[ANALIZA] Da li je besmislena Vučićeva želja za „letećim taksijem“ tokom EXPO-a?

7. apr 2024

Najbolji martovski rezultat Er Srbije i prvo opsluživanje putničkog aviona sa vozilom na elektro-pogon u regionu

4. apr 2024

Unapređenje dualnog obrazovanja u avijaciji: Potpisan Memorandum o razumevanju između DCV-a i Kancelarije za dualno obrazovanje

3. apr 2024

SMATSA pustila u operativni rad dva nova Talesova radara: „Istorijski trenutak za Kontrolu letenja Srbije i Crne Gore“

22. mar 2024

Poslovni rezultati kompanije Embraer za 2023. godinu

18. mar 2024

Druga godina profita za Er Srbiju bez subvencija: Preliminarni razultat za 2023. – 40,5 miliona evra zarade

16. mar 2024

Nedeljnik Radar: Sumnja se da su Er Pink, Er Emeralds i Star Fly Wings manipulisali naletom vazduhoplova i letačkih posada, izbegavali redovne servise

14. mar 2024

ACI proglasio „Nikolu Teslu“ za jedan od najboljih aerodroma u kategoriji do 15 miliona putnika, najčistiji i aerodrom sa najposvećenijim osobljem

11. mar 2024

Odbranjen prvi doktorat na temu bespilotnih vazduhoplova u Srbiji: Dr Lidija Tomić razvila metodologiju za procenu rizika upotrebe dronova u vazdušnom saobraćaju

7. mar 2024

[EKSKLUZIVNO] Kompanija „Menzies Aviation“ preuzela zemaljsko opsluživanje aviona Er Srbije: Prvi jutarnji talas bez kašnjenja

5. mar 2024

Poslovni rezultati kompanije MTU za 2023. godinu: Profit preko 800 miliona evra, više zarade u proizvodnji nego održavanju motora

1. mar 2024

[POSLEDNJA VEST] Aerodrom Nikola Tesla privremeno zatvoren zbog istovremenih dojava o bombama u avionima dve avio-kompanije, posada Viz erovog aviona na rulnoj stazi obavila evakuaciju putnika iz letelice

29. feb 2024

Međunarodno udruženje avio-kompanija: Da poginete u putničkom avionu morali bi da letite svaki dan u sledećih 103,239 godina

28. feb 2024

KLM ne smanjuje broj letova za Beograd

27. feb 2024

[ANALIZA] Zbog čega postoje dve paralelne istrage udesa Embraera na letu JU324 i zbog čega putnici ne bi trebalo da tuže Maraton erlajnz i Er Srbiju

26. feb 2024

[POSAO] Wizz Air regrutuje u Beogradu: Otvoreni dan za pilote sa srpskim ICAO dozvolama

26. feb 2024

Sindikat avio-mehaničara Er Srbija Tehnike: Netačne tvrdnje naših anonimnih kolega o ugroženoj bezbednosti aviona Er Srbije

23. feb 2024

Direktor Avio Stara za Tango Six: Tekst na N1 mi je napravio štetu, ne vrbujemo Er Srbijine avio-mehaničare, nacionalna avio-kompanija nam nije jedini klijent

22. feb 2024

[POSLEDNJA VEST] Objavljen Preliminarni izveštaj udesa Embraera na letu JU324: Nije bilo tehničkih problema sa avionom, posada planirala da poleti sa D6

22. feb 2024

MTU Maintenance Serbia: Okončan još jedan ključni preduslov globalnom poslovanju iz Nove Pazove – dobijeni FAA, EASA i kineski sertifikati

21. feb 2024
Odbranjen prvi doktorat na temu bespilotnih vazduhoplova u Srbiji: Dr Lidija Tomić razvila metodologiju za procenu rizika upotrebe dronova u vazdušnom saobraćaju
Kako bezbedno integrisati naizgled neograničen broj upotreba dronova u civilne svrhe. Lidija Tomić je do ovog odgovora došla nakon 4 godine naučnog istraživanja

Odbranjen prvi doktorat na temu bespilotnih vazduhoplova u Srbiji: Dr Lidija Tomić razvila metodologiju za procenu rizika upotrebe dronova u vazdušnom saobraćaju

Prvi doktorat u srpskoj vazduhoplovnoj industriji i nauci na temu bespilotnih vazduhoplova odbranjen je prošle nedelje na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Lidija Tomić, od tog dana doktor nauka, prva je i žena u istoriji modernog srpskog vazduhoplovstva koja je, po naučnoj metodologiji, istražila temu dronova kao pretnje po bezbedno odvijanje civilnog vazdušnog saobraćaja.

