Aleksandar Vulin o vazduhoplovnim inženjerima: Nemamo sistem u kojem mogu da se sačuvaju i nagrade

Ministar odbrane Aleksandar Vulin posetio je prošle nedelje preduzeće „Prva petoletka – namenska“ u Trsteniku gde je u svojoj izjavi po završetku obilaska pomenuo, između ostalih, i one o kojima se ređe priča u javnosti – vazduhoplovne inženjere.

Naime, Vulin je promotivni osvrt posvećen vitalnosti naše namenske industrije uravnotežio i „problemima“ kojima se ona po njegovom mišljenju suočava. Jedan od najvećih – potreba za visokoobrazovnim kadrom:

– Nemamo prilagođen sistem školstva koji ih stvara, nemamo sistem u kome oni mogu da se sačuvaju i nagrade, da bi radili, upravo, u odbrambenoj industriji i to je ono na čemu Ministarstvo odbrane, zajedno sa Ministarstvom finansija mora da radi, da omogući ne samo da nađemo inženjera, nego i da ga adekvatno nagradimo i platimo da bi ostao da radi baš u namenskoj industriji, a ne da bi otišao za nekim drugim preduzećem.

To je naš strateški interes, ljudi su naš strateški interes i mi moramo da nađemo način da ih odškolujemo, da ih platimo, da ih nagradimo za ono što radi i na taj način sačuvamo odbrambenu industriju Srbije. – rekao je Vulin uz pominjanje konkretnih primera:

– Jednog avio-inženjera ili jednog raketnog inženjera koji se bavi proizvodnjom ili projektovanjem raketa, ne možete da napravite samo na fakultetu, jer on mora da završi određenu školu, ali posle godinama mora da se usavršava i uči od onoga ko je to već radio. Na nama je da kupimo vreme ispred nas, da obrazujemo novi kadar, da sačuvamo postojeći kadar i da se omogući mladim ljudima da se zaposle i da budu vrhunski obrazovani i da ostanu u našoj odbrambenoj industriji. –

Standard, plate i zadržavanje kadra

Izjavu Aleksandra Vulina možemo ignorisati u sklopu folklora pojačanog korišćenja PR prilika kao ministra odbrane a možemo je i posmatrati kao interesantan nastavak narativa o poboljšanju standarda visokokvalifikovanih pripadnika sistema odbrane, pogotovu onih koji su u fokusu našeg portala – vazduhoplovaca.

Od početka medijske eksploatacije sage o „dolasku MiG-ova“ i prvih proizvoljnih tvrdnji klasičnih medija da „bukvalno neće imati ko da ih leti“, Ministarstvo odbrane je (za pilote i tehničare) najavilo veće plate i nešto što se može tumačiti kao želja za strategijom reforme kompenzacija i onoga što je za vazduhoplovne inženjere najbitnije – manje vojske, više „civilnijih“ uslova za rad.

Problem pilota i tehničara prvi je pomenut kao odgovor na tadašnju interpretaciju klasičnih medija o „deficitu pilota lovaca“. Detaljniji osvrt na želje avijacije dao je načelnik Odeljenja za operativne poslove RV i PVO potpukovnik Aleksandar Piposki, nekadašnji komandant 101. lovačko-avijacijske eskadrile.

Što se vazduhoplovnih inženjera u sistemu odbrane tiče, jedini relevantan komentator njihove eventualne ružičastije sudbine je načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane general-major Bojan Zrnić. On je u intervjuu za Tango Six, na naše pitanje o sudbini Vojnotehničkog isntituta, pre dva meseca, izjavio:

– …na sličan način, kao što smo prepoznali da ambicije za „Momu“, ne mogu biti realizovane bez ljudskih resursa na vrlo sličan način mora da pristupamo i Vojnotehničkom institutu, a imajući u vidu veoma ambiciozan plan sopstvenog razvoja sredstava NVO. Tražimo da se napravi jedan novi okvir za stimulisanje kadra, jer smo utvrdili da na primer, više konkursi za prijem nisu potrebni ako ne izmenimo statusne ishode. Ili nemamo adekvatan odziv, ili ako imamo odziv, onda nemamo zadržavanje tih kadrova u VTI-u.

Prosečno zadržavanje mladih elektro-inženjera u VTI-u je od jedne do tri godine. Od lica koja smo primili u tim pokušajima kadrovske obnove pre pet-šest godina, retko ko je ostao da radi u VTI-u. Slična stvar je, do duše, ne tako drastična, sa mašinskim inženjerima i inženjerima u oblasti tehnologije materijala.

Imajući u vidu visoku prosečnu starost zaposlenih u VTI-u, jasno je da je neko poslednje vreme da se napravi jedan potpuno novi pristup tome i da se kaže da nisu baš svi profili kadra jednako raspoloživi i da se ne može jednim unificiranim pristupom sistemu plata i primanja rešiti taj problem.

Retko ko je poslednjih godina otišao iz VTI-a zato što je bio nezadovoljan tipom posla, radnim uslovima, atmosferom i slično. Težišni razlog je isključivo bila nedovoljna motivacija usled nivoa plata. Zato smo sada razradili jedan predlog da se to znatno popravi, ali ne da bude linearno, već da se pre svega poprave plate početnih istraživačkih zvanja. Takođe, predlog predviđa i dodatne stimulacije istraživača prema performansama, neki će, prirodno, primati osnovu platu, neki uvećanu, u zavisnosti od doprinosa koje daje razvoju sredstava naoružanja, dakle nagrađivanje prema rezultatu, ne prema nivou napora. – rekao je tada Zrnić.

Imajući u vidu da Ministarstvo odbrane nastavlja sa sopstvenim projektima modernizacije vazduhoplova, da se pojavljuju i neki „poslovi sa strane“ za VTI, logično bi bilo da se konačno nešto promeni na bolje.

Znajući da aktuelni ministar ranije nije imao nikakav dodir sa vojskom  i da verovatno nije u stanju da razlikuje osnovne podele poslova u inženjerskoj sistematizaciji sistema, raduje mogućnost da je u skorijem vremenu očigledno više puta bio brifovan od strane nadležnih starijih oficira i po svemu sudeći mu je to na prošlonedeljnom događaju prvo palo na pamet prilikom PR reprodukcije „dobro-loše“ balansiranja.

U izostanku konkretnih koraka na osnovu kojih možemo suditi o rešenosti Ministarstva odbrane da dramatično unapredi položaj vazduhoplovnih inženjera makar znamo da se o tome, ako ništa drugo, priča.