BEG airport status
Šta je sve SMATSA uradila za unapređenje flight ops segmenta na aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu

Šta je sve SMATSA uradila za unapređenje flight ops segmenta na aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu

BEOGRAD – Tango Six je pitao Kontrolu letenja Srbije i Crne gore – SMATSA za presek stanja navigacionih uslova na aerodromu Konstantin Veliki. Pitali smo kakvi su predlozi sačinjeni za Direktorat civilnog vazduhoplovstva koji je na redu da dostavi mišljenje koji od predloga će biti prihvatljiv sa aspekta izvršavanja letačkih operacija.

 
 
SRB--NIS-Aerodrom-Konstanti
 
 
Kao što je Tango Six ranije pisao, kompanija Wizz Air počinje sa operacijama na niškom aerodromu narednog leta, a Zoran Ilić, pomoćnik ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za vazdušni saobraćaj, rekao je tom prilikom na konferenciji za novinare, odgovarajući na pitanje Tango Sixa, da se država obavezala da investira u određenu infrastrukturu na niškom aerodromu ne bi li kompaniji Wizz Air obezbedila potrebne i tražene uslove vezane isključivo za flight ops segment. Kontrola letenja Srbije i Crne Gore uradila je svoj deo posla na putu instalacije i stavljanja u upotrebu navigacionih sistema na niškom aerodromu. Tango Six su zanimali detalji do sada urađenog i koji su predlozi poslati DCV-u.
 

Nove procedure, ILS…

 
Kako nam je rečeno u  SMATSA-i oni su pripremili sve uslove iz svog domena nadležnosti za uvođenje navigacionih postupaka zasnovanih na mogućnostima vazduhoplova (Performance Based Navigation – PBN) na aerodromu „Konstantin Veliki“.

Postupci su izrađeni uz primenu Prostorne navigacije uz korišćenje GNSS (Globalnog navigacionog satelitskog sistema) a na osnovu PBN koncepta (Basic RNP1 i RNP0.3 APCH). Prvi put u našoj zemlji je primenjen koncept kontinualnog prilaženja (Continuous Descend Approach – CDA) što podrazumeva kontinualno prilaženje pod optimalnim uglom poniranja čime se postižu uštede u gorivu, smanjuje zagađenje prirodne okoline i buka u okolini aerodroma. Postupkom RNP APCH za sletanje na prag PSS 11 aerodrom „Konstantin Veliki” bi bio atraktivniji za avio-kompanije sa vazduhoplovima opremljenim adekvatnom navigacionom opremom (mogućnost daljeg smanjenja minimuma horizontalne vidljivosti). Dalji koraci će biti usmereni ka primeni iste tehnologije za PSS 29 čime bi aerodrom bio još atraktivniji za vazduhoplove opremljene modernom navigacionom opremom.

Još  16. oktobra ove godine, na niškom aerdromu je počeo da se primenjuje novi instrumentalni postupak uz korišćenje VOR DME NIS za poletno-sletnu stazu 29 za koji je do tada postojao samo vizuelni postupak prilaženja. Pre toga, aerodrom je bio opremljen radionavigacionim sredstvom VOR DME NIS na kome se baziraju dolazeće putanje i završno prilaženje samo na PSS 11.

Takođe, u novembru 2014. godine preduzete su aktivnosti za opremanje aerodroma za sistem preciznog prilaženja kategorije 1 (Instrument landing System – ILS, CAT I). Izrađena su tri predloga, jedan za PSS 11 i dva za PSS 29.

Poletno-sletna staza broj 11 je znatno komplikovanija za instalaciju ILS sistema imajući u vidu teren koji se nalazi u prilazu, a tu se pre svega misli na planinu Jastrebac koja okružuje aerodrom sa zapadne strane. Naime, za PSS 11 nije moguće izraditi standardni ICAO postupak za precizno instrumentalno sletanje (ILS) u datim okolnostima. Stoga je ILS postupak proračunat sa strmim uglom poniranja (GP) od 4,7 stepena (standarni je 3,5 stepena). Uzrok dizajniranja strmog ugla poniranja je prodiranje prepreka koje se nalaze na padini Jastrepca u pravcu ose PSS. Izrada ovakvog postupka podrazumevala bi posebna odobrenja DCV-a za postupak, posadu i vazduhoplov. Blizina prepreka u neuspelom prilaženju takođe zahteva ograničenja u brzini, visini odluke i uglu penjanja. Takođe dodatan problem predstavlja lokacija ILS antene koja bi se nalazila na oko 300 metara iza PSS prema gradu, što predstavlja problem zaštite signala i mogućnosti nesmetanog rada uređaja.

