[FOTO-REPORTAŽA] Athens Flying Week 2022: Festival retkih letelica iznad Tanagre

Deseti jubilarni Athens Flying Week (AFW), najveći i najozbiljnije organizovan aeromiting u Grčkoj, održan je prošlog vikenda u vojnoj vazduhoplovnoj bazi Tanagra koja se nalazi na oko 40 km severno od grčke prestonice Atine. Bila je to još jedna prilika da se domaća, ali i inostrana javnost uveri u određene sposobnosti grčkih vojnih vazduhoplovnih snaga kao i kakva je perspektiva njihovog daljeg razvoja. Posebno treba istaći da su se na ovom događaju mogli videti neki, u ovom delu sveta, veoma retki tipovi vojnih aviona i helikoptera. To je bio jedan od glavnih razloga zašto se ekipa Tango Sixa ove godine našla na ovom aeromitingu.

Pre nego što ispričamo najzanimljivije detalje, moramo naglasiti da su organizatori (kompanija AFW, kao i suorganizator Region centralne Grčke) ove godine imali impresivnu listu sponzora. Spomenućemo samo one najznačajnije, glavni, odnosno platinasti sponzor je bila grčka nacionalna avio-kompanija Aegean, srebrni sponzori su bili američka kompanija Lokid Martin, potom francuski Rafale International Dassault Aviation, grčka vazduhoplovna industrija (Ελληνική Αεροπορική Βιομηχανία – EAB), zatim jedna od vodećih grčkih škola letenja za ultralake avione Aviodream, atinski međunarodni aerodrom “Eleftherios Venizelos”, bronzani sponzori bile kompanije Airbp i Hjundai Hellas, a od ostalih sponzora vredno je pomenuti Thales i GoPro.

Sponzore smo naveli iz nekoliko razloga, prvi je da se vidi ko je sve stajao iza organizacije ovako ozbiljnog događaja, ko je sve imao interes da finansira i na razne druge načine pomogne ovogodišnji AFW. Nije teško zaključiti ni da je francuski Rafale International Dassault Aviation bio prisutan radi predstavljanja Rafala, najnovijeg tipa borbenog aviona ratnog vazduhoplovstva Grčke, Lokid Martin je bio tamo zbog promocije svog borbenog aviona F-35 koga će Grčka najverovatnije nabaviti, a iako tamo nije bilo nijednog primerka ovog aviona, niti makar u mock-up formi, američka kompanija je, pored toga što je bila jedan od glavnih sponzora, dopremila i simulator za F-35 koji je međutim bio dostupan samo po pozivu.

Iako, po tipovima aviona i helikoptera, raznovsrtan, ovogodišnji AFW je u odnosu na neke ranije godine, ipak bio nešto siromašniji kada je u pitanju brojnost vazduhoplova koji su se mogli videti, kako na zemlji tako i u vazduhu. Nešto bolja situacija je bila kada je reč o inostranim vojnim gostima: učestvovalo je 9 zemalja, svoje letelice, njihove karaketristike i mogućnosti predstavile su Austrija, Francuska, Italija, Jordan, Nemačka, Poljska, Saudijska Arabija, SAD i Švajcarska. Organizatoru, ali i ratnom vazduhoplovstvu Grčke se može zameriti da u programu nije bilo mnogo letelica iz jedinice kojoj je Tanagra matični aerodrom. U letu smo videli samo po jedan Miraž-2000 i Rafal a tako je bilo i na statičkoj izložbi. Pri tom, nismo videli niti jedan pravi solo nastup pomenutih tipova aviona (za Rafal je možda razumljivo obzirom da je novi borbeni avion RV Grčke).

U vojnoj vazduhoplovnoj bazi Tanagra stacioniran je elitni 114. borbeni puk zadužen između ostalog, i za odbranu glavnog grada Atine. U sastavu ovog puka nalaze se dve eskadrile, 331. eskadrila ‘‘Thiseas‘‘ (Tezej) opremljena višenamenskim borbenim avionima Mirage-2000-5EG i BG, kao i 332. eskadrila ‘‘Geraki‘‘ (Jastreb) koja se nalazi u procesu prenaoružavanja sa aviona Miraž-2000 na nove Rafale EG i DG. Na Tanagri se nalazi i sedište grčke vazduhoplovne industrije (Hellenic Aerospace Industry tj. Ελληνική Αεροπορική Βιομηχανία – EAB) koja je deo ratnog vazduhoplovstva odnosno njene Komande za logistiku. Osim održavanja, remonta i popravki vojnih vazduhoplova, EAB se bavi i proizvodnjom rezervnih delova. Treba istaći da se proizvode i delovi za osnovni i najbrojniji borbeni avion RV Grčke – F-16.

