[ANALIZA] Novi detalji o sposobnostima kineskog raketnog PVO sistema kratkog dometa HQ-17A(E)

Kako je najavljeno juče, danas na Vidovdan u Kruševcu obeležena 635. godišnjica Boja na Kosovu. Deo događaja sadržao je prikaz naoružanja i vojne opreme uz dve premijere – javnosti je prvi put zvanično prikazan nedavno kupljeni raketni sistem PVO HQ-17A(E) i mobilni raketni sistem PVO MTU-4M na šasiji novog vozila „Zastava Hajduk“.

Raketni sistem PVO Tor sistem je kratkog dometa razvijen još u SSSR-u. Kina je od Rusije nabavila, prema različitim podacima, 6 do 9 baterija tada modernizovane verzije Tor-M1 i nakon toga ga u potpunosti kopirala i optimizovala kako bi kreirala sopstvene verzije. Ovi sistemi su činili okosnicu trupne protivvazduhoplovne odbrane kineskih kopnenih jedinica.

Sistem Tor je projektovan 80-ih tako da bude u potpunosti sposoban da se suprotstavi PGM (precizno navođenoj municiji) kao što su krstareće rakete, laserski navođene bombe (obično sa mnogo manjim radarskim odrazima u poređenju sa tipičnim borbenim avionima).

Zahtevi koje je uspeo da ispuni bili su na kraju Hladnog rata impresivni. Borbeno vozilo 9A331 može da otkrije ciljeve sa radarskim odrazom od 0,1 m² sa verovatnoćom od 50% na daljinama od 25 km. Može da prati ciljeve i gađa ih svojim vertikalno lansiranim raketama 9M331 na maksimalnim daljinama od 12 km i na visinama do 6 km.

Što se tiče borbenih sposobnosti, Tor-M1 i HQ-17 su u stanju da gađaju dva cilja istovremeno. Kada se ne suočavaju sa napadom zasićenja, da bi se povećala verovatnoća uništenja, baterija Tor M1/HQ-17 će ispaliti po jedan projektil iz dva borbena vozila da bi pogodila jedan cilj. Kada je pod pretnjom zasićenja, jedno borbeno vozilo može da ispali dva rakete uzastopno na dva različita cilja.

Sredinom 2000-ih, Kina je počela da kopira i unapređuje sistem Tor-M1, a zatim su početkom 2010-ih počeli da unose više samostalnih rešenja i tehnologija u ovaj koncept. Sistem HQ-17 prvi je završeni projekat. Prvi put je 2016. godine prikazano borbeno vozilo, skoro identično ruskom 9A331 iz sastava Tor M1 sa nekoliko razlika u spojašnjosti. Do tog vremena, Rusija je već razvila poboljšani sistem Tor M2/M2U.

Nova unapređena varijanta HQ-17A(E)

Varijanta HQ-17A(E) je mnogo sposobniji sistem u poređenju sa Tor M1 i HQ-17. Za ovu verziju se navodi da može istovremeno navoditi 4 rakete na 4 cilja. Jedno borbeno vozilo je u stanju da traži, zahvata, prati i pogađa ciljeve dok se kreće brzinom do 25 km/h.

Što se tiče mogućnosti novije verzije HQ-17A(E), navodi se da može efikasno dejstvovati na ciljeve u vazduhu na daljinama do 15 km i na visinama do 8 (10) km. Svako borbeno vozilo može nositi do 8 projektila zemlja-vazduh.

Već po navedenim borbenim mogućnostima vidimo da je sistem, barem na papiru, ojačana verzija ruskog sistema Tor-M2U sa povećanim dometom po daljini (15 km u odnosu na 12 km), dok za ruskom verzijom sistema Tor-M2 “zaostaje” po tome što nosi dvostruko manje raketa (8 u odnosu na 16) iako su gotovo izjednačeni po dometu (15 km  u odnosu na 16 km).

Ovde vredi napomenuti da se u javnim podacima mogu naći informacije da postoji i verzija raketa dometa do 20 km, čak se pominje i da poseduje aktivnu radarsku glavu za samonavođenje na terminalu, ali o tome za sada nemamo nedvosmislenu potvrdu. Ono što zvanično znamo je da se rakete navode celom trajektorijom leta radio-komandnim putem.

Ajde da vidimo šta kažu zvanični prospekti o osnovnim komponentama ovog sistema, pa ćemo na kraju možda još nešto zaključiti.

Borbeno vozilo iz sistema HQ-17A(E), sa oznakom 6F-17E

Vojska Srbije danas je u Kruševcu pored sistema izložila i njegove specifikacije, koje takođe prenosimo.