Sa druge strane, za poletno-sletnu stazu 29 su izrađena dva predloga od kojih je jedan nestandardan (uz mala ograničenja) a drugi pomeren za 5 stepeni od ose PSS 29 što je po standardu ICAO. Faza završnog prilaženja je nisko iznad centra grada što može imati uticaj na životnu sredinu (buka i izduvni gasovi). U oba slučaja, lokacija antene ILS je blizini postojeće elektrificirane pruge što bi trebalo razmotriti u kontekstu zaštite signala i mogućnosti nesmetanog rada uređaja.

Svi postupci su provereni iz vazduha avionom SMATSA-e tipa King Air, osoblje je pripremljeno i bezbednosna argumentacija upućena DCV Republike Srbije. U zavisnosti od odgovora DCV i prihvatljivosti bezbedonosne argumentacije, zavisiće mogućnost i datum stavljanja ovih postupaka na raspolaganje avioprevoziocima za korišćenje, rekli su nam u SMATSA-i.
 
 

    Komentari

    I

    Ovo mi deluje profesionalno odradjeno….

    Odgovori

    Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

    Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

    Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

    Ostavite odgovor

    Najnoviji komentari

    Dejan na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Mjere zaštite okoliša kao izgovor vlada

    @Andrija Opet nerazumevanje. Koliko prljave tehnologije utiču dok se to vozilo napravi? Koliko prljave tehnologije utiču da bi se stvorila električna energija potrebna da se napuni baterija predmetnog vozila? Koliko je potrebno novih kablova, proširenja el. energetske mreže, novih izvora el. energije za to? Kao koncept EV jeste dobar ali je za sada čisto otimanje…

    12. Jul 2020.Pogledaj

    bozana na: Hajde da pričamo o SEX-u

    Nemaju ni priblizno toliko i nece ni imati.

    12. Jul 2020.Pogledaj

    Milan Todorovic na: Hajde da pričamo o SEX-u

    Nejasno mi je koliko polemike oko registracije. Bilo ih je raznih, bice ih i dalje.... Mene vise interesuje kako nam je promaklo da su se i AirPink i Prince prosirili tj dosli do impresivnih brojki aviona u svojoj floti ( msm da Pink ima 8XLSova, 4 Brava, dva CJa) a da se o tome malo…

    12. Jul 2020.Pogledaj

    mateus na: Pogranična kriza sa Kinom: Indija iz Rusije nabavlja 21 MiG-29 i 12 Su-30

    Indija pozuruje svoje dobavljace oruzja da im znatno po ubrzanom procesu isporuce oruzje. Pritiskaju Rusiju za brzu isporuku sistema S400 i francuze za Rafal zbog incidenata sa kinezima. Rusija je odgovorila da ce isporuciti S400 po ubrzanom protokolu. USA prodaju Apache indijcima. Zakuvava se.

    11. Jul 2020.Pogledaj

    AL-41F1 na: Švajcarska izlazi na referendum: Da li ste za nabavku višenamenskih borbenih aviona?

    @Bujo Pa i Rusija je Evropa, no razumem sta ste hteli da kazete. I ja bih najvise voleo Rafala na nasem nebu ili F/A-18E-F uz "skandinavski" pristup organizaciji RV. Nisu toliko "Rusi" problem koliko nas nedostatak pravih instutucija i koherentne vizije, a tu nam "Evropa" bas i ne pomaze, cak i "odmaze" iskreno(ne samo nama,…

    11. Jul 2020.Pogledaj

    Send this to a friend