Novi detalji o upotrebi Ratnog vazduhoplovstva Azerbejdžana u sukobu oko Nagorno-Karabaha: Prvo zvanično priznanje obaranja jurišnika Su-25

Otprilike 2/3.

dobro,
to je svima znano jos od prvog bacanja bombe iz aviona u 1.sv. ratu.

nego, kaki je to matematicki princip koji bi dozvolio precizno bombardiranje “glupim“ bombama avionu pri brzini od nekakvih 500+ km/h s velikih visina???

Rece Radovan vec gore, marmelada prica za jednokratnu domacu uporabu.

Žao mi je Jermena ali u ovoj priči ne mogu a da ne kritikujem iste. Znaš ko ti je neprijatelj, znaš šta je ulog i razlog konflikta i znaš odnos snaga kako vojnih tako i političkih. Ako je postojao cilj da se to područje sačuva i odbrani jermensko stanovništvo onda je i sama doktrina trebala biti usmerena u pravcu zaštite nacionalnog bića. Azeri su ušli spremni, motivisani, sa jakom podrškom Turske i što je naj bitnije ekonomski moćniji od svog suparnika. E da i monogoljudniji. Kad sve to znaš onda svoju doktrinu gradi na postojećim činjenicama. Da su na vreme mislili sukob bi otišao sasvim u drugom pravcu. Gubici su neminovni ali ishod je promenljiv. Sve u svemu žalim Jermene ali i nevoljno odajem priznanje Azerima na pravom odabiru i upotrebi naoružanja. Sve drugo što su naknadno po prekidu sukoba uradili osuđujem. Ovaj sukob i sukob u Siriji su jasno stavili do znanja u kom smeru u budućnosti a u odnosu na gepolitički položaj zaraćenih stana ima da se vode ratovi. Srbija iz ovih tragičnih događaja treba što pre da izvuče pouku i da gleda da svoju vojsku opremi sa novim i savremenijim naoružanjem u skladu sa novo doktrinom. Pozdrav.

zmaj od banjaluke
BF 109 se ne pojavljuje u ,,Partizanskoj eskadrili’’.

