Dok između Hrvatske i Srbije traje rat rečima o kvalitetu nabavke višenamenskih borbenih aviona Rafal, dve najveće zemlje bivše Jugoslavije, ispostavlja se, dobile su nove neraskidive simbolične veze koje prilično dramatično kontriraju narativu o njihovim nepremostivim razlikama.
Uprkos indirektnim uvredama upućenim proizvođaču Rafala od strane hrvatskog državnog rukovodstva, Daso je od pre nekoliko godina u Hrvatskoj i Srbiji dobio jedina dva globalna klijenta koji dele granicu.
Ako za trenutak zaboravimo temu koliko bi koristi donela prekogranična, komšijska saradnja u domenu eksploatacije Rafala, dolazimo do serije bizarnih podudarnosti koje otkrivaju zajedničko vazduhoplovno poreklo dve zemlje.
Srbija i Hrvatska tako su:
– Obe naručile višenamenske borbene avione Rafal koji će biti budućnost ratnih vazduhoplovstava obe zemlje.
– Obe eskadrile koje će u svom naoružanju imati Rafale (Hrvatska ih već ima) zovu se isto – „Vitezovi“.
– Obe eskadrile koje imaju isti tip borbenog aviona i zovu se isto bazirane su u dve vojne baze koje se zovu „Pukovnik Marko Živković“ (Zagreb) i „Pukovnik – pilot Milenko Pavlović“ (Batajnica).
– Marko Živković i Milenko Pavlović bili su prijatelji, odnosno klasići. Obojica su pohađali 31. klasu Vojne vazduhoplovne akademije Jugoslovenske Narodne Armije.
– Nakon završetka akademije obojica su raspoređeni u, tada najeltniju, 127. eskadrilu kako bi leteli MiG-ove 29.
– Obojica ginu u borbenim zadacima u svojim avionima. Pavlović je u svom MiG-u 29 bio oboren od strane USAF-ovog F-16CJ 1999. godine. Živković je u svom Antonovu 2 oboren 1991. godine od strane PVO sistema Kub JNA.
Kako je za Tango Six ispričao jedan od nekadašnjih pitomaca 31. klase Boriša Mandić, Pavlović i Živković bili su pripadnici tada najbrojnije i po mnogo čemu eksperimentalne klase čiji su pojedinci prvi put na akademiji leteli nadzvučni MiG-21.
– Nakon uspešne obuke za nadzvučnu borbenu avijaciju, 1983. godine, obojica su raspoređeni u elitnu 127. lovačku eskadrilu, 204. lovačkog avijacijskog puka na vojnom aerodromu Batajnica.
U vremenu od 1983. do 1991. godine, kao odlični znalci, vrhunski profesionalci, sportisti, klasni drugovi i kolege, intenzivno su se družili i uspešno sarađavli, kako na planu ličnog strućno-letačkog usavršavanja, tako i u dokazanom bezbednom, pravilnom i sigurnom izvršavanju svih postavljenih letačkih zadataka od strane komande lovačke eskadrile i komande elitnog 204. lovačkog avijacijskog puka, čiji su pripadnici sa pravom nosili simbolični i časni naziv – branioci Beograda! – kazao je Mandić za naš portal.
Između ostalih, pripadnici 31. klase bili su branioci Jugoslavije 1999. godine: Nebojša Nikolić, Iljo Arizanov i Dragan Ilić. Pored dva generala (Mirko Vranić i Nebojša Đukanović) klasu je takođe pohađao i Ivan Selak, kasnije pilot hrvatskog ratnog vazduhoplovstva.
Igrom bizarnih sudbina i tokova prošlosti, koje samo Balkan može da iscenira, dve susedne zemlje koristiće trenutno jedan od najmodernijih tipova vojnih aviona na osnovu istorije zajedničkih veza koje se, verovatno, ne mogu pronaći nigde na planeti.
