Etihad ervejz uvodi promene u uslugama

23. jun 2017

„Skytrax“ proglasio „Qatar Airways“ za najbolju kompanija na svetu u 2017.

22. jun 2017

Etihad Airways dobitnik tri „Skytrax“ nagrade za prvu klasu

21. jun 2017

Ivančajić: Predlog teksta za bistu Sondermajera odobrile sve nadležne institucije

21. jun 2017

[FOTO] Rešenje Nine Radosavljević pobedilo na konkursu za oslikavanje murala na „Nikoli Tesli“

21. jun 2017

[POSLEDNJA VEST] Izabrano 5 kompanija koje ulaze u drugu fazu procesa koncesije Aerodroma Nikola Tesla

20. jun 2017

Er Srbija: Završeno preuređivanje putničkih kabina Erbasovih aviona; Ugrađeno 1500 Recaro sedišta

20. jun 2017

Pozadina slučaja zatvaranja Zračne luke Zagreb noću: Do čega može dovesti „štednja” koncesionara?

20. jun 2017

Tango Six u Parizu: Naše treće uzastopno izveštavanje sa Buržea – spremni na najveći broj premijera do sada

17. jun 2017

Er Srbija postavila amblem na avione povodom 90 godina rada srpske nacionalne avio-kompanije

16. jun 2017

Trendovi u avio prometu regije u prošlih godinu dana

13. jun 2017

Etihad nastavlja dogovor o prodaji akcija kompanije NIKI nakon povlačenja iz sporazuma sa „TUI AG“

12. jun 2017

Erbas: U narednih 20 godina duplo više putničkih aviona; Moguće smanjenje proizvodnje A380

12. jun 2017

[VIDEO] Nikola Tesla pustio u rad „Terminal 2B“

9. jun 2017

Produžen rok za odlučivanje ko ulazi u Fazu 2 koncesije „Nikole Tesle“

9. jun 2017

Kako trendovi u turizmu utječu na zračni promet

6. jun 2017

Predstavljena najveća letelica na svetu – krila dužine fudbalskog terena, 6 B747 motora

2. jun 2017

„Konstantin Veliki“: Opsluženo skoro 125 hiljada putnika u 2017. – oboren istorijski rekord niškog aerodroma

2. jun 2017

Emirates uveo liniju za Zagreb

2. jun 2017

Valjaju li nova sedišta u avionima Er Srbije?

2. jun 2017
[Intervju] V.d. direktora „Nikole Tesle“ Saša Vlaisavljević: Nastavljamo sa sopstvenim investicijama, druge srpske aerodrome ne smatramo konkurencijom
Investicije, koncesija, Sava Centar. ANT se menja / Foto: Tango Six

[Intervju] V.d. direktora „Nikole Tesle“ Saša Vlaisavljević: Nastavljamo sa sopstvenim investicijama, druge srpske aerodrome ne smatramo konkurencijom

Nema sumnje da će jedna od najvažnijih tema u civilnom vazduhoplovstvu naredne godine biti pronalaženje partnera za upravljanje Aerodromom Nikola Tesla. Kako se i tokom ove godine govorilo, država kao većinski vlasnik beogradske vazdušne luke i sam Aerodrom angažovali su kompaniju „Lazard“ kao savetnika, a procena koji bi model restruktuiranja ovog preduzeća bio najpogodniji očekuje se u prvim mesecima 2017. godine.

Šta je obeležilo 2016. na Aerodromu, koji su planovi za investiranje u  Sava Centar i restruktuiranje „Nikole Tesle“, kakav je odnos sa Er Srbijom i manjim aerodromima u zemlji i regionu za Tango Six govori prvi čovek aerodroma, v.d. direktora Saša Vlaisavlejvić.

Očekujete oko 5 miliona putnika ove godine. Koliki je kapacitet “Nikole Tesle”?

– Raspisali smo međunarodni tender za procenu kapaciteta Aerodroma Nikola Tesla. Radimo i na tome da utvrdimo šta su naše slabe tačke. Verovatno možemo imati i 7 miliona putnika ako otklonimo 2-3 slabe tačke. Međunarodni dolasci su jedna od njih.-

Dosta se govori o drugoj pisti. Ima li ona smisla?

– Postoje primeri u svetu da aerodromi sasvim normalno funkcionišu sa jednom pistom. Mi sada analiziramo mogućnosti neometanog funkcionisanja beogradskog aerodroma sa jednom pistom i to nam je drugi međunarodni tender na kome trenutno radimo.

