Modernizacije i modifikacije vojnih vazduhoplova u Srbiji, poput jurišnog aviona Orao i helikoptera GAMA/Gazela i H145M, prate i projekti razvoja novih ubojnih sredstava (pre svega raketa i bombi) kojima bi pomenuti avioni i helikopteri trebali biti naoružani.
Srpska namenska industrija takođe prati dešavanja u svetu, pre svega oružane sukobe u kojima se primenjuju inovativni i revolucionarni oružani sistemi, a najsvežiji primer imali smo prošle godine u Nagorno-Karabahu, u kome je pobedu odnela strana koja je raspolagala sa visokosofisticiranim naoružanjem. Jedno od njih bili su i takozvani dronovi kamikaze.
U Srbiji se trenutno razvija sistem bespilotne letelice-projektila ili kako se još to kod nas naziva dron-kamikaza (samoubica), a na zapadu se to definiše kao loitering munition. Već duže vreme se na internet sajtu kompanije Jugoimport može videti stranica sa opisom ovakvog sistema koji ima naziv Gavran, a koji na fotografija izgleda kao obična izviđačka bespilotna sa stajnim trapom tipa tricikl.
Na nedavnoj izložbi naoružanja i vojne opreme organizovanoj na beogradskom Ušću, saznali smo da se razvija verzija Gavrana koja se lansira iz kontejnera. Među izloženom tehnikom nalazio se i kontejner u kome se nalazio dron, a od predstavnika Jugoimporta smo dobili i neke informacije o taktičko-tehničkim karakteristikama, među kojima je i podatak da će lanser sistema imati 18 kontejnera.
Upravo je taj lanser sa 18 kontejnera zajedno sa dve varijante Gavrana koje će moći da lansira bio izložen na sajmu Partner 2021. Prva verzija nosi oznaku Gavran 145 koji se lansira pomoću bustera na čvrsto raketno gorivo, a pogon čini dvocilindrični SUS motor. Dužina letelice je 2,2 m, razmah krila 2,4 m, visina sa busterom 0,4 m, kalibar 145 mm.
Startna masa iznosi 50 kg sa opterećenjem i 35 kg bez opterećenja, masa korisnog tereta je 15 kg i može imati bojevu glavu mase 10 kg (to je ista b/g kao na višenamesnkoj raketi NOVA 145, a ista je i glava za vođenje). Maksimalni dolet je preko 150 km pri brzini od 150 km/h, a vrhunac leta je 2000 m. Može uništavati različite vrste ciljeva, od tenkova i oklopnih vozila, preko komandnih mesta, artiljerijskih oruđa, borbenih čamaca, dronova, do žive sile i drugih pokretnih i nepokretnih ciljeva.
Iz Jugoimporta Gavran definišu kao jeftino dalekometno izviđačko/jurišno sredstvo za odvraćanje od napada čija je namena za osmatranje u realnom vremenu i napada na širok spektar ciljeva iza prednje ivice borbene zone.
Lanser sa 18 kontejnera nalazi se na kamionu konfiguracije 4×4 nosivosti 3,5 tone (za sada je postaljen na dorađeni kamion tipa TAM 110), ugao lansiranja je 45 stepeni, sistem ima hidraulični mehanizam sa platformom elevacije. Komandna stanica postavljena je na kamion sa klimatizovanom kabinom koja ima dve konzole za vođenje, a domet radio veze je do 200 km. Postoji i portabl varijanta za vođenje jednog drona sa dometom od 50 km.
Informišući predsednika Srbije Aleksandra Vučića prilikom njegovog obilaska sajma, pomoćnik direktora SDPR-a za komercijalne poslove Aleksandar Lijaković rekao je da se završetak razvoja Gavrana 145 očekuje sledeće godine. On je takođe predstavio i drugu prikazanu varijantu Gavrana koja nosi naziv Gavran 2 za koga je naveo da umesto SUS motora i elektromotor, da ima bojevu glavu od 15 kg i da mu je autonomija leta tri sata.
