije samo depo muzeja neuslovan. Stalna postavka odavno ne ispunjava muzeološke standarde održavanja temperature, vlažnosti vazduha i zaštite od UV zračenja / Foto: Dragan Trifunović

Sala stalne muzejske postavke nije dobro mesto za izlaganje zbog veće izloženosti UV zračenju sunca, veće vlažnosti vazduha, ali i neadekvatne temperature, mišljenja je Dragan Ristić koji je kao konzervator zajedno sa Mladenovićem radio na čišćenju krila i njegovoj pripremi za postavljanje na drvene nosače – soške.

– Opna Muzeja je staklena i nekada je na tim staklima postojala folija koja je sprečavala prodor UV zraka. Ta folija je propala i ne vrši svoju funkciju.

Jedan strani muzej je nama poslao uslove čuvanja za metal –  a ta krila su od metala napravljena. Idealni uslovi su 35% vlažnosti i temperatura između 18-20 °C.

Mi to pratimo svaki dan. Gore kod nas vlažnost je između 70-90 %, a temperatura, da Vam ne pričam, zimi je između 10-12°C, a leti ide i preko 25-30 °C – navodi Ristić.

On objašnjava i da bi pokrivači za zaštitu od sunca koje je Radojević ranije naveo kao rešenje bili adekvatniji za čuvanje krila u depou kao zaštita od prašine jer kada prašina manje pada, vlaga sporije utiče na propadanje takvog predmeta.

Ukoliko je, kako je Radojević ranije za Tango Six ispričao, cilj iznošenja bila veća posećenost Muzeja, kustos Mladenović smatra da je to trebalo uraditi drugačije.

Izlaganje takvih stvari uz dobru marketinšku kampanju Vama može zaista da donese povećanu posetu, ali ne ovako – čisto iznošenje iz depoa na stalnu postavku sa ljudima koji nisu zaposleni u Muzeju i to kad nikog od nas nije bilo tu – objasnio je Mladenović.

Kao dodatni problem on iznosi i nedostatak video nadzora ili čuvara kao bezbednosnih mera.

HA2A0154
Radojević: Ovim sam hteo da zaštitim Fijat / Foto: Dragan Trifunović

U telefonskom razgovoru za naš portal kustos Zoran Radojević objasnio je da je premeštanje krila za njega u tom trenutku bilo najbolje rešenje. On je potvrdio da nije imao saglasnost zaposlenih i objasnio da su mu oko prenošenja krila pomogli student mašinstva koji je ranije tu bio na praksi i njegovi prijatelji. Potvrdio je i da se sve to dogodilo u nedelju, ali za vreme radnog vremena Muzeja.

– Posledice toga ja snosim. Ne prebacujem ja to ni na kog drugog. Meni je jedan ozbiljan kolega rekao da ću snositi posledice. I, u redu, ja ću ih snositi ako odgovarajuće ustanove kažu da je to bitnije oštetilo ili ugrozilo taj predmet – objašnjava Radojević dodajući da samo Ministarstvo kulture i Muzej nauke i tehnike imaju ovlašćenje za procenu stanja predmeta.

On navodi da je njegov jedini cilj bio da zaštiti predmet od propadanja i moguće prodaje.

– Do sada je četiri puta bilo ozbiljno interesovanje italijanskih institucija da se prvo pokloni, kupi, pa posle da se radi replika. To interesovanje sigurno nije prestalo nego se, normalno, samo povećava.  Ja stalno to imam u vidu – meni je to posao, na kraju krajeva, da vodim računa o tim činjenicama. Kroz tu prizmu isto tako gledam ovo što radim baš na tom predmetu.

Poslednja poseta je meni bio signal da ja povećam budnost – neka sam čak i pogrešio, neka je to preterano, ali, opet, bolje to uraditi nego biti iznenađen – naveo je Radojević i najavio da će Muzej ubrzati i podizanje jedrilice Vuk-T iz depoa.

Razilaženje najbližih saradnika

Na pitanje kako je došlo do razilaženja Aleksandra Kola i Zorana Radojevića koji su, po svemu sudeći, bili najbliži saradnici kada je trebalo organizovati konferenciju za medije povodom još jedne nezakonite radnje u ovoj ustanovi kulture – Vladinog postavljanja pukovnika u peniji Miroslava Kneževića za direktora MVB bez prethodnog razrešenja starog, Kolo odgovara da su tada imali zajedničke interese, a da ih sada nemaju.