Biće obavljena procena stanja naše piste, ali ne samo površinskog nego sva tri sloja. Kroz analizu isplativosti, razmotrićemo više varijanti. Realizacija će trajati tri meseca nakon čega ćemo znati koliki su procenenjeni troškovi, što znači da ćemo pre proleća imati kompletnu sliku stanja koju ćemo prezentovati državi.

Ove podatke ćemo ukrstiti sa argumentima koje će nam prezentovati naš tehnički savetnik. Zadatak naše Tehnike je da proba da nađe model za izvođenje dubinske, troslojne rekonstrukcije, odnosno da pistu, koja se inače radi svakih 10 godina, sada radimo pod saobraćajem, kao što je to na primer urađeno na aerodromu u Ženevi. Ipak, sačekaćemo da vidimo šta će pokazati analiza. –

06-12-t6-6
„Aerodrom nema svoju poslovnu zgradu. Sava Centar je dobar potez“ / Foto: Tango Six

Kako komentarišete proces eventualne koncesije? 

– Što se toga tiče, naš zadatak kao menadžmenta je da ostvarimo što bolje poslovne rezultate. –

Šta to znači?

– Ponovni uzlet nacionalne avio-kompanije fantastična je prilika za srpsko vazduhoplovstvo i aerodrom mora da bude dobra logistika za dalji razvoj nacionalne avio-kompanije jer mi nismo samo regionalno čvorište već mnogo više od toga. Kad sam došao na ovo mesto, postojao je problem sa sortinicom i tehnologijom, što sada rešavamo jer želimo da i Er Srbiji i nama omogućimo još bolji komfor pošto su kapaciteti pri kraju – moramo da razmišljamo o mogućnostima i da idemo dalje. Ako snižavamo nivo investicija onda stagniramo.

Vodeći se tim parametrima kakva je bila 2016. godina?

– Do sada je realizovano skoro 13 miliona evra investicija, ali ćemo do kraja godine investirati ukupno preko 16 miliona evra. Sve investicije finansiramo iz sopstvenih sredstava, bez kreditnih zaduživanja. Imamo profitnu stopu, tj. odnos između dobiti i prihoda daleko bolju od ostalih aerodroma u regionu i ovom delu Evrope. Naši prihodi su između 85 i 90 miliona evra, a dobit jće iznositi najmanje 26 miliona evra. Tako je bilo prethodne dve godine, a tako će biti i ove. –

Jedna od potencijalnih investicija je i Sava Centar.

– Na javni poziv Grada Beograda za podnošenje prijava za osnivanje zajedničkog privrednog društva koje će rekonstruisati i upravljati Sava centrom, zajedničku ponudu dale su tri vodeće kompanije u zemlji, AD Aerodrom Nikola Tesla Beograd, DP Beogradski Sajam i Energoprojekt Holding a.d.

Odluka o zajedničkom nastupu doneta je na zdravim ekonomskim osnovama, imajući u vidu poslovni uspeh sve tri kompanije pojedinačno, kao i privredni i tržišni potencijal ovih preduzeća.

Višedecenijsko poslovno iskustvo u različnim privrednim oblastima, finansijski i intelektualni kapital koji donosimo, kao i želja da još više unapredimo domaću privredu, a Beograd postavimo u centar evropskih kongresnih zbivanja, naš su zajednički interes.

Verujemo da će Grad Beograd imati težak zadatak da odabere najboljeg ponuđača i nadamo se da je naš tim budući partner u procesu revitalizacije Sava centra kao kulturnog, turističkog i kongresnog središta regiona. –

Koji je vaš poslovni interes da kupite Sava Centar?

– Aerodrom nema svoju poslovnu zgradu. Menadžment aerodroma sedi u iznajmljenoj zgradi, a naši zaposleni sede u drvenim barakama. Treba da imamo svoj poslovni prostor,  koji bi u Sava Centru bio značajno  jeftiniji nego što je na aerodromu gde je kvadrat komercijalnog prostora petostruko skuplji. U slučaju kupovine, Grad Beograd  bio bi većinski ili manjinski vlasnik, a mi bismo upravljali. Sava Centar sada mesečno gubi oko 80-90.000 evra, a mi bismo za tri godine došli na nulu. U rekonstrukciju bismo uložili 30 miliona evra, a upravljanje Sava centrom povezali bismo za komercijalno poslovanje Aerodroma.