Od ostalih podataka koji su se mogli pročitati na reklamnom panou tu je informacija da je kalibar 175 mm, masa 60 kg, da je brzina leta 100-150 km/h, maksimalni domet 80 km i da bojeva glava od 20 kg (moguće je da je gospodin Lijaković bio permutovao podatak o Gavranu 145 pošto je i za Gavran 2 naveo 15 kg) može biti kumulativna sa parčadnim dejstvom, kao i termobarična.
Na Partneru 2021. bilo je izložen i veći broj novih vazduhoplovnih ubojnih sredstava (vUBS) od kojih su mnoga bila nove verzije vUBS za koje smo i do sada znali. Jedno od njih je višenamenska vođena raketa vazduh-zemlja VRVZ-200 koja je osnovno naoružanje modernizovanog Orla. Nova verzija ima oznaku VRVZ-200-A1, raketa ima prečnik 200 mm, masu od 154 kg, dužinu od 2,76 m, i kulumativno-razornu bojevu glavu mase 100 kg.
Maksimalni domet je 40 km kada se lansira sa visine od 7 km, vođenje je kombinovano, inercijalno i TV ili IC samonavođenje, maksimalna brzina je 0,7 maha, a vreme rada raketnog motora je 100 s.
Još jedna raketa koja bi mogla da se nađe u naoružanju modernizovanog Orla, jeste E-24-A1 koja je prvi put prikazana. U opisu njene namene navodi se da dejstvo i uništavanje direktno vidljivih zemaljskih stacionarnih ili sporo pokretljivih ciljeva, poput bunkera, utvrđenih objekata, tenkova. Upravljanje rakete ide preko elerona, a navođenje je komandno preko radio linka.
Dužina rakete je 2,58 m, prečnik 240 mm, masa 255 kg, kumulativna/razorna bojeva glava ima masu od 123 kg, domet je 20 km kada se lansira sa visine od 7 km, maksimalna brzina je 1,7 maha, vreme rada raketnog motora je 1,1 s.
Najveća izložena raketa namenjena naoružanju vazduhoplova odnosno takođe modernizovanog Orla bila je krstareća raketa Košava 3. Bile su prikazane dve verzije rakete, Košava 3 TM koja ima turbomlazni motor, domet od 150 km, kombinovan navođenje, inercijalno uz primenu GPS i TV/IC navođenje putem data linka. Druga varijanta je Košava 3 RM sa raketnim motorom dometa 120 km i istim navođenjem kao Košava 3 TM. Masa rakete je 454 kg, a bojeve glave je 320 kg. Namenjena je pre svega uništavanju infrastrukturnih i utvrđenih objekata. Iako se navode impresivni dometi od 120-150 km, u dostupnom reklamnom materijalu Košave 3 se navodi domet domet od “svega“ preko 50 km.
Za naoružavanje pre svega helikoptera, namenjena je vođena raketa S-8LGR nastala doradom dobro poznatog sovjetskog/ruskog nevođenog raketnog zrna (NRZ) S-8 kalibra 80 mm. Ovoga puta S-8LGR su izložene u 7-cevnom lanseru L80-07 koji se, sa NRZ S-8KOM već koristi na helikopteru H145M (H-50B) RV i PVO Vojske Srbije, a planirano je da se nađe i na naoružanim helikopterima Gazela opšte namene kao i modernizovanim lakim borbenim helikopterima GAMA.
Kako se navodi, S-8LGR je relativno jeftina, jednostavna vazduhoplovna raketa velike preciznosti sa poluaktivnim laserskim vođenjem. Ima ugrađen detektor laserskog zračenja za detektovanje laserskog snopa koji se reflektuje od cilja. Označavanje cilja može se vršiti pre lansiranja rakete sa lansirne platforme, potom ga može označiti vojnik sa zemlje ili sa neke druge letelice.
Maksimalni domet je 6 km, što se tiče preciznosti, odstupanje od cilja (CEP) je oko jednog metra, dužina rakete je 1,639 m, kalibar 80 mm, masa rakete je 13,3 kg, masa bojeve glave 3,3 kg, bojeva glava je kombinovanog dejstva (kumulativno i razorno). Osnovna namena rakete je neutralisanje žive sile i lako oklopljenih ciljeva.
