Promene u Pilotskoj akademiji u Vršcu: Integracija sa Višom pilotskom školom u Beogradu, uskoro kupovina novih dvomotornih aviona i jednog helikoptera

15. sep 2021

Saradnja DCV-a i Vazduhoplovne akademije

10. sep 2021

Počele prijave za prvu generaciju Više vazduhoplovne škole „Vazduhoplovna akademija“ – za četvoro najbolje rangiranih na prijemnom besplatan frozen ATPL

10. sep 2021

[EKSKLUZIVNO] Država prvi put posle 30 godina u potpunosti stipendira obuku za dozvolu saobraćajnog pilota: Vazduhoplovna akademija obučiće besplatno 4 kandidata u Vršcu od nule do frozen ATPL-a

6. sep 2021

[INTERVJU] Poslednji direktor Aviogenexa prvi je instruktor za Flajt Dispečere: Ako volite avijaciju, planiranje, mape, kompjutere i najdinamičnije moguće radno okruženje

20. avg 2021

[EKSKLUZIVNO] Država ulaže 65 miliona evra u Vazduhoplovnu akademiju: Kupuje full flight level D simulator za Erbas A319/320, nove avione i helikopter

5. avg 2021

[FOTO-REPORTAŽA] Kako se postaje PPL pilot: Prvo ide teorija

4. avg 2021

[VIDEO] „All right Steve, get your shit together“: Kako je iz Arizone do Zagreba isporučen peti Erbas A319 kompaniji Trade Air

2. avg 2021

EASA: Vratićemo odobrenja kad se otklone nedostaci; Avia Prime: Nije bilo prekida poslovanja, već smo uložili 1,7 miliona evra u Jat Tehniku, planiramo još

29. jul 2021

Jat Tehnici i GAS Aviationu suspendovani Part 145 sertifikati

27. jul 2021

[REPORTAŽA] Prve fotografije novog izgleda produženog C hodnika aerodroma „Nikola Tesla“

7. jul 2021

MTU počeo sa izgradnjom postrojenja u Srbiji: Od projektne kancelarije do 500 zaposlenih, početak rada 2022. godine

6. jul 2021

SMATSA zbog Korone uzela još jedan kredit od Evropske investicione banke: 10,3 miliona evra za premošćavanje problema i nastavak investicija

17. jun 2021

[SEAS 2021 premijera] Intervju sa novim direktorom Air Montenegra: Avantura zvana formiranje nove nacionalne avio-kompanije

17. jun 2021

Er Srbija gejmifikovala uštede prilikom letačkih operacija i doprinos zaštiti životne sredine u jednoj aplikaciji

17. jun 2021

[SEAS 2021 premijera] Kako je tekao proces koncesije aerodroma „Nikola Tesla“

15. jun 2021

[SEAS 2021 premijera] Erbas update: Konverzije putničkih u kargo avione

14. jun 2021

Goran Jandreoski je novi direktor Aerodroma Crne Gore

11. jun 2021

[SEAS 2021 premijera] Kako je Er Srbija prevozila teret vazduhom tokom Korone

11. jun 2021

[SEAS 2021 premijera] Air cargo izazovi u doba Korone

11. jun 2021
[INTERVJU] Poslednji direktor Aviogenexa prvi je instruktor za Flajt Dispečere: Ako volite avijaciju, planiranje, mape, kompjutere i najdinamičnije moguće radno okruženje
Jedini trening centar u regionu za flajt dispečere organizuje obuku u malim grupama sa iskusnim predavačima koji su u isto vreme zaposleni u letačkim operativama najvećih avio-kompanija / Foto: Eagle Express

[INTERVJU] Poslednji direktor Aviogenexa prvi je instruktor za Flajt Dispečere: Ako volite avijaciju, planiranje, mape, kompjutere i najdinamičnije moguće radno okruženje

– Razmišljajte o Flajt Dispečeru kao o kapetanu vazduhoplova koji ne leti, nalazi se na zemlji i pomaže kapetanu koji leti da let protekne bezbedno, efikasno i legalno. – odmah na početku našeg razgovora objašnjava nam Bojan Nikolić, osnivač i glavni instruktor Centra za obuku flajt dispečera „Eagle Express“.

Zamolili smo Bojana, inače poslednjeg direktora naše poslednje čarter avio-kompanije „Aviogenex“ da nam ispriča detaljnije, i kako samo on ume, interesantnije, o ovom interesantnom zanimanju.

Povod je upis nove klase polaznika za obuku za flajt dispečere koja počinje u septembru ove godine.