"Bratski odnos" prema drugim aerodromima u Srbiji / Foto: Tango Six
„Bratski odnos“ prema drugim aerodromima u Srbiji / Foto: Tango Six

Prvih šest meseci “Nikola Tesla” je beležio pad broja operacija i putnika u odnosu na 2015. godinu. U drugoj polovini ove godine beležite rast. Šta je uticalo na takve promene? Linija za Njujork?

– Na rast su uticali i linija za Njujork, ali i naša poslovna politika. Postoje smernice Vlade, odnosno dokument pod nazivom „Smernice razvoja vazduhoplovnog tržišta kroz stimulacije u plaćanju aerodromskih naknada u Republici Srbiji“ u skladu sa kojim poslujemo. Beneficije su dostupne svim avio-prevoznicima, za određen broj putnika i operacija. To je odlična stvar i na taj način pokušavamo da unapredimo usluge koje pružamo za isti taj novac koji nam je država odredila.-

Te beneficije se odnose i na Er Srbiju?

– Da, popusti i subvencije su pod jednakim uslovima dostupni svim avio-kompanijama koje saobraćaju sa beogradskog aerodroma. –

Koliki je procentualni udeo broja operacija Er Srbije u ukupnom broju operacija Aerodroma u 2016. godini?

– Letovi Er Srbije čine 56,4% svih letova. –

Da li je u redu da nacionalni avio-prevoznik ostvaruje toliko visok procentualni udeo u operacijama?

– Da, prosek letova u skladu je sa evropskim i svetskim prosekom kada su u pitanju letovi nacionalne avio kompanije sa matičnog aerodroma.

Prošle godine u ovo vreme rečeno je da će Er Srbija od januara 2016. godine početi da izmiruje sve svoje obaveze prema Aerodromu. Kako je to izgledalo u praksi?

– Er Srbija najredovnije izmiruje obaveze. Odmah po prispeću i sa njom imamo najbolji poslovni odnos. Sa nekim kompanijama imamo veće probleme, ali za sada u tišini i diskretno rešavamo stvari. Ponekad to zahteva da stvari podignemo na viši nivo, ali za sada nemamo većih problema.

Tango Six je ekskluzivno objavio rendere novog izgleda aerodroma / Foto: Tango Six
Tango Six je ekskluzivno objavio rendere novog izgleda aerodroma / Foto: Tango Six

Vidite li aerodrom u Nišu kao potencijalnu konkurenciju?

– Smatram da su aerodrome u Nišu, Ponikvama, Kraljevu i Banja Luci i otprilike na istom nivou. Mislim da je naša dužnost da pomognemo tim aerodromima. Ne gledamo ih kao konkurentske nego kao bratske aerodrome.-

Ni dolazak kompanija “Swiss” i “Turkish Carga” niti povećanje broja linija avio-prevoznika “Ryanair” i “Wizz Air” iz Niša ne doživljavate kao potencijalnu konkurenciju?

– Ne, u tome vidimo čak mnogo pozitivnih stvari. Nisko-tarifne avio-kompanije donose nove kategorije putnika.-

U toku su radovi na “Nikoli Tesli” – dobijate novi transportni sistem. Šta će biti sa starim?

– Sada radimo na instalaciji novog transportnog sistema i na izgradnji nove sortirnice. U bezbednost smo uložili više od 9 miliona evra, a obično sve što zamenimo od uređaja i sredstava, doniramo aeodromu u Nišu. Za transportni sistem koji ćemo zameniti, treba da donesemo odluku da li ćemo ga pokloniti kraljevačkom ili užičkom aerodromu, a konsultovaćemo se i sa resornim Ministarstvom saobraćaja o tome koji od ova dva aerodroma ima veći prioritet. –

