![[UMEX 2026] Novi i borbeno dokazani dronovi i lutajuća municija iz Rusije: Rosoboron, Kalašnjikov i Zala u Abu Dabiju](https://media.tangosix.rs/2026/01/20260121_150858-EDIT-1600x900.jpg)
Za razliku od prošlog sajma UMEX 2024 kada je Rusija učestvovala ali nije imala sopstveni štand, državni izvoznik i promoter lokalnih kompanija Rosoboronexport je ovoga puta nastupio na standardan način, prikazujući raznovrsne artikle koji imaju veze sa borbenom upotrebom dronova.
Interesantno je da su kompanije Zala i Kalašnjikov imale i svoje zasebne nastupe pa je nekoliko letelica u isto vreme bilo prikazano i na štandu Rosoborona kao i na štandovima kompanija proizvođača.
Tango Six je pred sajam bio pozvan na prezentaciju proizvoda koja će biti prikazana u Abu Dabiju, kao početak marketinške kampanje Rosoborona za 2026. godinu.
Kao što je to slučaj i sa ukrajinskim kompanijama koje su takođe izlagale na sajmu, Rusija je izložila dronove koji su, gotovo svi, imali borbenu upotrebu u ratu koji će za mesec dana napuniti četiri godine.
Iz Rosoboronexporta poručuju da su besposadne tehnologije jedan od najbrže rastućih segmenata svetskog tržišta naoružanja, i iznose svoje projekcije da će do 2030. godine potražnja za ovim sistemima, kao i lutajućom municijom sistemima i lutajućom porasti do 400 posto.
Jedan od medijski najpoznatijih ruskih besposadnih sistema svakako je izviđačko-borbeni sistem Lancet proizvođača kompanije ZALA. Na UMEX-u je predstavljena unapređena verzija u izvoznoj varijanti Lancet-E koga čini izviđačka letelica Z-16E kao i lutajuća municija „Proizvod 51E“ ili „Proizvod 52E“.
Kao glavne karakteristike ovih sistema navodi se nizak radarski odraz i tiha pogonska grupa, otpornost na elektronsko ratovanje, precizno manevrisanje u svim ravnima, mogućnost brzog raspoređivanja i jednostavnost korišćenja.
Interesantno je da većina globalnih proizvođača danas za svoje dronove tvrdi da su otporni na elektronsko ratovanje ili ometanje.
Prema raznim izvorima koji detaljnije prate sukob u Ukrajini procenjuje se da je ovim sistemom pogođeno preko 4.000 vojnih ciljeva.
U ratu u Ukrajini upotrebljen je još jedan par besposadnih letelica koje se koriste u tandemu – izviđačka Superkam 350 i lutajuća municija Kub-2-2 koje proizvodi koncern Kalašnjikov.Osim osnovne verzije Superkama 350, na UMEX-u 2026 je prikazana i novija varijanta SKAT 350M, kao i lutajuća municija u izvoznoj varijanti Kub-2-2E.Planirajuća modularna lutajuća municija Kub-2-2E ima maksimalni domet od 40 km, maksimalnu brzinu od 150 km/h, vrhunac leta od 2.000 m, vreme ostajanja u vazduhu do 25 minuta i masu termobarične bojeve glave 4,6 kg. Princip vođenja je ili inercijalan ili uz upotrebu optoelektronskog sistema.
Taktička izviđačka besposadna letelica Karakurt 2.0 kratkog dometa namenjena je za prikupljanje obaveštajnih podataka, uz, kako se tvrdi, „održavanje operativne pouzdanosti u okruženjima koja su izložena elektronskim ratovanjem i ometanjima signala“.
Kompaktnih je gabarita što omogućava nošenje u rancu ili pričvršćivanje na opremu vojnika, a predviđena je upotreba na formacijskom nivou voda. Posebno zanimljva opcija je da se letelica može lansirati iz kontejnera koji ujedno služi i za transport.
U okviru optoelektronskog sistema mogu se naći dnevna kamera ili termovizija koje se montiraju na žirostabilisanoj platformi poboljšavajući stabilnost slike tokom manevrisanja i u promenljivim vetrovitim uslovima leta. Letelicom se upravlja putem pripadajućeg terminala, a transportuje u posebnim kontejnerima.
Konstrukcija letelice omogućava brzu zamenu baterija, omogućavajući operatorima da izvedu tokom jedne misije što veći broj letova. U sistemu se nalazi radio-komunikacioni sistem otporan na ometanje koji koristi šifrovane veze za prenos podataka i tehnologiju sa frekventnim skakanjem. Ovakva konfiguracija smanjuje mogućnost ometanja kanala za komandovanje, kontrolu i prenos podataka.
Obaveštajni podaci koje prikuplja bespilotna letelica prenose se putem integrisanog sistema za razmenu informacija u zajedničkom domenu i prikazuju se na komandnom mestu velike brzine prenosa podataka, pa se sistem može koristiti u gotovo realnom vremenu.
Masa opremljene letelice iznosi svega 300 grama, maksimalna brzina je 25 km/h, vreme trajanja leta je do 20 minuta, vrhunac leta je 150 metara, maksimalni domet 2.000 m.
Golijat je mini izviđački oktokopter koga je u okviru Kalašnjikov grupe razvila kompanija UVS Avia.
Proizvođač navodi da BPL Golijat-RU može biti opremljena dnevnom kamerom visoke rezolucije sa širokougaonim i tele-objektivima, kao i termovizijskom kamerom visoke osetljivosti i troosnim žirostabilizovanim mehanizmom. Pored toga, na letelicu su integrisani sistemi za izbegavanje prepreka i upozoravanje na pretnju od neprijateljskih bespilotnih letelica.
Sistem čini kontejner sa dve letelice koje su opremljene dnevnim kamerama i termovizijom, terminal za upravljanje kao i transportni kontejner (torba).
U opremljenoj konfiguraciji njegova masa iznosi 1,2 kg, može poneti korisni tere mase 500 grama, maksimalna brzina je 35 km/h, vrhunac leta 250 m, maksimalni dolet 4.000 m, a u vazduhu može ostati 40 minuta.
Osim besposadnih sistema, Rusija je prikazala različite savremene bojeve glave, kako za lutajuću municiju, dronove koji iz vazduha vrše dejstvo odbacivanjem granata, kao i druge tipove bespilotnih letelica. Među njima su visokoeksplozivne-fragmentne, zapaljive, kumulativno-zapaljive i trenažne bojeve glave.