BEG airport status
Vazduhoplovne snage SAD planiraju testiranje bespilotne letelice u vazdušnoj borbi sa pilotiranim borbenim avionom Koncept bespilotne letelice Skyborg je najistaknutiji među programima razvoja sistema podržanih veštačkom inteligencijom / Foto: USAF

Vazduhoplovne snage SAD planiraju testiranje bespilotne letelice u vazdušnoj borbi sa pilotiranim borbenim avionom

Istraživači ratnog vazduhoplovstva SAD (USAF) konstruišu autonomnu letelicu koja može oboriti pilotirani avion u vazdušnoj borbi, sa ciljem da ih u julu 2021. godine suoče jedan protiv drugog, objavljeno je u elektronskom izdanju časopisa Air Force Magazine.

Prenesena je i izjava prvog čoveka Pentagonovog Zajedničkog centra za veštačku inteligenciju (Joint Artificial Intelligence Center) general-pukovnika Džeka Šanahana, da ekipa Istraživačke laboratorije USAF (Air Force Research Laboratory – AFRL) pomera granice onoga što vojska može da konstruiše, u odnosu na vazduhoplove koji već popunjavaju eskadrile ovog vida američkih oružanih snaga.

AFRL tim je 2018. godine pokrenuo potragu za bespilotnim borbenim avionom kojim će upravljati veštačka inteligencija, sa ciljem da u roku od 18 meseci pokaže napredak. Internet servis Inside Defence izvestio je maja 2018. da će ova tehnologija prvo biti ubačena u manje napredan borbeni avion, poput F-16, pre nego što se isproba u novijem tipu, kao što su F-35 ili F-22.

Ako projekat funkcioniše, izum bi se pridružio mnoštvu drugih sistema podržanih veštačkom inteligencijom koje USAF želi da doda svom inventaru. Koncept bespilotne letelice Skyborg najistaknutiji je među pomenutim programima, mada USAF pokušava da veštačku inteligenciju ubaci u sve sfere, od softvera održavanja vazduhoplova do softvera planiranja komandovanja na bojištu.

Projekat AFRL privukao je veliku pažnju, na konfereniciji udruženja Air Force Association koja je održana februara ove godine. Razvila se rasprava o tome da li će autonomni borbeni avion uspešno moći da izazove letelicu sa čovekom u kabini a poseban komentar je povodom ove teme, na svom Tviter nalogu imao milijarder Elon Mask koji je izjavio da bi konkurent avionu F-35 trebao da bude bespilotni borbeni avion kojeg bi čovek daljinski kontrolisao, takva letelica bi imala bolju manevarbilnost kao i autonomiju a Mask je izneo i mišljenje da protiv takve letelice F-35 ne bi imao šanse.

Međutim, general Šanahan je upozorio da nije sve što se dešava sa futurističkom tehnologijom uspešna priča i da bi vojska trebala da usvoji lekcije iz iskustva autoindustrije sa autonomnim (samovozećim) automobilom, kao i da obrati pažnju na njena upozorenja. General je podsetio da, uprkos tome što nekoliko kompanija u ovakvu ideju ulaže milijarde dolara, danas na putevima ne postoji potpuno autonomno vozilo četvrtog nivoa. Ipak, kako je rekao, sa druge strane tu je decenijsko iskustvo koje bi trebalo iskoristiti u vojsci jer je ona već naučila mnogo toga.

Komentari

V

Čitam Skyborg, a u glavi Sarah Connor i Skynet :-)

Odgovori
S

Ruski teški dron S-70 „Ohotnik“ će imati identičan radar kao lovac pete generacije Su-57?

https://hr.rbth.com/science/83728-ruski-teski-dron-s-70-radar

To indicira da je ovaj dron u stvari lovac 6 generacije vodjen sa AI

S

Ja do sada nisam vidio drona sa ovolikim motorom. A pise se da će dobiti iduci kad i su57. Zaključak je jednostavan.

https://youtu.be/gVfMnm0LnE8

A

@V
Sjajan komentar! Mada mislim da su to već uradili, manje više ali nas samo lagano zagrevaju…

Odgovori
L

Mislim da nisu, ja sam u programerskim vodama i to je jako složen problem. Postoji ogroman broj varijabli i nismo još na takvom nivou machine learning softwarea da to sve pokrijemo. Ipak, radi se na tom području jako puno, za dve decenije…ko zna.

