![[ANALIZA] Ratno vazduhoplovstvo, protivvazduhoplovna i protivraketna odbrana Indije](https://media.tangosix.rs/2025/05/Gq0Ji0SbAAISqZY-1600x900.jpeg)
Indijsko ratno vazduhoplovstvo, kao i indijska Armijska i Mornarička avijacija, najsavremeniji su vidovi i rodovi Oružanih snaga Indije. Sa oko 2.230 vojnih letelica, Indija zauzima četvrto mesto u svetu.
Oni su prošle nedelje dejstvovali po ciljevima za koje se sumnja da su povezani sa teroristima ali i po raznovrsnim efektivama pakistanskih oružanih snaga.
Indija je nabavljala naoružanje i sa istoka i sa zapada, poslednjih decenija se međutim više posvetila razvoju sopstvene vojne industrije. Neki od rezultata mukotrpnog i dugotrajnog razvoja su indijski laki višenamenski borbeni avion Tedžas, laki borbeni helikopter Pračand, leteći radarski sistem Netra, raketa vazduh-vazduh Astra, protivradarska raketa Rudram, raketni sistem PVO Akaš, antibalistički i antisatelitski sistemi Pritvi PDV i PAD, zemaljski radarski sistemi ADTCR i Swordfish.
Međutim, usled specifičnih zahteva, civilne kontrole, birokratije i korupcije, tenderi za nabavku aviona i helikoptera su u Indiji često trajali dugo, neki su i više puta poništavani što je uticalo na pravovremenu zamenu zastarele i prevaziđene tehnike. Još od 80-tih godina želja indijskih planera je da ratno vazduhoplovstvo ima 42 eskadrile sa borbenim avionima, trenutno ih međutim ima samo 33.
Zacrtani ciljevi i planovi još nisu dostignuti. Postoji veliki potencijal daljeg razvoja, pre svega kada je u pitanju uvođenje u upotrebu vazduhoplova koji su konstruisani u Indiji kao i onih koji su nastali u saradnji sa stranim državama.
Proces modernizacije je neprekidan, što je i razmljivo budući da se zemlja suočava sa značajnim bezbednosnim pretnjama: terorizmom ali i velikim regionalnim rivalima – Pakistanom i Kinom.
Borbeni avioni
Laki višenamenski borbeni avion Tedžas (Tejas) najveće je dostignuće indijske vazduhoplovne industrije. Avion je nakon tri decenije razvoja tek 2014-15. ušao u serijsku proizvodnju.
Prva jedinica, 45. eskadrila, baza Jelahanka dobila je prvi avion januara 2015, postala je operativna 1. jula 2016., puna operativna sposobnost dostignuta je u prvoj polovini 2017. godine, a 2018. je imala svih 20 planiranih i naručenih Tedžasa Mk I. Ukupno je naručeno i isporučeno 40 Mk I od kojih 32 jednoseda i 8 dvoseda.
Naručena je i unapređena verzija Mk IA sa AESA radarom (izraelski EL/M-2052 ili indijski Uttam), i to 83 primerka, 73 jednoseda i 10 dvoseda.
Prva dva predserijska aviona izašla su iz fabrike 2022, prvi serijski početkom ove godine. Ostala unapređenja u odnosu na Mk I su novi sistem za samozaštitu aviona, manja masa, olakšano servisiranje, sistem za popunu goriva u vazduhu.
U nekim planovima koji su obelodanjeni 2014. godine Tedžasom bi trebalo da bude opremljeno 14 eskadrila sa po 21 avionom a nastojaće se da godišnja proizvodnja dostigne 16 primeraka.
Za sada je odobrena nabavka još 97 Mk IA.
Naoružanje aviona čine rakete vazduh-vazduh kratkog dometa R-73, AIM-132 ASRAAM i Python-5, rakete srednjeg dometa Astra Mk I i I-Derby-ER. Može nositi protivbrodskerakete H-35, raketizirane avio-bombe AASM (Hammer), planirane su i domaće protivradarske rakete Rudram-II. Od vođenih bombi tu su Spice, JDAM, HSLD, TARA, SAAW, Sudarshan, GBU-16, Griffin. Može biti opremljen nišansko-navigacijskim kontejnerima, izraelskim Litening i domaćim DARE.
Tedžasom su za sada opremljene 51. eskadrila ‘‘Sword Arms‘‘, 1. brigade, Zapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Srinagar, 18. eskadrila ‘‘Flying Bullets‘‘ i 45. eskadrila ‘‘Flying Daggers‘‘, 43. brigade, Južne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Sulur.
Osnovni borbeni avion Mornarice trenutno je ruski MiG-29 u palubnim varijantama jednoseda MiG-29K i dvoseda KUB.
Prvi ugovor za 16 aviona Indija je potpisala 2004. a prvi avioni su stigli 2008. Drugi ugovor za još 29 MiG-ova potpisan je 2010. a poslednji, ukupno 45. avion isporučen je krajem 2016. godine.
Danas je u inventaru 40 primeraka koji lete u sastavu eskadrila INAS 300 ‘‘White Tigers‘‘ i INAS 303 ‘‘Black Panthers‘‘, mornarička vazduhoplovna baza Hansa, Goa/Dabolim.
Indijske mornaričke ‘‘29-ke‘‘ su primarno naoružane raketama vazduh-vazduh R-73, R-27 i R-77. Od vođenih vazduhoplovnih ubojnih sredstava vazduh-zemlja, tu su rakete H-29T, protivradarske rakete H-31P, protivbrodske rakete H-31A i H-35, TV vođene bombe KAB-500Kr.
Poslednjih godina su na ove avione integrisane i indijske rakete vazduh-vazduh Astra Mk I, protivaradske rakete Rudram-II, protivbrodske rakete NASM-MR, izraelske rakete vazduh-zemlja Rampage dometa do 250 km, američke laserski vođene bombe GBU-16. Integrisan je beloruski sistem za protivleketronska dejstva Talisman, kao i izraelski nišansko-navigacijski kontejner Litening.
Nakon više od 15 godina od pokretanja programa nabavke srednjeg višenamenskog borbenog aviona (program MMRCA), 9 godina od kako je lansiran tender i nakon više od 4,5 godine od proglašenja pobednika, Indija je 23. septembra 2016. godine potpisala ugovor o nabavci francuskih Rafala. Ipak, zbog problema i nesporazuma oko cene i transfera tehnologije, posao nije realizovan onako kako je to prvobitno zamišljeno, a to je kupovina 126 aviona uz sklapanje 108 aviona u Indiji. Umesto toga, direktno je kupljeno 36 aviona uz opciju za još 18. Prvi Rafali stigli su u Indiju 2020, isporuka svih aviona je trajala oko dve godine.
Indijski Rafali su varijante F3R (28 jednoseda Rafal EH i 8 dvoseda Rafal DH), a od naoružanja ćemo istaći krstareće rakete Scalp EG, raketizirane avio-bombe AASM, i rakete vazduh-vazduh Meteor.
Rafalima su opremljene dve eskadrile, 17. eskadrila ‘‘Golden Arrows‘‘, 7. brigade, Zapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Ambala, i 101. eskadrila ‘‘Falcons‘‘, 16. brigade, vazduhoplovna baza Džalpaguiri/Hašimara.
Krajem aprila ove godine potpisan je ugovor i za mornaričke palubne Rafale. Reč je o 26 aviona, od kojih su najverovatnije 22 Rafala M, a 4 ‘‘kopnena‘‘ Rafala B. Rok isporuke je 2029-2031, a ovi avioni bi trebali biti naoružani i protivbrodskim raketama AM39 Exocet.
Paralelno sa naporima za nabavku novih savremenih borbenih aviona, Indija je radila na modernizaciji postojećih tipova. Tako je osavremenjeno 125 MiG-ova 21bis na standard bisUPG Bizon, danas je u upotrebi 36 aviona MiG-21 (zajedno sa dvosedima MiG-21UM).
Osnovno naoružanje su rakete vazduh-vazduh R-73, R-27 i R-77. Nalaze se u sastavu 3. eskadrile ‘‘Cobras‘‘ i 23. eskadrile ‘‘Panthers‘‘, 46. brigade Jugozapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Nal/Bvikaner. Eskadrila ‘‘Cobras‘‘ počela je da prima domaće borbene avione Tedžas.
Indija je modernizovala i svoje lovačke avione MiG-29B i UB kojih je u periodu 1986-1995. nabavljeno 80. Jednosedi su dovedeni na nivo Izdelije 9.20 koji su slični verziji MiG-29SMT (9.19), a ono što je interesantno je da su osavremenjeni i dvosedi UB čija borbena moć je značajno unapređena.
