Šta je sve SMATSA uradila za unapređenje flight ops segmenta na aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu

BEOGRAD – Tango Six je pitao Kontrolu letenja Srbije i Crne gore – SMATSA za presek stanja navigacionih uslova na aerodromu Konstantin Veliki. Pitali smo kakvi su predlozi sačinjeni za Direktorat civilnog vazduhoplovstva koji je na redu da dostavi mišljenje koji od predloga će biti prihvatljiv sa aspekta izvršavanja letačkih operacija.

 
 

 
 
Kao što je Tango Six ranije pisao, kompanija Wizz Air počinje sa operacijama na niškom aerodromu narednog leta, a Zoran Ilić, pomoćnik ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za vazdušni saobraćaj, rekao je tom prilikom na konferenciji za novinare, odgovarajući na pitanje Tango Sixa, da se država obavezala da investira u određenu infrastrukturu na niškom aerodromu ne bi li kompaniji Wizz Air obezbedila potrebne i tražene uslove vezane isključivo za flight ops segment. Kontrola letenja Srbije i Crne Gore uradila je svoj deo posla na putu instalacije i stavljanja u upotrebu navigacionih sistema na niškom aerodromu. Tango Six su zanimali detalji do sada urađenog i koji su predlozi poslati DCV-u.
 

Nove procedure, ILS…

 
Kako nam je rečeno u  SMATSA-i oni su pripremili sve uslove iz svog domena nadležnosti za uvođenje navigacionih postupaka zasnovanih na mogućnostima vazduhoplova (Performance Based Navigation – PBN) na aerodromu „Konstantin Veliki“.

Postupci su izrađeni uz primenu Prostorne navigacije uz korišćenje GNSS (Globalnog navigacionog satelitskog sistema) a na osnovu PBN koncepta (Basic RNP1 i RNP0.3 APCH). Prvi put u našoj zemlji je primenjen koncept kontinualnog prilaženja (Continuous Descend Approach – CDA) što podrazumeva kontinualno prilaženje pod optimalnim uglom poniranja čime se postižu uštede u gorivu, smanjuje zagađenje prirodne okoline i buka u okolini aerodroma. Postupkom RNP APCH za sletanje na prag PSS 11 aerodrom „Konstantin Veliki” bi bio atraktivniji za avio-kompanije sa vazduhoplovima opremljenim adekvatnom navigacionom opremom (mogućnost daljeg smanjenja minimuma horizontalne vidljivosti). Dalji koraci će biti usmereni ka primeni iste tehnologije za PSS 29 čime bi aerodrom bio još atraktivniji za vazduhoplove opremljene modernom navigacionom opremom.

Još  16. oktobra ove godine, na niškom aerdromu je počeo da se primenjuje novi instrumentalni postupak uz korišćenje VOR DME NIS za poletno-sletnu stazu 29 za koji je do tada postojao samo vizuelni postupak prilaženja. Pre toga, aerodrom je bio opremljen radionavigacionim sredstvom VOR DME NIS na kome se baziraju dolazeće putanje i završno prilaženje samo na PSS 11.

Takođe, u novembru 2014. godine preduzete su aktivnosti za opremanje aerodroma za sistem preciznog prilaženja kategorije 1 (Instrument landing System – ILS, CAT I). Izrađena su tri predloga, jedan za PSS 11 i dva za PSS 29.

Poletno-sletna staza broj 11 je znatno komplikovanija za instalaciju ILS sistema imajući u vidu teren koji se nalazi u prilazu, a tu se pre svega misli na planinu Jastrebac koja okružuje aerodrom sa zapadne strane. Naime, za PSS 11 nije moguće izraditi standardni ICAO postupak za precizno instrumentalno sletanje (ILS) u datim okolnostima. Stoga je ILS postupak proračunat sa strmim uglom poniranja (GP) od 4,7 stepena (standarni je 3,5 stepena). Uzrok dizajniranja strmog ugla poniranja je prodiranje prepreka koje se nalaze na padini Jastrepca u pravcu ose PSS. Izrada ovakvog postupka podrazumevala bi posebna odobrenja DCV-a za postupak, posadu i vazduhoplov. Blizina prepreka u neuspelom prilaženju takođe zahteva ograničenja u brzini, visini odluke i uglu penjanja. Takođe dodatan problem predstavlja lokacija ILS antene koja bi se nalazila na oko 300 metara iza PSS prema gradu, što predstavlja problem zaštite signala i mogućnosti nesmetanog rada uređaja.

Sa druge strane, za poletno-sletnu stazu 29 su izrađena dva predloga od kojih je jedan nestandardan (uz mala ograničenja) a drugi pomeren za 5 stepeni od ose PSS 29 što je po standardu ICAO. Faza završnog prilaženja je nisko iznad centra grada što može imati uticaj na životnu sredinu (buka i izduvni gasovi). U oba slučaja, lokacija antene ILS je blizini postojeće elektrificirane pruge što bi trebalo razmotriti u kontekstu zaštite signala i mogućnosti nesmetanog rada uređaja.

Svi postupci su provereni iz vazduha avionom SMATSA-e tipa King Air, osoblje je pripremljeno i bezbednosna argumentacija upućena DCV Republike Srbije. U zavisnosti od odgovora DCV i prihvatljivosti bezbedonosne argumentacije, zavisiće mogućnost i datum stavljanja ovih postupaka na raspolaganje avioprevoziocima za korišćenje, rekli su nam u SMATSA-i.