–  Ja sam uvek na istoj liniji, ali mi se povremeno ljudi pridruže, pa se odvoje. U jednom trenutku Radojevićevi i moji interesi  su se poklapali – njemu je bilo zbog funkcije, a meni zbog Muzeja. Zato smo i išli na konferenciju za štampu, ali njegovi motivi su drugačiji.

Ja sad slobodno mogu da kažem da on sad nije toliki zagovornik Muzeja i zaštite nego se čovek bori za svoju funkciju i to grčevito – za fotelju – objašnjava Kolo.

On je komentarisao i da je nаstup Rаdojevićа na Tango Six portalu pokušаj nаknаdnog pribаvljаnjа аlibijа zа počinjene nezаkonite rаdnje.

– Zаposleni u Muzeju nemаju iluzijа po ovom pitаnju, jer je nа višestruko insistirаnje kolegijumа dа odgovori zаšto je izneo krila Fijata iznervirаn rekаo: „Pitаjte ministrа Vojnog, koji je rаsturio ovu ustаnovu“.

Tаko se slučаj iznošenjа krilа аvionа Fijаt G.50 nа glаvnu postаvku Muzejа pretvorio u nаjbolju ilustrаciju stаnjа u ovoj ustаnovi kulture i dokаz nemoći Držаve dа njome uprаvljа u sklаdu sа vаžećim Zаkonom o kulturi – zaključuje Kolo.

Zoran Radojević saglasan je da se Muzej nalazi u nezavidnom položaju, ali celokupnu situaciju vidi drugačije.

– Čim se naprave uslovi u kojima dolazi do strahova, velike krize, haotične situacije onda se ljudi povuku. To je normalna reakcija. Povuku se i gledaju kako će oni u svemu tome da prođu – izjavio je Radojević za naš portal.

On, međutim, navodi da utvrđivanje odgovornosti ne može biti deo hajke i ističe da je spreman na posledice ako bude utvrđena njegova krivica.

– To mogu odgovarajuće ustanove da procene, a ne jedna hajka ili atmosfera u kojoj nastaje hajka na jednog čoveka. Sve ovo nadilazi nivo problema koji su muzejski i vezani su za zaštitu. Atmosfera je ta koja generiše ovakve stvari – zaključuje Radojević.

„Krila su se nalazila na gumama – nabacana kao drva.“

O lošem stanju Muzeja ne svedoči samo nova afera i činjenica da kolektiv od 24 zaposlena nije mogao da se dogovori i pronađe kompromis za pitanje iznošenja krila, kako sami kažu, najvrednijeg muzejskog predmeta nego i tehničke okolnosti pod kojima se ušlo u ovaj proces.

– Ono što je strašno u celoj priči je da taj predmet stoji još od perioda posle Drugog svetskog rata. Meni je prosto neverovatno da za prethodnih 50-60 godina, koliko se taj muzejski predmet nalazi što u Muzeju vazduhoplovstva, što u Vojnom muzeju na Kalemegdanu svojevremeno, njega do sada niko nije dotakao.

Mi smo po prvi put uzeli lepo i očistili krila – kolega konzervator pripravnik i ja. Tu je bilo puno blata – još sa Kalemegdana. To je, recimo, meni potpuno neprihvatljivo – objašnjava kustos Darko Mladenović i navodi da su po prvi put napravljene soške i to za svega nedelju dana.

On navodi da je njih napravio avio-stolar od materijala koji su zaposleni mogli da pronađu u Muzeju.

– To su daske koje smo mi tražili po Muzeju jer mi novca nemamo. Za tako nešto se ne ulaže.

Svaki dinar morate da kamčite. Mi, recimo donosimo svoje alate da bismo imali sa čime da radimo. To su nezamislive stvari – objašnjava Mladenović.

– Krila su se nalazila na gumama – nabacana kao drva. Odlučili smo da napravimo soške. Zoran ih je posle svojevoljno odneo – navodi avio-stolar, Rajko Pantelić, i objašnjava da ni on nije bio saglasan sa odlukom da se krila iznesu.

Tango Six već treću godinu izveštava o dešavanjima u Muzeju vazduhoplovstva. Kliknite na baner za sve tekstove u ovoj temi

11351426_10206327791931056_163578268_n

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters="1" counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Autor:

Dina Đorđević Novinarka, Zamenica glavnog i odgovornog urednika dina.djordjevic@tangosix.rs

Komentari

Mi

Tuga šta se dešava…

Odgovori
La

Na žalost poštovani Mihailo. Velika je to tuga i sramota šta rade.