Dosta toga mogu da potvrdim. U Ruse se ne treba uzdati, ne zato što ne bi imali čim da ratuju, nego što i kad bi hteli ne bi ni mogli a ni smeli. Jermenija je izolovano ostrvo okruženo sa svih strana Turcima ili Azerima i konačno Gruzinima. Svi su im veliki neprijatelji. Rusi nisu hteli da Azerima trpaju prst u oko a i da su hteli to bi bilo gotovo NE izvodljivo bez direktnog brutalnog napada na Azerbejdžan. Ako bi to uradili otvorili bi sebi pandorinu kutiju i verovatno sami sebi priredili samouništenje. Jer Ukrajinci su ko zapete puške i jedva bi dočekali da otvore paralela front na zapadu i vrate Krim i Donbas. Pri tom Azeri bi imali šizofrenu podršku Turaka, a ni Iran baš ne bi smeo da se skroz drži po strani jer na granici s Azerima ima svoju homogenu manjini od oko 12 miliona iranskih Azera. Na stranu što bi se Erdogan expresno vratio u NATO. i zaboravio na otopljavanje odnosa sa Rusima i čak i na činjenicu da su mu Rusi spasli glavu u prevrat koji umalo nije bio uspeo. Što bi rusi zbog 150.000 Jermena u Karabahu rizikovati svoj narod, što? Zbog kavkazkog kamenja, jedinog bogatstva jedne male sirote Jermenije izgubljene u turskom nacionalnom moru?! Na sve to, Nato, koji je ozbiljno kao nikad na granicama Rusije i javno preti. Koji je Crno more napunio ratnim brodovima želeći da preti i blokira Rusiju, iako je mogao da pomogne Jermenija, ipak to nije učinio da se ne zameri Turcima, koji su im važni i koji i formalno jesu u Nato, idalje. Rusi su iako onoliki ipak potpuno i fizički blokirani i poprilično nemoćni. Više im se isplati da presele sve Jermene na svoju teritoriju za neki uetupak Turaka ili čak Azera. Žalosno i tužno, ali realno i istinito! Da li Rusi zaostaju? Pa reklo bi se prilično. Možda samo u nuklearnom naoružanju mogu donekle da parkiraju ne Nato nego npr USA. Nato u punom sastavu plus Ukrajina, mnogo teško čak i u nuklearnom segmentu. Mnogo bolne istine mogli su i Rusi i da vide i da prime k znanju u svetlu modernih tehnologija. Ne kažem da ih nemaju ili da ih ne razvijaju, ne naravno, ali da su shvatili koliko zaostaju, moglo je da se vidi golim okom i izgledalo je baš bolno. Šta smo mi mogli da shvatimo apropo ruske podrške nama u NEDAJ bože nekom nametnutom sukobu u regionu, npr Bih tj R. Srpskoj. Pa bila bi slična kao i podrška Jermenima . Niti bi mogli niti bi hteli. Priča o pomoći je bajka za zbunjen, neobaveštene i prilično glupe SRBE koji veruju još uvek nekoj „braći “ koja to realno nikad nisu ni bila ili nisu ni mogla sve i kad bi hteli. Možda najbolje da pitamo braću Bugare tradicionalne rusofile što su ih se konačno odrekli i ušli u NATO. Nisu Bugari mnogo dobili ni od EU i Nato, ali su bar Ruse skinuli s vrata jer su ih 55 g brutalno pljačkali! Ameri i nato u dron tehnologija a beže Rusima dobrih 20g. I nije samo u tome, već u mnogim segmentima. Ali iskreno verujem da i Rusi imaju svoje prednosti. Opet kažem NEDAJ bože, ali glavna prednost mogla bi da im bude ruska doktrina i narod uz IT stručnjake patriote. Naravno da bi to bilo definitivno istrebljenje ljudske vrste. Na kakav god napad na Ruse uslediće nuklearni protiv napad i to će biti kataklizme. Rusi sigurno odavno imaju tačne planove na koga i na šta se prvo puca i siguran sam da će biti brutalno, ako bude. Nato je heterogen, sastavljen od plaćenika i nasilno uguranih i mobilisanih nacija, od kojih će na prva ozbiljna razaranja svojih civila mnogi da pobegnu, na čelu s milogorcima, Rumunima , Skandinavcima, Nemcima koji bi propustili priliku da se mnogo mešaju i mnogim drugima uključi Italijane i ustaše, pa čak i Francuze a možda čak i TURKE. 5,6 onih đavoljih glava po evropi i još desetak po USA po branim ciljevima mogle bi da uvedu Nato u pravi i potpuni haos sve i kad bi i Rusi primili takav udarac paralelno i pre ili posle svojih udara. Da li stvarno iko ozbiljan veruje u Rumunija, Italiji, Francuskoj, Skandinaviji, pa čak i Nemačkoj i Turskoj, da treba zbog izopačenih američkih bogataša da gine?! Teško zamislivo , naročito posle đavoljih glava po svojim zemljama. Da li su svesni tih činjenica Amerikanci ili ih glupavo i nameni boli ona stvar za sada samo možemo da pred postavimo. Na Srbiji je da se do zuba naoruža modernim tehnologija a, da najozbiljnije teži da ih proizvede sama, ali da ćuti neutralno i drži se po strani koliko je god to moguće. Zapad nas mrzi kao malomnogo Ruse i još pamti 1918. I ozbiljno o nama vodi računa da nas, ako samo pisnemo potaman zauvek u to takođe treba imati na umu. Onomad, pred rat u Karabahu, pozvao je Erdogan Vučića kući u Istanbul, da mu završe ruku oko Jermenije i Karabaha i valjda neke naše prodaje oružja njima. Pojma nemam šta smo to kao tako opasno MI mogli da prodajemo Jermenima, tek mogli smo da na faci našeg PREDS. AVa vidimo pretrpljeni strah uz opasku da mi svakako netreba da navijamo prst u oko velikim, što je jedna od najboljih odluka ikad Gosn predsednika. Konačno i Azeri su se glasno bunili, jer nam ovde grade Autoputeve uz povoljne kredite i velike procente za naše vođe lično. Naravno vidimo da nisu konačno i samo Rusi ćutali i pravili se ludi oko Karabaha, nego i pravoslavni Ukrajinci, Belorusi i konačno mi Srbi, ali i Francuzi, ako izuzmemo povremena javna kretanja nj picopevca predsednika Makrona, više za unutrašnju upotrebu kao ni konačno i Amera kojima je poreklom Jermen jedan od najvažnijih ljudi u USA Army

Jermeni nisu izgubili rat zbog sovjetske tehnike nego zbog toga što nisu imali definisane ratne ciljeve i strategiju. Nisu bili načisto čak ni ko se bori a ko se ne bori za tu teritoriju koju oni smatraju svojom ali 25 godina nisu našli za shodno da je priznaju kao svoju ili nezavisnu ali zato očekuju od drugih zemalja to priznanje.

Na to dodate višedecenijsku korupciju epskih razmera (koja se, između ostalog, ogleda i u nabavkama za Jermeniju potpuno nepotrebnih i beskorisnih sistema kao što su Iskander ili Su-30) i iskusno bušenje sistema odbrane nakon narandžaste revolucije (na neka od najvažnijih mesta u tom sistemu postavljeni su ljudi mlađi od 30 godina, čija je jedina kvalifikacija bila slepa poslušnost novom režimu).

Na drugoj strani protivnik koji zna šta hoće, ima jasno postavljene ciljeve, ima ljudstvo koje zna za šta se bori, i najvažnije od svega – naučio je na svojim greškama iz prošlosti pa je za sledeću rundu spremio nešto novo. Jermeni su, uz sve pobrojane sistemske probleme, uživali u uverenju da će svaka sledeća runda izgledati isto kao i ona ih 90ih.

Azeri su prvi put upotrebili Harop protiv Jermena pre nekoliko godina. U međuvremenu su nekoliko puta pokretali operacije ograničenog tipa kako bi testirali novu doktrinu i ispitali način na koji će protivnik odgovoriti. Na kraju su nabavili TB-2 što je trebalo da popali sve alarme u Jerevanu ali oni su i dalje guslali o svojoj snazi i nepobedivosti.

Ukratko, veze to nema sa sovjetskom tehnikom nego sa sopstvenim zabludama.