Helikopteri GAMA i H145M RV i PVO VS trebalo bi da dobiju i protivoklopni raketni sistem Pauk. Na Partneru 2021 prikazana je nova, nešto manja verzija sa oznakom Pauk-M sa nešto drugačijim telom i stabilizatorima, kao i značajno smanjenom masom. Sistem ima kombinovano vođenje, inercijalno+GPS, a raketa je opremljena infracrvenom glavom za navođenje.
Navođenje je takvo da omogućuje gađanje ciljeva izvan vidnog polja, što umanjuje izloženost neprijateljskoj vatri. Dužina rakete je 1,4 m, kalibar 145 mm, startna masa rakete je 25 kg, maksimalni dometa 5,5 kilometara, domet u režimu ‘’ispali i zaboravi’’ je do 3 km, a u režimu NLOS 5,5 km, ima tandem bojevu glavu, a probojnost je do 1000 mm čeličnog oklopa nakon prolaska kroz eksplozivno-reaktivni oklop.
Privatna kompanija Balkan NovoTeh iz Novog Sada prikazala je, što se tiče vazduhoplovnih ubojnih sredstava, dobar deo svog proizvodnog programa. Bile su izložene avio-bombe opšte namene vFAB-250-2 (bazirane na američkoj bombi Mk 82) mase 230 kg, potom vFAB-1000-4 (bazirane na američkoj bombi Mk 84) mase 900 kg, probojna bomba vPRAB-1000-9 (bazirane na američkoj bombi BLU 109) mase 900 kg.
Takođe, bile su prikazane i termobarične bombe TB FAB-100 i TB FAB-250 sa aerodinamičkim setom za vođenje BNB-015IZ. Ovaj set koristi se za povećanje efikasnosti konvencionalnih avio-bombi koje se koriste za uništavanje stacionarnih ciljeva kao i ciljeva malih dimenzija. Set se može primeniti na bombe kalibra 100, 250 i 500 kg, sistem može imati i vođenje, odnosno kombinovani sistem navođenja (INS+GPS), na bombe se mogu postaviti i kanardi za kontrolu leta na proračunatoj putanji, moguće je koristiti druge sistem navođenje (TV, IIR, inercijalni).
Kako se još navodi, efektivnost obični avio-bombi se može porediti sa preciznošću vođenih bombi, poput ruske laserski vođene bombe KAB-500L. Primenom seta BNB-015IZ verovatnoća pogotka se povećava za 1,5 do tri puta, a u zavisnosti od tipa cilja utrošak bombi može se smanjiti za 6 do 30 puta. Odbacivanje bombi sa ovim setom moguće je na visinama od 500 do 6000 m, a masa kompleta je do 10 kg. Ovo nije nov sistem, i može se reći da je reč o daljem razvoju ukrajinskog sistema iste namene sa oznakom BAU-01K ‘’Adros’’ ukrajinske firme Adron.
Svi članci Tango Six izveštavanja sa Partnera 2021 nalaze se ovde.
Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.
Aleksandar
To sa dronovima je prava stvar, samo da se do kraja realizuje i da se vojska što pre opremi sa svim vrstama dronova i njihovim namenama. Barem u nekom segmentu novog naoružanja i načinima ratovanja da uhvatimo korak sa drugima. Dobro bi bilo da sami zaokružimo ceo proces proizvodnje. Pozdrav.
Branko
Ovi clanci sa sajma po kategorijama i detljnim opisom su pun pogodak. Mnogo bolje nego ranijih godina gde je sve bilo strpano u jednom ili dva clanka.
Nenadm
Pametno se setili da stave istu glavu u dron samoubicu i PO raketu, smanjuje se cena razvoja i olaksava proizvodnja.
Perica
Vidi se ozbiljan napredak n apolu vodjenih UBS.
Ove rakete Kosava 3 prakticno bi postale ‘startesko oruzje’ iz ugla Vojske Srbije.
Nadam se da ce sva ova sredstava ubrzo biti u operativi.
Namijenjene su Orlu, a u perspektivi ako se dobro sjecam plan je i MiG 29 da bude opremljen ovim vUBS. To je od pocetka bilo planirano u okviru modernizacije MiG-29.
Kad govorimo o sredstivima za tkzv odvracanje, to je to.