Ig

Postovani,

Ukoliko sam dobro svatio ova krila su sad (silom prilika) deo stalne postavke ili je to za sad nesto sto je izuzetno privremenog karaktera. Kako sam nekad davno nacuo,u depou muzeja postoji ceo FIAT G50 ostao/zarobljen/zaplenjen od NDH (mislim na Zemunskom aerodromu) ili samo krila ?
Da li postoji mogucnost da neko u odgovoru napise sta to pise na desnom krililu a pisano je ćirilicom.
Unapred hvala na odgovorima
Igor

Odgovori
Ko

Горњаке оба крила су прекривена пропагандним порукама које су на авиону исписане давне 1951. године за потребе велике изложбе на Калемегдану посвећене десетогодишњици револуције. Натписе је својим калиграфским способностима четкицом исцртао чувени мајстор Јова Стевановић, звани Пикасо.
Управо је пре ове акције био започет посао скидања (пресликавања) целокупног натписа, када су потпуно мимо плана крила изнета на главну поставку Музеја, што је још један доказ непостојања плана и недостатка здраве комуникације између кустоса Радојевића и остатка колектива.

Ig

Cek….
Sad nesto citam po netu.
Pa ovo je jedini kompletan koji je preostao na svetu ?!?!

Odgovori
Đ

Nije istina da je krila izneo, (kako Radojević izjavljuje) sa studentom mašinstva, koji je ranije tu bio na praksi i njegovim prijateljima.
Može li Radojeviću malo istine za promenu?
Reci prave razloge iznošenja na stalnu postavku. Koliko se sećam Radojeviću, direktno si umešan u sve dosadašnje prodaje i odnošenja iz depoa.

Odgovori
Ko

Ово је право питање. Зашто је господин Радојевића направио нешто што је истовремено незаконито и контрапродуктивно за Музеј ваздухопловства? Најлакше би било све објаснити тиме да је то учинио из ината свима, како колективу, тако и именованом в.д. директору Миодрагу Гордићу. Међутим, разлог је много прозаичнији.
После незаконитог и грубог избацивања из канцеларије директора, Радојевић није могао да се помири са маргинализацијом и постепеним падом у заборав. Пошто овим испадом установи засигурно није донео ништа корисно, остаје једини могући разлог.
Напросто, жеља да изађе из сенке и поново скрене пажњу на себе.

ro

šta nije bilo bilo bolje da se iznese (i ogradi sa nekom zaštitom, plahtama ako treba) cijeli avion a ne ovako da se uništava dio po dio,

šta je sa trupom,

i šta je sa drugim avionima iz depoa i sa aerodroma NT, kao i sa hangarom,

Odgovori
Ma

Pomalo drugacija realnost od one sa televizije gde nase vazduhoplovstvo dozivljava renesansu. Tuzno, bojim se nepopravljivo. Jel moguce da ta ustanova ne moze od SMATSA, JATa i subjekata u vazduhoplovstvu koje imaju novac a naslanjaju se na drzavu dobije mesecnu „donaciju“ da se stvari u njoj dovedu barem pod atribut „higijene“? Da nista ne lezi na gumama i blatu i da se bar konzervira za neku generaciju koja ce se okupljatio oko tradicije a ne muljačina oko zaposljavanja i deljenja funkcija.

Odgovori
Sa

Kratko i jasno: „Ne moze!“

Da bi se to desilo preduslov je da se uvede tzv. „Sistem pozitivne selekcije (kadrova)“. Ne znam da li postoji svest o tome, ali nama je trenutno 3/4 Srbije zaposljeno preko neke „veze“, sa velikom tendencijom ka 4/5.

Sta onda dalje, i o cemu da pricamo.

Ko

У изјави Радојевића да је спреман да сноси последице за све грешке нема ни храбрости, ни одговорности. Он је потпуно свестан да већ више од годину дана не функционише Управни одбор (УО) оснивача, који га је поставио на функцију в.д. директора и који му је поверио печат Музеја. Истовремно над њим немају јуриздикцију нови УО, нити нови в.д. директор Миодраг Гордић, којег је именовао премијер РС. Осим тога од Радојевића су дигли руке и у Музеју науке и технике.
Пошто нема ко да га призове и прозове, схватио је да може да ради шта му падне на памет, без икакве одговорности. Зато, помало патетично, а за обавештене много више цинично и дрско звучи спремност Радојевића да сноси последице, ако буде утврђена његова кривица.