Letački program

Letački program AFW 2022 je već uobičajno bio tematski organizovan. U oba dana je prvo nastupala Generalna avijacija, potom grčka mornarička i armijska avijacija, zatim bi usledilo prikaz vazdušne moći ratnog vazduhoplovstva Grčke posle čega bi nastupili inostrani vojni gosti. Poslednjih par sati trajanja programa se vrlo malo razlikovao po danima, prvog dana imali smo prvo nastup RV Grčke, potom domaćih civila (Aegean Airlines), vojnih stranaca i na kraju bi letački program zatvorili The Flying Bulls. Drugog dana smo nakon inostranih vojnih gostiju videli avion kompanije Aegean Airlines, a aeromiting je završen nastupom letelica RV Grčke.

Oba dana je redosled nastupa uglavnom bio poštovan, a velika većina najavljenih vazduhoplova je letelo. Međutim, prvog dana bilo je prevelikih pauza između letenja, što je naravno zamaralo posetioce koji su želeli pomno da prate dešavanja na nebu iznad Tanagre. Da napomenemo i to da je prvog dana aeromitinga posećenost bila mala. Vikend je u tom delu Grčke bio vedar i topao, ali je u subotu na aerodromu vladala nesnosna vrućina, dok je u nedelju bilo mnogo prijatnije, međutim, duvao je jak vetar koji je u jednom trenutku na kratko odložio letački program zbog prašine koja se našla na poletno-sletnoj i rulnim stazama.

Kao što je to običaj na mnogim aeomitinzima, letački program je i ovde počinjao nastupom padobranaca, u pitanju su bili padobranci udruženja Hellenic Skydivers koji su iskočili iz aviona Skyvan, jedan od njih nosio je nosio staru i prvu univerzalnu grčku zastavu (sa belim krstom preko plavog polja) koja je bila aktuelna između 1822. i 1969, potom 1975-1978, a povremeno se koristi i danas. Odličan, veoma dinamičan letački program na jedrilici Marganski Swift S-1 koja je nazvana ‘‘Leonardo‘‘ imao je čuveni 32-godišnji italijanski pilot Luca Bertossio koji je ujedno i pilot na putničkom avionu Boing 737 kao i najmlađi pilot jedrilice koji je osvajao medalje na takmičenjima pilota jedrilica – osvojio je 9 zlatnih, 8 srebrnih i 4 bronzane FAI medalje.

Nakon prvog Luke, videli smo nastup i drugog pilota sa istim imenom. Takođe Italijan Luka Salvadore leteo je u akrobatskom avionu CAP-21DS „The Silver Chicken“, eksperimentalnog aviona napravljenom u kućnoj radinosti 1983. godine koji u Italiji ima specijalni sertifikat o plovidbenosti, prema italijanskim propisima. Drugog dana je nakon Salvadorea nastupila posada helikoptera Bo.105CB kompanije Flying Bulls, a prvog je nastupom ove letelice zatvoren letački program. Ovaj specijalno dorađeni helikopter je dobro poznat posetiocima aeromitinga širom Evrope, izvedene modifikacije omogućuju neverovatne manevre poput valjka i petlje koje nisu svojstvene helikopterima.

Nakon Generalne avijacije, na scenu su stupili pripadnici grčke Mornaričke avijacije, posada višenamenskog mornaričkog helikoptera Sikorsky S-70B-6 Aegean Hawk je prvo izvela izvanredan letački program gde smo videli koliko je dobra manevarbilnost ove letelice, a potom je prikazano ubacivanje pripadnika Specijalnih snaga koji su se na zemlju spustili koristeći tehniku ‘’fast rope’’. Iako najavljen, u programu nije korišćen helikopter AB.212 (verovatno se radilo o protivpodmorničkom AB.212ASW koji uopšte i nije bio na aerodromu).

Mornare su na nebu iznad baze zatim zamenile posade helikoptera Armijske avijacije, u taktičkom prikazu su korišćeni višenamenski helikopter NH90 u varijanti TTH90 (umesto najavljenog UH-1H Huey), teški transporter CH-47D Chinook, naoružani izviđački OH-58D(R) Kiowa Warrior i borbeni AH-64A+ Apache (drugog dana je korišćen moderniji AH-64DHA Longbow Apache). Helikopterima NH90 i CH-47D vršeno je desantiranje i izvlačenje vojnika različitim tehnikama (na primer klasično spuštanje niz uže, brzo napuštanje letelice pomoću užeta, tehnika prevoza vojnika na užetu, takozvani ‘‘grozd‘‘, iskrcavanje i ukrcavanje dizalicom), dok su posade OH-58D(R) i AH-64 pružale vatrenu podršku. Nakon završetka taktičkog prikaza svoj solo nastup imala je posada borbenog helikoptera Apač, što je još jedan redak prizor na aeromitinzima našeg kontinenta.

