BEG airport status
Aerodrom Ponikve – strаteški cilj Zаpаdne Srbije ili ponovo tema političke kampanje? "Tražimo od Vlade 2,3 miliona evra za obnovu piste, ostalo ćemo mi"/ Foto: Tango Six

Aerodrom Ponikve – strаteški cilj Zаpаdne Srbije ili ponovo tema političke kampanje?

Opština Čajetina uz podršku trenutnog rukovodstva aerodoma Ponikve u Užicu smatra da bi 2,3 miliona evra, koje bi obezbedila Vlada Srbije, bila dovoljna investicija da se pista ove vezdušne luke stavi u funkciju za komercijalne letove, a da bi sve ostale troškove pokretanja avio-saobraćaja na njoj mogle da pokriju opštine zlatiborskog okruga. Ovo je ukratko zaključak dvodnevne konferencije „Aerodrom Ponikve – strаteški cilj Zаpаdne Srbije“, ali i reči koje je u više navrata ponavljao predsednik opštine Čajetina, Milan Stamatović u želji da, kako sam kaže, pošalje snažnu poruku javnosti i vlasti da u ovaj projekat treba ulagati.

Poruku je, ignorisanjem konferencije, poslala i Vlada Republike Srbije. Mogućnost da će skupu koja se bavi razvojom vazdušnog saobraćaja prisustvovati resorni ministar, Zorana Mihajlović ili makar predstavnik ovog ministarstva isključena je i pre njenog početka. Izostao je i ministar trgovine, turizmа i telekomunikаcijа, Rasim Ljajić, koji je prema agendi trebalo da otvori ovaj događaj.

Osim toga, nije bilo ni predsednika Opštine Užice, Tihomira Petkovića, niti bilo kog drugog predstavnika ove lokalne samouprave u čijem se trenutno vlasništvui nalazi aerodrom Ponikve, a na samom početku skupa saopšteno je da njemu neće prisustvovati ni reditelj Emir Kusturica za koga se u više navrata govorilo da je spreman da podrži celokupni projekat restruktuiranja Ponikava.

Tako se skup od prvobitne ideje da ukrsti mišljenja na različtim nivoima odlučivanja u svrhu razvoja vazdušnog saobraćaja sveo na konferenciju samo jedne opštine – Čajetine koja, po svemu sudeći, ima inicijativu i početnu ideju kako dalje usmeriti Ponikve, ali očigledno ne i podršku lokalnih i republičkih predstavnika koji su događaj, kako je neformalno na skupu komentarisano, bojkotovali zbog kandidature Milana Stamatovića za predsednika Srbije i pretpostavke da je sve organizovano u svrhu njegove kampanje. Shodno tome, treba se podsetiti da su Ponikve bila tema i poslednjih republičkih izbora kao i da su u više navrata za vreme i nakon predizborne kampanje ministarka Mihajlović  i premijer Aleksandar Vučić obećavali ne samo otvaranje užičkog aerodroma u ovoj godini nego i njegov prelazak u civilno-vojnu vazdušnu luku odmah po formiranju Vlade. Ni jedno, ni drugo se nije dogodilo, a Ponikava nije bilo ni u ekspozeu premijera.

Ogoljena od političkih igara koje su izbile u prvi plan, ova konferencija zaista jeste bila prilika da vazduhoplovna javnost diskutuje.

Čula su se dobra i loša iskustva sličnih aerodroma u regionu, iznosile korisne vazduhoplovne analize i brojke, diskutovalo o dilemi da li ciljati na kargo ili komercijalni saobraćaj na Ponikvama, razgovaralo kakva je budućnost aerodroma s obzirom na to da je relativno blizu „Nikoli Tesli“ i da bi najverovatnije privlačio operatere koji bi možda podjednako želeli da lete sa „Konstantina Velikog“.

20161020_103624
„Deo novca da uloži Vlada, a deo opštine zlatiborskog okruga“

Poslednja infomacija iz avgusta ove godine pokazuje da za završetak radova na Ponikvama nedostaje još oko 3 miliona evra. I direktor ovog aerodroma, Saša Savić i predsednik opštine Čajetina, Milan Stamatović, smatraju da je ipak potrebno manje.

– Tražimo od Vlade 2,3 miliona evra za obnovu piste, ostalo ćemo mi – naveo je Stamatović kao panelista i dodao da je ovo projekat od nacionalnog značaja.