Odgovori
Br

Kriva država što su oni svi tamo lenčuge. Ej, da niko nije pogledao krilo 50 godina. Koliko znam to je jedini G 50 na svetu koji je sačuvan u nekom obliku, a oni ga ćuškali po podrumima. Ma šta mi ovde pričamo o vojnom muzeju, evo Narodni muzej ne radi celu deceniju. ništa nam ne treba, sve popalite ili rasprodajte

Odgovori
Ev

Znam da je ovo jedini sačuvani originalni primerak aviona FIAT G.50 i da samim tim predstavlja veliko bogatstvo muzeja koji ga poseduje. Ujedno se diže i reputacija damog muzeja. Nije mala stvar da u kolekciji poseduješ ovakav svetski raritet. Međutim, ne mogu se oteti utisku da ovaj avion neće skoro, moguće i nikada, doživeti da bude kompletno restauriran i uvršten u stalnu postavku. Odavno su prošla vremena kada se to možda i moglo uraditi. Po mom skromnom mišljenju, Fijat će još dugo decenija ostati da čami i propada u depou Muzeja. Džaba ti što si jedini na svetu koji ga imaš kada ti bukvalno ne donosi nikakvu materijalnu korist sem satisfakciju da si jedini koji ga imaš pa tom informacijom možeš da zadirkuješ druge muzeje avijacije. Ono, imam milion eura, zakopam ih negde, doživim amneziju i do kraja života ne mogu da se setim gde sam ih zakopao, ali barem mogu svakome da pričam da sam milioner. Zar ne bi bilo dobro kada bi se mi lepo dogovorili sa Italijanima. Oni nama da recimo naprave kompletnu repliku, u 1: 1, lovca Rogožarski IK-3, da nam kompletno srede stepenište ispred Muzeja, instalacije, oblože kupolu folijama… a mi njima kada oni ispune svoj deo ugovora damo tog Fijata. Napravi se recimo takav ugovor da nam oni tog Fijata posle kompletne restauracije ustupe da npr. godinu dana bude deo izložbene postavke a posle neka ga nose kući. Zar nije lepše da avion neko sredi pa da svi ljubitelji avijacije mogu da ga vide umesto što čami u nekom podrumu daleko od pogleda posetilaca. Ako je nama jedina satisfakcija to da možemo da se busamo u grudi kako posedujemo jedini sačuvani Fijat G.50 na svetu a on će i dalje truliti i propadati onda neka truli i propada. Najveća fora će biti kada neko negde jednog dana bude pronašao i iskopao neku olupinu Fijata G.50 i prodao Italijanima a oni olupinu budu sredili i izložili. Onda ćemo moći samo da duvamo u prste i maštamo „Eeeee, da smo onda bili pametni pa da smo . . . „.

Odgovori
ro

ne može, jer fiat nije zarobljen od strane j.a. u italiji na području pod kontrolom italije, nego su ga kupili hrvati odnosno ndh pa tim ne može da im se samo tako da, može im se da da ga oni imaju na godinu dana i da ga oni restauriraju i da vrate ponovo u muzej vazduhoplovstva beograd.

Go

Ili mozda, ne znam, recimo – mi ga restauriramo, sami ili uz pomoc stranih strucnjaka, i ponosno ga izlozimo u nasem (renoviranom) muzeju, bez potrebe da po ko zna koji put drugima nesto poklanjamo?!

Ne mogu da shvatim vise tu apatiju u koju je Srbija potonula, to razmisljanje da mi nista ne znamo, nego daj da poklonimo i prodamo drugima, je l’ te, oni znaju sta ce sa tim. Po principu nije zvaka za ludaka. Pa, i jesmo ludaci. Verujemo barabama na vlasti vec decenijama – mi ne znamo nista, ali sad ce da dodju magicni spasioci iz inostranstva, mi njima malo subvencije za zaposlene, malo poklonimo zemljiste, malo prebacimo sve dugove na nas i videces kako ce sve odjedanput da procveta. Najbolje da im poklonimo sve sto ima u muzeju, neka nose, bolje da je to kod njih sveznajucih, nije to za nas.

Medjutim, ostalo nas je vrednih dovoljno u ovoj zemlji, ima ko da radi i ima cak i znanja. Gde fali znanja, plate se strucnjaci sa strane (sto opet mogu biti nasi ljudi iz rasejanja – hocu da kazem da, o cuda, ima i nasih vrhunskih strucnjaka u svetu; da – i to cudo postoji Srbin, a da zna nesto i jos je vredan).

