[Intervju] V.d. direktora „Nikole Tesle“ Saša Vlaisavljević: Nastavljamo sa sopstvenim investicijama, druge srpske aerodrome ne smatramo konkurencijom

Nema sumnje da će jedna od najvažnijih tema u civilnom vazduhoplovstvu naredne godine biti pronalaženje partnera za upravljanje Aerodromom Nikola Tesla. Kako se i tokom ove godine govorilo, država kao većinski vlasnik beogradske vazdušne luke i sam Aerodrom angažovali su kompaniju „Lazard“ kao savetnika, a procena koji bi model restruktuiranja ovog preduzeća bio najpogodniji očekuje se u prvim mesecima 2017. godine.

Šta je obeležilo 2016. na Aerodromu, koji su planovi za investiranje u  Sava Centar i restruktuiranje „Nikole Tesle“, kakav je odnos sa Er Srbijom i manjim aerodromima u zemlji i regionu za Tango Six govori prvi čovek aerodroma, v.d. direktora Saša Vlaisavlejvić.

Očekujete oko 5 miliona putnika ove godine. Koliki je kapacitet “Nikole Tesle”?

– Raspisali smo međunarodni tender za procenu kapaciteta Aerodroma Nikola Tesla. Radimo i na tome da utvrdimo šta su naše slabe tačke. Verovatno možemo imati i 7 miliona putnika ako otklonimo 2-3 slabe tačke. Međunarodni dolasci su jedna od njih.-

Dosta se govori o drugoj pisti. Ima li ona smisla?

– Postoje primeri u svetu da aerodromi sasvim normalno funkcionišu sa jednom pistom. Mi sada analiziramo mogućnosti neometanog funkcionisanja beogradskog aerodroma sa jednom pistom i to nam je drugi međunarodni tender na kome trenutno radimo.

Biće obavljena procena stanja naše piste, ali ne samo površinskog nego sva tri sloja. Kroz analizu isplativosti, razmotrićemo više varijanti. Realizacija će trajati tri meseca nakon čega ćemo znati koliki su procenenjeni troškovi, što znači da ćemo pre proleća imati kompletnu sliku stanja koju ćemo prezentovati državi.

Ove podatke ćemo ukrstiti sa argumentima koje će nam prezentovati naš tehnički savetnik. Zadatak naše Tehnike je da proba da nađe model za izvođenje dubinske, troslojne rekonstrukcije, odnosno da pistu, koja se inače radi svakih 10 godina, sada radimo pod saobraćajem, kao što je to na primer urađeno na aerodromu u Ženevi. Ipak, sačekaćemo da vidimo šta će pokazati analiza. –

Kako komentarišete proces eventualne koncesije? 

– Što se toga tiče, naš zadatak kao menadžmenta je da ostvarimo što bolje poslovne rezultate. –

Šta to znači?

– Ponovni uzlet nacionalne avio-kompanije fantastična je prilika za srpsko vazduhoplovstvo i aerodrom mora da bude dobra logistika za dalji razvoj nacionalne avio-kompanije jer mi nismo samo regionalno čvorište već mnogo više od toga. Kad sam došao na ovo mesto, postojao je problem sa sortinicom i tehnologijom, što sada rešavamo jer želimo da i Er Srbiji i nama omogućimo još bolji komfor pošto su kapaciteti pri kraju – moramo da razmišljamo o mogućnostima i da idemo dalje. Ako snižavamo nivo investicija onda stagniramo.

Vodeći se tim parametrima kakva je bila 2016. godina?

– Do sada je realizovano skoro 13 miliona evra investicija, ali ćemo do kraja godine investirati ukupno preko 16 miliona evra. Sve investicije finansiramo iz sopstvenih sredstava, bez kreditnih zaduživanja. Imamo profitnu stopu, tj. odnos između dobiti i prihoda daleko bolju od ostalih aerodroma u regionu i ovom delu Evrope. Naši prihodi su između 85 i 90 miliona evra, a dobit jće iznositi najmanje 26 miliona evra. Tako je bilo prethodne dve godine, a tako će biti i ove. –

Jedna od potencijalnih investicija je i Sava Centar.

– Na javni poziv Grada Beograda za podnošenje prijava za osnivanje zajedničkog privrednog društva koje će rekonstruisati i upravljati Sava centrom, zajedničku ponudu dale su tri vodeće kompanije u zemlji, AD Aerodrom Nikola Tesla Beograd, DP Beogradski Sajam i Energoprojekt Holding a.d.

Odluka o zajedničkom nastupu doneta je na zdravim ekonomskim osnovama, imajući u vidu poslovni uspeh sve tri kompanije pojedinačno, kao i privredni i tržišni potencijal ovih preduzeća.

