![[ANALIZA] Mogućnosti borbene avijacije ratnog vazduhoplovstva Venecuele: Skromni efektivi nedovoljni za bilo kakav ozbiljniji otpor američkoj intervenciji](https://media.tangosix.rs/2026/01/venecuelanski-grupni-let-1600x900.jpg)
Hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura od strane Amerikanaca i nakon 6 dana od izvođenja u zainteresovanoj javnosti izaziva kontroverze. Postavljaju se mnoga pitanja u vezi sa time kako su venecuelanske oružane snage pružile veoma mali, skoro nikakav otpor, i tako dozvolile da država ostane bez predsednika.
Tu se pre svega prvo misli na primetni nedostatak dejstva protivvazduhoplovne odbrane koju je Tango Six analizirao u drugom tekstu vezanom za skorašnja dešavanja u Venecueli.
Osim artiljerijsko-raketnih jedinica PVO, za sada nema javno dostupnih dokaza da je dejstvovala niti čak poletala lovačka avijacija.
Pojedini ugledniji mediji izvestili su da je u akciji američkih specijalnih snaga poginulo do 80 ljudi, većinom obezbeđenje predsednika. Bilo je i civilnih žrtava.
Kada je reč o napadačima, najgore je prošao vođa posade transportnog Činuka modifikovanog za ovu vrstu operacija. On je bio pogođen vatrom sa zemlje sa nekoliko metaka u noge i van je životne opasnosti.
Specijalizovani mediji dokazali su upotrebu protivradarske rakete AGM-88 što ilustruje deo operacije koji je nama kao vazduhoplovnom portalu i najinteresantniji – združena upotreba borbene avijacije.
Ostaje da se nadamo da će se u budućnosti pojaviti više detalja o sajber dejstvima (predsednik Tramp je izjavio da je deo grada ostao bez struje zahvaljujući „posebnim sposobnostima“ Amerike da to uradi) i ofanzivnom elektronskom ratovanju iz vazduha.
Kada je reč o teoriji izdaje, za sada je samo jedan ozbilјniji američki medij izvestio o CIA izvoru koji je bio u bliskom okruženju Madura i uz pomoć koga je rekonstruisana njegova detaljna dnevna rutina.
U proteklih nekoliko dana, objavljeni su video snimci uništenih sistema PVO koji su se nalazili ili u kasarnama ili na položajima na kojima u ratnom stanju ne bi trebalo da budu.
Što se tiče gubitaka vojne avijacije, pojedini izvori navode da je na zemlji uništeno sedam borbenih aviona, ali takvu informaciju treba uzeti sa rezervom jer još nemamo dokaze u vidu satelitskih snimaka ili fotografija/videa.
Venecuelanska borbena avijacija, miks zapadne, kineske i ruske tehnologije
Zbog teške ekonomske situacije izazvane raznim sankcijama koja u Venecueli traje decenijama, a naročito u poslednjih desetak godina, stanje u venecuelanskom ratnom vazduhoplovstvu je sasvim sigurno dosta loše. Nedostatak finansiranja se odrazio na slabu tehničku ispravnost što ima za posledicu nedovoljan nalet i uvežbanopst posada.
Broj od 40 borbenih i još 38 naoružanih aviona, kao i samo devet borbenih helikoptera je veoma mali u odnosu na veličinu teritorije i broj stanovnika ove države, prema nekim izvorima najverovatnije je operativno ne više od oko 20 borbenih aviona.
Treba međutim priznati da, čak i da je situacija bila mnogo bolja, borbena avijacija ne bi mogla da uradi mnogo, jer bi morala da se suprotstavi daleko snažnijem neprijatelju koji je za ovu akciju pripremio desetine borbenih aviona F-22, F-35 i Super Hornet/“Growler“.
Najsavremeniji tip borbenog aviona u venecuelanskom ratnom vazduhoplovstvu je ruski Su-30, ali u verziji koja je danas u većoj meri zastarela – ovi avioni su nabavljeni pre 20 godina.
Sa Rusijom je 2006. godine potpisan ugovor vredan oko 1,6 milijardi dolara za isporuku 24 višenamenska borbena aviona Su-30MK2V (varijanta Su-30MK2 za Venecuelu). Osim aviona u paket je ušla obuka, rezervni delovi, logistika i naoružanje. Prva četiri aviona isporučena su već 29. novembra 2006., u toku 2007. godine još 12, a preostalih osam je stiglo do jula 2008.
Prema dostupnim podacima, nabavljeno je 150 raketa vazduh-vazduh R-73E kratkog dometa, 100 raketa vazduh-vazduh R-27R1, ER1, T1, ET1 srednjeg i dugog dometa kao i rakete vazduh-vazduh R-77 (RVV-AE) dometa do 80 km. Nabavljeno je i 50 raketa vazduh-zemlja H-29T, 50 raketa H-31A (protivbrodske dometa 70 km) i H-31P (protivradarske dometa 110 km), 50 raketa vazduh-zemlja H-59ME ‘’Ovod-M’’ dometa 115 km, 200 vođenih bombi KAB-500Kr (tu su i školske KAB-500Kr-U) i veća količina nevođenih raketnih zrna (S-8 i S-13) i različitih vrsta nevođenih bombi raznih kalibara. Pored naoružanja za ove avione kupljeni su i sistemi za protivelektronska dejstva L005 “Sorbcija-S“.
U udesima je izgubljeno tri aviona, po jedan 2015., 2019. i 2023. godine.
Danas je u inventaru 21 letelica koje se nalaze u sastavu dve jedinice, prva je 13. lovačka vazduhoplovna grupa “Libertador Simón Bolívar Leones“ sa četiri eskadrile: 131. eskadrila “Cayaurima“, 132. eskadrila “Pumas/Yavire“, 133. eskadrila “Urimare“ i 137. eskadrila “Guaicaipuro“ koja nema avione i osnovni zadatak joj je održavanje.
Ova lovačka grupa nalazi se u vazduhoplovnoj bazi Luis del Valle Garcia u Barseloni. Druga jedinica koja leti na Su-30MK2V je 11. lovačka vazduhoplovna grupa “Diablos“ sa 33. eskadrilom “Halcones“ i 34. eskadrilom “Caciques“ u vazduhoplovnoj bazi “Capitan Manuel Rios Guarico“ u El Sombreru.
Američki F-16 se već 43 godine nalazi u naoružanju RV Venecuele.
Ugovor vredan 500 miliona dolara za nabavku 24 aviona potpisan je maja 1982. godine. Kroz program „Peace Delta“ nabavljeno je 18 jednoseda F-16A Blok 15 i šest dvoseda F-16B Blok 15.
Prvobitni planovi za nabavku čak 72 aviona nisu se ostvarili usled nedostatka finansija.
Prvi avioni stigli su novembra 1983., isporuke su završene do kraja 1984. Od naoružanja su tada kupljene rakete vazduh-vazduh „Sidewinder“ kratkog dometa i to 75 AIM-9J i P-4 kao i 75 AIM-9L, zatim klasične avio-bombe Mk82, Mk83 i Mk84, avio-bombe Mk82 Snake Eye, kasetne bombe CBU-99 i 100, vežbovne bombe BDU-33, sedmocevne lansere LAU-131 nevođenih raketnih zrna kalibra 70 mm.
Venecuela je 2003. godine od Izraela za 7,5 miliona dolara kupila 54 rakete vazduh-vazduh Python 4 koje su isporučene 2004. Prethodno su takođe od Izraela 1997. godine kupljena četiri nišansko-navigacijska kontejnera Litening II. Kasnije su nabavljeni izraelski setovi Elbit Lizard koji se postavljaju na klasične avio-bombe Mk82 i Mk84 koje tako postaju laserski vođene, a tu su i osvetljavajuće bombe Natak.
Do danas su se srušila tri venecuelanska F-16 od kojih jedan dvosed. Neki avioni bili su i predmet kanibalizacije, preostalo je 19 aviona koji se nalaze u vazduhoplovnoj bazi El Libertador kod grada Maracay – Palo Negro, u sastavu 16. lovačke vazduhoplovne grupe “Dragones“ koju čine 161. eskadrila “Caribes“ i 162. eskadrila “Gavilanes“.
Interesantno je da su venecuelanski F-16 borbeno upotrebljeni 1992. godne u neuspelom vojnom puču kada su dva pilota ovih aviona topovima oborila tri aviona pučista, i to dva laka jurišnika OV-10 ’’Bronco’’ i jedan školski EMB-312 “Tucano“.
U slučaju potrebe, kao laki jurišni avioni mogu poslužiti kineski mlazni školsko-borbeni avioni Hongdu K-8W “Karakorum“ koji su u zamenili jurišnike OV-10 i lovce F-5 – 2008. godine sklopljen je ugovor za 18 aviona, prvih šest je stiglo marta 2010, a preostali već avgusta iste godine.
Postojali su planovi za nabavku još 22 aviona, ali je potom 2014. naručeno samo još devet primeraka koji su stigli 2016. U udesima je izgubljeno čak 8 aviona. Preostalih 19 K-8 danas leti u 12. lovačkoj vazduhoplovnoj grupi “Grifos“ koja ima dve eskadrile, 35. eskadrila “Panteras“ i 36. eskadrila “Jaguares“ u bazi LT Vicente Landaeta Gil, Barquisimeto. Još jedna jedinica koja leti na ovom tipu aviona jeste 152. eskadrila “Avispones“ iz sastava 15. vazduhoplovne grupe za specijalne operacije u bazi Rafael Urdaneta, Maracaibo.
Venecuelanski K-8W mogu da nose kontejner sa jednocevnim topom Norinco 23-2K Type 2K kalibra 23 mm koji se postavlja na podtrupni nosač, naoružani su i sa IC samonavođenim raketama vazduh-vazduh PL-5E, 12-cevnim saćastim lanserima HF-20 nevođenih raketnih zrna Norinco Type 57-1 kalibra 57 mm, avio-bombama kalibra 100 kg, i avio-bombama LDPG-250-3 mase 250 kg.
Za neposrednu podršku trupama na zemlji kao i protivpobunjeničku borbi (COIN) mogu se koristiti i brazilski školski avioni Embraer EMB-312 (T-27) “Tucano“. Prva 4 aviona isporučena su 1986., а ukupno su nabavljena 32 od toga 20 školskih T-27 i 12 školsko-borbenih AT-27. Trenutno je u inventaru 19 Tukana i to u sastavu 14. vazduhoplovne grupe za obuku odnosno njene dve eskadrile, 142. eskadrili za osnovnu obuku i 143. eskadrili za taktičku obuku. Avioni se nalaze u vazduhoplovnoj bazi Mariscal Sucre, Boca del Rio.
Avioni AT-27 mogu biti naoružani kontejnerima FN HMP u kojima je mitraljez kalibra 12,7 mm sa 250 metaka, potom sedmocevnim saćastim lanserima LAU-68 ili SBAT-70 nevođenh raketnih zrna kalibra 70 mm, sedmocevnim saćastim lanserima SBAT-127 nevođenih raketa kalibra 127 mm, osvetljavajućim bombama Natak, školskim bombama BDU-33 i klasičnim avio-bombama Mk81 i Mk82.
Od borbenih helikoptera venecuelanska Armijska avijacija koristi ruske desantno-jurišne helikoptere Mi-35M.
Venecuela je bila prvi strani naručilac nove generacije helikoptera Mi-24, 2005. potpisan je ugovor za isporuku osam, a 2006. za još dva helikoptera sa oznakom Mi-35M2 koji je u Venecueli nazvan ‘’Caribe’’. Isporuke su trajale tokom 2006. i 2007. godine, helikopteri su opremljeni motorima VK-2500 dok je oprema za komunikaciju zapadne i južnoafričke proizvodnje.
Mi-35M2 danas lete u sastavu 716. bataljona višenamenskih helikoptera ‘’Coronel Mauricio Encinoso’’, Armijske vazduhoplovne Komande u bazi Barinas, kao i u 711. helikopterskom bataljonu u bazi ‘’Subteniente Nestor Arias’’, San Felipe. Helikopteri iz 711. bataljona su povremeno stacionirani u bazi ‘’Generalisimo Francisco de Miranda’’ na aerodromu Karakas – La Kalota. Nakon isteka resursa helikopteri su tokom 2016. poslati u Rusiju na remont, a prva tri završena primerka koja su ujedno i modernizovana predata su 25. janaura 2017. Jedan helikopter izgubljen je u udesu koji se dogodio 2019. godine.
Venecuelanski helikopteri mogu nositi kontejnere UPK-23-250 sa dvocevnitm topom GŠ-23L 23 mm čiji borbeni komplet je 250 granata, 20-cevne saćaste lansere B-8V-20 nevođenih raketnih zrna kalibra S-8 80 mm, radio-komandno vođene protivoklopne rakete 9M120 ‘’Ataka’’.
Multi Boy
Najopasnije oružje im je eskadrila PZL M28 Skytruck.
Nosivost 3 tone droge. Landing-run: 250 metara.
Vlado
Da su imali duplo više Su-30 ne bi očešali Amere. Sila koja te udara je milion puta veća i tu spasa nema.
Stojko
Kao da nismo licno prisustvovali raspadu, prema legendama, druge iki trece vojske po jacini u Evropi, koju je slovenacka teritorijalna odbrana naoruzana Gorenje MGV176 automatima isterala iz Slovenije i to sve zahvaljujuci izdaji korumpriranih vojskovdjja. Kao da nismo prisustvovali raspadu Iracke korumpirane vojske, ili raspadu Asadove Sirijske vojske. Ili kao da ne glwdamo apsokutnu neefikasnoat vekike ai korumpirane Ruake armije za koju se mislilo da ce sravniti Ukrajinu za dva dana a uci u Berlin na kraju nedelje. Svasta pare mogu da urade i mnogo su efikasnije od oruzja u resavanju problema. I sad se kao cudimo kako Venecuela nije uzvratila.
Vlad
Bukvalno još jedna u nizu armija u koju su spucane pare a 0 i slovima NULA efikasnosti kada treba da se pokažu za šta su plaćeni. Veće uspehe su postigli Avganistanski i Irački teroristi protiv SAD nego bilo koja regularna vojska. Stvarno da se čovek zapita za koj đavo služi ikakva profesionalna vojska kada ih pojede izdaja, nesposobnost i kukavičluk pri prvom susretu sa neprijateljem. I nemojte samo da mi pričate SAD su sila videli smo kako sila dobije po dupetu kad se hoće.
Srbofil
@Vlad
Možemo tako posmatrati, ali ipak treba biti objektivan pa reći da se protiv Iraka ’91. se borila koalicija SAD, V. Britanije, Francuske, S. Arabije i Egipta! Hajmo reći i Kuvajta koji je samo simbolično učestvovao. Najjače evropske vojske na vrhuncu hladnoratovske moći i konvencionalnih kapaciteta, odmorne, utrenirane, tehnološki superiorne sa punim skladištima i SAD, najjača sila u istoriji na vrhuncu moći. Sa druge strane je Iračka vojska totalno isrcpljena od Iračko-Iranskog rata, zaboravljate da se ta iračka vojska borila 10 godina, ginula, da nisu obnavljali tehniku, da nisu uvodili nove tehnologije, da je upitan komadni kadar u takvoj političkoj sredini itd.
Pa većina tih „iračkih terorista“ su bivš pripadnici iračke vojske koji su dobili otkaz nakon invazije na Irak i preuzimanja vlasti od strane Iraka.
Što bi se vojnik u Venecueli borio? Jel ta nafta tamo njegova? Jel on ima bilo kakve makar prividne koristi? Živi u državi koja se raspada, pitanje je kakve su im plate i koliko redovne, kako im porodice žive, stranci svakako grabe sve, za šta da se bori? Možemo pretpostaviti da većina ljudi u njihovoj vojsci je tamo jer je alternativa da budu na ulici.
Samo sistem može izgraditi vojsku, bez sistema nije bitno šta na papiru postoji i koliko košta.
milutin
U pitanju je čista logika a ne izdaja. Kao prvo, vojska je znala da nema nikakve potencijale da se suprotstavi, za razliku od nas 99-e koji smo mnogo više uradili, premda nedovoljno da bismo proglasili pobedu. Amerikanci su uradili suprotno nego kod nas, dakle makli su samo Madura a zemlju i vojsku nisu razorili, teritoriju nisu dirali i nema nikakve šanse da vojska to nije znala i očekivala. Ključno pitanje je zašto vojska da gine za diktatora koji očigledno nema podršku naroda pa čak ni te vojske? Samo je Vermaht u istoriji bio uz svog vođu do samog kraja, iako se videlo da je vođa sumanut. Svi ostali dižu ruke kad vide da je šef poblesavio i počeo da ređa pogrešne poteze. Kad si vrhovni komandant onda nemaš pravo da grešiš, tvoje je da donosiš ISPRAVNE odluke, a ne samo odluke – Staljin se prvih 7 dana operacije Barbarosa nije treznio dok nisu došli generali kod njega i rekli mu „ustani sa patosa, treba da nas vodiš“.
Uostalom, vojska tradicionalno u Južnoj i Latinskoj Americi je uvek desničarska, nikako levičarska kao Maduro. A on je na sebi imao pola kila zlata, pravi levičar, jelte. Zar misliš da njegovi oficiri žele da ratuju sa Amerikom pre nego da sa njima sarađuju i dobiju u perspektivi podršku i najnovije naoružanje od Trampa? Prava vojska uvek pre sanja Pinočea nego Čegevaru.
prdimir
srbofil… Sa druge strane je Iračka vojska totalno isrcpljena od Iračko-Iranskog rata, zaboravljate da se ta iračka vojska borila 10 godina, ginula, da nisu obnavljali tehniku, da nisu uvodili nove tehnologije, da je upitan komadni kadar u takvoj političkoj sredini itd.
iračko-iranski rat i pustinjska oluja nisu akcije koje su se događale neposredno jedna nakon druge, tu je razmak od nekoliko godina… pričati o ‘totalnoj iscpljenosti’ je smiješno u najmanju ruku, čak dapače, iskustvo neposrednog sukoba može biti samo pozitivo za razvoj vojske bilo strateški, taktički ili logistički
da li je iscrpljenost u smislu potrošene tehnike postojala, to svakako, ali govoriti i ‘iscrpljenosti’ vojske nekoliko godina kasnije kao minusu, a namjerno ignorirati dragocjeno iskustvo ratovanja kao prednost je očito selektivno razmišljanje
За отаџбину
a sad moze i njihove m24 ?
Motorista
Imaju S-300, Buk, Pancir, Su-27, Su-30 sa ovom ili onom raketom koja može da potopi ili obori šta ti je volja i onda…ništa. Hvalisanje u prazno koje se pretvorilo u otrežnjujuću šamarčinu.
Srbofil
@Motorista
Imaš 19-20 godina, vojnik si, tvoj nadređeni ima 30-35 godina. Bukvalno od dana kad ste se rodili do danas država ide iz lošeg u gore i onda iz goreg u još gore, dok se para-vojna mafija i njeni lideri bogate, sve propada, a stranci grabe ono što je ostalo. Hoćeš li se boriti? Pa jedino ako si totalna budala. Srbija sa svim svojim problemima je Diznilend u odnosu na Venecuelu.
prdimir
i što točno znače svi ti sustavi u ovakvoj akciji… jesu li baš svi sustavi bili u dometu akcije, jesu li baš svi oni pokrivali taj uski pojas u kojem su letjeli helikopteri… jesu li svi bili u punoj spremnosti za takvu akciju ili je bilo višemjesečno potencijalno ‘ratno stanje’ u kojem većina ljudi spava ili je u novogodišnjem raspoloženju sa stavom ‘ionako se ništa mjesecima ne događa’ stavom…
ameri su vrhunski odradili ovaj posao, najprije je sama akcija u rangu najmanje očekivane, onda su vjerojatno izuzetno dobro analizirali sve moguće prijetnje, pa su helikopteri do zadnjeg momenta letjeli na visini gdje ih ne može uočiti, pa su zatim kresnuli struju na kompletnom području, roknuli ono malo pvo radara i lansera koji su možda i bili spremni i stvorili kaos za protivnika, a idealnu situaciju za sebe i akciju kakva je provedena
vjerojatno bi i vojske u puno boljoj situaciji popasle istu foru, uz možda nešto više sile i rokanja pzo pozicija, a kamo li venezuelanska vojska koja je praktično u rasulu