Izvinjavam se, ali mi je dozlogrdilo vise da slusam ideje da se samo nesto poklanja i daje…

lo

Uf opet muzej, nemam vise zivaca za vas, i vase gluposti.
Ja da se nesto pitam svi bi vi dozivotno na robiju i kraj price.
Ali ne pitam se nista i kraj je tu.
Koliko godina treba da se neko dozove pameti i da nesto iznese na svetlost dana, pa makar ga to i unistilo.
Ko po svetu finansira muzeje ovog tipa, barem ste toliko mogli da iskopirate.
Zasto u depou came onoliki avioni, zasto nisu zasticeni i izneseni da se vide, zasto napolju propadaju avioni po kojekakvom vremenu, a pritom pristup nije dozvoljen.
Obradovao sam se kada sam imao priliku da vidim ljubicasti J-22 Orao i M-18 maketu Mig-29 koja je svoj posao odradila u ratu.
Zamislite koliko bi ljudi doslo da vidi taj Fiat G-50 bis da je barem sredjen, ja cu doci da vidim ta krila uskoro, i mogu reci da je potez odlican, iako ima svoje manjkavosti. Ali je bolje i to nego da ga nikad za zivota ne vidim, a znam da je tu svaki put kad dodjem u muzej.

Odgovori
De

Zato što im se može. Ovde mi se čini da su obe strane potpuno nezainteresovane za muzej kao muzej, interesuje ih samo muzej kao budžetski korisnik, pa eto oko nečega moraju da se prepucavaju potpuno dušebrižnički.

Pe

Kupljen ili zarobljen – on pripada Muzeju, samim tim i državi Srbiji.
Da smo pametni i poklonio ga Italija ima. Oni bi ga bar sačuvali od propadanja. I njemu ide vreme.
Nije bio u našem stalnom naoružanju pa nam nije ni neophodan u muzeju. Da, lepo je imati tako nešto, ali u ljudskom muzeju – kod nas, na žalost, odavno nije tako.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Miloš77 na: Kako će teći budući razvoj Rafala: Varijante F4.2 i F5 za obezbeđivanje višedecenijske savremenosti tipa i podloga za projekat nove generacije evropskog borbenog aviona

^^ Pa najverovatnije ono sto je i najlogičnije. 1. Eliminacija cevčuge za srkanje goriva u vazduhu. Ako Gripen ima mesta naći će i za Rafala. Kreativni subto inžinjeri pa mogu nešto malo bolje da urade. 2. Comformal Fuel tanks.. uz eliminaciju starih cilindričnih spoljnih rezervoara za gorivo. Ili, kao F-22 i Izraelski F-35 dobice STEALTH…

28. Nov 2024.Pogledaj

Vaste na: Kako će teći budući razvoj Rafala: Varijante F4.2 i F5 za obezbeđivanje višedecenijske savremenosti tipa i podloga za projekat nove generacije evropskog borbenog aviona

Aleksandar Zato se verovatno Alžir odlučio za Rusko oružije ? oko 5 miliona Alžiraca ima u Francusku plus Alžirci ne mirišu Francuze,toliko o južnoj pokrajini !

28. Nov 2024.Pogledaj

Djuka na: Besne su, mrze avione i sa vazduhoplovnim preduzetnicima vrte milione evra: Kako su lisice spasile srpsku generalnu avijaciju i pri tom slupale par letelica

i do sada je, samo u Srbiji, za to potrošeno 20,6 miliona evra prema EU kancelariji u Srbiji Interesantno, koliko godisnje potrosi RF ili PRC na slicne projekte?

28. Nov 2024.Pogledaj

Yoda na: Kako će teći budući razvoj Rafala: Varijante F4.2 i F5 za obezbeđivanje višedecenijske savremenosti tipa i podloga za projekat nove generacije evropskog borbenog aviona

@ Petrovic Dusan "Neistina je da Rusi imaku bilo lalvu prednost.“, sto se i videlo na snimku pada „Lesnikovace “ (oreshek) gde se bojeva glava raspala na vise neravnomernih komada koji padaju raznom brzinom, dok bi trebalo da su jednake i u istim intervalima (objasnjenje fizicara Marka Solomina, ne moje)." Propaganda, radi se o podmuniciji,…

27. Nov 2024.Pogledaj