Višedecenijsko poslovno iskustvo u različnim privrednim oblastima, finansijski i intelektualni kapital koji donosimo, kao i želja da još više unapredimo domaću privredu, a Beograd postavimo u centar evropskih kongresnih zbivanja, naš su zajednički interes.

Verujemo da će Grad Beograd imati težak zadatak da odabere najboljeg ponuđača i nadamo se da je naš tim budući partner u procesu revitalizacije Sava centra kao kulturnog, turističkog i kongresnog središta regiona. –

Koji je vaš poslovni interes da kupite Sava Centar?

– Aerodrom nema svoju poslovnu zgradu. Menadžment aerodroma sedi u iznajmljenoj zgradi, a naši zaposleni sede u drvenim barakama. Treba da imamo svoj poslovni prostor,  koji bi u Sava Centru bio značajno  jeftiniji nego što je na aerodromu gde je kvadrat komercijalnog prostora petostruko skuplji. U slučaju kupovine, Grad Beograd  bio bi većinski ili manjinski vlasnik, a mi bismo upravljali. Sava Centar sada mesečno gubi oko 80-90.000 evra, a mi bismo za tri godine došli na nulu. U rekonstrukciju bismo uložili 30 miliona evra, a upravljanje Sava centrom povezali bismo za komercijalno poslovanje Aerodroma.

Prvih šest meseci “Nikola Tesla” je beležio pad broja operacija i putnika u odnosu na 2015. godinu. U drugoj polovini ove godine beležite rast. Šta je uticalo na takve promene? Linija za Njujork?

– Na rast su uticali i linija za Njujork, ali i naša poslovna politika. Postoje smernice Vlade, odnosno dokument pod nazivom „Smernice razvoja vazduhoplovnog tržišta kroz stimulacije u plaćanju aerodromskih naknada u Republici Srbiji“ u skladu sa kojim poslujemo. Beneficije su dostupne svim avio-prevoznicima, za određen broj putnika i operacija. To je odlična stvar i na taj način pokušavamo da unapredimo usluge koje pružamo za isti taj novac koji nam je država odredila.-

Te beneficije se odnose i na Er Srbiju?

– Da, popusti i subvencije su pod jednakim uslovima dostupni svim avio-kompanijama koje saobraćaju sa beogradskog aerodroma. –

Koliki je procentualni udeo broja operacija Er Srbije u ukupnom broju operacija Aerodroma u 2016. godini?

– Letovi Er Srbije čine 56,4% svih letova. –

Da li je u redu da nacionalni avio-prevoznik ostvaruje toliko visok procentualni udeo u operacijama?

– Da, prosek letova u skladu je sa evropskim i svetskim prosekom kada su u pitanju letovi nacionalne avio kompanije sa matičnog aerodroma.

Prošle godine u ovo vreme rečeno je da će Er Srbija od januara 2016. godine početi da izmiruje sve svoje obaveze prema Aerodromu. Kako je to izgledalo u praksi?

– Er Srbija najredovnije izmiruje obaveze. Odmah po prispeću i sa njom imamo najbolji poslovni odnos. Sa nekim kompanijama imamo veće probleme, ali za sada u tišini i diskretno rešavamo stvari. Ponekad to zahteva da stvari podignemo na viši nivo, ali za sada nemamo većih problema.

Vidite li aerodrom u Nišu kao potencijalnu konkurenciju?

– Smatram da su aerodrome u Nišu, Ponikvama, Kraljevu i Banja Luci i otprilike na istom nivou. Mislim da je naša dužnost da pomognemo tim aerodromima. Ne gledamo ih kao konkurentske nego kao bratske aerodrome.-

Ni dolazak kompanija “Swiss” i “Turkish Carga” niti povećanje broja linija avio-prevoznika “Ryanair” i “Wizz Air” iz Niša ne doživljavate kao potencijalnu konkurenciju?

– Ne, u tome vidimo čak mnogo pozitivnih stvari. Nisko-tarifne avio-kompanije donose nove kategorije putnika.-

U toku su radovi na “Nikoli Tesli” – dobijate novi transportni sistem. Šta će biti sa starim?

– Sada radimo na instalaciji novog transportnog sistema i na izgradnji nove sortirnice. U bezbednost smo uložili više od 9 miliona evra, a obično sve što zamenimo od uređaja i sredstava, doniramo aeodromu u Nišu. Za transportni sistem koji ćemo zameniti, treba da donesemo odluku da li ćemo ga pokloniti kraljevačkom ili užičkom aerodromu, a konsultovaćemo se i sa resornim Ministarstvom saobraćaja o tome koji od ova dva aerodroma ima veći prioritet. –