Stepanović
Imam pitanje vezano za upravljanje, to jest vođenje dronova samoubica. Znam da konvencionalne dronove, poput Pterodaktila i Predatora, direktno upravljaju ljudi iz komandne stanice, da li je to i slučaj sa dronovima poput Gavrana? Kada bi smo želeli da iz pomenutog lansera ispalimo svih 18, ili na primer pola toga, 9 dronova, da li u tom momentu u komandoj(im) stanicama sedi 18/9 operatera koji svi istom momentu upravljaju sa po jednom letelicom i navode je na metu ili je u pitanju neka vrsta autopilota? Taktički mi nekako nema smisla napraviti lansere sa ovoliko velikim brojem ukomorenih dronova bez mogućnosti simultanog navođenja većeg broja istih, pošto u suprotnom mogu da se lansiraju sa bilo koje platforme, pa čak i sa zemlje po potrebi, što bi u tom slučaju smanjilo mogućnost da se izgubi odjednom svih 18 dronova u slučaju pogotka u lansirno oruđe. Hvala na vremenu!
Perica
Jako zanimljivo pitanje, a i to je jedan od glavnih dizajnerskih zadataka,, kako ustvari koristiti ovi dronove. Citajuci tekst jasno je navedeno d aj emoguce navoditi posebno svaki dron. Moje neko razmisljanje u ovomsmislu bi bilo, lansira se veci broj njih, formira se roj, idu dijelom putanje po auto pilotu, a u zoni dejstva onda se dodjeljuju ciljevi. Trebalo bi da bude tako nekako. Bilo bi idelano vec im dodijeliti ciljeve prije a to je vec system, ako recimo neki CH-92 leti zinad zone dejstva, locira ciljeve i komunicira sa KC onda se u ranijoj fazi dojeljuju ciljevi ‘ jatu gavranova’.
Upotrebu roja tek treba testirati i procijeniti mogucnosti. Doktrina upotrebe jos nije razvijena takoreci.
Ivan
Kako su rekli (ako se ne varam Miloradović Vučiću tokom otvaranja) u planu je razvoj softvera koji bi omogućio da svih 18 deluju kao roj i da sinhronizovano napadaju više ciljeva iz više pravaca
Yoda
Ne bi to trebalo da bude neki težak problem – pun je YouTube videa gde klinci upravljaju rojevima od više desetina dronova na otvorenom i zatvorenom na najrazličitije moguće načine – svi na svoju stranu pa se sinhronizuju kao da plešu…
To je taj princip – samo link treba osigurati, pojačati, zaštititi od ometanja – i da ne nabrajam kao da se nešto razumem u priču – ali to je to u suštini…
Rešivo je i to verovatno na više načina, samo treba vremena jer smo novi u tome i izabrati optimalna rešenja…
Miloš77
Naravno da svaki dron moze posebno da se navodi. Problem je kombinovati i navoditi grupe (rojeve), i za to se razvijaju programi i AI.
Po meni je najveci problem to sto su ti dronovi za jednokratnu upotrebu. dakle nema vratiš se u bazu i sletiš. Sta ako posaljes dva tri, pa i samo jedan, a ne nadjes metu. Ili je nadjes i obrušiš Gavrana a kad se ovaj približi vidiš da je meta lažna ili da je prijateljska. Možeš samo da se nadaš da na vreme skreneš i izbegneš je.
Pretpostavljam da se prvo koristi izvidjacki dron koji potvrdi da ima isključivo neprijateljskih meta. Bez toga bi procenat bačenih dronova kamikaza bio previsok.
Ako je potvrdjeno da iu reonu ima meta, onda tek šalješ Gavrana da krużi i čeka da se meta vizuelno otkrije. Ako se ne otkrije, dron je bačen/izgubljen.
Pretpostavljam da postoji sistem samounistenja u slucaju otkazivanja funkcije motora ili kontrolnih krilaca. Takodje mora da se uništi ako nema mete jer ne može da sleti, inače bi pao u ruke neprijatelja.
U slučaju da se napada baza, veća grupacija vojske, ili recimo PVO baterija, onda se i lakse moze poslati roj Gavrana da sami odrede i izgadjaju ciljeve, tojest bez da svakog mora čovek daljinski da navodi.