Prikaz vazdušne moći grčkih vazduhoplovnih snaga započinjao je uzbunjivanjem posade borbenog aviona Mirage-2000-5EG koji se u bazi Tanagra nalazi na stalnom borbenom dežurstvu u okviru sistema protivvazduhoplovne odbrane. Time je demonstrirana spremnost matične jedinice da brzo odgovori na svaku pretnju neprijateljske letelice koja bi ušla u grčki vazdušni prostor.

Pilot Miraža-2000 bi nakon poletanja odleteo u susret borbenom avionu F-16C i letećem radarskom sistemu RJ-145H sa kojima bi se napravila formacija koja bi potom izvršila prelet iznad aerodroma. Formacija bi se potom razišla, posada RJ-145H bi se vratila u matičnu bazu, dok bi piloti Miraža-2000 i F-16C započeli simulaciju bliske manevarske borbe u kojoj je Miraž bio izrazito agilniji i dominantniji, po sasvim sigurno određenom scenariju pilot F-16 nije imao šanse (naglasićemo i da je avion doleteo iz druge baze i da je pod krilima imao podvešene rezervoare za gorivo).

Dalja demonstracija moći RV Grčke nastavljena je prikazom borbenog traganja i spasavanja koju je izvodila posada srednjeg višenamenskog helikoptera AS-332C-1 Super Puma. Na scenu su potom stupili piloti tipa aviona koji je jedan od razloga zbog kojeg treba posetiti AFW. U pitanju je naravno lovac-bombarder F-4 koji se u Evropi može videti samo još u Grčkoj i Turskoj, retko na evropskim aeromitinzima, a još ređe u njihovim letačkim programima.

Posade dva grčka modernizovana F-4E AUP izvršili su i simulaciju napada na aerodrom, i što je veoma interesantno, jednim od načina dejstva koji u Srbiji koriste piloti jurišnih aviona Orao. U rejon cilja avioni bi došli u brišućem letu, potom bi izvršili oštro iskakanje na određenu visinu za postizanje elemenata leta potrebnih za napad, da bi nakon dva poluvaljka (prvi u penjanju, drugi na početku poniranja), izvršili fiktivno dejstvo u poniranju.

Taktička demonstracija koja je najavljivana nastupom pilota grčkog Rafala EG nije ostavila neki poseban utisak, to nije ličilo na neko ozbiljno letenje, naravno ni na solo program, što je donekle razumljivo jer su Grci tek uveli u naoružanje ovaj tip aviona. Posle Rafala, svoje letačko umeće pokazala je posada demo tima RV Grčke „Deadalus“ koja leti na turboelisnom školskom avionu T-6A Texan II ofarbanog u veoma atraktivnu šemu sa motivima stilizovanih Dedalovih krila, grčke zastave i amblema ovog tima.

Stranih gostiju u letačkom programu nije bilo mnogo, ali je njihovo letenje bilo najefektnije, kako što se tiče tipova vazduhoplova, tako i kada je reč o umeću posada nekih od najboljih tipova borbenih aviona današnjice. Impresija naše ekipe je da je najbolji solo nastup imao pilot tima Rafale Solo Display kapetan Bertrand ‘‘Bubu‘‘ Butin koji je pripadnik eskadrile ETR 03.004 ‘‘Aquataine‘‘ iz vazduhoplovne baze B113 St. Dizier. Butin je nastavio tradiciju odličnih nastupa svojih prethodnika koji su leteli za ovaj tim, izvlačio je maksimum iz letelice, pokazujući koliko je Rafal agilan i manevarbilan.

Na standardno dobar nastup pilota švajcarskog F-18C smo na evropskim aeromitinzima već odavno navikli, ovaj put je Švajcarac na nas ostavio drugi najbolji utisak (interesantno da je u toku nastupa na razglasu bila pesma Lejdi Gage iz drugog dela filma Top Gan). Jedna od glavnih atrakcija zbog koje je takođe bilo vredelo doći na AFW 2022 jesu, u Evropi uvek zanimljivi, ali u poslednje vreme ne toliko baš retki gosti – Saudijci. Ovoga puta međutim nije bila u pitanju njihova akro-grupa ‘‘Saudi Hawks‘‘ koja ima odličan program na školsko-borbenim avionima Hawk, i koju smo na primer gledali na prošlogodišnjem Kečkemetu, već su u Tanagru došli sa još jednim tipom borbenog aviona koji je kod entuzijasta izazvao verovatno najveću pažnju – bio je to američki lovački aviona tipa F-15.

