Neprihvatljivi gubici američke vojne avijacije: Između 2013. i 2018. izgubljeno 157 vazduhoplova i 198 letača

Vojno vazduhoplovstvo Sjedinjenih Američkih Država (svih vidova američke vojske, USAF, USN, USMC, U.S. Army) ima najveći broj vazduhoplova u svetu, samim tim ima najviše sati naleta ali ima i najviše udesa i gubitaka letelica.

Svaki od vidova ima svoje komisije koje se bave udesima ali je zbog povećanog broja nesreća 2019. godine američki Kongres formirao Nacionalnu komisiju za bezbednost u vojnoj avijaciji SAD čiji je zadatak da ispita i analizira udese i da predsedniku, Kongresu i Ministarstvu odbrane preporuči mere kako bi se poboljšala bezbednost letenja kao i spremnost oružanih snaga.

Ova komisija podnela je 1. decembra Kongresu izveštaj o udesima američkih vojnih vazduhoplova u periodu od 2013. do 2020. godine a dva dana kasnije svoju izjavu povodom toga je dao Predsedavajući Komiteta odbora oružanih snaga Adam Smit. On je izneo tvrdnje da postoje negativni trendovi u operacijama vojne avijacije i da poslednjih godina to postaje alarmantno. Iako je u periodu 2007. do 2012. izgubljeno više letelica kao i ljudstva, Smit je naveo da je neprihvatljivo da je u periodu od 2013. do 2020. bilo više od 200 poginulih letača. 

Vrlo detaljan izveštaj na 143 strane pokazuje da američka vojna avijacija ima neodgovarajući sistem obuke, smanjeni broj časova naleta prilikom obuke pilota ali i povećan broj sati obuke na simulatorima. Takođe nezadovoljavajuće je stanje kada su u pitanju veštine pripadnika tehničke službe a iz godine u godinu dolazi i do smanjenja njihovog prosečnog iskustva.

Tu su takođe problemi sa dostavom rezervnih delova, nedovoljno dobrim izvođenjem radova na održavanju, vrlo lošim stanjem pojedinih objekata u kome se vrše popravke vazduhoplova a tu su i poteškoće sa prelaskom na novu vazduhoplovnu tehniku. Uočeno je i da je finansiranje funkcionisanja sistema nedovoljno, neredovno i nepredvidivo a spominju se i suvišne administrativne dužnosti osoblja i neumoljiv tempo izvođenja operacija.

U periodu od 2013-2018. (6 godina) u američkoj vojnoj avijaciji je tokom obuke i uobičajnih mirnodopskih operacija bilo 6079 neborbenih nesreća u kojima je poginulo 198 letača i civila, uništeno je 157 vazduhoplova uz štetu od 9,41 milijardi dolara. Tokom 2019. pa sve do ovogodišnjeg završetka rada Komisije izgubljeno je još 26 života uz 29 letelica vrednih 2,25 milijardi dolara. Kada se period od 2013-2018. uporedi sa prethodnim periodom 2007. do 2012. godine, vidi se međutim da je broj udesa značajno smanjen, između 2007. i 2012. (za 6 godina) izgubljeno je 214 letelica uz 252 žrtve.

Od ukupnog broja nesreća, 300 se odnosi na nesreću klase A (Class A mishap), 498 na klasu B, i 5281 na klasu C. Pod nesrećom klase A smatra se šteta na tehnici od namanje dva miliona dolara i/ili smrt ili trajni invaliditet članova posade, kod nesreće klase B šteta na vazduhoplovu se kreće između 500 hiljada i dva miliona dolara i/ili trajni delimični invaliditet ili hospitalizacija tri i više osoba. Nesreća klase C podrazumeva štetu na tehnici 50 do 500 hiljada dolara i/ili nesmrtnonosne povrede koje zahtevaju odsustvo sa posla. Postoji i nesreća klase D sa štetom od 20 do 50 hiljada dolara sa povredama ili bolestima koja ne potpadaju pod nesreću klase A, B i C. Tu je i nesreća klase E koja je posebno definisana kod različitih službi američke vojne avijacije.

U izveštaju se mogu naći i neki vrlo zanimljivi podaci vezani za neke od troškova korišćenja pojedinih vojnih vazduhoplova, cene obuke američkih pilota kao i o naletu tokom obuke. Tako se, na primer, može pročitati da cena sata leta za avion F-16 iznosi 14 do 16 hiljada dolara dok je sat naleta na simulatoru 900 dolara (svi podaci su za 2019. fiskalnu godinu). Za F/A-18 se sat naleta kreće od 11 do 22 hiljade dolara u zavosnosti od verzije (875 dolara za simulator), za F-35 se navodi 17 do 23 hiljade dolara (simulator 340-600 dolara) dok je cena sata leta borbenog helikoptera AH-64 5 do 7 hiljada dolara (za simulator 300 dolara). Što se tiče transportera date su cene za C-130 (5-14 hiljada dolara, simulator 650 dolara), C-17 15 hiljada dolara i simulator 650 dolara i cisternu KC-135 13 hiljada dolara i simulator takođe 650 dolara.

Najsvežiji podaci o troškovima obuke pilota pokazuju da obuka za F-16 košta 5,6 miliona dolara, za F-22 10,9 miliona, za B-1B 7,3 i B-52 9,7 miliona. Za transportere je to znatno niže, za C-130J obuka iznosi 2,5 miliona a za C-17 svega 1,1 milion. Obuka za aviona specijalne namene (npr. za RC-135) je oko 5,5 miliona dolara.

Kada je reč o satima naleta tokom obuke dat je primer pada sati naleta prilikom obuke za F-16 (po pilotu) gde se u fiskalnoj 2018. letelo 56,2 časa (plus 68 na simulatoru) dok je u fiskalnoj 2010. godini nalet bio 84,3 časa (uz još 52,5 časova na simulatoru). Još jedan primer pada broja sati naleta prilikom obuke dat je za helikopter AH-64D, u fiskalnoj 2012. nalet je iznosio 95,5 sati (plus 61,6 sati na simulatoru) a u 2018. samo 74,5 sati uz 48 sati na simulatoru.

Za razliku od ovih primera iz RV SAD i armijske avijacije, u Mornarici je nalet ostao gotovo isti, dat je primer aviona Super Hornet, odnos fiskalne 2010. i 2019. godine je što se tiče sati naleta 111,9 : 108,4 (na simulatoru 80,3 : 87,9). Takođe poređen je i nalet aviona Hornet kod Marinaca, takođe za 2010. i 2019. godinu, taj odnos iznosi 99,9 : 101,7 i za simulatore 78,3 : 82,4.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.