Vojno vazduhoplovstvo Sjedinjenih Američkih Država (svih vidova američke vojske, USAF, USN, USMC, U.S. Army) ima najveći broj vazduhoplova u svetu, samim tim ima najviše sati naleta ali ima i najviše udesa i gubitaka letelica.
Svaki od vidova ima svoje komisije koje se bave udesima ali je zbog povećanog broja nesreća 2019. godine američki Kongres formirao Nacionalnu komisiju za bezbednost u vojnoj avijaciji SAD čiji je zadatak da ispita i analizira udese i da predsedniku, Kongresu i Ministarstvu odbrane preporuči mere kako bi se poboljšala bezbednost letenja kao i spremnost oružanih snaga.
Ova komisija podnela je 1. decembra Kongresu izveštaj o udesima američkih vojnih vazduhoplova u periodu od 2013. do 2020. godine a dva dana kasnije svoju izjavu povodom toga je dao Predsedavajući Komiteta odbora oružanih snaga Adam Smit. On je izneo tvrdnje da postoje negativni trendovi u operacijama vojne avijacije i da poslednjih godina to postaje alarmantno. Iako je u periodu 2007. do 2012. izgubljeno više letelica kao i ljudstva, Smit je naveo da je neprihvatljivo da je u periodu od 2013. do 2020. bilo više od 200 poginulih letača.
Vrlo detaljan izveštaj na 143 strane pokazuje da američka vojna avijacija ima neodgovarajući sistem obuke, smanjeni broj časova naleta prilikom obuke pilota ali i povećan broj sati obuke na simulatorima. Takođe nezadovoljavajuće je stanje kada su u pitanju veštine pripadnika tehničke službe a iz godine u godinu dolazi i do smanjenja njihovog prosečnog iskustva.
Tu su takođe problemi sa dostavom rezervnih delova, nedovoljno dobrim izvođenjem radova na održavanju, vrlo lošim stanjem pojedinih objekata u kome se vrše popravke vazduhoplova a tu su i poteškoće sa prelaskom na novu vazduhoplovnu tehniku. Uočeno je i da je finansiranje funkcionisanja sistema nedovoljno, neredovno i nepredvidivo a spominju se i suvišne administrativne dužnosti osoblja i neumoljiv tempo izvođenja operacija.
U periodu od 2013-2018. (6 godina) u američkoj vojnoj avijaciji je tokom obuke i uobičajnih mirnodopskih operacija bilo 6079 neborbenih nesreća u kojima je poginulo 198 letača i civila, uništeno je 157 vazduhoplova uz štetu od 9,41 milijardi dolara. Tokom 2019. pa sve do ovogodišnjeg završetka rada Komisije izgubljeno je još 26 života uz 29 letelica vrednih 2,25 milijardi dolara. Kada se period od 2013-2018. uporedi sa prethodnim periodom 2007. do 2012. godine, vidi se međutim da je broj udesa značajno smanjen, između 2007. i 2012. (za 6 godina) izgubljeno je 214 letelica uz 252 žrtve.
Od ukupnog broja nesreća, 300 se odnosi na nesreću klase A (Class A mishap), 498 na klasu B, i 5281 na klasu C. Pod nesrećom klase A smatra se šteta na tehnici od namanje dva miliona dolara i/ili smrt ili trajni invaliditet članova posade, kod nesreće klase B šteta na vazduhoplovu se kreće između 500 hiljada i dva miliona dolara i/ili trajni delimični invaliditet ili hospitalizacija tri i više osoba. Nesreća klase C podrazumeva štetu na tehnici 50 do 500 hiljada dolara i/ili nesmrtnonosne povrede koje zahtevaju odsustvo sa posla. Postoji i nesreća klase D sa štetom od 20 do 50 hiljada dolara sa povredama ili bolestima koja ne potpadaju pod nesreću klase A, B i C. Tu je i nesreća klase E koja je posebno definisana kod različitih službi američke vojne avijacije.
U izveštaju se mogu naći i neki vrlo zanimljivi podaci vezani za neke od troškova korišćenja pojedinih vojnih vazduhoplova, cene obuke američkih pilota kao i o naletu tokom obuke. Tako se, na primer, može pročitati da cena sata leta za avion F-16 iznosi 14 do 16 hiljada dolara dok je sat naleta na simulatoru 900 dolara (svi podaci su za 2019. fiskalnu godinu). Za F/A-18 se sat naleta kreće od 11 do 22 hiljade dolara u zavosnosti od verzije (875 dolara za simulator), za F-35 se navodi 17 do 23 hiljade dolara (simulator 340-600 dolara) dok je cena sata leta borbenog helikoptera AH-64 5 do 7 hiljada dolara (za simulator 300 dolara). Što se tiče transportera date su cene za C-130 (5-14 hiljada dolara, simulator 650 dolara), C-17 15 hiljada dolara i simulator 650 dolara i cisternu KC-135 13 hiljada dolara i simulator takođe 650 dolara.