Borbeno vozilo namenjeno je za PVO jedinica Vojske, objekata i rejona od izviđanja i napada iz VaP-a, sa malih i vrlo malih visina.

Sastav:

– osmatrački radar
– radar za praćenje i navođenje
– optoelektronski sistem
– sistem za komandovanje i kontrolu
– sistem za upravljanje i izvršenje vatre
– terensko vozilo
– sistem elektro napajanja
– klima uređaj
– navigacioni sistem
– uređaj za noćnu vožnju

Terensko vozilo na kome su smešteni sistemi Borbenog vozila ima oznaku EQ2280DY30 i proizvod je kompanije Dongfeng. Vozilo je naslednik vozila EQ2230DY20 koje je korišćeno za raketni sistem PVO HQ-7(B).

U pitanju je vozilo pogona 6×6, u određenoj meri je oklopljeno, ima ugrađen automatski sistem za gašenje požara i, prema nekim navodima, centralni sistem za naduvavanje guma. Takođe ima ugrađen sistem za snižavanje klirensa vozila.

Operativne sposobnosti:

Borbeni komplet za jedno borbeno vozilo je 8 PAR (2 modula sa po 4 PAR). Omogućava jednovremeno gađanje do 4 cilja na daljinama do 15 km i visinama do 8 km sa verovatnoćom uništenja od 0,8 – 0,9.

Vreme reakcije je manje od 8 sekundi od momenta otkrivanja cilja do momenta lansiranja protivavionske rakete. Omogućava gađanje svih vrsta ciljeva koji lete brzinama do 1020 m/s. Vreme prevođenja sistema iz marševskog u borbeni položaj je do 3 minuta. Borbenu poslugu čine tri čoveka. Omogućava gađanje ciljeva iz pokreta, prvi brzinama 25-30 km/h.

Iz svega navedenog vidimo da se radi o borbenim i operativnim mogućnostima raketnog sistema PVO kratkog dometa.

Vozilo za dotur i pretovar iz sistema HQ-17A(E), sa oznakom 6R-17E

Vozilo je namenjeno za transport i pretovar do dva modula sa PAR sa leve, desne ili sa zadnje strane vozila.

Sastav:

– oprema za pretovar
– kontrolni uređaj
– hidraulični uređaj
– uređaj za napajanje električnom energijom
– pomoćni uređaj
– pomoćni ram
– terensko vozilo
– uređaj za noćnu vožnju
– radio-uređaj
– satelitska navigaciona oprema
– kran

Terensko vozilo sa opremom i sistemima vozila za pretovar i transport raketa ima oznaku SX2306, i proizvod je kompanije Shaanxi. Pogon je tipa 8×8, takođe ima oklopljenu kabinu u određenoj meri. Na zadnjem delu vozila je montirana dizalica, za manipulisanje modulima sa raketama. Prema dostupnim snimcima, na vozilu se mogu u isto vreme transportovati do dva modula sa po četiri rakete

Operativne mogućnosti:

Omogućava dopunu Borbenog vozila sa punim borbenim kompletom. Vreme pretovara jednog modula traje do 15 minuta. Omogućava pretovar u noćnim uslovima korišćenjem uređaja za osvetljavanje. Omogućava smeštaj i transport do 2 modula sa PAR. Poslugu čini 3 čoveka.

HQ-17AE veoma impresivan za sistem PVO u svojoj klasi i svakako će doprineti povećanju bezbednosti neba nad Srbijom.

Što se tiče same primene, sistem će najverovatnije biti korišćen za zaštitu raketnih baterija FK-3 koje se takođe nalaze u sastavu jedinica za PVD Vojske Srbije. Pretpostavka je da će barem po dva Borbena vozila HQ-17A(E) (minimum za rad u režimu veza i za međusobno pokrivanje) biti određena za zaštitu svake od raketnih baterija FK-3 i isto tako i za zaštitu komandnog mesta raketnog diviziona. Ono što je posebno važno, a što smo takođe imali prilike da saznamo, jeste da se sistem HQ-17A(E) može integrisati u Komandno-informacioni sistem (KIS) raketne baterije/diviziona FK-3, što će omogućiti kvalitetnije sadejstvo i subordinaciju među jedinicama.

Četvorocevni lanser MTU-4M

MTU-4M prijem i obradu podataka o cilju dobija sa radara tipa „Žirafa“. Obrada digitalnih podataka podrazumeva korekciju primljenih podataka o cilju u zavisnosti od odlaganja signala sa radara, predikcije linearnog praćenja, proračuna daljine do cilja i azimuta cilja.