60 MiG-ova 29 nalaze se trenutno u sastavu 47. eskadrile ‘‘Black Archers‘‘, 8. brigade, Zapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Ambala, 28. eskadrile ‘‘First Supersonics‘‘, 33. brigade, Jugozapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Džamnagar – ova eskadrila ima svoj detašman u vazduhoplonoj bazi Leh, i 223. eskadrile ‘‘Tridents‘‘, 1. brigade, Zapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Srinagar.
Rakete vazduh-vazduh R-73, R-27 i R-77 osnovno su naoružanje i MiG-ovima. Od vođenih vazduhoplovnih ubojnih sredstava vazduh-zemlja tu su rakete H-29T, protivradarske rakete H-31P, protivbrodske rakete H-35, TV vođene bombe KAB-500Kr.
Modernizacija 51 aviona Mirage-2000H i TH na standard Mirage-2000I i TI (Mirage 2000-5 MkII) ugovorena je 2011. godine za 2,2 milijarde dolara. Projekat je išao sporo, prvi avioni isporučeni su krajem marta 2015. Bilo je planirano da se posao završi do 2021. ali su do te godine modernizovana samo 25 aviona. Danas se koristi oko 46 Miraža 2000, a nakon modernizacije dobili su savremenije rakete vazduh-vazduh MICA.
Mogu biti naoružani raketama vazduh-zemlja Crystal Maze dometa 100 i Crystal Maze II dometa 250 km, vođenim bombama HSLD, GBU-16, Spice. Miraž-2000 je jedan od tipova aviona RV Indije koji nosi nuklearne bombe snage 20 kT. Koriste ih 1. eskadrila ‘‘Tigers‘‘, 7. eskadrila ‘‘Battle Axes‘‘ i 9. eskadrila ‘‘Wolfpack‘‘, 40. brigade, Centralne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Gvalior.
RV Indije je danas jedini korisnik francusko-britanskog jurišnog aviona Jaguar. Godine 1978. naručeno je 160 aviona, od kojih je bilo planirano da 120 bude sklopljeno ili proizvedeno u Indiji. Prve avione Indija je počela da koristi još 1979. godine. Lokalno sklapanje je započeto 1981. Poslednji primerci proizvedeni u Indiji pod nazvom ‘‘Shamsher‘‘ naručeni su 2002. godine. U upotrebu je ušlo i 12 jednoseda u varijanti Jaguar IM specijalizovanoj za udare po površinskim ratnim brodovima.
Bilo je predviđeno da 125 aviona Jaguar IS i IB budu modernizovani u programu DARIN III (prethodno su avioni prošli osavremenjavanje u projektima DARIN i DARIN II), do ove godine radovi su izvedeni na 60 primeraka, kao i na Jaguarima IM. Sada je plan da preostali nemodernizovani avioni budu povučeni iz naoružanja u periodu 2028-2031. a zameniće ih domaći Tedžas.
Trenutno ih koriste šest eskadrila – 5. eskadrila ‘‘Tuskers‘‘ i 14. eskadrila ‘‘Bulls‘‘, 7. brigade, Zapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Ambala, 16. eskadrila ‘‘Black Cobras‘‘ i 27. eskadrila ‘‘Flaming Arrows‘‘, 17. brigade, Centralne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Gorahpur, 6. eskadrila ‘‘Dragons‘‘ i 224. eskadrila ‘‘Warlords‘‘ 33. brigade, Jugozapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Džamnagar.
Od naoružanja modernizovanih Jaguara izdvojićemo rakete vazduh-vazduh kratkog dometa AIM-132 ASRAAM, rakete vazduh-zemlja Rampage, protivradarske rakete Rudram-I, vođene bombe SAAW, protivbrodske rakete AGM-84 Harpoon, a avioni mogu da nose i nuklearne bombe. Opremljeni su nišanskim kontejnerima Litening 4 i izviđačkim kontejnerima RecceLite.
Najbrojniji borbeni avion RV Indije ruski višenamenski Su-30MKI. Ukupno je bilo naručeno 272 aviona, a od 2004. godine do danas u pogonima indijskog HAL-a sklopljeno je 222 primerka. I ovaj tip je tokom godina pretpeo brojne dorade, tu je domaća i izraeska elektronska oprema, izraelski nišansko-navigacijski kontejner Litening III i IV, izraelski AESA izviđački radarski sistem EL/M-2060. Standardno naoružanje je rusko, rakete vazduh-vazduh R-73, R-27 i R-77, krstareće rakete H-59, protivradarske rakete H-31, rakete vazduh-zemlja H-29T, vođene bombe KAB-500, rusko-indijske protivbrodske rakete BrahMos. Na Su-30 su integrisane i indijske rakete vazduh-vazduh Astra, kao i protivradarske Rudram.
13 eskadrila je trenutno naoružano sa 260 aviona: 8. eskadrila ‘‘Eight Pursuits‘‘ i 24. eskadrila ‘‘Hawks‘‘, 15. brigade, Centralne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Bareili, 102. eskadrila ‘‘Trisonics‘‘, 14. brigade, Istočne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Čabua, 220. eskadrila ‘‘Desert Tigers‘‘ i 221. eskadrila ‘‘Valiants‘‘, 34. brigade, Zapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Halvara, 31. eskadrila ‘‘Lions‘‘, 32. brigade, Jugozapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Džodpur, 20. eskadrila ‘‘Lightnings‘‘ i 30. eskadrila ‘‘Rhinos‘‘, 2. brigade, Jugozapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Pune/Lohegaon, 15. eskadrila ‘‘Flying Lances‘‘, 45. brigade, Zapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Ambala, 2. eskadrila ‘‘Winged Arrows‘‘ i 106. eskadrila ‘‘Lynx‘‘, 11. brigade, vazduhoplovna baza Tezpur, 222. eskadrila ‘‘Tigersharks‘‘, 47. brigade, Južne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Tandžavur, 4. eskadrila ‘‘Oorials‘‘, 5. jedinice za podršku isturenoj bazi, Jugozapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Utarlai.
Od mlaznih trenažnih aviona koji se mogu naoružati tu je britanski Hawk Mk 132. Krajem marta 2004. potpisan je prvi ugovor za 66 aviona, od kojih je između 2008. i 2011. 42 sklopljeno u indijskom HAL-u. Isporuke prvih aviona počele su novembra 2007. Kasnije je jula 2010. naručeno još 57 od kojih 17 za indijsku Mornaričku avijaciju. Danas je ukupno u upotrebi 119 aviona. U zajedničkom britansko-indijskom programu modernizacije Hawk-i avioni bi trebalo da budu naoružani raketama vazduh-vazduh AIM-132 ASRAAM i vođenim bombama SAAW (Smart Anti-Airfield Weapon).
U sastavu Komande za obuku nalazi se Vazduhoplovbna akademija u čijem sastavu je 52. eskadrila odnosno, to je akro-grupa ‘‘Suryakiran‘‘, Operativna obuka Hawk sa tri Operativne eskadrile za obuku, eskadrila B ‘‘Bravehearts‘‘, eskadrila C ‘‘Cheetahs‘‘, eskadrila D ‘‘Delta‘‘, u sastavu mornaričke avijacije tu je eskadrila INAS 551 ‘‘Phantoms‘‘, mornarička vazduhoplovna baza INS Dega, Višahapatnam, tu je i jedinica za preobuku ‘‘The Young Ones‘‘ u vazduhoplovnoj bazi Kalaikunda.
Avioni specijalne namene
U proteklih 20 godina Indija je dosta uložila u nabavku i razvoj vazduhoplova posebne namene u čemu su se pre svega oslanjali na Izrael, Rusiju, Brazil ali i domaće resurse. Reč je o letećim radarskim sistemima kao i avionima sa opremom za elektronsko izviđanje. Neki od ovih vazduhoplova su još uvek obavijeni velom tajne i malo toga se o njima piše i zna.
Sredinom 2000-tih godina jedan od dva poslovna aviona IAI 1125 Astra (G100) modifikovan je u osmatrački avion, a postoji informacija da je za potrebe centra ARC (Aviation Research Center) još 1996. nabavljeno 7 IAI 1125 koji imaju opremu za misije ELINT (Electronic Inteligence). Za potrebe prikupljanja obaveštajnih podataka putem elektronskih signala SIGINT (Signals Inteligence) 2011. su iz Kanade naručena dva aviona Global 5000E za 300 miliona dolara, specijalna oprema integrisana je u Izraelu pa su zbog tih radova avioni isporučeni tek 2015.