Prema njegovim rečima ostatak investicija bi se sveo na 250-300 hiljada evra godišnje. Udeo u ulaganju svake od opština zlatiborskog okruga koga čine Grad Užice, opštine Čajetina, Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Priboj, Prijepolje, Požega, Nova Varoš i Sjenica izgledao bi ovako:

30%  opština Čajetina (80 – 100 hiljada evra godišnje)

20% Grad Užice (50 – 60 hiljada evra godišnje)

50% sve ostale opštine zajedno (udeo svake od njih bi se naknadno razmatrao)

– Ne znamo da li Vlada tako želi i da li opštine žele. Zato su bili pozvani svi ovde – da se diskutuje – naveo je Stamatović na jednom od panela.

Predstavnik opštine Arilje koji se javio iz publike najavio je da će predlog za statusne promene Ponikava, iz javnog u društvo sa ograničenom odgovornošću regionalnog karaktera, biti stavljen na glasanje pred odbornike skupštine ove lokalne samouprave.

Obećanje da će podržati rešavanje pitanja ovog aerodroma iz publike je dala i Snežana Petrović, poslanica u Narodnoj skupštini i predsednica Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku iz Užica.

– Zalagaću se da se tema otvori kada za to bude prostora i mesta. Ideja je opravdana. Nadam se da će oni koji danas nisu tu, a trebalo bi, zajedno raditi na njoj – navela je Petrović.

Projekat podržava i Vlada Republike Srpske, naveo je savetnik ministra trgovine i turizma u njenom sastavu, Aleksandar Đurić.

„Postoji interesovanje kompanija“

Direktor aerodroma Ponikve, Saša Savić, naveo je na panelu da na početku svake sezone dobijaju upit od kompanija da li su osposobljeni za putnički saobraćaj.

– Govorimo da postoji inicijativa i da se svake godine prave sitni koraci – objasnio je Savić.

On nije želeo da precizira o kojim kompanijama je reč, ali je na naše pitanje samo kratko odgovorio da potencijalno zainteresovane kompanije ne lete iz Beograda. On je naveo da podržava svaku ideju koja bi pokrenula rad ovog aerodroma, bez obzira da li će Ponikve ostati u vlasništvu jednog grada, regiona ili države, iako smatra da celokupni projekat „prevazilazi mogućnosti jednog grada“.

Savić je naveo i da je o pitanju stavljanja aerodroma u funkciju govorio jedino na prvom savetu zlatiborskog okruga na koji ga je pozvao načelnik, Dimitrije Paunović, ali da o ovoj temi nikada nije razgovarao sa nekim iz višeg ranga vlasti. 

Fokus na kargo ili putničkom saobraćaj?

Savić, Stamatović kao i predstavnici turističkog i privrednog sektora ovog regiona koji su učestvovali u panelu – Nevena Stanisavljević u ime Vojne ustanove „Tara“, Ivan Vitorović generalni direktor hotela „Mona“ na Zlatiboru, Mirjana Radojčić generalni sekretar Regionalne privrede komore Užica, saglasni su da bi aerodrom mogao da ima veliku korist od transporta robe.

Korist od aerodroma direktno bi imali i hotelijeri. Stanisavljević je objasnila da bi deo zarade od naplate boravišne takse koja, primera radi, u ustanovi „Tara“ iznosi 82 dinara po osobi, direktno mogao da se vrati aerodromu tako što bi hotelijeri uplaćivali taj deo novca Ponikvama.

20161020_140651
„Prvo putnici, pa kargo“ / Foto: Tango Six

Vazduhoplovni analitičar i redovni kolumnista Tango Six portala, Alen Šćuric, smatra da bi otvaranje ovog aerodroma upravno privuklo poslovne ljude koji nemaju vremena za duge odmore nego umesto toga praktikuju produžene vikende. Prema njegovim rečima oni najviše i troše i upravo bi to trebalo da bude u fokusu strategije.

Ne treba se fokusirati isključivo na kargo saobraćaj jer će on kao mogućnost doći kasnije, ako aerodrom zaživi – kao što je u Niš došao „Turkish Cargo“, naveo je Šćuric.

On je objasnio i da će zarada doći ne direktno od avio-saobraćaja, s obzirom na to da su putnici spremniji da potroše više novca na, primera radi, transfer od aerodroma do hotela nego na samu avionsku kartu. On smatra da će upravo low-cost prevoznike i privlačiti Ponikve i da će zarada, kao i obično, doći od dodatnog sadržaja.

– Prihod od letačkih operacija manja je od 50% – podsetio je Šćuric.

