Odbranjen prvi doktorat na temu bespilotnih vazduhoplova u Srbiji: Dr Lidija Tomić razvila metodologiju za procenu rizika upotrebe dronova u vazdušnom saobraćaju

Prvi doktorat u srpskoj vazduhoplovnoj industriji i nauci na temu bespilotnih vazduhoplova odbranjen je prošle nedelje na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Lidija Tomić, od tog dana doktor nauka, prva je i žena u istoriji modernog srpskog vazduhoplovstva koja je, po naučnoj metodologiji, istražila temu dronova kao pretnje po bezbedno odvijanje civilnog vazdušnog saobraćaja.

Lidija će svoju disertaciju javnosti predstaviti drugog dana Vazduhoplovnog samita jugoistočne Evrope koji će Tango Six po četvrti put organizovati krajem aprila u Beogradu.

Svoj doktorat stekla je nakon odbrane pred komisijom čiji su članovi bili Dr Ljubiša Vasov, redovni profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, Dr Snežana Kaplanović, vanredni profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i Dr Sanja Steiner, redovni profesor Fakulteta prometnih znanosti u Zagrebu.

Kako je Tomić, sada predavač na Visokoj strukovnoj školi Vazduhoplovne akademije, ispričala eksluzivno za Tango Six portal, istraživanje naučnog rada pod mentorstvom prof. dr Olje Čokorilo, šefa Odseka za vazdušni saobraćaj i transport na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, počelo je 2019. godine i završeno je u septembru 2023. godine.

– Doktorska disertacija nosi naziv: „Razvoj metodologije za procenu rizika u operacijama bespilotnih vazduhoplova u sistemu vazdušnog saobraćaja“. Metodologiju koju sam razvila nosi naziv “AIRA-U Methodology” (eng. Aviation Innovation Risk Assessment – UAV) i predstavlja specifičnu strategiju proaktivne analize bezbednosti sistema i njenog upravljanja. Metodologija ima za cilj pružanje strategije kako proaktivno proceniti rizik koji inovacija, u ovom slučaju bespilotni vazduhoplovi, donosi po postojeći sistem. Takođe, razvijena metodologija omogućava kvantifikaciju rizika, što dalje pruža osnov za definisanje ciljeva bezbednosti kojima vazduhoplovna industrija može da teži za navedenu problematiku.

Ono što je karakteristično u mom istraživanju i uopšte doprinosu ovoj problematici jeste sam pristup, odnosno analiza bespilotnih vazduhoplova u pogledu ranjivosti, odnosno ugroženosti vazdušnog saobraćaja ili vazduhoplova sa posadom. –

Kako Lidija kaže, prvi koraci u istraživanju podrazumevali su analizu bespilotnih vazduhoplova kao inovacije – kako će se primenjivati u budućnosti, kakav se koncept njihovih operacija očekuje, kakva će biti tehnološka rešenja i dostupna regulativa:

– Zatim sam počela sa fazom prikupljanja i analize podataka o događajima u kojima je bezbednost vazduhoplova bila narušena zbog operacija bespilotnih vazduhoplova, na nivou celog sveta. Suština je u proaktivnom razmišljanju i definisanju niza scenarija nastanka mogućih neželjenih događaja, a zatim razvoj strategije za procenu rizika integracije bespilotnih vazduhoplova u postojeći sistem vazdušnog saobraćaja čiji je rezultat metodologija “AIRA-U”. Za validaciju metodologije bilo je potrebno nekoliko meseci, ali je tim putem takođe i definisana optimalna procedura pregleda aerodromskih površina dronom, za koju se može očekivati i praktična primena.

Istraživanjem bezbednosnog aspekta pojave bespilotnih vazduhoplova kao dela sistema vazdušnog saobraćaja, susrela sam se sa činjenicom da se napori vazduhoplovne zajednice, na globalnom nivou, pre svega odnose na segregaciju operacija bespilotnih vazduhoplova od ostalog vazdušnog saobraćaja kroz definisanje zona dostupnih za operacije i uvođenje “no-fly” zona, ali i sa nedostatkom procedura za procenu rizika, upravljanje operacijama bespilotnim vazduhoplovima, reagovanje u vanrednim situacijama u slučaju ometanja operacija vazduhoplova – opasnog približavanja ili „drone-strike“.