Komentari

R

Veoma sam sklon misljenju da ce u buducnosti regionalni aerodromi Srbije, Niski, Kraljevacki i Uzicki imati putnicki promet oko tri cetvrtine miliona putnika na godisnjem nivou. Naravno, ovde mislim na Low Cost i carter prevozioce. Sto se kargo transporta tice, to ce biti mnogo skromnije. Tek dolaskom investitora u industrijske parkove, i uz izvoz poljoprivrednih prizvoda kargo ce se znacajnije povecati. Rastom razvoja Srbije, progresivno ce rasti
Promet Beogradskog, Niskog, a od leta 2017, nadamo se oi Kraljevackog i Uzickog aerodroma.
Iskreno, pravi procvat Beogradskog aerodroma Nikola Tesla bice ulaskom koncesionara. Za dogradnju ostala tri, drzava Srbija i lokalni regioni, koji gravitiraju oko ovih malih vazdusnih luka, trebace. za pocetak da investira. U nadi da nam se aerodromi razvijaju i umnozavaju kao auto putevi, neka je srecan nova 29017 godina. I radostan Bozic
Radovan, Home of Qantasville II.
Kraljevo, Srbija

Odgovori
M

Tacno.

Ovaj direktor Aerodroma NT nije zasluzan za dobar aerodroma…prirodan rast.Zasto Aerodrom kupuje Sava Centar, za koga?
Aerodrom NT treba finansijski i opremom da pomogne Nis,Ladjevce,Ponikve…

P

Ne tako davno, pre nesto više od mesec dana, vaš analitičar je u svom tekstu: „Kuda bi trebao ići beogradski aerodrom“ rekao „da oba terminala imaju kapacitet od 5,5 milijuna putnika“ i da je taj podatak čuo od direktora aerodroma. Sada od njega čujemo da je kapacitet „verovatno 7 milona“.
Podsetimo da je rekordni mesec bio avgust sa 590.292 putnika sto znaci u proseku 19.000 putnika dnevno a rekordni dan je bio 02. septembar kada je kroz aerodrom prošlo 21.187 putnika.
Mislim da ne treba biti veliki statistički ekspert da bi utvrdili da je kapacitet aerodroma u ovom trenutku nešto preko 7 milona putnika.

Odgovori
V

Treba gledati dnevni kapacitet. Dalije je moguce imati mnogo vise (+40% da bi dobili 7M pax) putnika.
Zamislite taj isti rast u naj optereceniim periodu. To jest, dali mislite da aerodrom moze da primi 800k mesecno u tom periodu? 5.5M mi se cini kao max.

M

„Verovatno možemo imati I 7 miliona putnika AKO OTKLONIMO 2-3 slabe tačke.“

Ima čovek pravo što te ignoriše.

J

Pa mora da budeš ekspert kad direktor kaže da će da naprave međunarodni TENER ZA PROCENU kapaciteta (i ovo neće da rade STATISTIČKI eksperti Pedja). Znači to ne može da naprave aerodromske službe, ni domaći ekspert, nego će stručnjake da traže po svetu.

Kaće da se napravi
– 3. sprat
– 4 nova gejta C7-C10
– 4 nova bus gejta
– rekonstrukcija T1,
– rekonstrukcija A6-A10,
– spoterska terasa
– nova sortirnica
– novih 28 čekinin deskova
– novi automatski prihvat prtljage
… aerodrom će da ima 8 miliona. Kako onda bez toga može da ima 7 miliona?

Logično je da će nakon što se sad rekonstruiše T1, doda se 28 čekina, dodaju se nova 4 gejta, nova sortirnica, nova terasa, automatski prijem bagaže, da će aerodrom da poveća kapacitete na 6,5-7 miliona. A to znači da je logično da je pre toga imao 5,5 miliona kako je aerodrom i navodio.

I de, Pedja, sjaši više. Srećna ti nova i neka ti ona donese malo mira i manje animoziteta. Purger mnogo vremena troši na članke koji se mnogo dobri i koji se čitaju bitno šire od Srbije. Ostavi više čoveka da radi poso koji dobro radi.

P

Gospodo, naveo sam:
– rekordni mesec
– rekordni dana
– prosečni prosek po danu najoperecenijeg meseca
Nadam se da svi vladate prostim matematičkim radnjama i da znate da pomnožite sa 365 ili 12.
Molio bih ove sa ličnim obraćanjem da ako nemaju sta pametno da napisu jednostavno produže dalje.

B

Pa baš to tebi svi govore. Da prestaneš sa ličnim antagonizmom. Pa onda samo učini ono šta sam tražiš.