Vlаdimir Milićević, potpredsednik Udruženjа srpskih аvio-profesionаlаcа i pilot kompanije Rajaner (Ryanair) naveo je da je 19 godina zaposlen u kompaniji koja pravi tržište i da Ponikve imaju potencijal. On je naglasio da bi letovi ka gradovima kao što su Pariz i London sa ovog aerodroma trajali svega 2 sata. Ne treba zanemariti ni ulogu koju bi ova vazdušna luka imala u vanrednim situacijama, podsetio je Predrаg Mаrić, pomoćnik ministrа i nаčelnik Sektorа zа vаnredne situаcije MUP-а Republike Srbije.

„Ponikve kao konkurencija Sarajevu, ne Beogradu“

Analitičar Alen Šćuric smatra da aerodrom „Nikola Tesla“ ne utiče na perspektivu Ponikava:

– Niš i Ponikve nikada neće biti konkurencija Beogradu. –

On je, međutim, dodao da je aerodrom u Nišu ipak uzeo deo putnika Beogradu, ali da to neće biti slučaj sa Ponikvama:

– Vi možete da uzmete putnike Sarajevu. Sarajevo neće low-cost kompanije. –

O riziku pri pokretanju avio-saobraćaja govorili su i Edvаrd Jаkopin, sаvetnik u Ministаrstvu privrede Republike Srbije, rukovodilаc Rаdne grupe projektа Podrinje, Vlаdicа Đurđаnović, direktor niškog aerodromа „Konstаntin Veliki“, Mаrin Rаspudić, direktor аerodroma u Mostаru, Rаnko Bošković, sаvetnik izvršnog direktorа aerodroma Tivat.

– Pored aerodroma u Podgorici i Dubrovniku delovalo je kao da nema potrebe da i Tivat dobije aerodrom – izjavio je Bošković i dodao da je ova vazdušna luka ipak zaživela i da beleži značajan porast saobraćaja zbog Porto Montenegra.

Slučnu je dilemu imao i Mostar zbog kako konkurencije u Dubrovniku, Sarajevu i Splitu.

Raspudić smatra da je ključ razvoja tog aerodroma bilo orijentisanje na low-cost prevoznike i kao sledeće destinacije najavio rute ka Istanbulu u Beču.

Jаkopin je naglasio da je u ovakvim projektima jako važna podrška države i naveo primer da je u slučaju Podrinja država donela zakon na osnovu koga bi zapravo preuzela obaveze pri uzimanju kredita.

To je potvrdio i direktor niškog aerodroma. Prema rečuma Đurđanovića, Niš je, takođe, imao ogromnu podršku gradskih vlasti.

– Grad Niš je stao iza svog aerodroma, za razliku od Užica koji nije podržao svoj – izjavio je Đurđanović na panelu i dodao da su aerodromi Beograd, Niš i Ponikve jedini koji mogu da funkcionišu u Srbiji.

Sve zavisi od Užica?

Prema rečima analitičara Šćurica za Ponikve postoje tri rešenja – regionalno preduzeće, privatno partnerstvo i privatizacija.

Regionalno preduzeće je tromo, skupo i neefikasno rešenje, privatno partnerstvo je dobro samo ako mogu da se usklade strateški i privatni interesi,  dok je, prema njegovim rečima, treća mogućnost najmanje dobra, jer privatnik „može da uradi šta želi“. Kao primer loše prakse naveden je aerodrom Brač koji je u privatnom vlasništvu.

– Ponikve će se ili desiti sada ili se neće desiti – zaključio je Šćuric i dodao da smatra da je 2,3 miliona evra, koliko je procenjeno da bi bilo dovoljno za stavljanje aerodroma u funkciju ipak suviše optimističan plan.

Profesor ekonomskog fakulteta, Ljubodrag Savić, koji je takođe govorio na konferenciji smatra da budići aerodrom Ponikve ne bi trebalo da bude društvo sa ograničenom odgovornošću već akcionarsko društvo čije bi akcije kupile upravo opštine zlatiborskog okruga. Smatra i da bi infrastruktura trebalo da bude u državnom vlasništvu, dok bi upravljanje ovom vazdušnom lukom trebalo prepustiti privatniku.

U vezi sa tim, sledeći koraci biće napravljeni prvo na lokalnom nivou, a zatim će se celokupna ideja plasirati državnom vrhu.

