BEG airport status
LYBE 2002:00 Z 090°03KT 9999 -RASN BKN033 02/00 Q1015 NOSIG=
Pušten u rad sistem za nadzor saobraćaja i upravljanje avionima na zagrebačkom aerodromu Saab možda nije dobio na tenderu za novi borbeni avion...

Pušten u rad sistem za nadzor saobraćaja i upravljanje avionima na zagrebačkom aerodromu

Hrvatska kontrola letenja pustila je u operativni rad sistem za nadzor saobraćaja i upravljanje avionima na manevarskim površinama (Advanced – Surface Movement Guidance & Control System – A-SMGCS) na aerodromu „Franjo Tuđman“, saopšteno je iz CROCONTROL-a.

Kako navode, A-SMGCS vredan je 4,4 miliona evra, od čega je za 85 % troškova odobreno sufinansiranje iz Instrumenta za povezivanje Evrope (CEF-ov fond):

– Sistem je isporučila kompanija SAAB, koja je ujedno i njegov proizvođač. A-SMGCS je posebno značajan za uslove smanjene vidljivosti koji su na području aerodroma „Franjo Tuđman“ učestali i u kojima se aerodromski kontrolor vazdušnog saobraćaja oslanja na prikaz saobraćajne situacije na ekranima sistema A-SMGCS. –

Izazov za kontrolore u Zagrebu je udaljenost lokacije novog terminala (nazire se u daljini). Na raspolaganju su im i video-kamere koje detaljno pokrivaju manevarske površine novog terminala / Foto: Petar Vojinović, Tango Six 

Senzorski deo sistema sastoji se od primarnog radara (SMR) i multilateralnog sistema (MLAT), ističu iz Hrvatske kontrole letenja i dodaju:

– SMR je radar relativno male snage i kraćeg dometa, namenjen za detektovanje svih aviona, vozila i ostalih objekata na manevarskim površinama. Ima važnu sigurnosnu ulogu jer detektuje sav saobraćaj, bez obzira na opremljenost transponderima ili njihovu operativnu ispravnost.

S druge strane, sistem MLAT zavisi od opremljenosti aviona i vozila transponderima, a time i od njihove ispravnosti i pravilnog korišćenja. Za razliku od SMR-a, sistem MLAT dodatno pruža informaciju o prepoznavanju aviona, koja je sadržana u poslatom signalu transpondera. Taj se sistem sastoji od više prijemnika koji su prostorno razmešteni u krugu poletno-sletne staze i primaju signale koji se odašilju sa aviona. Na temelju tih signala i razlike u vremenu prijema, sistem obrade podataka računa tačnu poziciju aviona. –

Sprovođenje projekta trajalo je oko tri godine i uključivalo je operativnu i tehničku implementaciju sistema, licenciranje i školovanje osoblja, izgradnju infrastrukture, kao i komercijalne i pravne aktivnosti tokom izrade projekta, naglašavaju iz Hrvatske kontrole letenja.

    Komentari

    Zanima me da li je uobicajena praksa da je kontrolni toranj toliko udaljen od terminala? Ako nije, koliko to u svakodnevnom radu otezava posao kontrolora?

    Odgovori
    B

    Zapravo, to im olakšava život jer ne moraju da prolaze kroz aerodromsko obezbedjenje, verovatno imaju poseban parking, i sve zajedno izbegavaju aerodromsku gužvu. Što se tiče posla, toranj je odlično pozicioniran, sa vizuelnim pregledom cele staze i rulnica.

    Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

    Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

    Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

    Ostavite odgovor

    Najnoviji komentari

    nikola na: [BEZBEDNOST LETENJA] Fondacija „Dejan Pandurović“: Bili smo jedna od vazduhoplovnih sila sa visokim nivoom bezbednosne kulture

    video sam tenk VIHOR 1996 na VTI tada su ga rasklapali mada su Irak Francuska i mislim Indija hteli da ga kupe jer vojska nije imala para da ga pusti u serijsku proizvodnju . Tenk malog odraza tj kupole sa motorom od 1200 KS i mislim 38000kubika isao na tenkodromu betonskom oko 100km na cas

    19. Jan 2019.Pogledaj
    19. Jan 2019.Pogledaj

    Drazen na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Je li kupovina SSJ posljednji čavao u Adrijin lijes?

    Ne slažem se Alene s tvrdnjom a će putnici apriori bježati od SSJ. Ja na primjer (radim u zrakoplovstvu) ću čim ih Adria dobije pokušati bookirati upravo njihov let. Mene taj avion privlači. Naravno ako ne bude čestih otkaza.

    19. Jan 2019.Pogledaj

    Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Je li kupovina SSJ posljednji čavao u Adrijin lijes?

    Opala. Sada Montreal proizvodi 33 aviona godišnje, planiraju to povećati na 120 godišnje do 2020. Znači li to da kane još više povećati prozvodnju ili je to to? Alabama će imati početni kapacitet od 22 aviona godšnje, što kane povećati na 50 do 2023. To bi značilo 170 aviona godišnje u planu za idućih 5…

    19. Jan 2019.Pogledaj

    JU240 na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Je li kupovina SSJ posljednji čavao u Adrijin lijes?

    Alene, Tačno sve. Jedino, nije mi baš najjasniji produžetak interesovanja LH za SSJ, posle preuzimanja C serije od Airbusa. Da li, eventualno, žele da imaju otvorenu mogućnost nabavke jeftinijeg aviona za siromašnija tržišta? Ako se, prosto, ne želi totalna zavisnost od Airbusa, pa, tu su i dalje Boeing i Embraer.

    19. Jan 2019.Pogledaj

    Send this to a friend