Flota ovih aviona bazirana je na međunarodnom aerodromu ‘‘Indira Gandi‘‘ u Delhiju, gde je stacionirana Brigada za istraživanje i analizu, Centra za vazduhoplovno istraživanje koji je pod direktnom komandom ratnog vazduhoplovstva. U sastavu brigade nalaze se avijacijska odeljenja.
Tri ruska aviona Il-76 u varijanti letećeg radarskog sistema A-50 naručena su 2004. godine ali bez radara i elektronske opreme jer je želja Indijaca bila da se u avione ugradi izraelski AESA radar EL/W-2090.
Integrisanje i ispitivanje radara kao i ostale elektronike uticalo je na to da ti avioni, označeni kao A-50Ehl budu isporučeni tek u periodu 2009-11., a ceo posao je koštao 1,6 milijardi dolara. Na sajmu Aero India 2017. zvanično je objavljeno da je sklopljen ugovor za još dva A-50Ehl za koje su radari naručeni 2015. Ove letelice su deo 50. eskadrile ‘‘Advitija‘‘, 4. brigade, Centralne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Agra.
Domaći višenamenski leteći radarski sistem EMB-145I nastao je integracijom indijskog radara i elektronske opreme u brazillski poslovni avion EMB-145. Razvoj je započet još 2003., prvi let izvršen decembra 2011. Vazduhoplovnim snagama je prvi od tri naručena aviona sa oznakom EMB-145I Netra Mk I isporučen februara 2017. godine. Koristi ih 200. eskadrila ‘‘The NETRA‘‘, 34. brigade, Zapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Batinda. Marta ove godine odobren je projekat za nabavku 6 dodatnih modernizovanih aviona Netra Mk IA.
Sedam tankera Il-78MKI moraće da služe još izvesno vreme budući da je tender za nabavku novih aviona za njihovu zamenu dva puta poništavan. Tender za 6 aviona pokrenut je 2006. godine i na njemu su učestvovali Erbas sa A330 i ruski UAC sa modernizovanim Il-78. Maja 2009. izabran je A330MRTT ali je već januara 2010. tender prvi put poništen zbog, kako je navedeno visoke cene nabavke i korišćenja ovih aviona.
Nakon ponavljanja procesa A330MRTT je ponovo izabran za pobednika januara 2013. da bi jula 2016. godine tender bio drugi put poništen. Avioni Il-78MKI lete u sastavu 78. eskadrile ‘‘Valorous MARS‘‘, 4. brigade, Centralne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Agra.
Indija je prvi strani korisnik američkog patrolnog aviona P-8 “Poseidon“ koji je zamenio sovjetske/ruske Tu-142MK-E. Ugovor vredan 2,1 milijarde dolara za isporuku 8 aviona u varijanti P-8I ’’Neptun’’ potpisan je 2009. godine a jula 2016. godine odlučeno je da se naruče još 4 i to za milijardu dolara.
P-8I se razlikuje od američkih P-8A pre svega po tome što je deo elektronske opreme indijske proizvodnje, a nešto drugačije je i naoružanje.
P-8I popunjavaju dve eskadrile Mornaričke avijacije, to su eskadrila INAS 312 ‘‘Albatross‘‘, baza INS Radžali, Arkonam i eskadrila INAS 316 ‘‘The Condors‘‘, baza INS Hanza, Goa/Dabolim. Naoružani su protivbrodskim raketama AGM-84L Harpoon Block II dometa 280 km, kao i torpedima Mk54.
Borbeni i naoružani helikopteri
Sa oko 885 helikoptera, Indija po brojnosti ima četvrtu vojnu helikoptersku flotu na svetu.
Međutim, odnosu na brojnost helikopterske flote, na veličinu države i kada se poredi sa nekim drugim zemljama, Indija raspolaže sa veoma malo pravih borbenih helikoptera.
Trenutno su u upotrebi tri tipa, od kojih je najsavremeniji i najznačajniji američki AH-64 Apač.
Tender za nabavku novih borbenih helikoptera pokrenut je u 2008. godini, ali je nakon povlačenja Binga i Bela oktobra iste godine poništen. Takmičenje je obnovljeno 2009. a oktobra 2012. izabran je Apač. Kupovina je odobrena avgusta 2014. a 28. seprembra 2015. je sa Boingom potpisan ugovor za 22 AH-64E(I) “Guardian“. Prvi primerci stigli su u Indiju maja 2019. a pomenućemo i da se pojedini delovi i sklopovi proizvode i montiraju lokalno. Februara 2020. godine je za indijsku Armijsku avijaciju naručeno još 6 helikoptera u paketu vrednom 930 miliona dolara, ali oni zbog problema u lancu snabdevanja još uvek nisu isporučeni.
Apači se u RV-u nalaze u 137. helikopterskoj jedinici ‘‘Vulcans‘‘, 10. brigade, Istočne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Džorhat, dok armijske Apače treba da primi 4551. armijsko avijacijsko odeljenje, 451. armijske avijacijske eskadrile ‘‘Warheads on foreheads‘‘ baza Nagtalao.
Ratno vazduhoplovstvo trenutno koristi samo 16 ruskih desantno-jurišnih helikoptera Mi-35 (izvozni Mi-24V) koji su nabavljeni 1989. godine. Sa izraelskom kompanijom IAI je 1998. potpisan ugovor za njihovu modernizaciju, a prvi osavremenjeni helikopteri prikazani su 2003. godine.
Dobili su optoelektronski sistem IAI Taman HMOSP, a paket avionike Mission 24 sadržao je i računar misije, magistralu MIL-STD-1553B, NVG, GPS sistem navigacije, prikazivač 3D digitalne mape, sistem za samozaštitu sa novim sistemima za upozorenje i dispenzere mamaca. Koristi ih još samo 104. helikopterska jedinica ‘‘Firebirds‘‘, 35. brigade, Jugozapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Suratgar. Trebalo bi da ostanu u upotrebi do 2030. godine, a zameniće ih domaći laki borbeni helikopteri Prachand.
Na osnovu iskustava iz sukoba oko Kargila 1999. godine, indijski planeri tražili su da domaća vazduhoplovna industrija konstruiše borbeni helikopter koji će imati dobre karakteristike u operacijama na velikoj nadmorskoj visini. HAL se, kako bi se ubrzao i pojeftinio razvoj, odlučio da se novi LCH (Light Combat Helicopter) Prachand Mk I konstruiše na bazi takođe domaćeg višenamenskog helikoptera Dhruv. Razvoj je započeo 2006. a prvi let prototipa izvršen je 29. marta 2010.
Krajem marta ove godine potpisan je ugovor za nabavku 156 helikoptera vrednih 7,3 milijarde dolara. Od toga će 66 biti isporučeno ratnom vazduhoplovstvu, a 90 Armijskoj avijaciji. Deset predserijskih helikoptera u ratnom vazduhoplovstvu koristi 143. helikopterska jedinica ‘‘Dhanush‘‘, 32. brigade, Jugozapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Džodpur. U armijskoj avijaciji prvih 5 predserijskih primeraka dobilo je 3551. armijsko avijacijsko odeljenje, 351. armijske avijacijske eskadrile ‘‘The Scorpions‘‘, baza Misamari.
Prachanda od naoružanja ima turelu THL-20 sa francuskim topom Nexter M621 kalibra 20 mm, francuske rakete vazduh-vazduh Mistral, belgijske poluaktivno laserski vođene rakete FZ275, indijske protivoklopne rakete Dhuvastra/Helina dometa 7 km, nevođena raketna zrna 70 mm.
Indija je 2012. u naoružanje uvela naoružanu varijantu višenamenskog helikoptera Dhruv pod nazivom Rudra (Dhruv Mk IV) čiji je prototip poleteo još 2007. Ratnom vazduhoplovstvu je do sada isporučeno 16, Armijskoj avijaciji 75, a naručeno je još 75 (50 za RV i 25 za Armijsku avijaciju). Njihovo naoružanje je isto kao i kod lakog borbenog helikoptera Prachanda, tu je francuski top Nexter M621 kalibra 20 mm, francuske rakete vazduh-vazduh Mistral, poluaktivno laserski vođene rakete FZ275, protivoklopne rakete Dhuvastra/Helina, nevođena raketna zrna 70 mm.
Rudre se nalaze u naoružanju 2521. i 2522. armijskog avijacijskog odeljenja, 252. armijske avijacijske eskadrile baza Likabali, 2541. i 2542. armijskog avijacijskog odeljenja, 254. armijske avijacijske eskadrile baza Mamun, 2511. i 2512. armijskog avijacijskog odeljenja, 251. armijske avijacijske eskadrile ‘‘Desert Devils‘‘ baza Nagtalao, 2571. i 2572. armijskog avijacijskog odeljenja, 257. armijske avijacijske eskadrile ‘‘The Destroyers‘‘ baza Tanda.
