Na aerodromu Golubovci kod Podgorice pre četiri dana Avio-helikopterskoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Crne Gore predat je jedan protivpožarni avion Air Tractor AT-802. U pitanju je jednoseda varijanta AT-802A sa klasičnim stajnim trapom tipa tricikl, sa repnim točkom, nabavljen kao potpuno nov od Španske kompanije “Air Tractor Europe S.L.U.“.
Avion je proizveden 2015. godine a opremljen je po najnovijim proizvodnim standardima kompanije Air Tractor Inc., Texas. Ugrađen je turboelisni motor Pratt & Whitney PT6A-67F snage 1600 KS, tu su i dva nova sistema, prvi je Gemeration II Fire Retardant Delivery System (FRDS) kao i sistem naduvavanja vazdušnih jastuka AmSafe. Obuka pilota je, po ugovoru takođe izvedena u Španiji.
Ovom nabavkom Crna Gora je zamenila avion AT-802A Fire Boss koji se, usled greške pilota, 21. jula 2015. srušio u Skadarsko jezero. Avion je iz vode izvučen nakon 24 sata, zatim otpisan a samo 11 dana kasnije izgubljen je i jedan od dva Dromadera M-18B čiji je pilot imao prinudno sletanje u reonu Kakaričke Gore. Ovim gubicima protivpožarna flota MUP-a Crne Gore je u tom trenutnku spala na samo dva aviona, po jedan AT-802 i M-18B što je dovelo do odluke da se tokom 2016. iz Srbije iznajmi jedan M-18B a zatim i da se nabavi još jedan AT-802.
Kako bi se flota unificirala odlučeno je i da se preostali avion AT-802F Fire Boss koji je 2009. godine nabavljen u varijanti sa plovcima, pretvori u avion u konfiguraciji sa klasičnim stajnim trapom zbog čega je nabavljen komplet stajnog trapa tipa tricikl. Tako će u letnju sezonu 2017. godine MUP Crne Gore ući sa dva AT-802A i jednim M-18B a izvesno je da će ponovo biti iznajmljen još jedan Dromader.
Sa svojim impresivnim kapacitetom od oko 3104 litara vode, mogućnošću korišćenja visoko efikasne protipožarne pene i retardanata, malom nabavnom cenom i niskim troškovima korišćenja i održavanja, AT-802 je postao standardni protivpožarni avion u Evropi. Sem u Crnoj Gori, čak oko 80 aviona se nalazi u operativnoj upotrebi u Francuskoj, Hrvatskoj, Italiji, Kipru, Makedoniji, Portugalu i Španiji a u bližoj okolini i u Izraelu.
![[ANALIZA] Najbitnije i najinteresantnije stavke u Izmenama zakona o vazdušnom saobraćaju](https://media.tangosix.rs/2024/12/12-01-2022_11.35.20_168-262x130.jpg)
![[INTERVJU] Direktor Menzis grupe Filip Joeinig o poslovanju u Beogradu i širenju u regiji](https://media.tangosix.rs/2024/11/IMG_6673-copy-262x130.jpg)
![[CAPA konferencija u Beogradu] Podaci o vazduhoplovnoj industriji u 2024: Složena slika oporavka, izazova i transformacije](https://media.tangosix.rs/2024/11/6C5A2817-1759x-262x130.webp)
dr
A Srbija nema u upotrebi avione za gasenje pozara,ali ih iznajmljuje…
Golub
S obzirom da sam imao prilike da uzivo gledam gasenje sumskih pozara prosle godine na Tasosu i kako se direktno iz mora dopunjuju helikopteri i avioni, stekao sam utisak da je jedna od presudnih stvari bila cinjenica da se letelice pune vodom par kilometara od samog pozara. Koje je vreme punjenja AT-802 u verziji sa klasicnim stajnim trapom? Ja sam bio ubedjen da je efikasnije punjenje na otvorenim vodenim povrsinama, ali se tu ne uzima u obzir da je retardant efikasniji od vode. Da li neko ima iskustva ili raspolaze nekim poredjenjem?
Zivojin Bankovic
Odlicno pitanje. Za punjenje na vodi treba svega oko 30 sekundi a na aerodromu 7 minuta. Dakle tu je uracunato i sletanje i poletanje.
Golub
Zivojine hvala na odgovoru. Gasenje koje sam imao prilike da posmatram nekoliko dana na Tasosu je izgledalo otprilike ovako – pozar borove sume je bio u brdima na oko 2-3 kilometra od mora; tokom celog dana 2 do 4 helikoptera su konstantno gasili (bilo ih je ukupno 6 u rotaciji, sa tim da je uvek nekoliko bilo odsutno, pretpostavljam zbog dopune goriva i zamene posade), a povremeno bi im se pridruzilo opet 2 do 4 CL-415; najbrzi su bili S-64 kojima je trebalo oko 7 minuta za citav krug (punjenje, let do cilja, izbacivanje vode i let nazad do mora), zatim CH-47 i Ka-27 (ili neki rodjak) kojima je trebalo oko 10 minuta i na kraju Kanaderi kojima je trebalo nesto vise od 10 minuta. U proseku, kada je bilo najvise letelica, voda je bacana na svakih minut-dva. I pored svega toga, trebalo je vise od tri dana da se pozar ugasi. U poredjenju sa tim, video sam takodje 2-3 Dromadera/Er traktora koji su za dopunu morali da lete preko kanala do lokalnog aerodroma i kojima je trebalo neuporedivo vise vremena.
Kada u tom svetlu pogledamo dva crnogorska Er traktora, mislim da je to daleko od dovoljnog. Neki regionalni balkanski centar bi verovatno bio dobro resenje, ali nesto ne vidim da se ima para i volje za tako nesto…