Dok se po Evropi američki F-15 uglavnom može ponegde videti na statici, a Amerikanci skoro da nikada ne lete na sličnim evropskim događajima, Saudijci su na AFW pored statike imali i letački program, za autora ovog članka očekivano dobar.

Treba pomenuti i jednu zanimljivost, oficijalni spiker saudijskog F-15 demo tima napomenuo je da su piloti lovaca F-15 tokom karijere ovog aviona u saudijskim vazduhoplovnim snagama, postigli 4 vazdušne pobede. Ako bismo zavirili u literaturu, možemo videti da su 5. juna 1984. iznad Persijskog zaliva oborena dva iranska F-4E Phantom II, a 24. januara 1991. godine u Operaciji ‘‘Pustinjska oluja‘‘ dva iračka Miraža F1.

Jedan od aviona F-15C demo tima saudijskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva ima specijalnu šemu farbanja u kojoj preovladava crna boja, a koja je nanesena prošle godine povom 91. godišnjice promene imena kraljevstva iz Kraljevina Nejd i Hejaz u Kraljevina Saudijska Arabija, što je ujednom i nacionalni praznik u toj zemlji. U gotovo istu šemu su u Saudijskoj Arabiji ofarbani i po jedan avion Tornado i EF-2000. Drugi avion je bio u standardnoj šemi RSAF, interesantno da je taj avion prvog dana bio na statici dok je u nedelju bilo obrnuto, pa su posetioci izbliza mogli da vide već pomenuti drugi avion sa specijalnom šemom farbanja.

Na ovogodišnjem AFW letele su samo dve akro-grupe, jordanska Royal Jordanian Falcons koja je letela na 4 akrobatska aviona Extra EA-330LX, kao i poljska akro-grupa Orlic Aerobatic Team sa 6 školskih aviona PZL-130TC-II Turbo Orlik. Nastup obe akro-grupe je bio dinamičan i efektan, uz precizno izvedeno formacijsko i akrobatsko letenje. Treba izdvojiti i solistu ‘‘jordanskih sokolova‘‘ koji je, izvodeći neverovatne manevre leteo kao da je na svetskom akrobatskom prvenstvu.

Nakon gostiju iz inostranstva ponovo su nastupili domaći vazduhoplovi, kako vojni tako i civilni. Drugi grčki demo tim jeste Zevs demo team na avionu F-16. Njihov program prvog dana nije bio toliko dobar, dok je u nedelju pilot leteo mnogo bolje i tako popravio relativno loš utisak od prethodnog dana. Naročito je bio atraktivan prelet iznad publike, koji je izveden upravno u odnosu na poletno-sletnu stazu (isto je na primer uradio i pilot saudijskog F-15). Moramo istaći i posebnu, već duže vremena tradicionalnu letačku tačku – pilot preleće aerodrom na minimalnoj brzini, pod velikim napadnim uglom, uz ispuštanje dima iz generatora na krajevima krila, dok se na razglasu čuje nacionalna himna Grčke – ‘‘Himna slobode‘‘.

Ako bismo poredili letenje Zevs demo tima sa nekim drugim timovima iz Evrope na istom tipu aviona, poput na primer Belgijanaca ili ranije Holanđana, može se slobodno reći da razlog nešto slabijeg i manje atraktivnog letenja Grka treba tražiti u varijanti F-16, Zevs tim koristi F-16C Block 52+ sa dodatnim tankovima za gorivom montiranim na gornji deo trupa (tzv. CFT – Conformal fuel tanks), a tu je i činjenica da je ta verzija manje pokretljiva od belgijskih i holandskih F-16AM. Ostaje i žal što na AFW 2022 nismo videli F-16 Zevs demo tima u specijalnoj šemi farbanja, već je leteo standardno maskirni primerak.

Jedini oldtajmer koga smo imali prilike da vidimo, kako u letu tako i na zemlji, jeste britanski lovački avion iz Drugog svetskog rata Spitfire LF.IXc Fondacije Icarus Foundation of Pireaus. Kako smo saznali, avion je restauriran u Ujedinjenom Kraljevstvu i ima 96 procenata originalnih delova, a između ostalog je sredinom Drugog svetskog rata služio u severnoj Africi. Spit je, osim solo nastupa, viđen i u izuzetno interesantnoj formaciji koju su činili i borbeni avion Rafale EG RV Grčke kao i putnički avion Airbus A320neo grčke avio-kompanije Aegean. Sasvim je sigurno da posadama ovih aviona nije baš bilo lako i jednostavno da održavaju formaciju zbog razlika u performansama vazduhoplova.

