[INTERVJU] Poslednji direktor Aviogenexa prvi je instruktor za Flajt Dispečere: Ako volite avijaciju, planiranje, mape, kompjutere i najdinamičnije moguće radno okruženje

– Razmišljajte o Flajt Dispečeru kao o kapetanu vazduhoplova koji ne leti, nalazi se na zemlji i pomaže kapetanu koji leti da let protekne bezbedno, efikasno i legalno. – odmah na početku našeg razgovora objašnjava nam Bojan Nikolić, osnivač i glavni instruktor Centra za obuku flajt dispečera „Eagle Express“.

Zamolili smo Bojana, inače poslednjeg direktora naše poslednje čarter avio-kompanije „Aviogenex“ da nam ispriča detaljnije, i kako samo on ume, interesantnije, o ovom interesantnom zanimanju.

Povod je upis nove klase polaznika za obuku za flajt dispečere koja počinje u septembru ove godine.

– Svi zainteresovani za upis mogu se javiti na naš broj telefona +381 60 6173050 i dobiće popust na cenu i mogućnost plaćanja na rate. Pišite nam na mail office@eagleexpress.rs ako imate dodatna pitanja, rado ćemo svima izaći u susret. – kaže Bojan za Tango Six.

Škola za flajt dispečere počela je sa radom krajem 2015. godine i jedina je škola u regionu za obuku svih koji vole avijaciju, planiranje, mape, kompjutere i najdinamičnije moguće radno okruženje:

– Naš centar nudi početne kurseve za obuku flajt dispečera kako za početnike tako i za iskusne vazduhoplovne profesionalce koji su u potrazi za promenom svoje sfere delovanja. Ovaj, u Srbiji donedavno nepokriven segment kada pričamo o nezavisnoj početnoj obuci kadrova, komplementaran je sa ICAO dokumentom 719-AN/857 Part D-3 i pravilima za licenciranje dispečera Republike Srbije.

Flajt dispečeri se bave pripremom za let i davanjem instrukcija za izvršenje leta. To su po pravilu navigacija, ATC plan letenja, ograničenja težina, analiza meteoroloških uslova, tumačenje NOTAM-a, planiranje letenja i brifing posada.

Posao se tu ne završava. Dispečer prati izvršenje leta prema datim instrukcijama (Flight Watch) a posle leta prikuplja podatke i analizira izvršenje. Na srpskom – debrifing.

Mi smo oni zupčanici u svakoj manjoj ili većoj avio-kompaniji koji se brinu za bezbedno, efikasno i pravovremeno izvršenje leta. Treba imati u vidu da sve avio-kompanije koje poseduju AOC moraju imati licenciranog vazduhoplovnog dispečera, i to onoliki broj koji je potreban kako bi se obezbedilo celokupno letenje avio-kompanije. – sa neskrivenim entuzijazmom objašnjava Nikolić.

Ako je avio-kompanija manja to ne znači manje posla za flajt dispečera. Da li je u pitanju Er Srbija, Etihad ili neka od brojnih biz-jet kompanija, bitno je da se iscedi svaki sekund iz raspoložive letelice. Žongliranje u vremenu i prostoru ove misije povereno je upravo flajt dispečerima:

– Sama činjenica da svaka avio-kompanija mora imati, dok leti, organizovanu funkciju vazduhoplovnog dispečera, navodi nas na zaključak da dok postoje avio-kompanije postojaćmo i mi.

Tačno, gase se kompanije ali otvaraju se i nove. Flajt dispečeri, i to sa punom odgovornošću kažem, ne moraju da brinu za zaposlenje.

Reći ću vam i zašto. Pravi, edukovani, vazduhoplovni dispečer sa iskustvom, pravo je bogatstvo jedne avio-kompanije. Iz razloga što učestvuje u gotovo svim procesima rada, direktno ili indirektno. Samim tim do detalja poznaje, da ga nazovem – proces proizvodnje. Odnosno sve što treba za i kako izgleda jedan let. Takvoj osobi, koja će možda početi svoju karijeru kao flajt dispečer, otvaraju se i nove perspektive u avio-industriji. Gde god je potreban poznavalac funkcionisanja avio-saobraćaja na planskom i operativno nivou. Od dispečera do kasnije i menadžment pozicija.

Škola „Eagle Express“ je za svojih 5 godina rada organizovala do sada 10 kurseva koje je pohađalo 33 polaznika. Od njih samo troje nije završilo kurs a njih 23 su se zaposlili u avio-kompanijama, trećina stranaca. Za vreme Korone školovali smo dve grupe studenata. Šestoro polaznika ukupno. Dvoje su se zaposlili na aerodromima, dvoje u avio-kompanijama, jedna polaznica čeka završetak studija a šeti kandidat nije završio obuku. Od nule do zaposlenja učinak nam je 83%.