А

Проблем је што АI учи на грешкама. И тек после великог броја итерација/грешака је способан за овако нешто. Као и кад суперкомпјутер који игра против шахисте. Кад буде имао довољан број комбинација биће бољи.

D

Охотник има максималну брзину од 1400 км на час, а може да изводи маневре које авиони са људском посадом не могу, јер пилоти могу да трпе максимално оптерећење од 9Г.

A

Nešto je ove godine pobedilo Kinu, sprečilo WWIII ili makar ColdWar II

Šta tačno? Ko zna…

Možda Muskova raketa i pomeren odnos snaga u svemiru
Možda ovakvi projekti

Bilo kako bilo, možda saznamo za 20-30 godina, verovatnije ne.

Amerika je ponovo No.1
Pravi novi poredak, sa ANAZAC, Indijom, Brazilom i Korejom

Kina se lepo zatvara sa svoh strana, čak i od strane Rusije
EU je ponovo pokazala detinjastu naivnost
Rusiji uletela u naručje

Trijumf slobodnog tržišta – ponovo

Odgovori
B

Neznam u kome svetu ti zivis ali upravo obrnuta situacija se desava. Amerika u plamenu, 40 miliona nezaposlenih. Kina nikad jaca nije bila.

A

U svetu u kome sam zaradio kladeći se na Ameriku.

U plamenu – jeste, ali je NASDAQ oborio rekord

Kina nikad jača? Ok, ako tako kažeš.

Nego, jesi li se kladio na kineske firme?
Ako jesi – srećno.
Ako nisi – onda pričaš bez osnova, a ne veruješ.

40 miliona nezaposlenih? Netačno.

Uzgred, prošle nedelje su imali 13,3 posto nezaposlenih, opet manje od Srbije :D

Pre krize su bili na rekordnim brojevima, bolji od bilo koje EU zemlje.

Gde živim – trenutno u Francuskoj

A

@Anduin

Pogledaj datum kada je vest objavljena

A

@Amater

Pre 22 dana, zivim u U.S. i znam verujte mi mnogo bolje od vas, prosle sedmice je u Kaliforniji za drzavnu pomoc se prijavilo 2.5m ljudi koji su ostali bez posla. Kriza ne da se nije zavrsila nego tek pocinje. 2008 je jedan americki fond pukao i ceo svet je upao u krizu, zamislite sta ce se desiti sada…

O

@Amater, srecno sa parama zaradjenim od kladjenja.
Dobronamerni savet, gledaj da sedis na sigurnoj stolici kada muzika prestane da svira ;)
Savet vazi i za sve ostale, jer danas, kladili se ne kladili, vi ste predmet kladjenja.

M

Ništa čudno niti spektakularno – vrlo očekivano i realno uzimajući u obzir da je tehnologija odavno prevazišla jedini ograničavajući faktor u vojnoj avijaciji – čoveka. Dakle Skynet ili ne, odvano se čeka momenat u kome će se A2A ali i svaki drugi vid delovanja vojne avijacije obavljati bez potrebe za neposrednim ugrožavanjem ljudskih života (pilota)… Drugim recima, ocekujemo sve vise Microsoft Flight X, DCS World tj. „pilojci“ koji sede u virtuelnom okruženju i upravljaju letelicama ko zna gde i ko zna odakle…

