Međunarodno udruženje komercijalnih avio prevozilaca IATA, objavila je svoju tradicionalnu godišnju analizu uticaja najbezbednije, najbrže i najpraktičnije vrste saobraćaja na planeti na pojedinačne zemlje, uključujući i Srbiju.
IATA analiza obuhvata celokupni sektor civilnog komercijalnog avio-saobraćaja u Srbiji (domaće i inostrane avio-kompanije, aerodrome i srodne aktivnosti) koji u redovnom i čarter saobraćaju iz i ka Srbiji doprinosi srpskoj ekonomiji kroz različite direktne i indirektne načine.
Prema podacima IATA analize za 2023. godinu, koja je urađena u partnerstvu sa privatnom konsultantskom kompanijom koja se bavi i ekonomskom analitikom „Oxford Economis“ (nema veze sa fakultetom osim imena) komercijalni vazdušni saobraćaj u Srbiji direktno zapošljava 6.200 ljudi i generiše 160 miliona američkih dolara ekonomskog outputa, što čini 0,2% ukupnog BDP-a zemlje.
Kada se analizira avio-saobraćaj, pored nekoliko kategorija putnika (poslovni, VFR i drugi), turizam je verovatno najveći procenat komercijalnog prevoza avionima.
Prema IATA analizi, širi lanac snabdevanja, potrošnja zaposlenih i turističke aktivnosti dodatno doprinose sa ukupno 1,3 milijarde američkih dolara BDP-u Srbije i stvaraju 45.500 radnih mesta.
Sam turizam podržan vazdušnim saobraćajem doprinosi sa 530,6 miliona dolara BDP-u i zapošljava 18.100 ljudi. Međunarodni turisti u Srbiji godišnje doprinose sa procenjenih 3,3 milijarde dolara ekonomiji kroz kupovinu roba i usluga od lokalnih preduzeća.
IATA podseća da su se troškovi letenja, na globalnom nivou, smanjili za 70% u poslednjih 50 godina. U Srbiji su se prosečne realne cene karata smanjile za 27% između 2011. i 2023. godine.
Prosečnom građaninu Srbije je, prema IATA-i, trenutno potrebno 4,4 radna dana da bi priuštio avionsku kartu. U Srbiji je u 2023. godini godini ostvareno je 746 letova na 1.000 stanovnika.
Brojke po sektorima
U Srbiji, ključni sektori avio-saobraćaja, prema IATA-i, doprinose BDP-u i broju zaposlenih kroz sledeće vrednosti:
– Avio-kompanije: 42,4 miliona dolara i 2.100 radnih mesta
– Aerodromi, kontrola letenja i civilna proizvodnja: 117,5 miliona dolara i 4.100 radnih mesta
– Turizam podržan vazdušnim saobraćajem: 530,6 miliona dolara i 18.100 radnih mesta
U 2023. godini kroz srpske aerodrome je transportovano 14.100 tona tereta avionima. Srbija je:
– 109. po redu tržište tereta koji se prevozi letelicama
– 67. po redu trgovačko tržište
Pomenutih 14.100 tona tereta, podržava osnovne usluge uključujući e-trgovinu, humanitarnu pomoć i međunarodnu trgovinu. Ostvareni kargo kapacitet, naglašava IATA, ključan je za integraciju Srbije u globalne lance snabdevanja i njenu sposobnost da učestvuje u trgovini visoke vrednosti. Prevoz tereta avionom bitan je i zbog jedne od najbitnijih stavki moderne trgovine – vremenski osetljivom transportu.
Povezanost i putnici
Međunarodni vazdušni saobraćaj (jedina domaća linija je Er Srbijina Beograd – Niš) čini skoro 100% ukupnih polazaka iz Srbije u 2023. godini, što je iznosilo 4,9 miliona putničkih polazaka. Evropa je najveće međunarodno tržište za putničke tokove iz Srbije:
– Evropa: 89% (4,4 miliona putnika)
– Severna Amerika: 4% (187.700 putnika)
– Bliski istok: 3% (154.900 putnika)
Top 10 najfrekventnijih destinacija iz Srbije su:
1. Cirih (385.600 putnika, 7,8%)
2. Bazel (298.300 putnika, 6,0%)
3. Istanbul (279.100 putnika, 5,7%)
4. Beč (187.600 putnika, 3,8%)
5. London (162.400 putnika, 3,3%)
6. Memingen (155.500 putnika, 3,2%)
7. Ženeva (146.100 putnika, 3,0%)
8. Dizeldorf (145.200 putnika, 2,9%)
9. Tivat (136.000 putnika, 2,8%)
10. Pariz (121.200 putnika, 2,5%)
Srbija trenutno ima:
– 3 aerodroma sa redovnim komercijalnim letovima
– direktnu povezanost sa 111 međunarodnih aerodroma
– direktnu povezanost sa 41 zemljom
– 130 međunarodnih letova dnevno
– 62 nove međunarodne rute u poslednjih 5 godina
– 42 avio-kompanije koje lete za i iz Srbije
Kako IATA dalje navodi, od 2014. godine indeks međunarodne povezanosti avio-saobraćajem Srbije porastao je za 77% unutar evropskog regiona i za 359% sa svim ostalim regionima. Od ukupnog broja putnika koji dolaze u Srbiju, 87% završava svoje putovanje na tački ulaska u zemlju ili nastavlja putovanje drugim vidovima transporta, dok 13% putnika nastavlja svoje putovanje ka destinaciji u drugoj zemlji.
Uticaj Er Srbije
Srpski nacionalni avio-prevoznik, kako navodi IATA, pokazao se kao ključni pokretač ekonomskog rasta i međunarodne povezanosti:
– Uticaj Er Srbije prevazilazi direktne usluge vazdušnog saobraćaja, stvarajući značajne efekte u celoj srpskoj ekonomiji kroz turizam, trgovinu i zapošljavanje.
Er Srbija tako planira da u 2024. godini preveze 4,4 miliona putnika na više od 90 destinacija, što predstavlja značajan rast operativnih kapaciteta. Dominantna pozicija Er Srbije na domaćem tržištu ogleda se u činjenici da obavlja više od polovine svih letova na aerodromu „Nikola Tesla“.
Mreža linija prevoznika je impresivna, povezujući Srbiju sa 111 destinacija u 41 zemlji kroz svakodnevne odlazne letove u 2023. godini. Deset najpopularnijih gradskih destinacija avio-kompanije odražava njeno snažno prisustvo u Evropi, uključujući glavne finansijske i kulturne centre poput Ciriha, Istanbula, Beča, Londona i Pariza.
Posebno je značajno da osam od ovih deset najpopularnijih destinacija – Cirih, Istanbul, Beč, London, Dizeldorf, Tivat i Pariz – direktno opslužuje Er Srbija, što pokazuje strateško planiranje ruta i penetraciju tržišta. – konstatuju iz IATA-e.