Navešćemo i da je deo indijskih srednjih transportnih višenamenskih helikoptera Mi-17 ruske proizvodnje naoružan izraelskim višenamenskim vođenim raketama Spike-NLOS. Ovaj tip helikoptera čini gotovo trećinu indijske helikopterske flote, sa preko 220 novijih Mi-17-1V i Mi-17V-5 u upotrebi.
Od mornaričkih helikoptera koji mogu biti naoružani tu je i 10 sovjetskih/ruskih Ka-28 koji se nalaze u eskadrili INAS 333 ‘‘Eagles‘‘, baza INS Dega, Višahapatnam.
Helikopteri Sea King, njih 25 ulaze u sastav eskadrila INAS 330 ‘‘Harpoons‘‘ (Mk.42B), baza INS Šikra, varijanta Mk.42C je u eskadrili INAS 350 ‘‘Saras‘‘, baza INS Dega, Višahapatnam, u istoj bazi se nalazi i odeljenje ‘‘Zappers‘‘ opremljeno ovim helikopterima.
Najnoviji mornarički helikopteri su američki MH-60R Seahawk koji su uvršteni u eskadrilu INAS 334 ‘‘Seahawks‘‘, baza INS Garuda, Kočin, u istoj bazi je ove helikoptere primila i eskadrila INAS 336 ‘‘Flaming Arrows‘‘. Do sada je isporučeno 9 od 24 naručena primerka, ovi helikopteri naoružani su raketama AGM-114 Hellfire i torpedima Mk54, a u budućnosti će zameniti flotu helikoptera Ka-28 i Seak King.
Važno je napomenuti i da indijska Mornarička avijacija poseduje i helikoptere koji su i leteći radarski sistemi. Tu je 14 ruskih Ka-31 od kojih je 4 naručeno 1999., 5 2001., a ovi helikopteri su isporučeni između aprila 2003. i decembra 2004. Dodatnih 5 primeraka naručeno je 2009. u ugovoru vrednom 198 miliona dolara, isporuka je izvršena 2013. godine. Koristi ih eskadrila INAS 339 ‘‘Falcons‘‘, baza INS Hanza, Goa/Dabolim. Nabavka dodatnih 10 helikoptera nije realizovana zbog rata u Ukrajini, a do sada su bar dva helikoptera modernizovana domaćim sistemom za elektronsko ratovanje tipa Sarang.
Besposadne letelice
Najbrojnije besposadne letelice u indijskim vazduhoplovnim snagama su izraelske IAI Searcher i IAI Heron.
U inventaru je još uvek oko 23 letelice (od 68 primljenih) Heron Mk I i II, tu je i oko 15 Searcher Mk II (od ukupno nabavljenih 108 letelica Searcher). U Mornarici ih danas koriste eskadrila INAS 342, baza INS Garuda, Kočin i eskadrila INAS 344 ‘‘Spirited Shadowers‘‘ baza INS Parundu, eskadrila INAS 343 ‘‘Frontier Formidables‘‘ baza INS Porbandar, dok Heron Mk I u Armiji poseduje 58. odeljenje, armijske avijacijske eskadrile, baza Misamari.
Što se tiče RV-a Heroni lete u tri eskadrile, 3001. eskadrila, 34. brigade, Zapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Batinda, 3002. eskadrila ‘‘Cats‘‘, 42. brigade, Istočne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Džajsalmer, 3003. eskadrila ‘‘Trinetra‘‘, 23. brigade, Zapadne vazduhoplovne komande, vazduhoplovna baza Džamu/Satvari.
Još jedna izraeska BPL u naoružanju indijskog RV i indijske Mornaričke avijacije je Hermes 900, a ovu letelicu pod oznakom Dhristi 10 po licenci proizvodi indijska kompanija Adani. U Mornarici je jedini korisnik eskadrila INAS 343 ‘‘Frontier Formidables‘‘ baza INS Porbandar, Gudžarat koja je dobila dve Dhristi 10. Jednu letelicu istog tipa koristi i armijska avijacija u bazi Batinda.
Indijska vojna avijacija uskoro će dobiti značajno pojačanje kada su u pitanju BPL. Oktobra prošle godine je potpisan ugovor za nabavku 31 američke MQ-9B vrednih 3,4 milijarde dolara. Od tog broja 15 će dobiti Mornarička avijacija, po 8 ratno vazduhoplovstvo i Armijska avijacija, a prve letelice biće isporučene 2029. Ugovorom je definisano da će 34% komponenata biti proizvođeno u indijskim kompanijama, kao i da će 21 letelica biti sklopljena u Indiji. Mornarička avijacija je već koristila dva iznajmljena MQ-9B iz baze IND Radžali, Arkonam.
Protivvazduhoplovna i protivraketna odbrana
Indija ima veoma interesantnu Protivvazduhoplovnu (PVO) i protivraketnu odbranu (PRO). Protivraketna i protivsatelitska odbrana sastoji se od sistema razvijenih u Indiji, od kojih većina na bazi raketnog sistema zemlja-zemlja Prithvi.
Tu je sistem Prithvi Defence Vehicle (PDV) za koji se navodi da je visina presretanja do 180 km i da je domet 5.000 km, sistem Advanced Air Defence (nosi i naziv Ašvin) visine presretanja do 40 km i domet do 200 km, kao i stariji sistem Prithvi Air Defence (PAD, tu je i naziv Pradjumna) visine presretanja ciljeva do 80 km i dometa 300 do 5.000 km.
U toku je razvoj sistema AD-1 dometa do 3.000 kmi, potom sistema AD-2 dometa do 5.500 km, kao i sistema Prithvi Defence Vehicle (PDV) Mk II za koji se tvrdi da može presretati ciljeve na visini većoj od 1.200 km i da ima domet od 5.000 km.
Veliko pojačanje indijske PVO izvršeno je nabavkom ruskog sistema S-400. Oktobra 2018. godine potpisan je ugovor vredan 5,43 milijarde dolara za 5 pukova sa ukupno 10 diviziona. Prvi puk je isporučen novembra 2021., a isporuke su trebale da budu završene aprila 2023. Međutim, zbog rata u Ukrajini isporuka ovih sistema kasni. Do danas su isporučena tri puka, četvrti bi trebao krajem ove, a poslednji, peti do avgusta 2026. godine.
Od sistema srednjeg dometa nabavljani su pretežno izraelski, ili je u pitanju indijsko-izraelska saradnja. Najznačajniji je sistem Barak-8 u varijanti MR-SAM dometa 70 km po daljini. Ratno vazduhoplovstvo je prvu vatrenu jedinicu dobilo septembra 2021, planira se nabavka 9 eskadrila sa 72 lansera. Armija je naručila 5 pukova sa 40 lansera, prvi puk je aktiviran februara 2023.
Još jedan sistem srednjeg dometa u naoružanju indijske vojske je izraelski Spyder. Ugovor za nabavku 18 baterija varijante Spyder-MR dometa 40 ili 80 km po daljini, sa po 750 raketa Python-5 i Derby potpisan je septembra 2008. godine, a isporuke su započete 2012.
Od starijih sistema PVO koji danas prema dometu po daljnini spadaju u sisteme kratkog dometa, još uvek se koristi 25 eskadrila sovjetskog S-125 Neva, kao i 180 lansera sistema 2K12 Kub. Neve će zameniti noviji domaći sistemi Akash, ratno vazduhoplovstvo poseduje 8 eskadrila sa varijantom Akash Mk I i tri eskadrile sa verzijom Akash Prime (ukupno 88 lansera). U planu je nabavka još 4 eskadrile sa Akash Prime (32 lansera). Armija poseduje dva puka Akash Mk I (48 lansera), i naručila je dva puka Akash Prime.
Plan je da sovjetski sistem Kub, ali i sovjetske sisteme kratkog dometa Osa, zameni takođe domaći sistem QRSAM (Quick Reaction Surface-to-Air Missile) dometa 6 km po visini i 30 km po daljini. Ove godine trebalo bi konačno da bude naručeno 5 pukova sa po tri baterije koje će dobiti Armija.
U trupnoj PVO nalaze se sovjetski mobilni sistemi kratkog dometa, tu je 200 borbenih vozila sistema 9K35 Strela-10, 50-80 borbenih vozila sistema 9K33 Osa i oko 80 borbenih vozila artiljerijsko-raketnog sistema 2S6M Tunguska. Sistemi Strela-10 su modernizovani domaćim optoelektronskim uređajem, kao i raketama 9M333.