Грга
@Милош77
Управо тако. У Карабаху су прво ишли Хермеси,Херони и остали па су онда слали Харопе.
Слично су и Бајрактари радили. Један извиђа и преноси инф а други гађа.
То би ми исто могли са Пегазом/Пекиншком патком.
B
Nisam siguran, ali mislim da jedan operater moze da upravlja sa par CH-92, ono u sta sam siguran je da jedan operater moze da upravlja sa vise Malih Milosa, mada to je naravno daleko jednostavnija prica, ali je skoro u potpunosti nas proizvod, kao i upravljacka stanica.
Miloš77
@Grga
Jesta, zato su i bili toliko efikasni. Turci su ih dobro obučili, ili su im odradili posao. Dobra priprema i koordinacija pred napad. Ne na slepo kao Iracani. Imaju a ko i da nemaju.
Ja mislim da bi i onaj prvi Gavran sto moze da sleti bio dobra varijanta. Mala jeftina kamikaza za višekratnu upotrebu.
Miloš77
Ne posustaje se izgradnjom budućih familija vodjenih Vazduh Zemlja raketa.
Stvarno impresivno sa obzirom na sve.
Spektar vrsta VZ raketa se proširio a to samo pokazuje da da se ne sedi i ne dzabalebari nego mladi i proaktivni ljudi preuzimaju stvar polako. Nadam se da će se za koju godinu početi sa pravim testovima. Ustvari siguran sam u to.
Znam da ce ovde mnogi da pljuju kako je to sve besmisleno šarenilo od čega na kraju nista neće ispasti. Janmislim suprotno, i da sve izloženo ide u dobrom pravcu, menja se i evoluira u moderne proizvode. Gavran je najbolji dokaz. Pauk takodje..
Opravdavaju veliku potrebu za platformom Orao-2 bez koje ovakve stvari ne mogu da se u evdu u upotrebu. Taman da u narednih 10 godina imaju na čemu da testiraju i usavršavaju sve to.
Poenta je naravno eksport i nauružavanje naših bespilotnih letelica i helikoptera u budućnosti. lini sledece generacije školskih i višenamenskih borbenih aviona.
Osvajanje tehnologije dronova kamikaza, a ponaručito sistema za lansiranje rojeva kao ovaj gore sa 18 lansera na kamionu je nesto sto i ameri tek sada razvijaju i jos nemajunu u upotrebi. Samim tim cemo razvijati instrategije i sisteme odbrane od sličnih.
Vodjene rakete i dronovi su skupe igračke kad moraš sve da kupuješ, a jako mali broj zemalja u svetu sam pravi takvu „municiju“.
Samo napred.
Srbofil
@Milos77
Meni se ova, krstareca raketa srednjeg dometa najvise svidja :)
Obzirom da „dise“(turbo-mlazni motor), mora biti krstareca jelte….
Miloš77
@Srbofil
Pitam se čiji je motor. Ne znam za sta ce nama krstareca. vece su, sporije. Jedino ako se domet poveca na 200+ kilometara. Mozda za izvoz.
Ja bih voleo da naši rade naprave familiju raketa sa ramjet motorom. Drugim rečima neka naša Kh-31 dometa 80-160km. Imamo iskustva sa takvim raketama na Kub-u, a mislim da nije toliko komplikovan sistem. Odlična stvar za teże (deblje) rakete da im se poveca i domet i brzina za 2 do 4 puta u odnosu na standardne raketne motore.
Trebace nam za sledeci višenamenski😉.
Ivan
Nešto mi je čudno za E-24-A1
Masa 255 kg, b/g 123 kg, domet 20 km kada se lansira sa visine od 7 km, maksimalna brzina je 1,7M, a vreme rada raketnog motora je samo 1,1 s.
Kako to da sistem za vođenje i motor koji radi samo 1,1 sec imaju skoro 122kg?
Walter
Greška je to .
Miloš77
Verovatno je 11s.
darkangel
Nije greska, raketni motori rade 1.1 sekundu. Ovo je nastavak razvoja S-24/ VRVZ-24/ E-24-A1 ali su zadrzani motor i b/g sa originalne S-24. Raketno gorivo je tezine 72 kg i izgori za 1.1 sekundu da bi raketi dalo jako veliku brzinu do 1.7 maha, dakle ideja je da se dobije velika brzina a ne domet.