Ivkos
Sramota , kad vidim kako se ljudi i danas, 30 godina od zavrsetka rata prepucavaju, svadjaju, prozivaju. Niko nas ne tera da zivimo u istoj drzavi, svako neka se bori za sebe, ali dokle vise ovaj cirkus?
Ovih 12 Rafala na obe strane ne mogu ama nista da promene u bilo kakvom sukobu, mozda manji neki udar da nanesu i to je to.
Meni je najjace kad krenu kod nas komentari kako cela Evropa nema sanse protiv Amera ako se na Grenlandu zakuva, a kao eto Srbija bi se uz adekvatnu PVO i ne znam 10 aviona odbranila.
max
Da realno tih 12 rafala u nekom pravom ratu ne može ništa (vjerojatno bi bili uništeni na zemlji), prvenstveno služe kao politička promocija. Jedino čemu bi poslužili je u nekom slabijem regionalnom sukobu (znamo kojem), ili još više za potkusurivanje – gdje im je namjena već sad potpuno ispunjena.
Dejan
Da se normalno ponašamo pri tome mislim na obje strane bilo bi lijepo vidjeti za početak na nekom aeromiting u Varaždinu i Zagrebu Srpsku 29-tku ili na Batajnici ili negdje drugdje Hrvatski Rafal….
K
Da samo 30 godina. Pa redovito se zazivaju i događaji od pred 80+ godina – dapače u Srbiji se na njih još uvijek dominantno naslanja u emocionalnoj eksploataciji biračke mase. Što se srpskog narativa o ratovima 90-ih tiče, uglavnom egzistiraju tek dvije do tri epizode, gotovo u izolaciji – ’95., ’99., i eventualno Dayton. Težište nacionalnog nabrijavanja je i dalje prije svega na vastašama i događajima ’40-ih, i srpsko političko tijelo tu ne pokazuje neke znakove posustajanja.
Ogorčeni
@K ni u Hrvatskoj nisu drugačiji narativi, ali suština toga što si napisao je tačna: nijedan od dva naroda nije doživeo svoju katarzu ni za Prvi, ni za Drugi svetski rat, a ni za ratove deevedesetih godina 20. veka. I nijedan od dva naroda nije do kraja realan po pitanju svih tih događaja koji su prošli.
Generalno, ceo odnos je kao odnos dva rođena brata koji su živeli zajedno i u par navrata se potukli, sada su u svađi, ne govore jedan s drugim, i nijedan neće ovom drugom da oprosti (posebno zbog narativa SNS-a i HDZ-a). U tim okolnostima, makar na Balkanu, lakše je oprostiti strancu, nego bratu, jer je bratska izdaja najteže oprostiva (ne ulazim u to da li je i ko koga izdao – prosto tako se osećaju i jedni i drugi).
Sad oba brata se utrkuju čija će nova kuća da bude lepša i bolja itd itd.
E tako je i sa ovim Rafalima: kupuju se za air policing (eventualno Hrvatska kroz NATO bude imala priliku da borbeno upotrebi), i krkamo pare i mi i vi, ne zato što su nam baš Rafali preko potrebni (bilo je i jeftinijih opcija), već da bi se videlo ko ima bolji avion za nekakav imaginarni budući rat.
Samo ne vidimo da nam se zemlje neumitno prazne, i da nam nove kuće ostaju polako puste.
Kokanovic Srdjan
Hrvatski mig-21 ima vece mogucnosti od Srpskog Rafala her je integrisan u NATO strukturu :)
Jale
@ Kokanovic Srdjan ako je tako kako kazes zasto su onda bacali pare za Rafale zasto jednostavno ne lete na mig-21?
Ognjen
Jedina korist od ovih rafalčića ima i imaće, frenči i njihov budžet. Ovo nazoviletačko savršenstvo u praksi???? Imate u skorašnjem četvorodnevnom ratu gde Pakistanci kineskim zastarelim J10 iskasapiše Indusima moderne rafalčiće. Za mnogo manje novca i jedni i drugi bi zadovoljili svoje potrebe za nadgledanja vazdušnog prostora aaaa rat je za budale koje ratuju tuđim sinovima. Političari svi u jedan silos, podeliti im buzdovane, pa neka se dogovore.