Što se tiče lakih prenosnih raketnih sistema PVO, u periodu 2001-2002 isporučeno je 2.500 lansera sistema 9K38 Igla, a od aprila 2023. traju isporuke modernije 9K338 Igla-S. 2021. su naručena 24 lansera sa 216 raketa, novembra 2023. naručeno još 120 lansera sa 400 raketa. Prva 24 lansera i 100 raketa isporučeno je iz Rusije aprila 2024. Izvršen je transfer tehnologije, indijska kompanija Adani će proizvesti preostale ugovorene lansere i rakete, od kojih je prva tranša isproučena aprila ove godine.
Najbrojniji protivavionski artiljerijski sistem jeste švedski Bofors L/70 kalibra 40 mm. U upotrebi ih je čak 1.200, od kojih je oko 200 modernizovano domaćom optoelektronikom, a uz njih se koristi 260 indijsko-holandskih radara Flycatcher.
Indijska kompanija L&T Defence razvija domaću savremeniju varijantu Sudarshan, dok takođe indijska firma Bharat Electronics Limited radi na razvoju domaćeg radara Atulya (ADFCR). Osim L/70 još uvek je u upotrebi i manji broj topova Bofors L/60.
Sovjetskih protivavionskih topova ZU-23-2 kalibra 23 mm ima skoro 500. Izvršena je njihova modernizacija domaćim optoelektronskim sistemom za upravljanje vatrom. U jedinicam je i oko 75 samohodnih artiljerijskih oruđa PVO ZSU-23-4M Šiljka koje su modernizovane AESA nišanskim radarom indijske kompanije Bharat Electronics Limited.
Osmatrački radari su uglavnom domaćeg porekla, PESA radari Rajendra se koriste uz raketne sisteme PVO Akash, uz isti sistem tu je i radar Rohini (3D-CAR). Među modernije radare spadaju AESA radar Ashwini i ADTCR (Air Defence Tactical Control Radar). Uz izraeske raketne sisteme PVO kupljeni su i osmatrački radari EL/M-2084. Interesantno da su u upotrebi i radara EL/M-2083 koji su montirani na aerostatima.
Za otkrivanje ciljeva na malim daljinama koriste se 2D radari Bharani i PESA radari INDRA I i II, a tu su i francuski Ground Smarter GS-100 (nabavljeno 19 od kojih 13 proizvedeno u Indiji sa oznakom LLTR).
Kod sistema protivraketne odbrane koristi se radar LRTR odnosno Swordfish, kao i novija varijanta Super Swordfish, nabavljena su i dva izraelska EL/M-2080 Green Pine. Od savremenijih komandno-informacionih sistema u upotrebi je takođe domaći sistem Akashteer.
Indija trenutno u orbiti ima 10 vojnih satelita koji su pod kontrolom Odbrambene Svemirske Agencije osnovane krajem septembra 2018. Agencija je postala operativna novembra 2019. a njeni pripadnici dolaze iz sva tri vida indijskih oružanih snaga. Na bar jednom satelitu RISAT-2 se koristi izraelski radar EL/M-2070.
Rafal
Odlično obrađeno RV I PVO Indije.
Sto se tice RV dobro je što razvijaju svoju industriju ali to evidentno rade sporo i ne bog zna lako kvalitetno. Zato im je su30 koji je i najozbiljniji avion u njihovom RV znatno inferiorniji od ruskog Su30sm. Na Rafale bacise pare. Mali avion sa malim taktickim radijusom i bez vrhunskih manevarskih sposobnosti. Radar osrednji, očigledno se lako ometa. Paleta raketa nikakva. Meteor koji je važio za vrhunsku raketu nije pokazao ništa pa je zato MBDA zvanično najavila modernizaciju rakete. S obzirom da je evropska vojna industrija otprilike kao indijska ( spora ka puz) radiće to godinama i kad je završe ona će opet biti zastarela ali ok oni će i tada govoriti da je u pitanju najbolja raketa sve do prvog sledećeg borbenog iskustva kada će kao i sada pokazati da ne vredi nista i pored cene od 2 miliona evra.
Sad me uopšte ne čudi što su indijci prošli lose u ovih nekoliko dana. Su30 zastareo sa mahom njihovom avionikom, Rafal koji im je najsavremeniji sam po sebi osrednji avion sa evidentno lošim radarom i lošom raketom. Takvo RV I ne može da se nosi sa savremenijim jf17 i j10c čiji su radar a posebno raketa dugog dometa znatno bolji od Meteora. Zato je indijski premijer onako brzo i prihvatio primirje da spreči veće gubitke.
Miloš77
Rafal,
Ova jedna BVR borba u kojoj su indijski avoni izvukli deblji kraj nije pokazatelj lošeg Rafala i Meteora, nego efikasnosti kineskih modernih raketa i radara da odrade posao. U tom istoriskom duelu od preko 50 aviona u vazduhu mozemo zamisliti koliko desetina raketa je ispaljeno sa obe strane, Naravno da je bilo obaranja. Te rakete lete 60 sekundi dok ne stignu do cilja. Indijci su prosli gore takodje jer su bili napadači sa dosta aviona koje su isli u bombardersku misiju, a Pakistannci sa ozbiljnim kineskim raketama i vrhunskim taktikama ih docekali bez ikakvog iznenadjenja.
Sto se Su-30 tice, Indijci su ga dobro osposobili da gleda na „dole“ i naoruzali najboljim vazduh zemlja raketama na svetu. Rusko-indijska BRAHMOS je odradila svoje prvo krstenje. H-59 i SCALP-ER mozda isto ali je scalp oborena jer je spora, i bice sve laksa meta od kada se koristi u Ukrajni.
Litening 4, i AESA izviđački radarski sistem EL/M-2060 su opaka kombinacija za napade na zemlji preko 150km. Problem Su-30MKI je sto je velika meta i sto ima zastareo radar i sisteme zastite za BVR borbu. Inace je odlicna platforma i najbolja za modernizacije u toj klasi kad je rec o avionima četvrte+ gen.
Vladimir
Problem je sto su i JF-17 i J-10 daleko od nekog ozbiljnog aviona. Cist prosek, ali opet superiorni u odnosu na Rafal, koji kosta sacuvajmeboze. Eto, kako smo pametno kupovali, svaka nam cast.
@milos
Brahmos je indijska raketa, tako je dupe ustvrdio. Nema razloga da mu ne verujemo, ipak je on vrhunski aero strucnjak.
Rafal
Vladimir
upravo tako. Prosečni avioni ali se bolje pokazali. Očigledno je raketa iznad proseka.
Da Bramos je indijska raketa DuPe to bolje zna od svih. Inače skraćenica od Bramaputra (reka u Indiji) I Moskva. Možda DuPe pronadje neku Moskvu u Indiji.
Miloš77
Ja bih rekao da su poslednje varijante JF-17 i J-10C sa PL-15E i modernim AESA radarima daleko od neozbiljnog prosecnog aviona. Isto vazi i za Rafala 3R. Taktika i misija su odlucili koji je izvukao duzi kraj, ali ne i koji ce sledeci put ako se opet sretnu.
Petrovic Dusan
@Milos77 @Vladimir
Kvalitet aviona Dassault dokazan je tokom 100 godina uspesne proizvodnje i upotrebe njihovoj letelica: pouzdanost, dugovecnost i efikasnost.
Francuska je u vojnoj avijaciji od pre 1914-danas.
Reputacija Dasaault je mnogo bolja od Suhoja i Kineza.
A koji je poznati uspeh Suhoj aviona ikada?A Kineza?Nema ih.
To ne znaci da avioni Dasaault ne mogu biti sruseni u uslovima rata sa jakom PVO, Republika Srpska je srusila Mirage.
A za Storm Shadow – videli smo kako radi u Ukrajini, ona ruska podmornica…
Nebojsa
Poredjenje MKI i SM je van vremenskog konteksta s obzirom kada su ugovoreni i nabavljeni MKI
Pa Rusi su tada prodajom MKI bili u situaciji da inostranom korisniku prodaju znacajne kolicine jednog tipa aviona kog jedva da su i imali u svom RV
Tada su Indijci imali potentan avion a Rusi jos uvek leteli na vanila Su27 i Mig 29
Ali dobro u pitanju je bilo puko prezivljavanje Ruske avio industrije
Da ne zaboravimo da su jos pre MKI Indijci nabavili pocetnu kolicinu Su30K 90tih dok ih Rusi nisu ni imali u upotrebi
Miloš77
@PetrovicDusan
„A koji je poznati uspeh Suhoj aviona ikada?“
Mora da se šalite :-)
Suhoj Flanker familija je ubedljivo najbolji avionski zmaj 4 i 4+ generacije ikad igde proizveden. U SSSR je dizajniran, i jos tada je u osnovnoj formi Su-27 pregazio MiG biro i ostavio ga daleko iza da kaska. Posle kolapsa je modernizovao zmaja i krenula je 4+ generacija Su-30, Su-34, Su-35, a kasnije i jos bolji zmaj Su-57.