U ovoj poslednjoj verziji je promenjen sistem vodjenja (S-24 je inace nevodjena) pa vise nije TV GSN jer je VRVZ-200-A1 sa b/g od 100 kg sada usao u tu kategoriju, vec su primenili komandno radio vodjenje (razvijeno za POVR). Dakle Orao svojom optoelektronikom dometa preko 20 km nadje cilj i onda salje podatke raketi radio linkom, ovaj komandni sistem je LOBL ali ne znam da li je LOAL (pretpostavljam zbog porekla da jeste).
Miloš77
Interesantno. Hvala za info.
Malo mi domet od 20km deluje previse optimistici za tako tesku raketu i malim krilcima cak i da je lansirana sa 7km. Jedino da je motor povećan tojest da duze radi.
S-24 raketa kolko vidim ima daleko manji domet. Samo oko 2.5km.
Bob
Siroka paleta BL, i vodjenih raketa V-Z. Polako zaokruzujemo proizvodnju. Mali je broj zemalja koje sve ovo proizvode.
B
Trenutno proizvodimo skoro sve (ili je vec u kasnijoj fazi prototipa), osim mlaznih i teretnih aviona, tenkova, radara, ozbiljnih PVO sistema i raketa dometa preko 300km.
Bob
B
Mnogo vece i razvijenije zemlje od nase, ne proizvode ni deo onoga sto proizvodi Srbija.
Nikola
@Bob
Možda zato što te razvijenije i ozbiljnije zemlje žele da opreme svoje armije proverenim i kvalitetnim naoružanjem a ne proizvodima šrafciger industrije koje po bokovima buši metak iz snajperske puške.
Bob
Nikola
Proverene? A gde su proverene? Protiv kakvog neprijatelja?
A sto se tice pisanja da snajper busi bokove oklopnih vozila, Verovatno mislis na Lazara. Posto radim tu da te naucim nesto. Lazar sa boka ima zastitu od 7,62 mm, ali zrna od volfram karbida, koje ima znatno jacu probojnost od pancirnog zrna, a u rangu je sa zrnom od osiromasenog uranijuma. Snajper kalibra 7,9 ne moze probusiti bok Lazara. A prozori izdrzavaju direktan pogodak 12,7 mm. Tako da tvoje povrsno znanje zastite nije tacno. A koliko je dobar pokazuje i izvoz, a uskoro ce jos jedna zemlja uzetu Lazara.
Acafaca
Zaista sam prezadovoljan svime,zaista.
Hteo sam sam da kažem nešto što možda nema veze sa ovim ali….
Svi mi,pa i ja,zamišljamo vodjenja budućih ratova onako kako je bilo od 92 do 95.
Dali će to zaista tako izgledati??????
Mislim da ne..a kako će zaista ne znam.
altec
Ukoliko se ove laserski vodjene rakete S-8LGR dovedu na nivo upotrebljivosti kao sto su recimo FZ275LGR od Thales-a, nasi piloti ce dobiti vrlo ozbiljne „igracke“.
Pogotovo kada se uzme u obzir cena takvih raketa u usporedbi sa nekim ozbiljnijim tipa Spike, Hellfire, itd.
Yoda
Sa ovim sredstvima – nije to više ona vojska koju smo nekada služili kroz obavezni vojni rok…
Kada se u potpunosti razviju, istestiraju i ubace u stroj – cenim da bi imali odvraćanje od svih pretnji. Ne bi to bilo nesavladivo – to ne postoji – ali bi opako zabolelo svakog ko bi krenuo. Možda i pre nego što bi stigao tamo gde se uputio, a odgovor bi nam se sve više pojačavao što su bliži…
Deluje kao revolucionarna promena koja možda uzrokuje i organizaciono-formacijske promene. Prosto se sa manje ljudi u jedinici može neuporedivo više odraditi – možda i previše ako se gomila…
Ali da laički ne tupim – za to su ljudi gulili škole i dobijali činove…
Kopneni i vazdušni sistemi bez posada menjaju stvari od osmatranja i izviđanja, neposrednog dejstva, navođenja i korigovanja drugih sistema, do logistike i ko zna već čega…
Još da i u civilnim strukturama uđemo u 21. vek – pa da ovaj napredak u vojsci i vojnoj industriji dobije puni smisao…
B
U civilnim strukturama trebamo tek da uddjemo u 20. vek.
Miro
Sve ovo lepo ali dok se nevide konkretna testiranja i procentualno izračunavanje kolika je verovatnoća pogotka ovo su samo prototipovi .Za kvalitetan sistem potrebno je mnogo znanja i srestava kako bi se on doveo do kraja odnosno do krajnjeg korisnika.Nisam siguran da mi raspolažemo ni naučnim ni novčanim resursima da većinu ovih sistema privedemo kraju.
Miloš77
Ako ovako nastave, uz dobre partnere i finansiranje stecice se svo potrebno znanje.
Veni Vidi Fugi
Мишљења сам да је то много више одмакло од оног што се приказује и да су партнери одавно присутни као и новац. Један од начина како да се пласирају производи на тржиште индиректно. У сваком случају за нас одлично.
Ivan Uzice
Cekaj druze kakva je korist od drona ako te neko gadja sa velikih visina i daljina. Dronove treba imati i dobri su ali, bez Bukova, S-ova, ozbiljne avijacije i 5000 dronova nevrede. Neko te roka krstarecim raketama sa podmornica, sa dronom nista ne mozes. Treba ulagati u Avijaciju i dalekometne sisteme. Dobar je orao ali dolet nikakav, oklop nikakav, cim poleti mora da sleti. Takodje koliku stetu mogu da naprave ove bombe?? Mogo li neki veci mosta da razvale ili bunker. Jos dugo dugo, ce biti klasicno ratovanje, pesadija, avijacija, oklop itd.
Boban
Ivan Uzice
Poenta svega ovoga je da imas cime da otvratis potencialne pretnje, a ne da budes spreman za rat sa nato. To mogu samo par drzava na svetu. A u ostalom sve vojno vodece zemlje sveta imaju ovakvo oruzje, stim da je za nas daleko jeftinije i bolje da proizvodimo sami, a i da zaradimo od izvoza. Videces za par godina uspeh od svega ovoga.
Ivan Uzice
Slazem se sa tobom i nesporim ali bez vece vatrene moci, jake avijacije, pesadije sa ovim i h145 necemo moci od nikog da se odbranimo. Orao je spor, neoklopljen, mali dolet mala nosivost.Sve mi je ovo ok ali presalbo.Tesko iole bilo koju ozbiljniju drzavu a ne nato ovo moze da odvrati. Buk m3,s350, Su30, dobra pesadija i tenkovi,Mi 28 ili eventualno mi 35,Panciri pa onda ovo. Mislim stvarno mi nije jasno sta planiraju sa naoruzanom gazelom/gamom. Nedo Boze nekog sukoba sa Turskom ili nekom jacom silom. Mora se ulagati i ozbiljne sisteme a onda u ovo koje takodje trebaju.
Srbofil
@Ivan Uzice
Sve je to lepo kad se zamisli, ali bez ozbiljnog budzeta to je san. Kao da neki vas komsija prica kako samo nov auto valja, drugo ne treba voziti, a ima platu 300e… Vojska nam treba i oprema se u skladu sa mogucnostima drzave. Sisteme dugog dometa i teske dvomotorne air-superiority lovce nema npr. Madjarska koja ima ekonomiju skoro kao 3 nase, a vojni budzet taman 3 puta veci…
Boban
Ivan uzice
Orao je spor?! Orao je duplo brzi od A10, i znatno brzi od SU25.
Tomix
Nadam se da ce napraviti i zemaljski lansirane krstarece rakete Kosava. Jer imali smo situaciju kad je neprijatelj imao vazdusnu nadmoc, u tom slucaju je rizik leteti sa bombarerima unaokolo i lansirati. Sa zemlje se moze lansirati sa bilo kog mesta, bez ugrozavnje letelice.
Nenad Glisic
Slazem se. To je vrlo vazno da je moguce lansirati te dalekometne rakete sa zemlje iz pomenutog razloga a ono sto moze tezinski i sa helikoptera. Usput, odlican, informativan tekst. Citao sam vise puta.