Odgovori
A

Fizicki je nemoguce je osigurati komunikaciju na velikim daljinama sta god izmislili/uradili, to je problem, a kada letelica ne zna gde se nalazi, ne zna sta treba da gadja. Tako da cemo ove stvari videti kao „multiplikator“ snaga paralelno sa posadnim avionima, a stvar ce ici „line of sight“ kom. koju mozes osigurati.
Te „dron“ operacije gde operater sedi 5.000km daleko i obavlja se sve preko satelita rade samo protiv banana neprijatelja, u protivnom bude ovo

https://www.thedrive.com/the-war-zone/15194/russia-jammed-phones-and-gps-in-northern-europe-during-massive-military-drills

https://www.timesofisrael.com/gps-jamming-affecting-israel-comes-from-russian-base-in-syria-us-researcher/

https://www.euractiv.com/section/defence-and-security/news/norway-at-odds-with-russia-over-gps-jamming/

M

>> a kada letelica ne zna gde se nalazi, ne zna sta treba da gadja

Jedna stvar je tu upravo taj AI koji bi trebalo da omoguci autonomiju od operatera. Druga stvar je da navigacioni sistemi uvek kombinuju inercijalni i satelitski deo. Danasnji intercijalni sistemi navodjenja bazirani na elektronskim ziroskopima su prilicno precizni. Inercijalno navodjen ICBM koji se posalje na cilj udaljen 5K km ima recimo CEP od 100m…

A

@Mayer
Balisticka raketa ima parabolicnu trajektoriju, malo je lakse za izracunati. Podmornice dan danas se ne mogu u potpunosti osloniti na inercijalnu navigaciju, nego moraju izranjati na odredjen broj km za korekcije putanje(koje znaju biti velike).

AI mora iz gomile podataka i gresaka da uci, a ko ce biti zamorce dok se ne desi neka kobna greska i ko je onda odgovoran?

Kad smo kod inercijalnih navigacija, nesto je meni palo na pamet INS baziran na MEMS senzorima(recimo Bosch Sensortech), bilo bi mozda preciznije od laserskih koji se trenutno koriste? Mozda to vec i postoji uveliko, samo ja ne znam.

M

@AL-41F1

Ja ne mogu da vam odgovorim drugacije osim konstatacije da recimo nove verzije AIM-120 poseduju dvostruko, dakle intercijano i satelitsko navodjenje iz cega zakljucujem da je taj vid navigacije dovoljno precizan da raketu dovede do terminalne faze ako statelitska navijacja postane nedostupna. Jasno, sto vise platforma manevrise to je intercijalni sistem manje precizan, odatle potreba za korekcijom. Takodje ometanje mora da bude suptilno, inace ce onboard computer da ga identifikuje.

Da li ste nekada videli sovjetski Globus IMP navigation instrument? Jako kul sprava, misim vizuelno, veoma rado bi ga drzao u dnevnoj sobi :-).

Т

Do sad nas je pamet vodila kako da se bolje međusobno trebimo došao je trenutak da nas sopstvena pamet istrebi

Odgovori
M

Ovde neki brkaju daljinski upravljano vozilo, od autonomnog. Ovde se priča o autonomnom. Dakle, sam „razmišlja i odlučuje“ šta kada i kako da radi. Naravno da će imati neku varijantu daljinskog pristupa i „savetovanja“, ali ne sve vreme. Kao i pilot uostalom, tu i tamo priča sa „centralom“.

Dalje, ne verujem da je ideja autonomnog borbenog drona da se samostalno bori u bliskom dogfight-u, ono, do kraja i topovima. Verovatno će (uz podršku AWACS), sakriven steltnošću, pokušavati prvi da ispali rakete velikog dometa, a u slučaju da je gađan, moći če vrlo eksremnim manevrima sa veoma velikim G, da pokuša izbegavanje protivničke rakete, i to je to. To sve i nije veliki problem raditi autonomno. Dogfight je i tako najposlednija opcija u ratu na nebu. Ne kažem da je nemoguća, ali svakako nije poželjna strategija. Bliski dogfight nije ideja iza autonomnog drona. Ideja USA je da onesposobe neprijatelja koliko god mogu, a da sačuvaju svoje pilote do poslednjeg momenta.

Navigacija nije problem dok je GPS-a. Naravno da je i GPS potencijalna meta, ali takođe je naravno da će GPS raditi netaknut dok sukob nije globalni, između velikih sila. Amerikancima su ti „mali“ sukobi danas glavni pos’o. A pored tih malih, nema straha za GPS. Oni vrlo često nemaju ni utegnut kalašnjikov, a ne mogućnost da ometaju satelite.