Pavle
ajmo opet, sustav, prenos tehnologije i ostale karirane zvake. bljutavo, ko to guta..milioni fpv i zilioni automata, neviđeno, čak ni sa flote ophodnih
Jale
Ako ova dva pokojnika gore navedena nisu mogli uraditi nista po tom pitanju sigurno necemo ni mi sada mlogo smo se brate omrzli i to nastavljamo i dalje bez imalo odmora.
Ivkos
@ K ruku na srce, nije bolje ni kod vas. Bas poslednjih par sedmica iskacu neki vasi politicari, bukvalno kao da smo u 1993.
@Dejan slazem se, ne moramo nista da imamo jedni sa drugima, ali bar elementarna kultura ne bi skodila u odnosima.
@max Ako je celom Natou trebalo 2 meseca intenzivnih udara sa po nekoliko stotina aviona , da nateraju SRJ na kapitulaciju, koliko bi trebalo ovim citavim 12 Rafalima( pod uslovim da svi lete ) da nekoga nateraju na nesto? Ni onog lika iz Laktasa ne bi uplasili da mu lete iznad imanja.
XYZ
Kako je to bese rekao Ban Jelacic:
Srbi i Hrvati narod jedne krvi i jedne buducnosti…. ako se dobro secam i Milanovic je rekao nesto da nema blizih naroda u Evropi…
Mnogi se nece sloziti ali cinjenice cesto govore da nisu pogresili kad su ovo rekli. Ovaj tekst je jos jedan primer.
Vitez
Macron je na presici kada je Srbiji prodao Rafale i spomenuo i buduću suradnju „Rafale kluba“ Hr i Srbije. Jako optimističan lik.
Gottfried
Када је Мађарска купила основни блатни тенк „Леопард 2“, послала је посаду свог Т-72 у Аустрију да учи.
Историјски гледано, морали бисмо да се обрачунавамо са Аустријанцима, али они увек побеђују у војним вежбама са најзастарелијом верзијом. Имају најобученију посаду. Не би било глупо да је заједнички авион зближио Србе и Хрвате, а не продубио спорове.
Yoda
Braća po „maćehini“…
KK
Obe nacije su vrlo korisne jedna drugoj za unutrasnjepoliticke svrhe. Lozenje, navijacko lozenje, nacionalisticko lozenje, koje god lozenje ‘oces.
A onda to koristis za neko pranje para „jer nemoze da komsija ima jaci Golf of mojeg Golfa“.
Ali medjusobno oni komuniciraju, dogovaraju stvari i dele pare.
Mislav
Interesantan tekst samo ima razlika u nabavci Rafalea jednih i drugih pa je upitno koliko je pasus dole ispravan;
„Srbija i Hrvatska tako su:
– Obe naručile višenamenske borbene avione Rafal koji će biti budućnost ratnih vazduhoplovstava obe zemlje.“
Hrvatska je kupila 20 godina stare Rafale 4 generacije iz istog razloga iz kojeg je prije 10 godina Srbija kupila 40 godina stare MiG 29, a to je da ne izgubi zrakoplovnu komponentu oruzanih snaga.
Dakle upitno je koliko je to buducnost hrvatskog zrakoplovstva. Vjerovatno ce se koristiti do kraja resursa, a to je jos narednih 20 + godina sto nije malo i moze se racunati kao kraca buducnost ali za razliku od Srbije Hrvatskoj je motiv bio produzenje letnih sposobnosti zrakoplovstva i spasavanje od gasenja dok je Srbija kupovala zrakoplove 4 generacije za sljedecih 50 godina.
Dakle to zajednicko koristenje ce potrajati narednih 20 godina kad ce Hrvatska morati razmisljati o duzoj buducnosti svog zrakoplovstva i novom zrakoplovu koji sigurno nece biti 4 generacije.