– Svi zainteresovani za upis mogu se javiti na naš broj telefona +381 60 6173050 i dobiće popust na cenu i mogućnost plaćanja na rate. Pišite nam na mail office@eagleexpress.rs ako imate dodatna pitanja, rado ćemo svima izaći u susret. – kaže Bojan za Tango Six.

Višedecenijsko iskustvo i entuzijazam zarazni entuzijazam. „Eagle Express“ školu za dispečere vodi Bojan Nikolić / Foto: Eagle Express

Škola za flajt dispečere počela je sa radom krajem 2015. godine i jedina je škola u regionu za obuku svih koji vole avijaciju, planiranje, mape, kompjutere i najdinamičnije moguće radno okruženje:

– Naš centar nudi početne kurseve za obuku flajt dispečera kako za početnike tako i za iskusne vazduhoplovne profesionalce koji su u potrazi za promenom svoje sfere delovanja. Ovaj, u Srbiji donedavno nepokriven segment kada pričamo o nezavisnoj početnoj obuci kadrova, komplementaran je sa ICAO dokumentom 719-AN/857 Part D-3 i pravilima za licenciranje dispečera Republike Srbije.

Flajt dispečeri se bave pripremom za let i davanjem instrukcija za izvršenje leta. To su po pravilu navigacija, ATC plan letenja, ograničenja težina, analiza meteoroloških uslova, tumačenje NOTAM-a, planiranje letenja i brifing posada.

Radno mesto flajt dispečera / Foto: Eagle Express

Posao se tu ne završava. Dispečer prati izvršenje leta prema datim instrukcijama (Flight Watch) a posle leta prikuplja podatke i analizira izvršenje. Na srpskom – debrifing.

Mi smo oni zupčanici u svakoj manjoj ili većoj avio-kompaniji koji se brinu za bezbedno, efikasno i pravovremeno izvršenje leta. Treba imati u vidu da sve avio-kompanije koje poseduju AOC moraju imati licenciranog vazduhoplovnog dispečera, i to onoliki broj koji je potreban kako bi se obezbedilo celokupno letenje avio-kompanije. – sa neskrivenim entuzijazmom objašnjava Nikolić.

Ako je avio-kompanija manja to ne znači manje posla za flajt dispečera. Da li je u pitanju Er Srbija, Etihad ili neka od brojnih biz-jet kompanija, bitno je da se iscedi svaki sekund iz raspoložive letelice. Žongliranje u vremenu i prostoru ove misije povereno je upravo flajt dispečerima:

– Sama činjenica da svaka avio-kompanija mora imati, dok leti, organizovanu funkciju vazduhoplovnog dispečera, navodi nas na zaključak da dok postoje avio-kompanije postojaćmo i mi.

Tačno, gase se kompanije ali otvaraju se i nove. Flajt dispečeri, i to sa punom odgovornošću kažem, ne moraju da brinu za zaposlenje.

Reći ću vam i zašto. Pravi, edukovani, vazduhoplovni dispečer sa iskustvom, pravo je bogatstvo jedne avio-kompanije. Iz razloga što učestvuje u gotovo svim procesima rada, direktno ili indirektno. Samim tim do detalja poznaje, da ga nazovem – proces proizvodnje. Odnosno sve što treba za i kako izgleda jedan let. Takvoj osobi, koja će možda početi svoju karijeru kao flajt dispečer, otvaraju se i nove perspektive u avio-industriji. Gde god je potreban poznavalac funkcionisanja avio-saobraćaja na planskom i operativno nivou. Od dispečera do kasnije i menadžment pozicija.

Preko 70% polaznika „Eagle Express“ škole za flajt dispečere zaposleno je u struci / Foto: Eagle Express

Škola „Eagle Express“ je za svojih 5 godina rada organizovala do sada 10 kurseva koje je pohađalo 33 polaznika. Od njih samo troje nije završilo kurs a njih 23 su se zaposlili u avio-kompanijama, trećina stranaca. Za vreme Korone školovali smo dve grupe studenata. Šestoro polaznika ukupno. Dvoje su se zaposlili na aerodromima, dvoje u avio-kompanijama, jedna polaznica čeka završetak studija a šeti kandidat nije završio obuku. Od nule do zaposlenja učinak nam je 83%.

Ukupno, od početka rada škole zaposlenje u avio-kompanijama i drugim vazduhoplovnim organizacijama našlo je oko 77% naših polaznika, na šta smo veoma ponosni. Nema boljeg dokaza o potrebi za flajt dispečerima i kvalitetu našeg kursa.- kaže Nikolić.

