HELP za “Nacional“: Hrvatska još uvek bez helikoptera za hitan medicinski prevoz, vojska i HEMS su loš spoj

Hrvatski list “Nacional“ preneo je 4. marta interesantan tekst vezan za apel hrvatskim vlastima da se u Hrvatskoj konačno formira služba hitnog medicinskog helikopterskog prevoza (Helicopter Emergency Medical Service – HEMS). Sagovornik Nacionala bio je predsednik udruženja “Helikopterima liječnici pomažu“ (HELP) Mladen Tureček koji je pojasnio kakva je trenutno situacija sa HEMS u Hrvatskoj.

Navedeno je da su iz HELP-a slali dopise ministru zdravlja Viliju Berošu a u poslednjem su naglasili da Hrvatska još uvek nema helikoptere za hitnu medicinsku pomoć, odnosno medicinski opremljene helikoptere kao deo civilnog sektora. Hrvatska još uviek takođe nema ni hitnu helikoptersku službu u civilnom sektoru, kakvu imaju gotovo sve evropske zemlje.

Tureček je naglasio da Hrvatska ne poseduje takve helikoptere jer je, kako kaže, politika odlučila da to radi vojska.

– Iz nekog razloga, Hrvatska to uporno radi s vojskom. Kod nas hitnu medicinsku pomoć, u slučajevima gde ne mogu stići bolnička kola hitne pomoći, pruža vojska sa svojim helikopterima. Mi uopšte nemamo adekvatne civilne, medicinski opremljene helikoptere za pružanje hitne pomoći. Najvažnije u takvim slučajevima je da hitna medicinska pomoć stigne u tzv. “Zlatnom satu“. Taj sat nije slučajno nazvan “zlatnim”, to je onaj kratki period u kojem se pomaže unesrećenoj osobi da izbegne invaliditet ili smrtni ishod – pojasnio je Tureček za Nacional.

Predsednik udruženja HELP komentarisao je u čemu je problem s vojnim helikopterima koji u Hrvatskoj obavljaju tu funkciju.

– Osoba koja hitno mora stići u bolnicu, bez obzira je li doživela nesreću ili srčani udar ili nešto treće, ne sme gubiti vreme. U ovako složenom sistemu mi gubimo puno vremena. Vojni helikopteri dugački su 26 metara, teški su 13 tona i prečnik elise im je 21 metar. S obzirom na to da su tako veliki i snažni, oni se ne mogu spustiti u dvorište, na obalu, na mol, na neko jezero, u malu ulicu, jer imaju snažne motore i obrtaj njihovih elisa stvara takav vihor, da bi razneo crepove s okolnih kuća – pojašnjava Tureček i nastavlja:

– Zato vojni helikopteri moraju ići na poseban aerodrom, helistop. U stvarnom životu to vam izgleda ovako: Čoveku pozli na Lošinju, prvo se zove Hitna na broj 194. Pa, Hitna kad dođe. Onda lekar proceni da hitno mora u bolnicu i da li treba helikopter. Pa se čekaju bolnička kola, koja čoveka voze do aerodroma, onde se spušta vojni helikopter. Taj vojni helikopter nije medicinski opremljen, niti je dizajniran za hitnu medicinsku pomoć. Unesrećenu osobu skidaju s medicinskih nosila i stavljaju na poljska nosila, jer su bočna vrata vojnog helikoptera preuska za medicinska nosila. Potom čoveka kojem je potrebna hitna pomoć prebace na drugi aerodrom ili helistop, na primer u Rijeku ili Zagreb, opet ide pretovar na bolnička kola i vožnja do bolnice. Tu se odavno izgubio onaj “Zlatni sat”, koji je presudan – objašnjava prvi čovek HELP-a.

Tureček kaže da je ovo „stara-nova tema“ i da već godinama udruženje HELP upozorava sve vladajuće strukture kako Hrvatska još uvek to pitanje nije rešila.

– Mi imamo tu smejuriju da se vojska hvali, kako se žena porodila u vojnom helikopteru. Mi se time hvalimo, umesto da postavimo jedno logično pitanje: kako to da još uvek nemamo civilne helikoptere za pružanje hitne medicinske pomoći. Da ih imamo, ta bi žena već stigla do porodilišta i rodila u normalnim okolnostima –

Civilni helikopteri, specijalizovani za pružanje hitne medicinske pomoći duplo su lakši od vojnih i dizajnirani su za – pružanje hitne medicinske pomoći.

– Takav helikopter je tri tone težak, dug je 12 metara, elise su puno kraće i on može sleteti bilo gde: u dvorište, iza kuće, na plac, na mol, na obronak planine, dakle, što je najbliže moguće pacijentu. Zato se i zove helikopter za hitnu medicinsku pomoć, najčešće se ne kombinuje s bolničkim kolima, nego direktno prevozi pacijenta u bolnicu. Na taj način dobija se onaj presudni “Zlatni sat“ – objasnio je za Nacional Mladen Tureček.