Lidija će svoju disertaciju javnosti predstaviti drugog dana Vazduhoplovnog samita jugoistočne Evrope koji će Tango Six po četvrti put organizovati krajem aprila u Beogradu.

Svoj doktorat stekla je nakon odbrane pred komisijom čiji su članovi bili Dr Ljubiša Vasov, redovni profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, Dr Snežana Kaplanović, vanredni profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i Dr Sanja Steiner, redovni profesor Fakulteta prometnih znanosti u Zagrebu.

Kako je Tomić, sada predavač na Visokoj strukovnoj školi Vazduhoplovne akademije, ispričala eksluzivno za Tango Six portal, istraživanje naučnog rada pod mentorstvom prof. dr Olje Čokorilo, šefa Odseka za vazdušni saobraćaj i transport na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, počelo je 2019. godine i završeno je u septembru 2023. godine.

– Doktorska disertacija nosi naziv: „Razvoj metodologije za procenu rizika u operacijama bespilotnih vazduhoplova u sistemu vazdušnog saobraćaja“. Metodologiju koju sam razvila nosi naziv “AIRA-U Methodology” (eng. Aviation Innovation Risk Assessment – UAV) i predstavlja specifičnu strategiju proaktivne analize bezbednosti sistema i njenog upravljanja. Metodologija ima za cilj pružanje strategije kako proaktivno proceniti rizik koji inovacija, u ovom slučaju bespilotni vazduhoplovi, donosi po postojeći sistem. Takođe, razvijena metodologija omogućava kvantifikaciju rizika, što dalje pruža osnov za definisanje ciljeva bezbednosti kojima vazduhoplovna industrija može da teži za navedenu problematiku.

Odbrana Lidijinog doktorata na Saobraćajnom fakultetu

Ono što je karakteristično u mom istraživanju i uopšte doprinosu ovoj problematici jeste sam pristup, odnosno analiza bespilotnih vazduhoplova u pogledu ranjivosti, odnosno ugroženosti vazdušnog saobraćaja ili vazduhoplova sa posadom. –

Kako Lidija kaže, prvi koraci u istraživanju podrazumevali su analizu bespilotnih vazduhoplova kao inovacije – kako će se primenjivati u budućnosti, kakav se koncept njihovih operacija očekuje, kakva će biti tehnološka rešenja i dostupna regulativa:

– Zatim sam počela sa fazom prikupljanja i analize podataka o događajima u kojima je bezbednost vazduhoplova bila narušena zbog operacija bespilotnih vazduhoplova, na nivou celog sveta. Suština je u proaktivnom razmišljanju i definisanju niza scenarija nastanka mogućih neželjenih događaja, a zatim razvoj strategije za procenu rizika integracije bespilotnih vazduhoplova u postojeći sistem vazdušnog saobraćaja čiji je rezultat metodologija “AIRA-U”. Za validaciju metodologije bilo je potrebno nekoliko meseci, ali je tim putem takođe i definisana optimalna procedura pregleda aerodromskih površina dronom, za koju se može očekivati i praktična primena.

Validacija Lidijine metodologije u operativnom okruženju rađena je na aerodromu u Vršcu 

Istraživanjem bezbednosnog aspekta pojave bespilotnih vazduhoplova kao dela sistema vazdušnog saobraćaja, susrela sam se sa činjenicom da se napori vazduhoplovne zajednice, na globalnom nivou, pre svega odnose na segregaciju operacija bespilotnih vazduhoplova od ostalog vazdušnog saobraćaja kroz definisanje zona dostupnih za operacije i uvođenje “no-fly” zona, ali i sa nedostatkom procedura za procenu rizika, upravljanje operacijama bespilotnim vazduhoplovima, reagovanje u vanrednim situacijama u slučaju ometanja operacija vazduhoplova – opasnog približavanja ili „drone-strike“.