Sistem je dizajniran za lansiranje raketa 9K32M Strela-2M(A) i 9K38 Šilo. Integrisan je u terensko vozilo NTV i uključuje termalnu kameru, globalno navigaciono satelitski sistem, radio uređaj (TDMA) „Thales“, tablet i monitor.

Broj raketa na lanseru je 4, a opremljen je i mitraljezom 12,7 mm, za potreba samozaštite.

Sistem ima i 4 rakete za dopunu, a one se nalaze sa strana vozila u posebnim odeljcima. Platforma na kojoj se nalazi kupola sa naoružanjem i sistemima senzora će biti žirostabilisana, te bi u konačnici trebalo da omogući posadi dejstvo raketama u pokretu, a predviđena je i ugradnja na brodove rečne ratne flotile.

U kabini vozača, nalaze se dva pulta u sklopu jednog upravljačkog kompleta, pult komandira i pult operatora. Na pultu komandira prati se situacija u VaP-u po podacima sa radara (opciono sa drugih senzora) i uočeni cilj se pritiskom na odgovarajući taster prebacuje na pult operatora dok se kupola sa naoružanjem usmerava ka cilju po azimutu. Operatoru ostaje da posebnom upravljačkom palicom cilj pronađe po visini i da po dobijanju gotovosti, izvrši lansiranje raketa.

Radi se na tome da upravljački komplet sa pultom komandira i operatora bude modularan, što bi omogućilo njegovo izdvajanja više desetina metara od vozila i daljinsko upravljanje četvorocevnim lanserom.

MTU-4M se napaja sa akumulatora 4×135 Ah, dok mali eksterni agregat dopunjuje akumulatore omogućavajući mu, praktično, neograničeni odnosno dugotrajni rad.

Domet sistema MTU-4M zavisi od dometa raketa koje se koriste. Sa raketama Strela-2M, domet je do 4200 metara po daljini i 2300 metara po visini, a sa raketama Šilo domet je do 5200 metara po daljini i 3500 metara po visini.

Napajanje za rakete Strela-2M je izvedeno preko bloka automatike i direktno spojeno na akumulatore za napajanje, tako da praktično nema ograničenja u vremenskom trajanju rada.  Hlađenje glave za Iglu (Šilo) je iz posebne boce za azotom. Ta boca se postavlja između dve rakete Šilo da bi instalacija visokog pritiska bila što kraća. Omogućava 30+ ciklusa gađanja sa Šilom.

U planu je da sistem ima više režima rada. Pored navedenog centralizovanog režima u kome se podaci primaju sa radara „Žirafa“, predviđena je i integracija sistema indikacije cilja “Tragač”.  “Tragač” je izviđački uređaj namenjen za posmatranje i praćenje raketnog sistema pomoću senzora u dnevnim i noćnim uslovima. Sistem je namenjen za prijem i obradu podataka cilja dobijenih sa radara „Žirafa“ ili drugih radarskih sistema koji koriste isti protokol („ASTERIX“)  i vrši zahtevane proračune, pripremu podataka za usmeravanje i praćenje do 3 projektila prema dodeljenom cilju.

Integrisan je na prenosni raketni sistem za navođenje zemlja-vazduh 9K38 Igla (Šilo). Sistem uključuje optoelektronski blok (termalna kamera, GNSS, elektronski kompas, inklinometar i elektronski okular), telekomunikacioni sistem (radio-uređaji „Thales“) i terminal na oružje.

Predviđen je i režim autonomnog rada, u kome bi komandir odeljenja kada uoči cilj odgovarajućim eksternim pokazivačem cilja (slično kao kod PA topa Bofors) pritiskom na dugme usmerio platformu prema cilju, nakon čega bi nišandžija vršio precizno pronalaženje cilja.

U svrhu potvrde da je cilj u zoni, planirana je instalacija i laserskog daljinomera.

U Kruševcu je prikazana borbena stanica na šasiji vozila “Zastava Hajduk” što pokazuje mogućnost integracija na više tipova vozila. Treba napomenuti, u tom smislu, da se ipak još uvek radi o funkcionalnom modelu sistema i da se i dalje isprobava više opcija, sistema, senzora i nosećih šasija.

Navodi se i potencijalna integracija “sistema za borbu protiv dronova”. Tu se verovatno misli i na sisteme elektronskog ometanja.

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.

Zoran je koautor nove knjige „Ešalon – Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije“ i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.

Predstavljanje nove Zoranove knjige i način na koji je možete naručiti pročitajte ovde – https://tangosix.rs/2022/19/07/nova-knjiga-esalon-sve-o-sovjetskim-i-ruskim-radarskim-sredstvima-komandno-informacionim-sistemima-i-sistemima-automatizacije/