Što se tiče daljinske veze sa dronovima i samostalnim letelicama, ona nije potrebna sve vreme za autonommni dron.

A i kada jeste, SpaceX je pokrenuo projekat StarLink mreže. Proučite malo, šta je (pazite da ne upadnete u mrežu ‘udalaština i teorija zavera (o StarLink-u je zapravo najviše takvih informacija)). To je mreža od (za početak) preko 12000 satelita, koja će između bilo kojih tačaka Zemlje omogućavati izuzetno brzu komunikaciju, sa latencijama manjim nego u slučaju optičkih provodnika, sa bandwidth-om u rangu optičkih provodnika, sa kapacitetom u rangu optičkih provodnika i sa mogućnošću istovremenog hendlovanja ogromnog broja korisnika. I potpuno je u vlasništvu USA kompanija, bez „posrednika“. Mreža je prividno civilna, iznajmljivaće se svima čak i van USA, ali će naravno i vojska biti jedan od zakupaca, uz mogućnost potpune „nacionalizacije“ u slučaju ozbiljnog sukoba. Mreža je idealna za sve daljinske komunikacije. Koristiće je ceo svet za svakakve gluposti, biće korisna i važna celom svetu, i America Is Great Again. A ako prigusti, biće samo američka. Nadam se da tada nećemo biti na pogrešnoj strani. :(

Ne zaboravimo da su autonommni dronovi tehnologija koja će da radi za „bar 10 godina od danas“, a ne nešto što možemo posmatrati kroz prizmu dosadašnjih iskustava.

Odgovori
S

I vise o tome:

Mysterious Stealthy Jets Spotted Working With High-Flying Proteus (Updated)
The highly unique aircraft flew between China Lake

https://www.thedrive.com/the-war-zone/34003/scaled-composites-stealthy-demonstrator-jets-spotted-working-with-high-flying-proteus

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

alexanto na: Sputnjik: Srbiji isporučene kineske izviđačko-borbene bespilotne letelice

Jeste, samo sto mi nismo Turska, Iran - jace igrace ni da ne pominjem. Ovo je nesto sto nikad nismo imali. Sasvim adekvatna platforma da se uspostavi jedinica, sistem obuke, ovlada tehnologijom. Koliko je realno da smo odmah uzeli Wing Loong, Baryaktar. Ima vremena - ako bude para da se uzimaju i ozbiljniji BPL-ovi kad…

01. Jul 2020.Pogledaj

Mayer na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Uzlet Banja Luke prekinut Koronom

>> nego sam mislio na transparentnost u trošenju poreskih novaca koja ni u Europskoj Uniji nije baš zadovoljavajuća Transparentnost u trosenju poreskog novca nece nikada ni postojati, evo upravo slusam nemacki parlament kako diskutuje o budzetu i prilicno sam pesimisticki raspolozen...

01. Jul 2020.Pogledaj

Водоинсталатер2 na: Sputnjik: Srbiji isporučene kineske izviđačko-borbene bespilotne letelice

@Crni 1.juli Свака част за коментар. Мало их је који контају сарказам, а још мање који живе у неким реалним оквирима. Додао бих само: Хвалим те Боже што немамо 2км морске обале, иначе би се ултмативно тражило да и носач авиона набавимо.

01. Jul 2020.Pogledaj

Dude na: Sputnjik: Srbiji isporučene kineske izviđačko-borbene bespilotne letelice

Ima tu jedna stvar: dosadasnja borbena upotreba favorizuje BPL poput Bayraktar, tj. sa plafonom leta iznad 5000m, nosivosti barem 4 bombi/raketa i kvalitetnijom optikom (domet 20+ km). Ove manje BPL (Pegaz, CH92A) imaju problem da mogu biti obarane MANPAD-ovima, kao i malu nosivost i slabiju optiku.

01. Jul 2020.Pogledaj

Send this to a friend