Ukupno, od početka rada škole zaposlenje u avio-kompanijama i drugim vazduhoplovnim organizacijama našlo je oko 77% naših polaznika, na šta smo veoma ponosni. Nema boljeg dokaza o potrebi za flajt dispečerima i kvalitetu našeg kursa.- kaže Nikolić.

Podaci sa tržišta kažu da je u poslednjih godinu dana, van „Eagle Expressa“ u Srbiji za dozvolu flajt dispečera u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva polagalo osam kandidata i svi su našli zaposenje.

Koji su sve uslovi da bi neko postao flajt dispečer?

– Zakonom o vazdušnom saobraćaju i pravilnikom o dozvolama DCV-a definisani su uslovi za dobijanje licence vazduhoplovnog dispečera. Prema članu 171. ova profesija spada u vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Da bi postali dispečer morate imati minimum srednju stručnu spremu, znanje engleskog jezika, 21 godinu starosti, dve godine rada u poslovima koje obavlja dispečer ili završenu obuku u ovlašćenom centru kao što je „Eagle Express“.

Kada ispunite sve navedene uslove morate obavljati ovaj posao minimum 90 radnih dana pod nadzorom već licenciranog dispečera i nakon toga ste spremni da budete samostalni.

Što se nas kao centra za obuku tiče, dovoljno je da imate srednjoškolski, gimnazijski nivo znanja. Naše grupe su male i kao školi važno nam je interaktivno učešće u nastavi. Trudimo se da kod polaznika gradimo ličnosti vazduhoplovaca, insistiramo podjednako na teoretskom i praktičnom znanju koje se karijerom konstatno unapređuje. – priča nam Bojan.

Nikolić kaže da su se diplomci „Eagle Expressa“ zaposlili u nekoliko avio-kompanija i vazduhoplovnih organizacija širom sveta: Er Srbiji, Etihadu, Viz eru, Skaj Partneru, Luksemburg konsaltu, Val džetu, Ujedinjenim nacijama, aerodromu Tuzla, aerodromu „Nikola Tesla“, aerodromu Sarajevo, vazduhoplovnim vlastima BiH i u nekoliko bizjet avio-kompanija, ukljčujući i matični „Eagle Express“.

– Nastava se odvija interaktivnom metodom uz stalno ispitivanje studenata posle svake obrađene lekcije uz praktične primere. Ono sto možda nema nijedan trening centar – naši instruktori su aktivni izvršioci vazduhoplovnih zadataka. Kapetan instruktor, CAMO menadžer i drugi – oni danas izvršavaju let a sutra u našoj školi predaju. To je savršen spoj prakse i predavanja. Teorijska obuka traje 240 sati, praktična 31 sat. Polaznici će slušati 9 predmeta: vazduhoplovne propise, poznavanje vazduhoplova, teoriju letenja, meteorologiju, navigaciju, operativne procedure, performanse, radio-komunikaciju, ljudske mogućnosti. Sluša se u proseku 5 radnih sati dnevno, radnim danima. Vreme nastave usklađujemo sa studentima. –

Za kraj, Nikolić naglašava da kompjuteri, sateliti, veštačke inteligencije i ostale tehnologije neće skoro zameniti potrebu za flajt dispečerima.

– Interesantno je da su 90-tih godina prošlog veka neke moje kolege i bile protiv uvođenja, tada PC računara, u upotrebu zbog straha od gubitka radnih mesta. Ja sam tvrdio suprotno. Moramo uvoditi novu tehnologiju. Ona znači više letova, veći kapacitet, veći broj ljudi, sve onda raste. Da bi opstali kao industrija ili uopšte leteli moramo primenjivati nove tehnologije, nove avione, nove edukovane ljude, i svi idemo napred.

Danas, da nema tehnološkog razvoja, kada je prohodnost vazdušnih puteva duplirana, posao bi bio težu, nemoguć. Open space koncept i ostale inovacije koje nam predstoje neće moći da se sprovedu bez flajt dispečera.

Osnovni zadatak avio-kompanije je bezbednost. Šta će vam bezbedniji podatak ako svakog trenutka znate kada je avion u vazduhu, znate gde je, imate komunikaciju sa njim i čekate ga da se vrati u tačno određeno vreme kako bi nastavio neku drugu rotaciju. Pa ko će sve to da uradi? Letačka operativa i taj najdinamičnija žena ili muškarac u tom sektoru – flajt dispečer. – poručuje Bojan Nikolić.