Enigma
To smo mogli jos 99 godine….Lansirane su sa zemlje avionske bombe na karaulu Kosare, na objekat te karaule, kad je dosta Albanaca ranjeno i ubijeno…Msm da su lansirane tom prilikom cetri takve bombe…
Drina
@Enigma
To je ovo, samo je naziv klipa pogresan. Korisceno je ’99-e i u oblasti Drenice na Kosmetu.
https://youtu.be/wWPkEooWWXw
Boki
Sta mislite koliko bi bilo realno da se nesto poput Srbi za Srbe osnuje samo Gdje bi si davali prilozi za protivvazdusnu odbranu da nas ne skidaju ko zeceve krajem devedesetih ili sad ko Jermene u zadnjem ratu. Koliko mi me poznato Srbi za Srbe dobro funkcionise Za sad i Nisam cuo za neke malverzacije Kako tu obicno biva.
Stojko
Realnije je da se napravi neki fond tipa „Jezda i dafina, ulozite vas novac u sigurnost, jer ga sigurno necete dobiti nazad“.
Srbofil
@Boki
To se zove poreska uprava.
B
Bilo bi lepo i da se prave radne akcije, ali prosla su ta vremena.
Boki
Eto Srbi za Srbe funkcionise za blago cudo. Jos nije bilo afera da se culo…
Aleksa
@Srbofil
Al bi bilo prihvatljivije da se zove Srbi za Srbe.
ID
Lepo, ovo me više raduje od mnogih stvari. Posebno dronovi.
Ono što se ne može nikada pouzdano znati da li sistem navođenja funkcpniše u uslovima ometanja i koliko su efikasne kontramere?
Drina
Sve pohvale Tango Six na izuzetnim clancima. Bas ste profesionalno ispratili sajam, malo je reci da ste zadali domaci zadatak svim domacim medijima a i sire. Svaka cast i samo tako nastavite.
Sto se raketa tice, meni ova raketa E-24-A1 kao da malo vuce na rusku S-24.
Dragojlo
Da li od ovog VRVZ moze da se napravi i protivradarska raketa?
22201
Sajam maketarstva
Veni Vidi Fugi
Чак и да јесте сајам макетарства морало би се признати да је један од бољих и да би као такав био у светском врху. Надам се да ће нам и макете бити веродостојне као “ ове“ на сајму. Имали би у том случају више него одличне лажне циљеве у случају рата.
Ivan
Svaki proizvod je prvo počeo kao neka vrsta makete. Neke stvari, kao što je npr Alas ili Pauk su prošle put od makete do završnih testiranja.
Upotreba gotovih komponenti drastično smanjuje cenu, vreme i rizike razvoja.
Ne treba gajiti iluziju da smo neka supersila ali su rezultati odlični s obzirom na obrazovnu, materijalnu i tehničku bazu kojom Srbija raspolaže. Biće tu još mnogo promašaja ali je put kojim se ide bitan.
Sama činjenica da se radi na razvoju novih gotovih, a ne poluproizvoda u Srbiji je vredna svake hvale. Niko nikada u istoriji od prodaje sirovina, radne snage, outsourcinga ili proizvodnje poluproizvoda nije napravio profit na duge staze.
Zoran
Pitanje je šta će i u kolikoj meri neka sredstva u konačnom završiti na vazduhoplovima..pitanje je i koliko su verodostojni podaci izloženih sredstava obzirom da su trgovci u pitanju..pitanje je koliko vojska uopste moze kupiti naoruzanja obzirom da treba mnogo novca i za redovno odrzavanje tehnike – milijarde dinara su u pitanju..nadam se da će biti i dovoljno kadra da svu tu gamu naoruzanja prihvati i pravilno eksploatise…dobro je da se vidi da je ponuda u porastu i da je inzenjerski deo uznapredovao, svakako.
Bobo
Zasto ne mozemo mi da napravimo dron kao shaheed ali sa Malin mlaznim motorom i termobaricnu bojevu glavu INS/GPS/Glonas.
Kinezi napravili svoju verziju ali antiradarsku, mozda trebamo da kupimo 10 za testiranje i da ih kopiramo.