Englezi, Nemci i Francuzi nisu nista dizajnirali jos od ranih 80-tih tj rafal i EF2000. Akoliko su Kinezi samo u zadnjih 20, ukljucujuci i serijsku proizvodnju pete generacije?
I koliko je Rafal i EF2000 dokazan protiv dobro naoruzanog neprijatelja i gde? samo Pakistan na jednu noc.
Vi ste rekli da volite statistiku.
Za razliku od njih Suhoj leti stotine misija mesecno vec 3 godine protiv najjace PVO koju NATO stalno dopunjava pa se i ne moze pocistiti i Jos ih NATO pokriva radarima iz svemira, sa zemlje i iz dronova, a koje Rusija ne sme da gadja. Sa obzirom na broj misija (Po Volodimiru Zelenskom hiljade planiraucih bombi i raketa bacaju po frontu mesecno) a jako retko koji biva oboren u vazduhu. Ima vise iskustva protiv ozbiljne PVO od svih modernih Efova zajedno u ovom veku.
Vladimir
@dupe
Svaka cast Dassaultu na 100 god postojanja, ali Mirage nikad nije bio vrhunski avion, kao sto ni Raffale nije sad. Ni priblizan sovjetskim ili americkim, a sto se vidi i po drzavama korisnicima. Kineska avijacija tek u 21. veku pocinje ekspanziju, ali je ocigledno da je zapad vec presisala, dok od Rusa i dalje uce, sto i jeste tajna njihovog uspeha.
Danas je opet jedan F-16 oboren „prijateljskom vatrom“, sto je postala sifra za pogodak SU57 sa 200+ km. Jednostavno ne znaju sta i odakle napada, pa to lakonski pripisu „prijateljskoj vatri“
Vladimir
@milos77
Kinezi imaju kopije SU27 koji su klasa iznad, kao i dva aviona 5. generacije, svi su bolji i potentniji od ova dva pakistanska. JF-17 cak i nemaju u vazduhoplovstvu iako su ga razvijali sa Pakistanom, jer imaju mnogo bolje
Petrovic Dusan
@Milos77 Suhoj kao brend aviona nije imao zapazen vojni uspeh do rata u Ukrajini, gde se ruski SU-30, SU-35 koriste iskljucivo protiv ukrajinskih aviona iz 1980-ih: Su-27, i MiG-29 koji nikad nisu modernisani,
Do toga, Suhoj se pominje kao avion koji je koriscen u cuvanju granice SSSR, oborio je civilni avion 1982, nista znacajno.
Za vreme SSSR uspesan je bio MiG, a ne Suhoj.
@Vladimir Dassault avioni imaju vise vazdusnih pobeda nego Sovjetski. u periodu 1945-1991.
Avion F-16 je pilot odvezao do sigurnog mesta i uspesno se katapultirao, posle pucanja po dronovima.
Ostecenja aviona od raketa Vazduh Vazduh su sasvim drugacija, mozda pogledate bar neki film o avijaciji, na primer, Top Gun.
A masta o Su-57 je nicim dokazana, za 1200 dana rata u Ukrajini nije niti jednom dokazan let Su 57 nad Ukrajinom, ni Ukrajinia ni Rusija nikad nisu tvrdili da Su-57 leti unutar Ukrajine.
Miloš77
@Petrovic Dusan
Napisali ste nekoliko pogresnih stvari, pa da vam odgovorim.
Suhoj Flanker je nadigrao i potisnuo MiG jos ranih 80tih, a kao laki bombarder jos 70tih! MiG-31 je izuzetak ali naravno veoma specificna platforma za cuvanje granica, i nikad nije oborio putnicki avion. Brkate Su-15 (gen 3) sa Flankerima itd.. Ovde govorimo o generaciji 4 pa do danas. Dakle najbolji proizvod biroa MiG, MiG-29 nema ni pola sposobnosti od Flankera. Zbog toga je i zavrsio kako jeste. Isto vazi i za Jurisne bombardere. Su-24 i Su-25 su okosnica sve do 2010 kada nastupa Su-34. Mig-27 se ne moze meriti sa njima.
Druga greska koju ste napisali je da Ukrajinski Suhoji nisu modernizovani. Jesu, i to uz stranu pomoc, a od pre par godina su modifikovani i koriste NATO rakete i vodjene bombe. Toliko o vasim „činjenicama“ Sve vam je na T6 i twz.
Dalje,
Ruski Suhoji se nikako ne koriste iskljucivo protiv starih MiG-29 i Su-27 koji jesu modernizovani! To je vas laicki pogled na situaciju iz rane 2022 i tu ste zaglavili.
U ukrajinskom ratu se ruski Suhoji koriste da odbijaju/obaraju ukrajinske Su-25, MiG-29, Su-27, F-16 i Miraze, ali je DALEKO ZNACČAJNIJE da se non stop suprostavljaju NATO situacionoj svesti nad celim tim VaP-om i mnogobrojnim S300, Patriotima svih vrsta, NASAMS i drugim NATO koji se stalno dovlace u domet, i stalno dodaju kako ih ovi nadju i pogode.
Koji NATO avion je ikad imao tako teskog protivnika ikad? ( Evo sada mozemo da kazemo Rafal protiv Pakistana) E zbog toga je Suhoj najiskusniji moderni botrbeni avion, i statisticki, sa obzirom na broj misija koje lete vec dugo, nije lose prosao u vazduhu. Vise ih je osteceno na zemlji zadnjih u zadnje 2 godine nego sa pvo ili od gore navedenih aviona.
Ikar
Da su Indijci kupili F-16V(vjerovatno najsvestraniji zrakoplov 4-te generacije) bila bi to puno ozbiljnija prica i mudrije bi docekali ovaj sukob…….Nadam se da ce nauciti na greskama
Vladimir
Dupe,
Stvarno ne bi smeli ovakve gluposti da pisete, bar ne na avijacijskom portalu. Mig15 i Mig 21 su samo u korejskom i vijetnamskom ratu oborili vise stotina letelica, medju kojima su vecina najveci americki konkurenti F86 i F-4. Oborili su mnogo vise nego sto je Dassault da sada proizveo i sto ce mozda proizvesti u narednih 50 god, ako eventualno nekad izbace neki novi model.
O ostalim glupstima tek ne bih komentarisao. Manje gledajte TopGun, a vise ucite istoriju
Slaven
Kada se napise – „U toku je razvoj sistema AD-1 dometa do 3.000 km podaljini, ptom sistema AD-2 dometa do 5.500 km po daljini, kao i sistema Prithvi Defence Vehicle (PDV) Mk II dometa 1.200 km po visini i 5.000 km po daljini.„ treba to malo bolje napisati ili prevesti – radi se o sistemima PRO koji mogu da dejstvuju protiv balistickih i drugih projektila odredjenog dometa i visine leta (koji su navedeni).
Ovako napisano, visina dejstva PDV MkII je 3x visa od Medjunarodne svemirske stanice a kolicina goriva potrebnog da se dostigne taj domet se meri u stotinama tona – bukvalno je potreban kosmodrom za lansiranje takve rakete.
U realnosti i po testovima, visina presretanja je 30-50km a novijih sistema bi trebala da bude oko 80km sa odgovarajucom superpozicijom po daljini.
Živojin Banković
Slaven
За систем Prithvi Defence Vehicle (PDV) Mk II се наводи да је антисателитски, а у већини извора стоји да му је домет чак и већи од 1.200 километара по висини.
Slaven
Tu se slazem, samo kazem da treba pojasniti malo bolje.
Ima razlike u dejstvu – sam DRDO daje specifikacije:
Endo-atmospheric ABM – Intercepting missiles at 40 km, Mach 4.5 speed, 200 km range…
Exo-atmospheric interceptor – Altitude of 180 km, 5,000 km range…
Capable of effectively destroying incoming ballistic missiles launched from distances as far as 2,500 km away.
Phase II will be able to intercept targets launched from up to 5,000 km away in both exo and endo-atmospheric (inside the atmosphere) regions… Phase II will be able to target and intercept satellites up to 1,000km altitude on predefined trajectory…
Obzirom na velicinu BG, radi se o manjim satelitima koristeci balisticku putanju – znaci ne aktivno vec pasivno navodjenje BG na satelit koji ne moze da menja svoju trajektoriju. Za aktivno navodjenje radi se na mogucnosti aktivnog dejstva na nizim visinama. U osnovi, u ovom modu (exo) koriste raketne bustere iz svog svemirskog programa i kao takav, sistem je za sada stacionaran.