Zbog navedenog, u svom istraživanju zapravo sam postavila drugi aspekt i razmatrala integraciju bespilotnih vazduhoplova u zajedničko operativno okruženje sa vazduhoplovima i dalje identifikovala i definisala čitav niz hazarda koji se mogu javiti, razvila strategiju kako proaktivno proceniti rizik integracije bespilotnih vazduhoplova u sistem vazdušnog saobraćaja, ali i dala predlog mera koje je potrebno usvojiti od strane svih ključnih aktera, aerodroma, avio-kompanija, pružaoca usluga kontrole letenja, kako bezbednost vazdušnog saobraćaja ne bi bila ugrožena. –

Kada je reč o regulativi, Lidija je mišljenja da je usaglašenost sa međunarodnom regulativom jača strana srpskog civilnog vazduhoplovstva i da veruje da će aktuelna regulativa na međunarodnom nivou, na kojoj se svakodnevno radi, biti uspešno i pravovremeno implementirana u Srbiji:

– To je i do sada bio slučaj sa Direktoratom civilnog vazduhoplovstva.

Međutim, ono što vidim kao izazove kako kod nas tako i na globalnom nivou jeste kako uspostaviti način kontrole i upravljanja operacijama bespilotnih vazduhoplova. Sama integracija bespilotnih vazduhoplova u vazdušni prostor sa vazduhoplovima ne bi smela da dovede do dodatnog radnog opterećenja ni za sistem kontrole letenja, ni za ostale učesnike u sistemu vazdušnog saobraćaja, odnosno posadu vazduhoplova.

Još jedna interesantna stvar jeste da bespilotni vazduhoplovi takođe predstavljaju inovaciju ogromnog potencijala da se poboljša efektivnost procesa na aerodromima, i da krajnje posmatrano doprinese bezbednosti operacija. Primera radi, upotreba dronova za pregled manevarskih površina, pregled strukture vazduhoplova, kalibracija i inspekcija navigacionih sistema, kontrola ptica na aerodromima i reagovanje u vanrednim situacijama. U navedenom kontekstu, izazov za civilno vazduhoplovstvo jeste uspostavljanje balansa između poslovnih prilika i izazova, pre svega bezbednosti, koje sa sobom nosi upotreba bespilotnih vazduhoplova. –

Pored svoje mentorke, profesorke Čokorilo, Lidija se zahvaljuje i kolegama iz Vazduhoplovne akademije, odnosno sa aerodroma Vršac koji su joj, kako kaže, omogućili validaciju razvijene metodologije u operativnom okruženju a za specifičnu primenu drona za pregled aerodromskih površina, odnosno primenu koja se može očekivati u bliskoj budućnosti na aerodromima širom Evrope:

– Takođe, nešto što je meni veoma značilo jesu i konsultacije o samom istraživanju sa evropskim institucijama iz oblasti bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, od kojih sam dobila veoma pozitivno mišljenje za aspekt pristupa problematici, posebno sa ekspertima iz EASA-e.

Lidija za Tango Six kaže da je njeno obrazovanje u avijaciji krenulo 2010. godine. Završila je Vazduhoplovnu akademiju u Beogradu, zatim osnovne, master i sada doktorske studije na Saobraćajnom fakultetu:

– Po završetku osnovnih studija krenula sam sa radom u operativi Er Srbije na pozicijama vezanim za vođenje saobraćaja i planiranja letova. Upravo rad u operativnom okruženju i svakodnevno susretanje sa različitim pretnjama i povezanim rizicima po bezbednost operacija vazduhoplova, uz u tom momentu nekoliko zabeleženih slučajeva zatvaranja najprometnijih aerodroma na svetu zbog prisustva bespilotnih vazduhoplova, zainteresovali su me da se upustim u istraživanje bespilotnih vazduhoplova kao nove pretnje po bezbednost civilnog vazdušnog saobraćaja i da pokušam da kroz nauku dam svoj doprinos navedenoj problematici. Takođe, dodatni motiv da se bavim naukom jeste činjenica da sam još tokom osnovih studija kroz nekoliko učešća na naučnim konferencijama i skupovima uvidela značaj umrežavanja i razmene mišljenja i dostignuća sa vazduhoplovnim ekspertima širom sveta. – ispričala nam je Lidija.