Iz udruženja HELP naglašavaju da takve helikoptere imaju Mađarska, Rumunija, Češka, Slovačka, Poljska, Italija, Austrija i Nemačka koja je, kako kaže Tureček, to uvela još 1970. godine, jer su godinu ranije imali čak 20 hiljada automobilskih nesreća u kojima bi se izbegla smrtnost da su ljudi na vreme stigli u bolnicu. On je dodao da od članica Evropske Unije, samo Slovenija i Hrvatska nemaju civilne, medicinski specijalizovane helikoptere i da se Slovenija isto oslanja na vojsku i policiju, s time da su njihovi vojni helikopteri nešto lakši od hrvatskih.

Dopis su, dodaje Tureček, poslali ministru zdravlja Berošu želeći još jednom alarmirati ovo pitanje.

– Potpisuje se sporazum između MUP-a, Ministarstva zdravlja i Dubrovačko-neretvanske županije da se helikopter MUP-a, odnosno Ministarsva odbrane (MORH) smesti u Ćilipe. To vam je i dalje problem “Zlatnog sata” za dolinu Neretve i taj helikopter je bliži Crnoj Gori. Nadalje, taj sporazum Ministarstva zdravlja s navedenim institucijama ruši mogućnost uspostave celovite hitne helikopterske medicinske službe za celu Hrvatsku. Zašto? Zato što na mala vrata uvodi MORH, koji to ne bi smeo raditi i MUP u delatnost medicine s neadekvatno opremljenim helikopterima, koji nisu u skladu sa zahtevima i propisima EU i u civilnom sektoru. Uz to, sistem se ponovo oslanja na državni budžet – poručuju iz udruženja HELP.

Iz HELP-a naglašavaju da direktorka Hrvatskog zavoda za hitnu medicinu Maja Grba Bujević punih 11 godina ima zadatak da uspostavi hitnu helikoptersku medicinsku službu za celu Hrvatsku. Tureček podseća i da je SDP-ova vlada u svojoj zadnjoj godini mandata unajmila takve helikoptere od Italijana.

– Bilo je to 2015 i 2016. godine, napravili su dve baze, Brač i Krk, ali nije bio dobar tajming. Počeli su nakon turističke sezone, 8. septembra i trajalo je do 8. januara. To je bio pilot projekat tadašnje ekipe u Ministarstvu zdravlja, napravljeno je 230 intervencija – kazao je Tureček za Nacional.

HELP je pokušao edukovati političare o važnosti ove teme, održali su brojna predavanja saborskim odborima za zdravstvo i apsolutno svim parlamentarnim strankama – osim HDZ-u.

– Jedino nas je HDZ odbio, oni su se zahvalili i rekli da im takvo predavanje ne treba, valjda imaju pametnija rešenja. Vidimo, kod nas se još uvek za hitnu pomoć koriste neprilagođeni vojni helikopteri –  rekao je predsednik udruženja.

Ministru Berošu, iz HELP-a poručuju da tender, koji je najavljen za 10. mart, nije dobar.

– U predtenderu je napisano za Zagreb 250 sati rada helikoptera, a za Osijek 200 sati rada, što nije satnica dovoljna za isplativost upotrebe helikoptera i to nijednom operatoru neće biti zanimljivo. Sve ove godine želimo sprečiti probleme, ali s vrlo malo uspeha. Nije nam jasno zašto mi stalno želimo tu simbiozu vojske i naroda? Širimo te mitove o vojnim helikopterima, a nismo nikada izašli s podacima koliko je ljudi umrlo. Jer, vojni helikopter i tako složena pomoć, nije hitna i gubimo već opisani “Zlatni sat“. Hrvatska godišnje ima oko 50 hiljada umrlih osoba, od toga je, kaže statistika, 22 hiljade ljudi umrlo od srčanog ili moždanog udara. Ako ne ulovite “Zlatni sat”, gotovo je, putujete. Umiru nam ljudi –  ukazuju iz udruženja HELP.

Kažu da bi se nabavkom takvih letelica podstakao život na ostrvima i obogatio turizam, jer jaču klijentelu svakako zanima ima li dotična destinacija civilne helikoptere za hitnu medicinsku pomoć. Za Hrvatsku bi, kažu iz udruženja, minimalno trebalo pet civilnih helikoptera za hitnu medicinsku pomoć, s pet posada, a optimalno bi bilo da ih je osam. Napominju da jedan takav helikopter i posada godišnje koštaju dva miliona evra, što je, dakle, za pet baza, deset miliona.

Na kraju su iz HELP-a za Nacional konstatovali da novca ima ali da nema volje.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.