Zbog navedenog, u svom istraživanju zapravo sam postavila drugi aspekt i razmatrala integraciju bespilotnih vazduhoplova u zajedničko operativno okruženje sa vazduhoplovima i dalje identifikovala i definisala čitav niz hazarda koji se mogu javiti, razvila strategiju kako proaktivno proceniti rizik integracije bespilotnih vazduhoplova u sistem vazdušnog saobraćaja, ali i dala predlog mera koje je potrebno usvojiti od strane svih ključnih aktera, aerodroma, avio-kompanija, pružaoca usluga kontrole letenja, kako bezbednost vazdušnog saobraćaja ne bi bila ugrožena. –

Kada je reč o regulativi, Lidija je mišljenja da je usaglašenost sa međunarodnom regulativom jača strana srpskog civilnog vazduhoplovstva i da veruje da će aktuelna regulativa na međunarodnom nivou, na kojoj se svakodnevno radi, biti uspešno i pravovremeno implementirana u Srbiji:

– To je i do sada bio slučaj sa Direktoratom civilnog vazduhoplovstva.

Međutim, ono što vidim kao izazove kako kod nas tako i na globalnom nivou jeste kako uspostaviti način kontrole i upravljanja operacijama bespilotnih vazduhoplova. Sama integracija bespilotnih vazduhoplova u vazdušni prostor sa vazduhoplovima ne bi smela da dovede do dodatnog radnog opterećenja ni za sistem kontrole letenja, ni za ostale učesnike u sistemu vazdušnog saobraćaja, odnosno posadu vazduhoplova.

Još jedna interesantna stvar jeste da bespilotni vazduhoplovi takođe predstavljaju inovaciju ogromnog potencijala da se poboljša efektivnost procesa na aerodromima, i da krajnje posmatrano doprinese bezbednosti operacija. Primera radi, upotreba dronova za pregled manevarskih površina, pregled strukture vazduhoplova, kalibracija i inspekcija navigacionih sistema, kontrola ptica na aerodromima i reagovanje u vanrednim situacijama. U navedenom kontekstu, izazov za civilno vazduhoplovstvo jeste uspostavljanje balansa između poslovnih prilika i izazova, pre svega bezbednosti, koje sa sobom nosi upotreba bespilotnih vazduhoplova. –

Tomić je inspiraciju za bavljenje tematikom dronova u civilnom vazdušnom saobraćaju dobila radeći u operativi avio-kompanije

Pored svoje mentorke, profesorke Čokorilo, Lidija se zahvaljuje i kolegama iz Vazduhoplovne akademije, odnosno sa aerodroma Vršac koji su joj, kako kaže, omogućili validaciju razvijene metodologije u operativnom okruženju a za specifičnu primenu drona za pregled aerodromskih površina, odnosno primenu koja se može očekivati u bliskoj budućnosti na aerodromima širom Evrope:

– Takođe, nešto što je meni veoma značilo jesu i konsultacije o samom istraživanju sa evropskim institucijama iz oblasti bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, od kojih sam dobila veoma pozitivno mišljenje za aspekt pristupa problematici, posebno sa ekspertima iz EASA-e.

Lidija za Tango Six kaže da je njeno obrazovanje u avijaciji krenulo 2010. godine. Završila je Vazduhoplovnu akademiju u Beogradu, zatim osnovne, master i sada doktorske studije na Saobraćajnom fakultetu:

– Po završetku osnovnih studija krenula sam sa radom u operativi Er Srbije na pozicijama vezanim za vođenje saobraćaja i planiranja letova. Upravo rad u operativnom okruženju i svakodnevno susretanje sa različitim pretnjama i povezanim rizicima po bezbednost operacija vazduhoplova, uz u tom momentu nekoliko zabeleženih slučajeva zatvaranja najprometnijih aerodroma na svetu zbog prisustva bespilotnih vazduhoplova, zainteresovali su me da se upustim u istraživanje bespilotnih vazduhoplova kao nove pretnje po bezbednost civilnog vazdušnog saobraćaja i da pokušam da kroz nauku dam svoj doprinos navedenoj problematici. Takođe, dodatni motiv da se bavim naukom jeste činjenica da sam još tokom osnovih studija kroz nekoliko učešća na naučnim konferencijama i skupovima uvidela značaj umrežavanja i razmene mišljenja i dostignuća sa vazduhoplovnim ekspertima širom sveta. – ispričala nam je Lidija.

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters=1 counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Komentari

Du

Čestitke kolegici…iz BiH. Jako zanimljiva i perspektivna tema.

Odgovori
Mi

Bravo Lidija!

Odgovori
Dr

Bravo za koleginicu, kao i velika imena najboljih profesora Saobracajnog fakulteta!

Odgovori
Е

Честитке!

Odgovori
De

Ceo beogradski reon ste stavili u uslovnu no fly zonu. Bojite se sopstvene senke..

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs