[IDEX 2025] Proizvođač PVO sistema Pancir ekskluzivno za Tango Six: Srbija bi uz minimalne modifikacije i obuku mogla brzo da usvoji novi Pancir SMD-E

Tango Six je na IDEX-u dobio priliku da intervjuiše inženjere i program menadžere proizvođača PVO sistema Pancir koji su u Abu Dabiju prikazali borbeni modul nove verzije sistema koja ima oznaku Pancir SMD-E.

Rostekov KBP („Konstruktorskoe Biro Priborostroeniya“) iz Tule, vesternizovano brendiran kao „High Precision Complexes Holding“ ugostio je prvog dana i delegaciju iz Srbije predvođenu zngš-om general-potpukovnikom Tiosavom Jankovićem, koji je kao nekadašnji komandant 250. raketne brigade RV i PVO bio prvi visoki oficir koji je primio Pancir, verzije S1E, u naoružanje početkom 2020 godine. Za razliku od sličnih kurtoazija sa drugim delegacijama KBP inženjeri su imali priliku da pričaju sa nekim ko je PVO sisteme uspešno i koristio.

KBP je, kako smo izvestili u utorak, predstavio i novu verziju protivoklopnog vođenog raketnog sistema Kornet koji se nalazi u naoružanju Vojske Srbije.

Evolucija Pancira

SMD-E prvi put je javnosti predstavljen prošle godine na ruskom sajmu naoružanja i vojne opreme Armija.

Kako su za Tango Six kazali iz KBP-a, sistem poseduje novi osmatrački AESA radar koji omogućuje da se cilj radarskog odraza od 1 m2 otkrije na daljinama do 45 km, i ima sposobnost istovremenog praćenja do 40 ciljeva.

Osim standardnih raketa 57E6-Je (borbeni komplet sastoji se do 12 raketa) čiji je domet 20 km po daljini i 15 km po daljini, tu su i nove malogabaritne rakete TKB-1055 za uništavanje dronova čiji domet je do 7 km po daljini i 5 km po visini. Na Pancir SMD-E se može postaviti do 12 blokova sa po 4, odnosno ukupno 48 raketa.

Da li je nova verzija Pancira bila prirodno planirana evolucija proizvoda ili se radi o potrebama zasnovanim na borbenim iskustvima?

– To je bila prirodna evolucija proizvoda. Ova modifikacija proizilazi iz savremenih izazova. Odgovara na važno pitanje zaštite kritičnih objekata i infrastrukture. Ovaj modul je projektovan na osnovu modula koji se nalaze na postojećim sistemima Pancir, uzimajući u obzir savremene pretnje. Posebno masovnih napada ogromnog broja besposadnih letelica. Dakle, ovaj sistem uključuje veći broj raketa koje mu omogućavaju da zaštiti objekte od masovnog napada iz vazduha. – kazao nam je jedan od inženjera KBP-a.

Vi ste kao proizvođač ipak reklamirali i prethodne verzije kao „counter-swarm“ sposobne?

– Tako je, one su takođe bile u stanju da se suoče sa tom pretnjom.

Međutim, kada govorimo o nečemu što se definiše kao „masovni napad“, mislimo na suočavanje sistema sa izuzetno brojnim rojem ciljeva, više od 12. I u ovoj varijanti možemo imati 12 raketa prethodnih modifikacija. Kod Pancira SMD-E smo projektovali blok sa 4 male umesto jedne velike rakete. Sistem smo napravili stacionarnim da bismo mogli da ga postavimo na zgrade i različite objekte, to je dakle stacionarna varijanta.

Ako koristite do 4 ovakva modula i radar za osmatranje, potrebno vam je minimalno učešće posada. U svakom modulu je potrebna samo jedna osoba za upravljanje, dok je kod standardnog Pancira potrebno tri. Na taj način možemo obezbediti zaštitu objekata uz minimalne organizacione i logističke troškove. Sva tehnička rešenja su bazirana na postojećim mobilnim verzijama Pancira. To je veoma važno za zemlje koje imaju ovaj sistem u upotrebi. Konkretnije rečeno, ako imate iskustva sa njihovim korišćenjem, biće lako usvojiti i varijantu Pancir SMD-E. –

Srbija ima mobilnu verziju Pancira, vi biste preporučiti i ove stacionarne?

– Da, za zaštitu statičnih objekata ne bismo koristili mobilnu, već fiksnu varijantu sistema.

Kada je multiplikacija efektora u pitanju, povezivanje više modula je moguće i svaki modul može da radi autonomno. Ali najefikasnija će biti upotreba u sistemu koji obuhvata osmatrački radar većeg dometa i do 4 modula. –

Da li su rakete iste verzije kao one koje Srbija trenutno koristi?

– Na ovom sistemu mogu se koristiti dva tipa raketa dometa 20 i 7 km. Rakete dometa 20 km su identične onima koje Srbija trenutno poseduje. –

Dakle, logistički bi Srbiji bilo zgodno da nabavi prikazane nove rakete, pored onih koje već koristi?

– Da, moguće je, ali morate kupiti nove malogabartine rakete, uz malu modifikaciju te rakete mogu da se koriste i na srpskim Pancirima.

Hipotetički gledano, u slučaju da se Srbija odluči za nabavku ove verzije Pancira, da li je obuka ista, i da li bi postojeće posade mogle da ga koriste bez obuke?

– Ako imate iskustva u korišćenju sistema, obuka će biti minimalna, ona može trajati svega nekoliko dana kako biste naučili kako da koristite ovaj sistem, tehnički principi su identični. – ispričali su predstavnici kompanije KBP za Tango Six.

Srbija je od 2020. godine korisnik artiljerijsko-raketnog sistema 96K6 Pancir u varijanti S1E. Na raketnom položaju u Jakovu ga koristi baterija 3. raketnog diviziona, 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva. Tokom 2021. godine naručene su i dve baterije unapređene verzije Pancir-S1M koje zbog rata u Ukrajini do danas nisu isporučene.