P

@Vinsent, govorimo o ukupnom kapacitetu aerodroma a ne o povećanju od 40% u toku pune sezone. Znam da hoćete da kažete da region ima izrazito sezonski karakter i da je ogroma razlika izmedju najslabijeg meseca u zimskoj i najopterećenijih meseci u letnjoj sezoni. Medjutim, BEG se razvija kao regionalno čvorište. Pogledajte rast u decembru od 13% sa samo jednim interkontinentalnim letom 3 puta nedeljno. Ako krenu Kinezi a ASL pokrene još neku destinaciju uz sve jači Wizz BEG će značajno popraviti lošiju zimsku sezonu.
Kroz aerodrom je u julu i avgustu prolazilo po 590.000 putnika mesečno, pritom aerodrom nije pucao po šavovima. Dnevni rekord je 21.000 putnika. Oba podatka nam govore da je teoretski moguće prebaciti 7 milona putnika. Prostora ima.

A

Pa matematika baš neide tako. To što neko kraće vreme aerodrom radi preko kapaciteta kada i radnici i oprema pucaju po šavovima, a putnici šize jer čekaju u predugačkim redovima, ne mogu da koriste pogodnosti aerodroma… ne znači da mu je to kapacitet. Ako u tramvaj koji ima 200 mesta naguraš 300 ljudi i oni vise na vratima to ne znači da je time tramvaju povećan kapacitet.

Jednostavno ne možeš da pomnožiš 21.000 u naj danu sa 365 i da dobiješ da je kapacitet 7,7 milijuna. Ili 590.000 x 12 meseci i to daje 7,1 milion.

A

Sjećam se 2. svjetskih vojnih igara (1999). U jednom danu je kroz Zagreb prošlo 23.000 putnika, deseci dodatnih aviona tog dana prođoše kroz Zagreb. U onom premalom terminalčiću i to prije nego se napravila ova sustavna promjena i preslagivanje, tj. dok mu je kapacitet bio tek 2 milijuna. Rusvaj je bio 2-3 dana dolaska i isto toliko odlazaka.

I sad što su napravili:
1. Koristili su vojni dio Zračne luke (dobar dio tih aviona bio je vojni), tako da su avioni na tim pozicijama bili stacionirani, a prošli su kroz terminal.

2. Vojska je dala na raspolaganje svu svoju logistiku (prostore, traktore, štenge, cisterne, automobile, kombije, autobuse, komunikacijske stanice…)

3. Na stajanci su bili dodatni busevi zagrebačkog gradskog prijevoznog poduzeća (ZET) koji su odvozili putnike od terminala do autobusa. Bilo ih je jednako kao i autobusa aerodroma. Bilo je čudno viditi zglobne autouse ZET-a na stajanci, ali je funkcioniralo.

4. Dio aviona je istovario putnike i onda odletio za Pulu gdje je bio smješten tih 10-tak dana dok su sportaši bili u Zagrebu.

5. Uveli su slotove, pa su tako najveće avione opsluživali u 5-6 ujutro. Sjećam se da je Towerov 747 sa Amerikancima bio ekstremno rano ujutro, prije 6 sati.

6. Ljudi su doslovce sjedili i ležali po podovima, morali ste preskakivati preko njih, bili su izvan terminala, koristili su se prostori koji se inače nikada ne koriste, prazni uredi su postali koordinacijski i operativni prostori. Ja osobno sam dobio dva ureda iznad Zagrebačke banke (kasnije je tamo bio Air France), od kojih nam je jedan bio koordinativni ured, a drugi prostor za odmor (imali smo i krevete tamo jer smo bili po 20 sati na aerodromu).

7. Digli su sve ljude koji su radili doslovce 24 sata, angažirani su dodatni ljudi iz drugih aerodroma, gradskih komunalnih službi, policije, carine,vojske (posebno na autobusnim transferima i organizaciji bus platforme), čak su i moje mažoretkinje (njih 50) angažirali da usmjeravaju ljude (doslovce smo radili špalire od gata do autobusa da ljudi ne odu u krivi bus i time u krivi avion, jer su svi gateovi bili maltene odjednom u funkciji.

8. Sjećam se da sam glavnom operativcu motorolom javljao kad bi na dolascima bio pakao (tamo je bila moja pozicija jer sam dočekivao sve delegacije, koordinirao njihove bus transfere, VIP osobe, rješavao probleme poput viza, izgubljene prtljage, ljudi koji nisu došli…) i on bi doslovce zaustavio putnike da čekaju u avionu, i tek kad bi mu javio da ima mjesta za još stotinjak putnika na dolaznom gateu, on bi dozvolio da iz aviona ulaze u bus. To je znalo biti i po pola sata čekanja na ukrcaj u bus.

