Srpska nacionalna avio-kompanija od ove godine po prvi put u svojoj istoriji koristi mešavinu regularnog avio-goriva i takozvanog „održivog avio-goriva“ (SAF – „Sustainable Aviation Fuel“) na letovima do jedne od svojih destinacija.
Vest je saopštena tokom panela posvećenog održivom poslovanju avio-kompanija na prošlonedeljnoj dvodnevnoj CAPA „Airline leader summit world & awards for excellence“ konferenciji koja je održana u Beogradu. Govoreći o inicijativama koje Er Srbija preuzima u ovom segmentu, Ivana Kosić menadžerka sa održivo poslovanje Er Srbije, prvi put je otkrila da avioni nacionalne avio-kompanije već koriste SAF.
Tango Six je nakon panela pitao Er Srbiju za više detalja i odgovoreno nam je da se sa praksom počelo u januaru ove godine:
– Od 1. januara 2024. godine, SAF gorivo čini 0,75 odsto od ukupne količine goriva koje se u Parizu toči za potrebe letova Er Srbije iz Pariza do Beograda.
Naši planovi po pitanju upotrebe SAF u velikoj meri će zavisiti od dostupnosti te vrste goriva na tržištu, s obzirom na to da je trenutna ponuda značajno ograničena. – rečeno je iz Er Srbije za naš portal.
Regulativa započinje masovniju primenu SAF-a
Zbog usvojene EU regulative nazvane „ReFuel“, počevši od 2025. godine, gorivo raspoloživo na aerodromima EU moraće da sadrži najmanje 2% održivog avio-goriva (SAF). Ovaj procenat će se postepeno povećavati, dostižući 6% do 2030., 20% do 2035., i konačno 70% do 2050. godine. Ovaj standard važiće za sve letove koji polaze iz EU, bez obzira na destinaciju.
Prema ovoj regulativi, SAF se definiše kao „drop in“ avio-gorivo, odnosno gorivo koje se može mešati sa konvencionalnim Jet A1 kerozinom ili ga može u nekom trenutku potpuno zameniti. To uključuje sintetička avio-goriva proizvedena hemijskim procesom kao što je vodonik, napredna biogoriva proizvedena iz biomase ili šumskih ostataka, i druga biogoriva sa visokim „potencijalom održivosti“, uključujući ona proizvedena iz korišćenog ulja za kuvanje i određenih životinjskih masti.
EU očekuje da će regulativa podstaći investicije u SAF stvaranjem dugoročne potražnje. Postepenim povećanjem obaveznog procenta SAF-a, cilj je smanjiti troškove proizvodnje, što je neophodno jer EU trenutno nema proizvodni kapacitet da ispuni zahtev od 2% SAF-a za 2025. godinu.
Avio-kompanije će dobiti oko dve milijarde evra finansiranja sa EU tržišta ugljenika („Carbon trading“) za pomoć u tranziciji. Uprkos tome, mnoge od njih su izrazile nezadovoljstvo što zakonodavstvo ne pruža dovoljno kratkoročnog olakšanja od dodatnog finansijskog opterećenja.
Obavezna upotreba SAF-a, koje je trenutno skuplje od tradicionalnih goriva, dodatno će povećati već visoke troškove koji odlaze na goriva. Konvencionalno gorivo trenutno čini do 25% troškova (u odnosu na prihod) u airline biznisu. Upravo je na CAPA konferenciji u Beogradu naglašeno da bi taj udeo zbog novih zahteva do 2050. godine mogao da se popne na 53%.
Dok su neke aviokompanije već postavile SAF ciljeve koji premašuju zahteve EU, druge su izrazile zabrinutost da će, uprkos jednakim uslovima unutar EU, dodatni troškovi povećati cene za potrošače i učiniti evropske aviokompanije manje konkurentnim izvan EU.
Regulativa takođe sprečava praksu „tankeringa“ – prekomernog punjenja rezervoara radi izbegavanja viših troškova goriva na destinaciji. Vazduhoplovi koji polaze sa EU aerodroma moći će da sipaju samo količinu goriva potrebnu za sledeću etapu leta.
Manje avio-kompanije sa druge strane već izražavaju zabrinutost da veći i finansijski stabilniji konkurenti monopolizuju tržište SAF-a. Postavlja se pitanje da li će ulaganja biti dovoljna za postizanje ciljeva nulte emisije i ko bi trebalo da snosi troškove dekarbonizacije vazduhoplovstva? Industrija opravdano strahuje da čak i uz sve napore, nema garancije za postizanje ciljeva nulte emisije.
Šta je SAF?
SAF je tečno gorivo koje se trenutno koristi u komercijalnom vazduhoplovstvu sa planiranim konačnim svojstvom smanjenja emisija CO2 do 80%. Može se proizvesti iz više izvora (sirovina) uključujući otpadno ulje i masti, zeleni i komunalni otpad i nejestive useve. Takođe se može proizvesti sintetički putem procesa koji direktno hvata ugljenik iz vazduha. „Održivo“ je zato što sirovine ne konkurišu usevima za hranu ili vodnim resursima, niti dovode do degradacije šuma. Dok fosilna goriva povećavaju ukupni nivo CO2 emitujući ugljenik koji je prethodno bio zarobljen, SAF reciklira CO2 koji je biomasa korišćena u sirovinama apsorbovala tokom svog životnog veka.
Devet proizvodnih tehnologija biogoriva sertifikovana su za proizvodnju SAF-a. One funkcionišu na operativno ekvivalentnim nivoima kao Jet A1. To su u isto vreme i „drop-in“ rešenja, odnosno mogu se direktno mešati u postojeću infrastrukturu goriva na aerodromima i potpuno su kompatibilni sa modernim vazduhoplovima.
Реално
Шта путник има од тога? Баш ништа, осим веће цене карте кој су и тако огромне! Док Кини, Бангладешу, Индији….највећим загађивачима атмосвере то уопште се не тиче, а њихови путници се возе јефтино.