Poslednji pozdrav Zoranu Modliju

Jedan od možda najvedrijih ljudi koje ste imali priliku da upoznate, disk-džokej (DJ u onom izvornom značenju), radio umetnik, pilot, publicista, otac, muž i prijatelj, Zoran Modli preminuo je juče posle kraće bolesti u svojoj 71. godini.

Juče i danas mogli ste pronaći dosta medijskog sadržaja koji prilično sveobuhvatno premotavaju Zoranovu karijeru. Interesantno mi je da sam na dve odvojene lokacije video podatke koje se nadopunjuju. Zapravo je bilo teško, čak i sa punom koncentracijom, popisati šta je Modli, onako svestran, sve bio i uradio za života. Sa kojim je poznatim muzičarem oformio bend, čiju je prvu, tada nepoznatu pesmu sada neke muzičke legende prvi pustio. Sama činjenica da će vam trebati nekoliko izvora da kompletirate njegovu biografiju govori o jednom ispunjenom i neverovatno zanimljivom životu.

Najfascinantnije, barem meni, je činjenica koliko nije bio samo pilot. Koliko je bio živa izjava činjenice da se čovek ne mora ograničiti samo jednom životnom strašću i u koliko je aktivnosti prvi posadio zastavicu. Da li činjenicom da je bio prvi, ili je nekoga ili neki trend (rane kompjutere na primer) prvi javno promovisao ili je u poslednje tri godine pisao tako provokativne i detaljne stavove na svom Facebook nalogu da su njima bili intrigirani i oni koji nikada nisu čuli taj verovatno najlepši glas koji je Jugoslavija ikad imala.

Sećam se da sam mu 2018. godine i rekao kada smo se sreli na SEAS-u da je „Krilata katedra“ uz „Top Gan“ bila prvi vazduhoplovni sadržaj koji sam kao dete video. „Katedra“, „Top Gan“ i jedan album samolepljivih sličica sa temom avijacije bili su jedini sadržaj koji sam kasnih 80-tih mogao kao dete da konzumiram. Na onom najinteresantnijem nivou, bez spoznaje značenja već čista fascinacija projekcijama, šta je moguće i kako jebeno kul sve to izgleda. Zatim je bila ona Zoranova emisija na Trećem Kanalu kada je na Jarku snimio nekoliko segmenata letenja i pripreme za letenje manjim avionom. Sećam se da sam tada gledao neko crtanje po karti koje sam mnogo kasnije na svojoj obuci otkrio kao „petominutnu podelu“ i druga brzina/vreme računanja. To je bio blagoslov ograničene dostupnosti medijskog sadržaja. Danas se ne sećam teksta koji sam napisao pre tri nedelje ali se sećam tih bisera pre nekoliko decenija kada nije bilo moguće nešo instant pronaći i premotati.

Malo je poznato da je Zoran bio jedan od prvih čitalaca Tango Sixa. Pisao sam mu tada kao početnik, odgovarao je strpljivo i pratio je moj rad. Prvi konkretniji povratak avijaciji u umreženo doba pred širom publikom imao je objavljivanjem svoje knjige „Pilotska knjiga“ čiju sam promociju kao malo iskusniji novinar sa zadovoljstvom ispratio.

Uvod „Pilotske knjige“ daje najbolji opis Zoranovog karaktera. Avion Princ Aviationa Cessna Citation 550 doživeo je udes jula 2010. godine na ostrvu Brač, kako se kasnije ispostavilo Zoranovom greškom. Nakon tog incidenta u kojem niko nije stradao Zoran se povukao iz profesionalnog letenja.

Neću preterati ako kažem da niko u avijaciji bivše Jugoslavije nije tako iskreno, analitički i ljudski analizirao svoju grešku kao Zoran. Da niko tako javno nije priznao i sa žaljenjem opisao posledicu koju je ona kratkotrajno donela odnosima sa njemu bliskim ljudima. Bez kompleksa, sujete, bez zadrške, počeo je svoju najlepšu knjigu do sada priznanjem koliko je pogrešio i šta je tada sve preživeo. U današnje vreme mutavih ljudi, onih koji ni ne istražuju nesreće iako im je to posao i prava svakoga da ima mišljenje jer ima pristup Internetu, Zoran je i tada dokazao da se njegov glas broji značajnije. Da je taj glas jednostavno kvalitetniji, da svoju emociju nesebično detaljno deli i kada je ona bolna.

Hvala Zorane na druženju, na toj genijalnoj činjenici da sam se sprijateljio sa svojom legendom iz detinjstva i na tome što si zavoleo Tango Six kao priču, uvek je podržavao i često (preterano) hvalio.

Kada sam 2018. godine na našem drugom SEAS-u sređivao spisak učesnika za štampanje akreditacija zastao sam kod prijavljenog Zorana Modlija. Ne sećam se šta je napisao u obaveznom polju „kompanija“ koje se štampa na svakoj akreditaciji ispod imena. Sećam se da sam to istog trenutka obrisao i ispod Zoranovog imena napisao jedinu moguću odrednicu koju niko do tada nije dobio i siguran sam neće.