Najsvežiji podaci o troškovima obuke pilota pokazuju da obuka za F-16 košta 5,6 miliona dolara, za F-22 10,9 miliona, za B-1B 7,3 i B-52 9,7 miliona. Za transportere je to znatno niže, za C-130J obuka iznosi 2,5 miliona a za C-17 svega 1,1 milion. Obuka za aviona specijalne namene (npr. za RC-135) je oko 5,5 miliona dolara.
Kada je reč o satima naleta tokom obuke dat je primer pada sati naleta prilikom obuke za F-16 (po pilotu) gde se u fiskalnoj 2018. letelo 56,2 časa (plus 68 na simulatoru) dok je u fiskalnoj 2010. godini nalet bio 84,3 časa (uz još 52,5 časova na simulatoru). Još jedan primer pada broja sati naleta prilikom obuke dat je za helikopter AH-64D, u fiskalnoj 2012. nalet je iznosio 95,5 sati (plus 61,6 sati na simulatoru) a u 2018. samo 74,5 sati uz 48 sati na simulatoru.
Za razliku od ovih primera iz RV SAD i armijske avijacije, u Mornarici je nalet ostao gotovo isti, dat je primer aviona Super Hornet, odnos fiskalne 2010. i 2019. godine je što se tiče sati naleta 111,9 : 108,4 (na simulatoru 80,3 : 87,9). Takođe poređen je i nalet aviona Hornet kod Marinaca, takođe za 2010. i 2019. godinu, taj odnos iznosi 99,9 : 101,7 i za simulatore 78,3 : 82,4.
Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.
![[POSAO] Wizz Air regrutuje u Beogradu: Otvoreni dan za pilote sa srpskim ICAO dozvolama](https://media.tangosix.rs/2023/11/IMG_6899-262x130.jpg)
harris
Zanimljive cijene naleta i obuke, prilično niske kad se usporede sa cijenama naleta kandidata za HRZ. Također, zanimljivo je i kad se u jednadžbu ubace inicijalne cijene paketa koje su Slovačka i Bugarska platile za svoje F-16. Čini se da je najskuplje početi, a da s vremenom troškovi počnu opadati.
Robert
Kao i kod tzv. ‘flyaway’ cijena samog aviona za domaće potrebe, cijena leta za domaće rodove vojske je uvijek niža od one za strane naručitelje. Npr.Lockheed Martin i Boeing zaračunavaju brutalno veći ‘man-day-rate’ , rezervne dijelove kao i kraće servisne intervale za strance. To je biznis na kojem Amerika počiva, ne treba uvijek sumnjati da su se jedino naši muljatori ugradili u finalnu cijenu.
Dr
Zanimljivo, F-18 jeftiniji za koriscenje od F-16. Ima li tacnih podataka sta je sve od letelica izgubljeno i u kom broju ?
p.s. Eto i Americki avioni padaju,ne samo nasi ili Ruski i ostali istocni „krs“
B
Mi smo imali 15 padova aviona i helikoptera od 2000. Problem je sto to cini cetvrtinu operativnih letelica. Kod njih taj broj nije ni blizu 25%.
Ed
Glavni razog sto je u USA flotama F/A-18 jeftiiji po satu naleta od F-16 je sto je flota F/A-18 duplo mlada od flote F-16, a trosak raste sto je avion stariji.
Najmaldji F-16 u USA je star 16 godina, prosjek sveukupne aktivne flote F-16 je oko 30.g., a novije verzije F/A-18 (E/F/G) se i danas proizvode i uvode u upotrebu. Trenutno je naruceno novih 78 komada F/A-18 F/E Block III.
Do kraja 2019.g. sve F/A-18 A/B/C/D varijante su povucene iz aktivne upotrebe USN-a tako da su najstariji primjerci oni uvedeni 1999.g. u sluzbu USN-a tj, E/F varijanta.
Srbofil
@Ed
Ne mora da znacI jer su sve te informacije bez konteksta. Prema poslednjem izvestaju o dostupnosti flote i troskovima, stari A do D Horneti su dosta jeftiniji ukupno od novih E/F, ali zato sto se vecinom ne koriste za borbene misije nego za obuku, tako da je sasvim normalno sto E/F SuperHorneti iziskuju vise novca jer su konstantno na nosacima aviona, naoruzani i “na zadatku”. Ostalo je 4 borbene eskadrile C/D horneta u Marincima i trenutno se modernizuju.
Moze biti situacija da je visoka cena F-16ki zbog velikog broja borbenih misija i baziranja po celom svetu na to sto su i stari. Verujem da rade mnogo, ali jeste tacno da su noviji avioni uglavnom(ne uvek) dosta jeftiniji.
Burki
Koliko lete, nije ni čudno.
Miroslav
Pa ne lete mnogo oko 100 sati godišnje po letelici obično dva pilota pokrivaju jedan avion a najčešće i jedan to je svecki standar zbog skupe obuke.
Burki
Po letjelici, da. Zbroji koliko letjelica imaju :)
Milan Kosanović
Zamislite vi samo koja je to sila kad oni izgube cca 160 aviona za šest godina i dalje su full operativni na svim stranama sveta. A što se tiče simulatora, ja sam do sada mislio da je cena korišćenja simulatora zanemarljiva. Drugim rečima, da pilot kad god mu je dosadno može da ode na simulator i vežba. Izgleda to nije ni blizu tako.