Podaci sa tržišta kažu da je u poslednjih godinu dana, van „Eagle Expressa“ u Srbiji za dozvolu flajt dispečera u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva polagalo osam kandidata i svi su našli zaposenje.

„Naše grupe su male i kao školi važno nam je interaktivno učešće u nastavi. Trudimo se da kod polaznika gradimo ličnosti vazduhoplovaca, insistiramo podjednako na teoretskom i praktičnom znanju koje se karijerom konstatno unapređuje.“

Koji su sve uslovi da bi neko postao flajt dispečer?

– Zakonom o vazdušnom saobraćaju i pravilnikom o dozvolama DCV-a definisani su uslovi za dobijanje licence vazduhoplovnog dispečera. Prema članu 171. ova profesija spada u vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Da bi postali dispečer morate imati minimum srednju stručnu spremu, znanje engleskog jezika, 21 godinu starosti, dve godine rada u poslovima koje obavlja dispečer ili završenu obuku u ovlašćenom centru kao što je „Eagle Express“.

Kada ispunite sve navedene uslove morate obavljati ovaj posao minimum 90 radnih dana pod nadzorom već licenciranog dispečera i nakon toga ste spremni da budete samostalni.

Što se nas kao centra za obuku tiče, dovoljno je da imate srednjoškolski, gimnazijski nivo znanja. Naše grupe su male i kao školi važno nam je interaktivno učešće u nastavi. Trudimo se da kod polaznika gradimo ličnosti vazduhoplovaca, insistiramo podjednako na teoretskom i praktičnom znanju koje se karijerom konstatno unapređuje. – priča nam Bojan.

Polaznici škole slušaju 9 vazduhoplovnih predmeta / Foto: Eagle Express

Nikolić kaže da su se diplomci „Eagle Expressa“ zaposlili u nekoliko avio-kompanija i vazduhoplovnih organizacija širom sveta: Er Srbiji, Etihadu, Viz eru, Skaj Partneru, Luksemburg konsaltu, Val džetu, Ujedinjenim nacijama, aerodromu Tuzla, aerodromu „Nikola Tesla“, aerodromu Sarajevo, vazduhoplovnim vlastima BiH i u nekoliko bizjet avio-kompanija, ukljčujući i matični „Eagle Express“.

– Nastava se odvija interaktivnom metodom uz stalno ispitivanje studenata posle svake obrađene lekcije uz praktične primere. Ono sto možda nema nijedan trening centar – naši instruktori su aktivni izvršioci vazduhoplovnih zadataka. Kapetan instruktor, CAMO menadžer i drugi – oni danas izvršavaju let a sutra u našoj školi predaju. To je savršen spoj prakse i predavanja. Teorijska obuka traje 240 sati, praktična 31 sat. Polaznici će slušati 9 predmeta: vazduhoplovne propise, poznavanje vazduhoplova, teoriju letenja, meteorologiju, navigaciju, operativne procedure, performanse, radio-komunikaciju, ljudske mogućnosti. Sluša se u proseku 5 radnih sati dnevno, radnim danima. Vreme nastave usklađujemo sa studentima. –

Tehnologija će samo unaprediti letačke operacije, njihovo planiranje i realizaciju. Čovek i dalje ostaje nezamenljiv / Foto: Eagle Express

Za kraj, Nikolić naglašava da kompjuteri, sateliti, veštačke inteligencije i ostale tehnologije neće skoro zameniti potrebu za flajt dispečerima.

– Interesantno je da su 90-tih godina prošlog veka neke moje kolege i bile protiv uvođenja, tada PC računara, u upotrebu zbog straha od gubitka radnih mesta. Ja sam tvrdio suprotno. Moramo uvoditi novu tehnologiju. Ona znači više letova, veći kapacitet, veći broj ljudi, sve onda raste. Da bi opstali kao industrija ili uopšte leteli moramo primenjivati nove tehnologije, nove avione, nove edukovane ljude, i svi idemo napred.

Danas, da nema tehnološkog razvoja, kada je prohodnost vazdušnih puteva duplirana, posao bi bio težu, nemoguć. Open space koncept i ostale inovacije koje nam predstoje neće moći da se sprovedu bez flajt dispečera.

Osnovni zadatak avio-kompanije je bezbednost. Šta će vam bezbedniji podatak ako svakog trenutka znate kada je avion u vazduhu, znate gde je, imate komunikaciju sa njim i čekate ga da se vrati u tačno određeno vreme kako bi nastavio neku drugu rotaciju. Pa ko će sve to da uradi? Letačka operativa i taj najdinamičnija žena ili muškarac u tom sektoru – flajt dispečer. – poručuje Bojan Nikolić.

Komentari

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Send this to a friend