Vlada Srbije donela odluku o prebacivanju Muzeja vazduhoplovstva pod upravu Ministarstva odbrane; Prenose se sva prava, obaveze i imovina

Ja im poklonih film:
https://www.youtube.com/watch?v=0NlHKUUHlBk&t=1s
ali objektivno neznam ni ko ide u taj lepi muzej.Van grada je i verovatno je zato u minusu.

Као неко ко је између осталог покушао да сарађује са војском али у домену који није војни него привредни, могу да кажем да је ово осуђено на пропаст. Постави се официр који је послушник, питање каквог људског квалитета, стручно никаквог, јер није његов домен, а са подређеним стручњацима функционише на војном принципу ( старешина-војник) што је у послу рецепт за катастрофу. Даље, исти спроводи “ реформе“ да би се видело да је нешто радио. Искуство са све три фирме са којима сам сарађивао је да је то пут у пропаст тј финансијску дубиозу. Тако да лично мислим да би овај музеј боње водио град него војска, мада и тамо је принцип подобности и чланства. Искрено волео би да овај мој коментар буде у будућности нетачан, јер моја деца обожавају да посете музеј и играју се испред између авиона и хелихоптера на трави.

Prema mojoj gruboj proceni u revitalizaciju eksponata, renoviranju zgrade, kao i u izgradnji novih atraktivnih sadržaja potebno je uložiti 5 miliona evra. Vojska, odnosno MO teško može da obezbedi taj novac za muzeologiju. Dovoljno je pogledati stanje Vojnog muzej na Kalemegdanu koji iz godine u godinu propada. Ozbiljan novac može samo da se obezbedi za ovakve ustanove putem projekta iz evropskih fondova. Najbolji primer je golubačka tvrđava.

Na zalost, vojska jos uvek nema novca sebe da odrzava kako treba, a ne jos i muzeje. Kosilice nemaju adekvatne u kasarnama, tusiranje 2 puta nedeljno kao da je 19. vek, mogu misliti sta se jede tamo i koliko. Znam za slucaj da je privatna firma donirala kosilice nakon sto su radili sindikalnu prodaju u vojsci….sramota. Uostalom, posao vojske je odbrana, istorijom trebaju istoricari da se bave. Ne kazem da nece biti mozda pozitivnih promena, mozda i hoce ali to nije dugorocno resenje.
Generalno cela papirologija oko takvih stvari je suvise kompleksna u Srbiji, sta, kome, koliko pripada, kakvi uslovi se moraju ispuniti, pravila, ko sta sme da registruje itd.
Pretpostavljam da stvari poput tenka, topa, mlaznog aviona je gotovo nemoguce(u nekim slucajevima i defitivno nemoguce) da neka civilna institucija(muzej) registruje u Srbiji….nesto sto nije u funkciji odbrane, ne treba da bude u vlanistvu vojske jer im taj finansijski teret ne treba.
Ako je nesto kulturna bastina, od propadanja treba ministarstvo kulture da ga cuva, za sta trebaju adekvatan novac da dobiju(a ne dobijaju), a od neprijatelja treba vojska da ga cuva.
Nisam ni ocekivao neko mudro resenje.

Зграда позиција и експонати су екстра..али организација и руководство нису били на одговарајућем нивоу.
Стога је музеј био прилично запуштен.
Нешто се требало предузети. Да ли је ово право решење, време ће показати.
Нажалост нема Чеде Јанића оснивача…!

Mnogo ranije je trebalo da predje u vlasnistvo Ministarstva odbrane.
Mnogo bolje ce voditi nego ovi prethodni .

Da je do sada valjalo, nije. Da li će sada biti bolje, videćemo, ja se nadam da hoće, ali ima razloga za sumnju.
Ovaj muzej deluje k’o vruć krompir kojeg niko neće. Bar niko neće da uloži sada već zaista ozbiljna sredstva da se muzej dovede u red. Dojmim se da će i ovi u Odbrani sada da se češkaju, šta dalje. Ovako kako je vlada uradila, samo se prolongira problem, bez vizije kako dalje.
Sada kao vlasništvo praktično vojske, muzej neće moći da aplicira za sredstva Evropskih fondova za kulturu (iz kojeg se mogu izvući ozbiljna sredsva sredstva za muzeje, samo treba znati procedure (a po poznavanju tih procedura smo na dnu)), vrlo teško će nalaziti sponzore kod nas i u inostranstvu, i veze sa drugim sličnim ustanovama kulture…
Bez zaista ozbiljnog budžeta, i bez veza sa sličnim muzejima po svetu, ovaj naš nema nikakvih izgleda za uspeh, pa bilo da u imenu vlasnika piše vojska, država, neki grad, ili lično predsednik/premijer.
Na stranu što se vojska do sada nije pokazala kao dobar čuvar starinskih tehničkih ekponata.
I na još goru stranu, kod vojske se nikada ne zna šta nekom (pot)pukovniku može pasti na pamet. Stavljanje vojnog centra veze u muzej npr, čini ga legitimnim vojnim ciljem u nekom, daleko bilo, slučaju.

Деценијама прилажем (поклањам!) Музеју предмете из личне својине, према Уговору о поклону. До сада су хиљаде књига, брда часописа, фотографија, историјских предмета прешлу у збирку музеја, а сада НЕКО то хоће да отме. Према правној одредби уговора о поклону, ако сам незадовољан начином чувања и поступања са дарованим, ИМАМ ПРАВа да повучем дар… Према уредној кореспонденцији зна се шта је то и колико је тога. Ако ја, а и остали многобројни дародавци повучемо своје прилоге, остаће огољен, таман за једну караулу. Ко то има право да присваја мој дар? Ако икад закон завлада, кула од карата, некакав „музеј ратног ваздухопловства“, срушиће се од промаје. Ко жели међунардону арбитражу, (не ону, хашку!) може гадно да се опече. У памет се, Срби!