Predsednik opštine Čajetina objasnio je da je za bilo kakvu inicijativu potrebno prvo saglasnost svih opština zlatiborskog okruga i da će uptavo to biti prvi korak. Ukoliko se izglasa poverenje predlogu da aerodrom iz vlasništva Užica pređe u regionalno preduzeće i ukoliko Grad Užice takođe izglasa da želi da se takav status izmeni, Ministarstvu saobraćaja će biti poslat zahtev za statusnu izmenu. Sve ovo, objašnjava Stamatović, potrebno je realizovati pre planiranja budžeta za narednu godinu kako bi opštine mogle da predvide i troškove za potrebe Ponikava. Na pitanje šta će se desiti ukoliko Užice ne prihvati statusnu promenu, on odgovara:

– Teško da će se aerodrom staviti u funkciju. –

   

Pretplatite se na nedeljni pregled vesti Tango Six portala. Svakog petka u vašem inboxu.

* indicates required





   
   

   

   


[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters="1" counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Autor:

Dina Đorđević Novinarka, Zamenica glavnog i odgovornog urednika dina.djordjevic@tangosix.rs

Komentari

BB

Ja taman htio da komentarišem da vikendaši imaju najveću šansu podići posjećenost aerodroma za kratko vrijeme kad ono me Šćuric preteknu :-)
osnovno je da ljudi imaju carinski pregled, a na pistu i sada mogu sletjeti mali avioni… A kad se stvori malo gužve onda je lakše ganjati mogućnosti za veće avione.

da bi znao hodati prvo moraš puzati…

Odgovori
lj

E,vidiš,tebe je preduhitrio Alen,a ti si mene.Potpuno se slažem.Taman htedoh reći da je upravo „mala“avijacija ta koja treba da razradi aerodrom,pa da se stvar postepeno razvija dalje.A to je ipak proces za koji je normalno da dugo traje.Mislim da je dobar primer aerodrom Portorož.Ovako,čini mi se da je postavljeni cilj trenutno previsoko,a da neko hoće da otvori nova „radna mesta“za lokalne političare i karijerne rukovodioce.Ipak,potrebno je pravo pokriće i čisti računi od početka priče.Pozdrav…

BA

Puno priznanje za naslov “Aerodrom Ponikve strateški cilj zapadne Srbije ili ponovo tema političke kampanje” jer tekst koji sledi i komentari političara i stručnjaka potvrđuju da ste naslovom rekli sve.
Za političare manje više, oni rade svoj posao i pričaju ono što narod voli da čuje ali za nezavisne strunjake, kolumniste i blogere nije shvatljivo zašto menjaju svoja “stručna” mišljenja i to u najkraćem mogućem roku. Poznato je da svako može da promeni mišljenje ali ovo što radi Alen Šćurić je u krajnje slučaju neprofesionalno.
Naime on (Alen Šćurić) vazduhoplovni analitičar i redovni kolumnista odličnog Tango Six portala, smatra kako ste Vi preneli njegovo istupanje na tribini, da bi otvaranje ovog aerodroma, misli se na “Ponikve” upravo privuklo poslovne putnike koji nemaju vremena za duge odmore nego umesto toga praktikuju produžene vikende. Prema njegovim rečima, stoji u tekstu, oni najviše troše i upravo bi oni trebali da budu u fokusu strategije.
………………. On smatra da će upravo LOW-Cost prevoznici privlačiti “Ponikve” i da će zarada doći od dodatnih sadržaja.
Da li Gospodin Šćurić, analitičar zna šta je upravo rekao? Da će LCC otvarati svoje linije iz belog sveta do aerodroma “Ponikve” samo za poslovne putnike, za koliko poslovnih putnika po letu, nedeljno, godišnje?
Međutim, to što je Šćurić rekao na tribini je jedno a nešto sasvim drugo je napisao u svojoj Analizi: “Imaju li minijaturni aerodromi u ex-YU regiji budućnost” a napisao sledeće, navodim:
No, potpuno je drugačija situacija sa minijaturnim aerodromima.
Ovi aerodromi imaju vrlo malo šanse da iznađu svoje mjesto pod suncem i u već puno pretjeranoj karti aerodroma u regiji nikako ne mogu shvatiti koja je svrha daljeg investiranja gomile novaca u takve projekte. Trenutno su takvi izgrađeni aerodromi Portorož, Lošinj i Brač. U postupku otvaranja su Cerklje, Morava i Ponikve. …pa dalje……. iako neki od projekata koji se pokreću nisu po ozbiljnosti daleko od tih projekata koji su strukovnoj javnosti rezultirali salve smijeha i grotesknu zabavu.

