Kako bi izgledala srpska modernizacija MiG-a 21?

BEOGRAD – U periodu od kraja februara do početka aprila ove godine u Srbiji su boravili stručnjaci ruske firme RSK MiG koji su imali zadatak da pregledaju desetak aviona MiG-21 V I PVO Srbije na kojima je istekao životni vek, sagledaju njihovo stanje i daju analizu perspektive zadržavanja ovog tipa aviona u naoružanju.

 

Iz različitih izvora može se saznati da je pored produženja životnog veka ponuđena i modernizacija aviona. U zavisnosti od toga šta se želi sa avionima, ponuđena je simbolična modifikacija u vidu nove opreme za komunikaciju, identifikaciju i navigaciju a prema nekim informacijama ponuđena je i radikalna modernizacija na standard MiG-21-93/bis UPG. Avioni koji su pregledani su stari 30-32 godine i mogli bi da nastave da lete 8-10 godina. U daljem tekstu predstavićemo obimnu rusku modernizaciju pod oznakom MiG-21-93.
 

MiG-21-93

 

Ruski frontovski lovac/lovac-presretač MiG-21 je svakako najpoznatiji mlazni borbeni avion u istoriji vojnog vazduhoplovstva. To je avion koji je u klasi mlaznih vojnih aviona napravljen u najviše primeraka, u najviše verzija, u kontinuitetu najduže proizvođen (od 1958-1985), korišćen od strane najvećeg broja država i upotrebljavan u najviše svetskih sukoba.

Prvi let prototipa MiG-21 sa oznakom Je-2 dogodio se 14. februara 1955. godine a prva varijanta MiG-21F je uvedena u naoružanje 1959. Vrhunac razvoja avion MiG-21 doživeo je 1971. kada se pojavila varijanta MiG-21bis. koja je uvedena u upotrebu 1972. 80.tih godina 20.veka u Opitno-konstrukcionom birou MiG počelo je da se razmišlja o mogućim modernizacijama aviona MiG-21 poslednjih generacija. Važno je reći da je jugoslovensko RV i PVO baš u to vreme definisalo taktičko-tehničke zahteve za modernizaciju flote aviona MiG-21 što je velikim delom uticalo na stvaranje modernizovanog višenamenskog borbenog aviona sa oznakom MiG-21-93.

Rusi su ovom razvijenom varijantom napravili paket modenizacije koji se nudio pre svega za modernizaciju verzije MiG-21bis mada se neke od komponenti za modifikaciju mogle iskoristiti i za modernizaciju starijih varijanti poput MiG-21M/MF. Ceo program započeo je u januaru 1993. a nosioc razvoja bila je fabrika ’’Sokol’’ iz Nižnjeg Novgoroda. Prvi let aviona MiG-21-93 izvršen je 25. maja 1995. godine. Akcenat modernizacije stavljen je pre svega na novu elektronsku opremu i naoružanje. Na samoj strukturi aviona su izvršene manje promene koje su se ogledale u postavljanju jednodelnog čeonog stakla kabine radi bolje preglednosti, kao i u ugradnji sistema za pasivno ometanje na spoju gornjake krila i centralnog dela trupa. Nakon svih modifikacija normalna poletna masa aviona MiG-21-93 je za samo 75 kg bila veća nego kod MiG-21bis. Modernizacija podrazumeva i produžetak životnog veka sa 30 na 40 godina.
 

Obimna modernizacija avionike obuhvata:
 
–       ugradnja Impulsno-Doplerskog radara K-001 ’’Kopje’’ dometa za cilj veličine lovca 57 km u prednju polusferu i 35 km u zadnju polusferu, koji istovremeno prati 8 a omogućije napad na 2 cilja u vazduhu, domet za otkrivanje ciljeva na zemlji je 100 km za npr. železnički most i 30 km za torpedni čamac

–       širokougaoni elektrooptički pokazivač (HUD)

–       jedan donji pokazivač radarskih podataka

–       displej za TV samonavođene bombe

–       ugradnja novog sistema za komunikaciju

–       novi sistem za identifikaciju

–       inercijalni GPS navigacijski sistem

–       infracrveni nišan na kacigi pilota Šćel-3UM-1

–       sistem za upravljanje vatrom SUO-21I

MiG-21-93 je dobio i novo savremeno naoružanje:

–       infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh R-73E (do 4 rakete) dometa do 30 km u prednju poslusferu i 20 km u zadnju polusferu

–       inercijalno+poluaktivno samonavođene rakete vazduh-vazduh R-27R1 (do 2 rakete) dometa do 60 km u prednju poslusferu i 25 km u zadnju polusferu

–       infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh R-27T1 (do 2 rakete) dometa 60 km u prednju polusferu i 25 km u u zadnju polusferu

–       inercijalno+aktivno radarski samonavođene rakete vazduh-vazduh RVV-AE/R-77 (do 4 rakete) dometa do 80 km u prednju polusferu

–       protivradarske rakete H-25MP (do 2 rakete) dometa do 40 km

–       protivradarske rakete H-31P (jedna raketa na podtrupnom nosaču) dometa 110 km

–       protivbrodske rakete H-31A (jedna raketa na podtrupnom nosaču) dometa 70 km

–       TV samonavođene bombe KAB-500KR (do 2 bombe) dometa 9 km

Uz svo novo naoružanje avion je zadržao staro vođeno naoružanje vazduh-vazduh (rakete R-60) kao i nevođeno naoružanje vazduh-zemlja (NRZ S-5, S-8, nevođene rakete S-13 i S-24, bombe kalibra od 100 do 500 kg), kao i dvocevni top GŠ-23L kalibra 23 mm sa 200 granata. Podtrupni nosač je osposobljen za nošenje naoružanja (rakete H-31A/P).

MiG-21-93 je borbeno najmoćnija verzija aviona MiG-21. Ipak srce aviona – motor, je ostao isti pa su manevarske sposobnosti ostale na nivou varijante MiG-21bis a takođe su ostale i stare slabosti aviona kao što je npr. mali borbeni radijus i mali dolet.

Za ovaj paket modernizacije se januara 1996. odlučila Indija koja je potpisala ugovor za modifikaciju 125 svojih aviona (bila je opcija za još 50) MiG-21bis za 626 miliona dolara. Oznaka indijskih modernizovanih aviona je MiG-21bis UPG a verzija je nazvana ’’Bizon’’. Prototip je poleteo 3. oktobra 1998.
 

Maja 2000. godine ruski stručnjaci su demonstrirali Indijcima da se radarski odraz aviona MiG-21 (koji iznosi 3 m2) specijalnim tzv. RAM (radar absorbing material) premazima može smanjiti čak 10 puta. Prva dva indijska aviona su modernizovana u Rusiji a ostalih 123 u indijskoj fabrici HAL Bangalor. Jula 2001. ta dva aviona su nakon ispitivanja u Rusiji predata Indijcima a prvi avion modifikovan u Indiji je poleteo 31. avgusta 2001. MiG-21bis UPG su pored ruskog paketa avionike dobili francuski inercijalni navigacijski sistem firme Sextant i indijski signalizator radarskog ozračenja Tarang. Njihovo povačenje iz operativne upotrebe se planira 2017.