Bilo je kašnjenja brojnih chartera i po tri sata. Ali na kraju se sve ishendlalo do 1 u noći. Prioritet su bile redovne linije. I sad, da li je ovo ratno stanje i 23.000 putnika značilo da Zagreb ima kapacitet do 8,4 milijuna putnika (23.000×365 dana)? Naravno da ne!

P

1969. maturanti iz Travnika su oborili rekord, njih 26 je stalo u jednog fiću!
Ali batalimo fiće i tramvaje pa čak i taj rekordni dan sa nasto više od 21.000 putnika u jednom danu. Kroz BEG je u toku tri letnja meseca (jul, avgust i septembar) prošlo ukupno 1.698.827 ili u proseku 18.875 putnika. Ta tri meseca, nije pucao po šavovima, nije angažovao vojsku, crveni krst, dobrovoljce, funkcionisao je normalno čak je podigao ukupnu redovnost saobraćaja.
Kao što reče Vincent, treba videti koliki je optimalni dnevni kapacitet aerodroma (znači, ne ono sa pretrpanim tramvajem ili fićom)
Naposletku, nisam ja izmislio kapacitet aerodroma, svako ko hoće može malo da pročeprka po literaturi i da pronadje podatak. Terminal 2 – 5 milona putnika, T1 – 2 milona putnika.
(Izvor: Prica o Jugoslovenskom Aerotransportu, str. 160)
BEG, kao i ceo region, ima veliku razliku između letnje i zimske sezone i jako puno slobodnih kapaciteta u zimskoj sezoni. Naravno, uvek se može poraditi i na unutrašnjoj organizaciji i automatizaciji.

S

Aerodrom je prosle godine znacajno rasteretio i relaksirao kapacitet novog terminala time sto je otvorio nove granicne prelaze I prolaze rekonstrukcijom starog terminala gde se procesuira okvirno 20% saobracaja , prvenstveno charter I low cost.Uz jos neke promene koje se upravo desavaju u infrastrukturi i tehnologiji to je razlog povecanja kapaciteta sa 5,5 mil putnika na 7 miliona.Prosirena je i platforma,unapredjena svetlosna signalizacija cime povecavamo broj aviooperacija i jos dosta toga.Investicije u 2017 god ce biti preko 4 mlrd din , ovo je vrlo dinamicna privredna grana I zbog toga kapacitet aerodroma danas I pre godinu dana ne moze biti isti.

Odgovori
A

Aerodrom definitivno nema kapacitet od 7 milijuna putnika, što i u ovom intervjuu kaže direktor, naglašavajući da će možda imati ako otklone 2-3 stvari (dakle u nekoj doglednoj budućnosti), znači sada bez tih „stvari“ taj kapacitet nema. I pritom naglašava da bi, kada otklone te stvari, „mogao“ imati toliki promet. No, ni sami to ne znaju i zato će angažirati stručnjake na internacionalnom planu da to ispitaju. Dakle, ovo je relevantna izjava prvog čovijeka aerodroma koju nitko od nas ne može osporavati.

Činjenica je da se u aerodrom ulaže i da će on nakon svih ovih promjena (T1, novi gateovi, nova sortirnica, terasa, dodatni check-in šalteri…) imati bitno veći kapacitet od 5,5 milijuna putnika. No, da je to do sada imao nije, a što je naglašavao i sam direktor. Novim C7-C10 gateovima, trećim katom, te ostalim planiranim investicijama aerodrom će povećati kapacitete na 8 milijuna. To najbolje govori koliki mu je sadašnji kapacitet.

No, to je potpuno irelevantno. Činjenica je da i sada aerodrom ima dovoljno kapaciteta za postojeći promet, da management na vrijeme investira u proširenje kapaciteta koji će biti dostatan za idućih 4-5 godina uz sadašnje povećanje prometa, te da ima plan (i sredstva) za dalje proširenje dostatno za idućih 10 godina (uz sadašnje povećanje prometa).

N

Moze se povecati odlazni kapacitet na 7,8 ili cak 10 miliona ali se ne radi nista da se prosire dolazni kapaciteti. Pasoska kontrola i preuzimanje prtljaga je na nivou kad je aerodrom imao 3 miliona godisnje.

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Autor:

Dina Đorđević Novinarka, Zamenica glavnog i odgovornog urednika dina.djordjevic@tangosix.rs