Доца
Они неоспорно јесу највећа ваздухопловна сила којој су једина три изазова Русија, Кина и пренапрегнутост ресурса. Ипак, ту постоји и неколико АЛИ:
1. Нису ни близу „фул“ попуњености јер је % оперативне спремности технике прилично низак (не знам последњи податак, али је мислим испод или око 60%)
2. Због пренапрегнутости много обученог особља је напустило и напушта ваздухопловство и ту је јавља хроничан мањак особља
3. Ф-35 и даље, поред произведених стотина примерака, има врло озбиљне проблеме па добар део авиона и није борбено спреман
Stojko
Ovo za simulator mi je zanimljivo, kao da radi na zetone.
Miloš77
Da, jeste malo skupo. Za $900 kupis povratnu avionsku kartu JFK-BG. Verovatno ukljucuju satnice tehnicara i kmpjuterasa zaduzenih da pomazu pilotu oko koriscenja od pocetka do kraja.
Ipak, preskupo!
Kile
Pa nije na zetone, ali ima trosak amortizacije, struje, odrzavanja, ljdui koji rade na njemu itd. sve to ulazi u trosak leta na simulatoru
ID
Simulator je visokosofisticirani uređaj, nije sprava sa seoskih vašara. U to se računaju svi troškovi,uključujući i plate angažovanog ljudstva. Amerikanci za sve tako računaju troškove. Ali, obično nema ali nego je ta cifra i ćao.
mr
Bilo bi lepo da se kaže šta sve ulazi u cenu sata naleta. Mislim, da li se uračunava i cena radne snage koja održava avion, koja se u tom slučaju razlikuje od korisnika do korisnika.
Jovan M.
Slažem se
Доца
У цену улази отприлике следеће:
1. Плата пилота и све остале накнаде
2. Гориво
3. Амортизациони сат ваздухоплова (рачуноводствена категорија)
4. Плата особља које одржава авион, према спецификацији колико сати одржавања је потребно за један сат лета
5. Амортизација алата (хардвер и софрвер) неопходног за одржавање
6. Остала подршка (контрола лета рецимо), јер и они учествују у процесу
7. И вероватно још пар ствари које не падају одмах на памет
Alen
Simulator je i inače skuplji, ali njih košta toliko, jer imaju svoje simulatore (ovo je samo amortizacija).
Jale
Po meni to je sasvim normalno za tako veliku flotu kao sto je americka.Pogledajmo u poslednjem periodu ciji avioni najcesce padaju to su ruski i americki sigurno necemo cuti za francuze i britance koji podizu dvadesetak aviona dnevno a kamoli za srbe i hrvate kada im padne jedan avion u daset godina to je trodnevna zalost.
TT
Pa to je tek nesto iznad 1% USAF i USNAF …
Dragan Brankovic
Pogrešio sam u pisanju teksta. Trebalo je da piše“neborbene“a ne’ ne bitne“
Drazen
Nije mi jasno sta to toliko dodje za 1h 12-14000 dolara.Pa sta to toliko kosta bas me zanima.
Dragan Brankovic
Živojina. Da li je moguće uporediti nebitne gubitke Američke avijacije sa gubitcima neke druge zemlje koja takodje koristi Američke vazduhoplove? Naravno mislim da se porede procenti.Interesuje me da li do nesreća dolazi zbog samih letelica ili je možda u nekim državama bolje letačko i tehničko osoblje -unapred hvala.
kiz51
odlicno pitanje,pridruzujem se
Živojin Banković
Dragan Brankovic
У овом извештају се не наводи број сати налета америчке војне авијације али је то могуће можда негде пронаћи. Поједине државе то објављују али неке не па је онда тешко закључити на колико сати налета се дешава удес.
Постоји много фактора који утичу на број удеса, свакако да су исправност технике, њено одржавање као и обученост посада и техничког састава, техничка култура веома битни да удеса буде што мање.
Али не заборавите да америчка војна авијација има преко 13200 ваздухоплова што чини око 25 посто светске војне авијације. Стога је сасвим нормално да имају највише удеса.
Дејан
Zanimljivo je da nema liste tipova izgubljenih letelica. Mislim da bi to poprilicno pomoglo da se shvate razmere gubitaka.
Владимир БЛ
Никакво чудо што им се погоршало стање у ваздухопловству, када зависи од особља које је из генерације која је одгојена на ТВ емисијама, као што је „Jackass“. Биће то још горе, уз генерацију паметних телефона и таблета.
Milos
A mozda su na taj nacin samo „razduzili“ avione koji su stradali u nekim intervencijama a koje nisu htjeli da priznaju kao gubitak,recimo kod nas ’99-te ??Ili u Iraku 2003 ?Koliko ih je ’99-te pogodjeno a nisu pali na nasu teritoriju…Ni jedna vojska niti drzava nije tako transparentna pa da objavljuje svaki gubitak.U Vijetnamu su npr.izgubili oko 2000 aviona i helikoptera a nisu nista priznavali dok je rat trajao, osim ako im Vijetnamci ne zarobe pilota ili pokazu olupinu….