Branko
Migovi su bili stari 26 – 29 godina i vecim delom su bili donacija, jer je remont. modernizacija, naoruzanje v-v i v-z uz protivradarske rakete i sisteme za PED kao i sisteme za samozastitu, obuka pilota i tehnicara u Rusiji, zemaljaska oprema i desetogodisnje odrzavanje kostalo oko 280 miliona za 14 aviona… (Plus smo u sklopu dobili i po 30 tenka i oklopnjaka). Dok ce hrvatska sa modernizacijom platiti verovatno oko dve milijarde za 12 starih aviona, kad se uracuna i dodatna obuka, novo naoruzanje…
Tomass
Branko Tango je pisao na ovu temu.500 miliona modernizacija 10 aviona..
Jordan
@Mislav
Hrvatska je kupila ono što je relativno brzo mogla da dobije. Nije tu bilo nikakvih kalkulacija, da je mogla da dobije nove avione u istom roku – uzela bi nove. Ali rok je bio jako kratak, jer je imala avione druge generacije (Mig 21) kojima su isticali resursi, a koji su remontovani neverovatno loše. Hrvatska je tražila zapadne avione 4+ generacije i to je i kupila.
Srbija je već imala avione 4. generacije, ali u malom broju, bez modernizacije i sa isticanjem resursa. Uradila je najbolje što je mogla, nabavila isti avion, produžila resurse i modernizovala. Kupila vreme da u miru, bez stresa, može da pristupi nabavci novih aviona.
Aleksandar K.
Taj narativ da će Srbija da zaglavi na jednoj floti IV generacije a Hrvati kroz 20 godina letiti na modernijim avionima me toliko čudi da se plasira iznova i iznova. Zašto mislite da ako za 20 godina vi nabavite avion V ili VI generacije, i Srbija to neće uraditi odmah, zašto mislite da je Srbiji suđeno da ima jednu eskadrilu?
Branko
@Tomass
Pisao je da, zato i znamo da nije 500 miliona i da nisu 10 aviona i da nije samo modernizacija. 11 je modernizovano i naoruano, 14 ih je remontovano, a i dvosedi su prosli manju modernizaciju, plus dodatna obuka, oprema i odrzavanje…
Mislav
Aleksandar K.
Nije osudjena i može kupiti ali to znači da je 1.5 mlrd. bacila na nešto što neće iskoristiti ili što će biti zastarjelo.
Branko,
Vaši dvosjedi nemaju radar kakvu god „modernizaciju“ da su prošli i u ratu su neupotrebljivi.
Vlada
Posle krvavog rata koji je doneo bezbroj ljudskih žrtava i isto toliko ličnih tragedija, imamo sledeće:
Aerodrom Nikola Tesla – Zračna luka Franjo Tuđman – isti većinski vlasnik.
RViPVO – HRZ – isti tip borbenog aviona.
Pukovnik Marko Žarković – Pukovnik Milenko Pavlović – poginuli na zadatku (ne bih iz poštovanja da koristim US oznaku KIA).
NIS – INA – kako stvari stoje, imaće istog vlasnika, doduše u razlicitim vremenskim intervalima.
Meni ovo iz perspektive srpsko hrvatskih prepucavanja deluje tragikomično a isto tako kao naučna fantastika mogućnost prekogranične saradnje u eksploataciji Rafala.
kurir
Pojedinci ovdje komentiraju i spominju neku „pustu budućnost“ a ne vide da ovim tempom ako dohvatimo 2030 – dobro je. Hr ima Rafale, Sr ih ne ma. Ali u ozbiljnoj tarapani (a takve če biti garant) i jedni i drugi bi letjeli isključivo u djelovima u svim pravcima.
Boris D.
Temelj modernog srpskog i hrvatskog vojnog vazduhoplovstva jeste – jugoslovensko, svidelo se to nekom ili ne.
Iako živimo na prostorima gde svako na svoj način gura narativ zaborava na bivšu državu, bar politički establišmenti.
Još jedna poveznica pored jezika kojeg delimo i koji razumemo, vojni vazduhoplov koji treba da štiti 2 neba različita, a opet ista ispod kojeg živimo.
Da li se to sudbina ironično poigrala sa nama pa je jednima i drugima ipak isporučila „vaskrsli“ NA u vidu Rafala ili je to sam sticaj (ne)verovatnih geopolitičkih okolnosti je pitanje na koje najverovatnije nećemo dobiti logičan odgovor.
Nekome sentimentalnost, nekome politički poeni, nekome dobra prepirka, a nekome dobra zarada.
Intrigantno, bizarno i balkanski, a kako drugačije?
Branko
Ovaj sto nije mogao da uvuce tockove, koliko je bio star?
zoc
Na svakom avionu kotači se okreću a ne uvlače. Uvlači se cio stajni trap.
Rodoljub
Obojica su poginula potpuno bespotrebno, ne kao pretnja bilo kome, već kao žrtve ludila sistema i ljudi bez razuma. Jedan je poleteo u tehnički neispravnom MiG-u 29, svesno žrtvujući sebe u unapred izgubljenoj misiji, dok je drugi leteo sporim, bezopasnim AN-2, avionom službe spasavanja, namenjenim izviđanju požara i potrazi za ljudima u nevolji na moru. Nijedan nije predstavljao realnu vojnu opasnost – ali su obojica ubijeni.
Iza velikih reči o časti, domovini i ratnom ponosu ostaju dva mrtva čoveka, vrhunska pilota, profesionalci i ljudi, koje su na kraju koštale odluke onih „bez mozga“. Srbija i Hrvatska danas dele sličnu vojnu budućnost, iste avione, iste nazive eskadrila i baze nazvane po njima – ali te podudarnosti samo dodatno naglašavaju koliko su njihove smrti bile uzaludne. Dve države, dve uniforme, a ista balkanska tragedija: najbolji ginu, dok glupost preživljava.
Saymon
Da citiram monolog jednog iz domaceg filma:
„Ovaj svet je podeljen oštro na dva dela – na budale i na one koji trpe.
Puno je budala ovde, a i lakovernih ljudi koje je lako kupiti i još lakše zavesti….“
Pajo
@Rodoljub,
M. Živković je poginuo u AN-2 poljoprivredne avijacije u okolici Vinkovaca. Prije samog rušenja, imali su on i M Vukušić oko 35 letova što dostave pomoći, što izviđanja, što borbenog djelovanja u tada opkoljenom Vukovaru.
S njima su u avionu poginuli su i dva padobranca.
Aerodom u Zemuniku nosi ime poginulog Mirka Vukušića.
Rodoljub
@Pajo
Hvala na dopuni činjenica – slažem se da je važno precizirati kontekst Međutim, to ne menja poentu mog komentara. AN-2, bez obzira na to da li je bio poljoprivredni, izviđački ili improvizovano borbeni, nije predstavljao realnu vojnu pretnju u klasičnom smislu, niti je imao šanse protiv organizovane PVO. Ljudi u tom avionu nisu stradali zato što su “pogrešili”, već zato što su leteli u ratu koji se vodio sredstvima i odlukama nesrazmernim stvarnosti.Jedan od pilota je prilikom dolaska u Zagreb 1991. govorio kako se noću izuzetno teško orijentirati jer je sve bilo zamračeno. Kada mu je spomenuta mogućnost civilne satelitske navigacije (Garmin, kakav su tada imale jahte), on u prvi mah nije vjerovao da takva tehnologija uopće postoji u civilnoj uporabi, smatrajući da bi takvo nešto ostalo isključivo u vojnoj sferi.
Tek naknadno, tijekom boravka u inozemstvu (München je bio kasnije), takav je uređaj doista nabavljen i korišten. To samo po sebi govori o razini improvizacije: noćni letovi, spori avioni, ručno izrađeno naoružanje i navigacija koja se doslovno učila u hodu.
Ne sporim hrabrost, profesionalnost niti svijest o riziku. Ali upravo zato smatram da njihova pogibija nije bila posljedica neznanja ili pogreške, nego sustava koji je improvizaciju i osobnu žrtvu koristio kao zamjenu za realne sposobnosti. Imena aerodroma i eskadrila su važan čin poštovanja, ali ne mogu izbrisati činjenicu da su ti ljudi letjeli i ginuli u uvjetima u kojima je razuma bilo najmanje, a simbolike najviše.
Slobodan Niš
Čestitam uredniku portala koji znalačkim izborom tema “pali“ i “ hladi “ svoje verne komentatore iz Srbije i “susjedstva“- prosto nas sve kali kao čelik…
Vlado
Uvek je bilo više onog što nas spaja od onog što nas razdvaja.
Paja
…i govorimo svi istim jezikom
Iuris de facto
Da smo ostali u zajednickoj drzavi imali bismo N/A eskadrilu.. Ali ne jer je nacionalizam je precija stvar nego modernizovani zivot. Francuzi su nam oteli i lepo su nam prodali taj Isti avion samo sa drugim imenom. E pa sad izvolte gospodo
potter
Ne bi imali nikada NA eskadrilu jer bivša država za taj avion nije imala resursa (ljudskih, tehnoloških i financijskih) . Država je do kraja 1990. bankrotirala. Srbija je „upala“ u savezni platni promet i uzela 2,6 milijardi maraka + zadržala pola uplata od poreza, što govori o stanju država i republika.
Srbofil
@potter
Nije samo Srbija, svi su odustali od uplaćivanja u federalni budžet poslednje godine SFRJ, ali teško je to objasniti kada se godinama pričaju razne bajke.
Pavle
a za koji je Srbija otimala pare? za oružje preko mađarske ili helikoptere i lovacke avione iz Ukrajine? tu bajku pričajte kod kuće, uvek ćete imati publiku.
potter
Bajka!? – Iz vremena sam kada se to desilo (Sve novine i vjesti su o tome pisale) i to je bio kraj konvertibilnog dinara i države na međunarodnom financijskom tržištu- Citiram Predraga Tasića, portparol SIV-a (vlade SFRJ):
“U trenutku kada je Ante Marković 28. decembra (1990.) govorio u Skupštini Jugoslavije o ekonomskoj politici za narednu godinu, Veće udruženog rada Skupštine Srbije donelo je dva zakonska propisa, kojima je izvršen upad u monetarni sistem Jugoslavije. Ova dva akta doneta su tajno. Na sebi su imali oznake “strogo poverljivo” i “službena tajna”. Podeljeni su delegatima na sam dan sednice i to u koverti, svakome u ruke. Po usvajanju (a usvojeni su jednoglasno i bez diskusije) delegati su ih morali ponovo spakovati u koverte i vratiti. Tim propisima republike Srbije emitovana su prava u visini od 18 milijardi i 243 miliona dinara (tadašnjih 1,4 milijardi dolara)”
Perko
Nije Francuska otela ništa. NA je praktično na kraju trebao da bude „jednomotorni Rafal“. Mi smo birali čija će iskustva da koristimo, britanska ili francuska, radne grupe bile i kod jednih i kod drugih, napravljeni predlozi i modeli sa oba pristupa (sa podtrupnim/britanski i bočnim/francuski pristup usisnicima) pa se opredelilo za ono što sada doživljavamo kao NA.
Lelemood
Najistinitija recenica koju sam ikad cuo.
Svi smo mi isti,samo nas boje dele.
Boje nisu samo boje,imaju mnooogo siri znacaj.
Svako dobro
Orce
Ja, kao makedonac i kao neutralan!
Dobro, ne mogu reci bas neutralan.
Zelim da vidim srpski i hrvatski Rafali kako zajedno lete jednom do drugom kao prijatelji 🍻