Da se vratimo na balisticke projektile – u testovima zastita je bila oko 98% kada se upotrebe sva 3 nivoa, sto je za sve pohvale i cestitke.
Bulatovic Nebojsa
Čestitam autoru članka na fantastičnom i iscrpnom sadržaju. Nisam imao do sada baš iscrpne informacije o Indijskom RV.kada su
brojevi u pitanju, kao ni da je toliko Izraelska ,prilično napredna ,
elektronika zastupljena u tolikoj meri. Pa kada su Izraelci toliko ,,voljni da pomognu“, Indijci treba da traže pomoć u obuci i strategiji primene RV., mislim da bi od toga imali ogromne koristi ,a ne da dolaze u situaciju da olako gube letelice u dvobojima😅 ,mislim da trebaju da se ugledaju na Grčku ,kao i mi.
Medo s mora
„Tu je sistem Prithvi Defence Vehicle (PDV) dometa 180 km po visini i 5.000 km po daljini, sistem Advanced Air Defence (nosi i naziv Ašvin) dometa do 40 km po visini i 200 km po daljini, kao i stariji sistem Prithvi Air Defence (PAD, tu je i naziv Pradjumna) dometa 80 km po visini i 300 do 5.000 km po daljini.“
Ovo je greška u prijevodu, te tisuće kilometara su vezane za balističku putanju projektila (visina leta), a ne za stvarni domet.
i
Rekao bi da osim letelica kineske proizvodnje imaju iz svih ostalih drzava.
Zivko
Indijsko RV je kao Bolivudski film – pun spektakla, boja, i obećanja, ali na kraju sve se završi sa plesom oko problema koji su ostali nerešeni. Sa 42 željene eskadrile, 33 u stvarnosti, i tenderima koji traju duže od brakova u Mumbaju, možemo samo reći: „Ae Dil Hai Mushkil“ (O srce, teško je). Ali hej, bar imaju satelite u orbiti! Možda će iz svemira lakše videti gde im je nestao budžet za modernizaciju. 🔍🚀 Sa 2.230 letelica, mogli biste da očekujete da će svaki pakistanac da drhti od straha… dok ne shvati da je pola tih aviona zapravo modernizovani MiG-21 iz doba kad su Disko bila najveća pretnja po bezbednost. Tri decenije razvoja za Tedžas? Pa, šta je žurba? Valjda su hteli da se uklopi u lokalnu kulturu – „ISTORIJSKI“ rok isporuke! Inače, Tedžas Mk IA sa AESA radarom zvuči impresivno, dok ne shvatite da je AESA skraćenica od „Ae Kab Tak?“ (kada će stići?) na hindskom.Indija je majstor u tome da pretvori tender za 126 Rafala u kupovinu 36, plus opciju za još 18, što je kao da naručujete gajbu piva, a dobijete dva flaširana kisela krastavca. A da ne spominjemo MMRCA program – taj je trajao duže od Svih mojih ćerki, a završio se sa manje aviona nego što Pakistanska vojska ima TikTok naloga. Što se tiče modernizacije… MiG-29 „osavremenjen“ na nivo iz 2000-ih? To je kao da stavite Bluetooth u Ladu Nivu i nazovete je „električnim automobilom“.AH-64 Apači za 930 miliona? To je ko da kupujete Rolex, a dobijete Casio sa štiklom. A domaći Prachand helikopter, konstruisan na bazi Dhruva, koji je sam po sebi modifikovani francuski design iz 70-ih… Pa to je kao da pravite „novi“ Instagram filter za sepia slike. I ne zaboravimo na Ka-31 – leteći radar koji je stigao pre nego što je Indija dobila 4G mrežu. Savršena sinergija!PVO i PRO: S-400 za 5 milijardi? Super, ali čekajte – prva isporuka kasni jer je Rusija zauzeta sa drugim projektom (čitaj: invazijom). A domaći Akash sistem? Zvuči kao da su ga nazvali po čuvenoj Bolivudskoj pesmi – „Akash, kabutar ja, ja, ja“ (Akash, golube moj), jer možda i leti kao golub, ali nije baš najbrži. A protivsatelitski sistemi? Svaka čast, ali možda prvo sredite one MiG-ove koji padaju češće nego vrednost rupije na berzi.
Živojin Banković
Zivko
Тешко да су од 2.230 војних индијских летелица половина МиГ-ови 21.
Имате у тексту, у употреби је свега 36 таквих авиона, и ове године се повлаче из употребе.
Први АЕСА радари на Теџасима су израелски, EL/M-2052. Тако да су већ стигли, а овим радарима су већ опремљени индијски Јагуари.
Zivko
Živojine, hvala na precizaciji! Živojine, hvala što si mi podsjetio da brojevi nisu samo Bolivudska iluzija!
Motorista
Logistička noćna mora.
Miloš77
Hvala T6 na jos jednom iscrpnom članku za knjige! Svaka čast!!
Milan
sve u svemu,RV Indije kao Sarena salata iz Maxija. Daj od svih po malo,da se niko ne naljuti.
Dragan
Fantastičan tekst,detaljan,obiman,…
Rafal
Milos77
nije sija nego vrat. Salim se naravno. Efikasnost kineskih sistema ukazuje na manju efikasnost Rafala i Meteora. Rafal nije los avion ali nije vrhunski. Sad smo videli da ni Meteor nije vrhunska raketa. Dakle u pitanju su osrednji sistemi. Dobri poznavaoci Rafala kažu da je „Ahilova tetiva“ tog aviona Talesov loš radar iako ovde imamo „strucnjake“ koji dožive veliko zadovoljstvo kad se pomene Tales, Safran ili Sazem.
Što se tiče klase Su aviona opet dobri poznavaoci ( piloti) kažu da je to verovatno maksimum manevrabilnosti koji jedna platforma za sada može da ima. Naravno lošiji motori i avionika posebno stariji radar i indijski sistemi u njemu očigledno su uzeli danak da se on ne pokaže bolje. Međutim indijski Rafal je najsavremeniji ako izuzmemo f4.1 verziju i videli smo sta je njegov maksimum ka i šta je maksimum Meteora. Kako kaže naš narod “ ni najlepša devojka ne može da da više nego što ima“ a Rafal pritom nije najlepša devojka.
Miloš77
Ja licno sumnjam da su Meteori bili lansirani. Znam da nema logike da nisu, ali po meni jos manje logike ima da u Pakistanu nema bar nekoliko olupina Meteora koje bi Pakistanci rado pokazali javnosti. Mozda su Rafali imali drugu misiju te noci. Indijci su pokazali i PL-15 i Amram kad god ih nadju na zemlji. Pakistanci su odmah pokazali SCALP-ER koji je nadjen neekspludiran u Pakistanu, ..tako da..
Gannicus
@Rafal smatras li da bi Eurofighter Typhoon bolje prosao od Rafala sa CAPTOR M elektronehanickim radarom ili najnovijim AESA. Capor E sto ima Transa 5,odnosno samo UK tajfuni imaju Taj radar.Jel moze da se kaze da je Typhoon bolji od Rafala
Miloš77
,,Efikasnost kineskih sistema ukazuje na manju efikasnost Rafala i Meteora.“
Ne bih se sloio nikako sa tom konstatacijom. Zamisli da obe strane imaju iste kineske rakete i avione. Ne znaci da bi bilo nereseno posle takvog vazdusnog duela. Kad se dve dobro naoruzane sile sukobe, velika razliku prave taktike, situaciona svest, faktor iznenadjenja (koji Indija nije imala kao napadac) i naravno ko brani i leti samo sa VV raketama, a ko je natovaren teskim krstarecim raketama i bombama plus VV raketama.
Rafal
Milos77
to je ono o čemu i pričam. Rafal reklamiraju kao avion nosivosti 9.5 tona, pa ako je tako onda nije nikakav problem da ponesu dve SCALP rakete i više vv raketa imajući u vidu da mu je i taktički radijus 1850km? Ali naravno franci lazu jer toliki radijus Rafal ima sa 3 rezervoara od 2 tone e onda je problem da ponese bilo šta pogotovo što nije preporucljiva maksimalna nosivost. Dakle opet prevara.
To sto jos uvek nisu pronađeni delovi Meteora ne mora nužno da znači da ih nisu nosili ali u svakoj varijanti rakete vv se nose po priručniku. Naravno manji broj ako je misija bombardovanja ciljeva na zemlji. Ako ih nisu nosili u sta sumnjam, onda su ozbiljni idioti.
Petrovic Dusan
@Miloš77 Ovde ste dobro rekli, i da su obe strane imale isti tip letelice, neki pilot bi bio bolji, neko bi imao vise srece.
