Jedna od najaktivnijih „advocacy“ grupa naše industrije, organizacija koja okuplja 360 avio-kompanija širom planete, IATA, održala je u pre dva dana u svojoj bazi u Ženevi redovan godišnji brifing za medije.
Tango Six je prisustvovao ovom događaju, prilici da se čuje godišnji presek poslovnih, regulatornih i bezbednosnih parametara i dalje najbezbednijeg, najbržeg i najpraktičnijeg vida transporta na planeti zemlji.
Članovi udruženja, avio-kompanije koje su odgovorne za 80% komercijalnih putničkih letova u svetu, podacima, mišljenjima i projekcijama pomažu IATA-i da svake godine dva puta napravi najinformativniji mogući presek zdravlja i izazova komercijalnog vazdušnog saobraćaja.
Tango Six je u julu ove godine izveštavao sa IATA događaja u Nju Delhiju, nakon kojeg je ovonedeljni skup u Ženevi dobrodošlo ažuriranje koje je IATA ponovo prikazala na interesantan, informativan i lako razumljiv način.
Očajna zarada
Kako su poručili iz IATA-e, očekuje se da sledeće godine globalne avio-kompanije ostvare ukupnu neto dobit od 41 milijardu dolara u 2026. (porast sa 39,5 milijardi dolara u 2025. godini). Ovaj rezultat doći će na osnovu projektovanih ukupnih prihoda industrije od 1,053 biliona dolara u 2026. (porast od 4,5% u odnosu na 1,008 biliona dolara očekivanih prihoda u 2025).
Iako se, ukoliko se i dogodi, ovo bio novi rekord, prosečna neto profitna marža globalnih avio-kompanija ostaće nepromenjena u odnosu na ovu godinu i iznosiće 3,9%.
Očekuje se da će sledeće godine prosečna avio-kompanija po putniku zaraditi samo 7,90 dolara.
IATA je kroz interesantan primer ilustrovala koliko je putnički avio-sabraćaj kompleksan, skup i troškovno intenzivan. Kako su istakli na jednoj od prvih prezentacija u Ženevi, Epl ima veću zaradu od prodaje jedne maske za Ajfon nego što prosečna avio-kompanija zaradi po putniku. Izuzetno tanke operativne margine za industriju koja obezbeđuje postojanje oko 4% globalnog BDP-a i zapošljava 87 miliona ljudi.
Srpska nacionalna avio-kompanija Er Srbija, prema poslednjem javno dostupnom finansijskom izveštaju ima neto profitnu marginu od 6,5% pre poreza i 5,9% nakon poreza. Znatno više od industrijskog proseka.
Sledeći ilustrativan parametar koji IATA redovno ističe je odnos između cene kapitala i njegovog povraćaja u industriji avio-sabraćaja. Sledeće godine prinos na uloženi kapital u prosečnu avio-kompaniju iznosiće 6,8%, što je i dalje mnogo manje od WACC „Weighted Average Cost of Capital“) koji iznosi 8,2%.
Drugim rečima, kamata na pozajmljeni novac (dug, zalog i sve moguće opcije) prosečno je bila 8,2% a na kraju godine, na taj uloženi novac dobijete samo 6,8%. Industrija je dakle nepromenjeno finansijski neatraktivna na način na koji bi investitori to želeli.
Rekordna kašnjenja u isporukama
Direktor IATA-e, nekadašnji prvi čovek IAG grupacije i pilot, Vili Volš (Willie Walsh) je u svom uvodnom izlaganju izneo najveće probleme sa kojima se avio-kompanije širom planete većinom suočavaju: rastući troškovi, uska grla u lancu snabdevanja (nepromenjena tužna priča), slabljenje globalne trgovine i konstantne regulatorne prepreke.
Čekanje na isporuku novih aviona jedan je od najakutnijih probelema na kojima se Volš zadržao. Proizvođačima putničkih letelica i posebno motora, za razliku od industrije koju opslužuju, prihodno gledano, ide sasvim dobro.
IATA tradicionalno konstatuje da je potražnja za novim avionima i motorima i dalje mnogo veća od sposobnosti OEM-ova da je ispune. Kako je rečeno, normalizacija strukturalne neusaglašenosti između proizvodnih kapaciteta i potražnje neće se dogoditi pre perioda 2031-2034.
Veći proizvođači putničkih aviona trenutno imaju oko 17,000 neisporučenih letelica. To iznosi skoro 60% aktivne globalne flote. Istorijski, pre usporenja lanaca snabdevanja, ovaj procenat iznosio je najviše 40%. Reč je o dvanaestogodišnjoj proizvodnji na osnovu trenutnih kapaciteta. Prosečna starost flote podigla se na 15,1 godinu.
Industrija, generalno gledano, poseduje kapital kojim može finansirati rentanje ili kupovinu njenog osnovnog sredstva za rad, ali njegovi proizvođači i drugi faktori to komplikuju. Kako su istakli iz IATA-e, kašnjenja u isporuci aviona rezultat su izuzetno složenih problema. Jedan od njih je manjak motora koji prisiljava proizvođače da parkiraju gotove letelice („white tails“ je donekle i srećna okolnost, termin „gliders“ koristi se za novoproizvedene letelice koje i dalje čekaju motore). Tu su zatim drastična produženja rokova sertifikacije novih putničkih aviona koji sa nekada uobičajenih 12-24 meseca sada iznose četiri do pet godina. Čak i ako proizvođači putničkih aviona uspeju da povećaju isporuke (Boing na primer) u 2026, tempo novih narudžbi i sledeće godine, prema IATA-i, nadmašiće proizvodnju.
Volš je posebno „potkačio“ proizvođače motora:
– Znate, ako pogledate, na primer „General Electric“ i njihov primer proizvodnje motora za putničke avione, za treći kvartal ove godine, njihove operativne marže iznose 27,6%. To su marže koje su nedostižne za našu industriju.
Dakle, ljudi koji, ako tako kažemo, uzrokuju problem jer kasne sa proizvodnjom, jer se suočavaju sa problemima u lancu snabdevanja, poboljšavaju svoje marže. „GE“ je poboljšao svoje marže u devet meseci ove godine za dva poena, na 27,6%. Safran nema rezultate za treći kvartal, ali polugodišnje operativne marže su im 23,3%. „Honeywell“, mislim 26%. Dok govore „svi smo zajedno u ovome“ ostvaruju ogromne marže dok istovremeno nameću ogromne dodatne troškove avio-industriji. –
IATA-in brif za sledeću godinu ipak je imao i par optimističnijih predviđanja.
Procenat prosečne popunjenosti putničke kabine aviona predviđa se na rekordnih 83,8%. Drugim rečima, ljudi širom planete nikada se više nisu leteli i potražnja je i dalje na rekordnim nivoima. Očekuje se da će industrija u 2026. godini prevesti 5,2 milijarde ljudi (porast od 4,4% u odnosu na 2025.).