Statika

Izložba vojnih vazduhoplova na zemlji je u bazi Tanagra uvek organizovana na dva posebna dela aerodroma. Očekivano, uvek dominira tehnika sa kojom raspolažu vazduhoplovne snage različitih vidova grčkih oružanih snaga. Kako u Grčkoj leti čak oko 30 tipova vojnih aviona i helikoptera, može se reći da je statika bila siromašna jer smo videli samo 9 tipova vojnih letelica koje koristi Grčka. Nije bilo mnogo bolje ni kada su u pitanju stranci, 6 zemalja prikazalo je 8 tipova aviona i helikoptera.

Na zapadnoj strani aerodroma bili su izloženi pretežno helikopteri, jedini avion prvog dana bio je saudijski F-15C kome se drugog dana privremeno bio pridružio i Spitfajer koji je međutim bio samo tako parkiran da se može videti izbliza (uslovno možemo reći da je bio deo statičke izložbe).

Od vazduhoplova grčke Armijske avijacije bili su izloženi borbeni helikopter AH-64A+ Apache (drugog dana ga je zamenio moderniji AH-64DHA Longbow Apache, oba helikoptera su se smenjivala na statici i u letnom programu) na čijim potkrilnim nosačima su bili podvešeni 19-cevni saćasti lanseri LAU-69/A nevođenih raketnih zrna Hydra 70 kalibra 70 mm kao i trenažna verzija protivoklopne rakete AGM-114 Hellfire. Pored njega se nalazio naoružani izviđački helikopter OH-58D(R) Kiowa Warrior takođe sa AGM-114, kao i 7-cevni lanserom LAU-68 nevođenih raketnih zrna Hydra 70 kalibra 70 mm, i u taj helikopter se, kao i u sledeći, višenamenski AB-205A-1 moglo ući, što je bio slučaj i sa najmodernijim grčkim armijskim helikopterim, višenamenskim NH90.

Mornarička avijacija Grčke izložila je samo modernizovani višenamenski palubni helikopter S-70B-6 Aegean Hawk koji služi kao protivpodmornički helikopter, potom za dejstvo po morskim površinskim ciljevima, ali i za podršku specijalnim snagama. Na posebnoj stajanci bila su izložena i dva američka helikoptera Sea Hawk sa nosača aviona USS George H.W. Bush, jedan je bio protivpodmornički MH-60R, a drugi višenamenski MH-60S koji može da se koristi za borbu protiv površinskih ratnih brodova, medicinsku evakuaciju, traganje i spasavanje, osmatranje, izviđanje, blisku vatrenu podršku, transport spoljašnjeg tereta, podršku specijalnim jedinicama.

Na suprotnoj, istočnoj strani aerodroma, na kojoj se nalazi i deo armirano-betonskih skloništa, statiku su činili samo avioni. Ratno vazduhoplovstvo Grčke pokazalo je školski turboelisni T-6A Texan II, potom mlazni trenažni T-2E Buckeye koji danas u svetu koristi samo još Grčka i višenamenske borbene avione, dvosed Mirage-2000-5BG i jednosed Rafale EG. Francuske Vazdušno-kosmičke snage izložile su dvosedu verziju borbenog aviona Rafal (Rafale B), nemački Luftwaffe dva višenamenska borbena aviona EF-2000 i borbeni avion Tornado IDS koji je imao specijalno ofarbane rezervoare za gorivo kao i platnene zaštite za usisnike i izduvnike motora sa motivima tigra (očigledno spremnog za događaj NATO Tiger Meet).

Italijani su stigli sa svoja dva školsko-borbena aviona, jednomotornim MB-339CD sa posebno ofarbanim vertikalnim stabiilizatorom povodom obeležavanja 70 godina 213. eskadrile, 61. puka iz baze Leće-Galatina, i dvosedim T-346A Master (M-346) na kome će uskoro leteti i grčki piloti, i to u okviru novog Centra za obuku koga će u Grčkoj uspostaviti izraelska kompanija Elbit. RV Austrije bilo je predstavljeno sa dva školska turboelisna aviona PC-7 Turbo Trainer od kojih je jedan imao već dobro poznatu specijalnu šemu farbanja sa motivom zmije. Jedini civilni avion na tom delu aerodroma bio je laki putnički jednomotorni turboelisni PC-12 kompanije Pilatus Aircraft u najnovijoj verziji PC-12NGX.