Rusenje jednog indijskog Su-30 ne znaci da je Su-30 los avion; nije „sistemski“ srusen svaki indijski Su-30, sto bi dokazalo da taj avion ne valja.
Rafal
Gannicus
ako mene pitaš mislim da je jurofajter sa novim radarom mk2 ( Captor) bolji lovački avion od Rafala. Radar ima šire vidno polje, značajno dalju detekciju a sam avion je brži i manevrabilniji. Dakle kao lovac mislim da je bolji.
Branko
@Dusan
Niko ne kaze da Rafal nista ne vredi, ili da je los avion, vec da se nesto vise od tri puta jeftiniji kineski jednomotorni avion (3. klasa u Kini), pokazao bolje u ovom sukobu jer su oborili pet aviona, od kojih tri Rafala (1. klasa u EU), bez gubitaka. Svakako da je rano za konacni sud, ali 5:0 se ne moze ni ignorisati, niti se moze tvrditi da se ovima „posrecilo“ cak pet puta, a ovima nijednom… Obe strane imaju prosecno obucene pilote, nove avione 4+ generacije, dobar PVO, poslednje generacije v-v raketa i letece radare iste klase, tako da se cini da je odlucujuci faktor bio kvalitet tehnike.
Srbofil
@Branko
30%, toliko je jeftiniji J-10 od Rafala. Ali pitanje je da li je jeftiniji na 10, 15, 20 godina, najverovatnije nije.
Ne postoji vrhunsko, a jeftino, ni čekić, a kamoli avion.
Rafal
Srbofil
ne postoji vrhunsko a jeftino ali kineski avioni j10c su prosečni a jeftini a Rafal nije vrhunski već takođe prosečan a preskup.
Petrovic Dusan
@Srbofil Podrzavam, iako ne znamo kako je pao jedan jedini Raffale za koji ima dokaz, te Su-30 i MiG-29,i da li je kineski avion umesan.
Pitanje isplativosti bilo koje masine nije samo „pocetna cena“.
Uvek ima razlog zasto je nesto jeftino, i taj razlog nikad nije „bolji kvalitet“.
Miloš77
Rafal je nedokazan avion. Mnogo reklame, jako malo akcije protiv jace PVO gde su meta kao i svaki. To je normalno za Zapadne avione jos od Vijetnamskog rata.
Da je Rafal odličan u dobrim „rukama“ u to ne bih sumnjao. Da je skup ko vrag, to znamo iz prve ruke :-)
Jedino pitanje ostaje da li je Rafalov paket elektronske zastite dobar efikasan ili je skupa prica na papiru. To je veliko pitanje.
Rafal
Uvek postoji razlog zašto je nešto skupo…to sa jedne strane može biti kvalitet koji u ovom slučaju ne opravdava previsoku cenu Rafala a a druge strane može biti i reklama i prevara na osnovu koje zapad i funkcioniše jako dugo i što je slučaj sa Rafalom.
Osim Rafala izgleda je problem i u Meteoru jer neki zapadni izvori prenose informaciju da se lako ometa i da je MBDA već započinje rad na „poboljšanju“ te čuvene „kvalitetne rakete“.
OpFor777
Indijci su mozda jos vise razočarali no Rusi u ovom dobu modernog ratovanja. Pakistanci su bili hladne glave svo vrijeme i ladno, pametno i strpljivo čekali da Indijci upadnu u odavno spremnu zasjedu.
Ko je kriv Indijcima no oni sami? Kupuju od skoro svakoga osim Kineza. Kupuju najnovije iz Izraela, Rusi su vrlo flexibilni sta se SU-30MKI tice.
Kod Rusa im je dozvoljen transfer tehnologije, proizvodnja kod kuće, da ugrađuju domaću, Francusku, Izraelsku itd. tehnologiju, da integrisu strane rakete.
Vjezbaju sa Amerikancima, Englezima, Francuzima, gotovo sa svim zapadnim „state of the art air forces“.
Dobili razvoj Brahmosa u saradnji sa Rusima i proizvodnju kod kuće. S-400E, itd.
Rusi ih nudili SU-57, SU-75, SU-30SM(2), SU-35, sve sa Ruskom avioni kom i raketama. Nudili Rusi R-37…
Razmaženi su za sva vremena. I nakon svega ovoga opet jedno veliko ništa! Malo naučeno, malo urađeno a mnogo vremena potrošeno. Razočarajuce do bola.
Bolje je htjelo biti da su sklopili sa Rusima dogovor sličnog Pakistanskog-Kineskog u vezi JF-17. Da bace 300mil na razvoj lakog, jednomotornog visenamjenskog lovca, kojeg bi za male pare stancali do milje volje. A ne ovo sto rade sa Tejasom…
Nije kasno, ima prilike da sklope dil za SU-75. Takva vojna sila a nema avion 5-te generacije. A Pakistanu ce se uskoro J-35/FC-35 pridružiti.
Nije da navijam za ove Pakistance, boli me raketa za njih. Izuzetno licemjerni i kukavički prema zemljama poput Srbije, Jermenije, itd. a prema Kini zbog Ujgura ni riječ. 😂
Бивши Гастос
Разлика између Пакистанаца и Индијаца су Ј17, ПЛ15, религија и бркови.
Nikola
Komentar na mestu, potpuno se slazem, preostaje im kupovina SU-57 ili razvoj SU-75 sto je odlicna ideja i veci broj AVACSA od Amerike npr.
OpFor777
Pakistanci su mnogo ozbiljniji u svemu. I čak bez nuklearne komponente, oni su najjača muslimanka armija na svijetu.
Ovi Indusi su ko njihove serije, kur*enje sa svih strana i drama. Stvarno nerazumno, toliko para na sve strane bačeno, toliko rada i truda, a rezultata malo. I oni su čak pali za ovu zapadnu propagandu da je zapadna vojna tehnologija superiorna. Sad su izgubili najmanje 1 a možda i više od onoga čega smatrali najbolje u njihovo RV.
Т5
Одличан текст али без речи о стратешким ракетама и свемирском програму без кога би Индија била само већа регионална сила😎
Шалу на страну ракете Агни и Притви, слетање на месец и гомила сателита у орбити чини ову земљу светском силом.
Aps
Indijci, ocigledno imaju velikih problema da svo znanje sto imaju integrisu, valjda ih ima mnogo pa je to problem. Njihove nuklearne rakete su rasklopljene, tacnije da bi nekog napali oni moraju da je prvo sklope, takva im je politika. Takodje, letenje na mesec, tj spustanje, prikazan je na jednoj od predhodnih samita BRIKS-a, kad je Modi slavio, al tu ima jedna zackoljica, NASA im je dosta pomogla, Francuzi su im radili telemetriju, Evropska svemirska agencija radila komunikaciju….Realno oni imaju znanje, ali kapacitet da to primene je dosta skroman. Tako da su tesko oni neka vojna sila. Sila jesu regionalna, ali svetska tesko
Millennium
Bilo bi super da makar jednom mesečno imamo ovakve analize i drugih RV i PVO zemalja. SAD, Rusija, Kina to nam je manje više sve poznato, ali recimo da izlaze tekstovi o nekim drugim zemljama koje u vestima i komentarima ne pominjemo puno.
Sale
Ovi Mig i Suhoj avionu su zaista neverovatne krshine, mislim samo uporediti dimenzije Su-30 sa ostalim vazduhoplovima na slici. Gigantska 2 vertikalna stabilizatora, ogromini motori, na sve strane nekakvi uglovi – idealno za maksimalan radarski odraz.
Rafale sa 3 rezervoara takodje dizajn iz 80tih godina proslog veka, neverovanto da neko pravi avion sa idejom da rezervoari treba da mu vise standardno kad krene u borbu, a samo na aeromitingu da ide bez njih.
Nikada nisam razumeo ljude koji imaju nesto protiv F-35A koji je za sveovo na slici vazduhoplovni svemirski brod.
Miloš77
E Sale, nek si nam objasnio :-) !
– Zato Ameri povećavaju proizvodnju „krševa“ F-15XE i F-16 Blok70 koji isto nigde ne idu bez dva rezervoara. Upravo je U.S. Airforce objavio zahteve da se radi proizvodnja F-16 Blok 80 da ojacaju „strike fighter“ flotu u narednih 10-30 godina jer … ne znam… hiljade F-35 in nešto to izgleda ne pasuju. Mozda samo lepo izgledaju po nekima. Javi kad saznaš u čemu je problem. Meni stvarno više nije jasno.
Miloš77
F-35 je nedovoljan da zameni ni samo F-16 vise. Najskuplji program u istoriji U.S. sa najvise ogranicenja u praksi zbog tehičkih problema.