Zatim piše:
Užički aerodrom je najnoviji pokušaj pretvorbe vojnog aerodroma u mješoviti vojno-civilni. Užice su 220 km udaljene od Beograda, 200 km od Sarajeva i 260 km od Niša. Ova udaljenost bila bi demotivirajuća za razvoj aerodroma, no ceste koje vode ka ova tri grada su u vrlo lošem stanju, pa je potrebno i preko 4 sata da se dođe do nekog od ovih aerodroma. To Ponikvama daje bitnu prednost spram Morave. Konačno Ponikve imaju pistu od 3.400 metara što je još jedna velika prednost. (u odnosu na “Moravu”)
Ovaj aerodrom je rađen bitno skromnije. Terminal je zapravo preuređen hangar za vojne avione. Aerodrom Beograd je donirao pola milijuna EUR za uređenje terminala, iako se cjelokupno utrošena svota nije poznata. No, u avio-krugovima se spominje da bi dovođenje aerodroma u operativnu funkciju koštalo 19 milijuna EUR. Nije to velik novac za jedan aerodrom, no postavlja se pitanje opravdljivosti investicije obzirom na upitnost potencijala aerodroma, te isplativost investicije obzirom da će aerodrom vrlo teško doći do profitabilnosti.
Koji su potencijali ovog aerodroma?
Turistički charteri na prvom mjestu. Obzirom da je Zlatibor u neposrednoj blizini, te nekoliko linija nekog od low-cost carriera. Je li to realno? Pitanje je koliko tržište je uopće na tom prostoru. Broj stanovnika nije motivirajuć faktor, govorimo o nekih pola milijuna stanovnika koji gravitiraju ovom aerodromu, dio iz Crne Gore, a dio i iz BiH. Gospodarska razvijenost samog kraja nije velika. Konačno, LCC će uvijek doći ako će takse i ostali troškovi poslovanja biti niski, tj. ako će oni moći ostvariti profit. Subvencioniranje linija svakako je obvezni dio poslovanja sa LCC kod ovakvih malenih aerodroma. I tu se postavlja pitanje matematike. Troškovi poslovanja + investicija u terminal i ostale potrebe aerodroma da bi postao operativan teško da će se vratiti investiciju i učiniti ovaj aerodrom (“Ponikve”)profitabilnim, pa čak i da neki LCC bazira svoj avion u Ponikvama. I sada je pitanje benefita koje donosi aerodrom lokalnoj zajednici i granice do koje bi ta zajednica trebala investirati da bi postigla benefite, a da investicija nije toliko velika da premaši te benefite. Toliko.
Komentar: Želim samo da primetim i ukažem na dva dijametralno suprotna gledanja istog autora. Da li je moguće da se od letos na ovamo sve promenilo pa tako sada na primer imamo sjajnu “Gospodarska razvijenost” koja je bila nikakva a u Zlatiborskom Okrugu ima mnogo više od 500 hiljada stanovnika. Sumnjam.
I na kraju pitam zašto sve?

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Petrovic Dusan na: Kako će teći budući razvoj Rafala: Varijante F4.2 i F5 za obezbeđivanje višedecenijske savremenosti tipa i podloga za projekat nove generacije evropskog borbenog aviona

@Dejanera Zapravo je procena da u nekoj tacki u buducnosti nece biti potreban fizicki covek u letelici, ali nije rec o kratkom periodu, pre kroz 50 godina i vise, a to razlika kao od 1945 do 2000, od Me 262 do F-22...

27. Nov 2024.Pogledaj

ikim na: Kako će teći budući razvoj Rafala: Varijante F4.2 i F5 za obezbeđivanje višedecenijske savremenosti tipa i podloga za projekat nove generacije evropskog borbenog aviona

Ma, meni je interesantno kako da niko ne spomene završnu obradu kod ovog polovnog Grčkog na prvoj slici? :) Što se tiče toga kako su dobro Hrvati prošli, ne bih se ja tako zaletao. Već sada Zare igra, a igraće još više kako godine idu. Što se naše kupovine Rafala tiče, mene mnogo više zanima…

27. Nov 2024.Pogledaj

Niko na: Kako će teći budući razvoj Rafala: Varijante F4.2 i F5 za obezbeđivanje višedecenijske savremenosti tipa i podloga za projekat nove generacije evropskog borbenog aviona

Iskreno arapi su glupi koliko su teski. Kupuju od francuza avione od istih onih koji su ih do koliko jucer ubijali gnjavili i koji mrze arape i muslimane u tom dijelu svijeta. Francuzi jos nisu prebolili Maroko Alzir...itd i nije im zao za masakre koje su tamo ucinili. Ako arapi napadnu Izrael ili ih nato…

26. Nov 2024.Pogledaj