Rumunska vazduhoplovna industrija ponovo će proizvoditi francuske helikoptere.
Evropski vazduhoplovni gigant Airbus Helicopters odlučio je da Rumuniji prepusti deo proizvodnje helikoptera tipa Super Puma a reč je o modelu H215 koji je imao staru oznaku AS-332 i koji se pojavio 2010. godine kao jedna od siromašnije opremljenih verzija Super Pume.
Airbus će u nove pogone u rumunskom gradu Brasov uložiti 50 miliona evra i fabrika će biti u njegovom vlasništvu. Proizvodne hale imaće površinu od 10.000 m², biće zaposleno, pored postojećih 160 još 300 ljudi od kojih je 23 već upućeno na obuku u Francusku.
U toku uhodavanja proizvodnje udeo delova proizvedenih u Rumuniji mogao bi da dostigne 30-35 posto a postoji mogućnost i da bi proizvođač Turbomeca mogao da preseli proizvodnju motora Makila 1A1 u Brasov. U toku 2017. godine bi trebalo da započne postepena proizvodnja da bi 2019. pogon proizvodio 15-20 helikoptera godišnje.
Planirana je proizvodnja dva modela i to H215C1e (AS-332C1e) i H215L1e (AS-332L1e) koji je duži za 76 cm a sklapanje helikoptera varijante L1e započeće tek 2019.
H215 predstavlja pojednostavljenu varijantu Super Pume, proizvodnja u Rumuniji bi trebalo da dodatno snizi cenu helikoptera a namenjen je da se kao takav na tržištu takmiči sa ruskim helikopterom Mi-17.
Kratka istorija proizvodnje helikoptera u Rumuniji
Rumunija ima velikog iskustva u proizvodnji helikoptera a u tome su se i u prošlosti pretežno oslanjali na Francusku. Još 1971. kupljena je licenca za proizvodnju lakih višenamenskih helikoptera Aerospatiale SA-316B ‘’Alouette III’’ koji su dobili oznaku IAR-316.
U pogonima fabrike IAR – Industria Aeronautică Română je do 1987. proizvedeno 250 helikoptera od kojih je polovina završila u rumunskoj vojsci. Za potrebe armije razvijena je i laka borbena varijanta sa mogućnošću nošenja mitraljeza kalibra 7,62 mm, lansera nevođenih raketnih zrna kalibra 57m i protivoklopnih raketa.
Uz helikopter, po licenci su proizvodili i motor Turbomeca Artouste IIIB. U prvoj polovini 80-tih Rumuni su pokušali da od IAR-316 naprave i borbeni helikopter. Bio je to IAR-317 nazvan ‘’Airfox’’ koji je imao raspored sedišta jedno iza drugog. Napravljen je samo jedan prototip koji je 1985. prikazan na Buržeu.
Sledeća saradnja sa Francuzima ostvarena je 1974. godine kada je 30. jula potpisan ugovor o licencnoj proizvodnji srednjeg transportnog helikoptera Aerospatiale SA-330 ‘’Puma’’. Već 22. oktobra 1975. poleteo je prvi helikopter proizveden u Rumuniji sa oznakom IAR-330.
Do danas su proizvedena 163 helikoptera od kojih je 104 isporučeno RV i RM Rumunije a dobar deo preostalih helikoptera stranim kupcima među kojima su bili Pakistan, Obala Slonovače, Sudan, UAE i Ekvador. Od 1975. do 1977, proizvođen je IAR-330H a kasnije IAR-330L. Najveći deo ovih helikoptera proizveden je do 1987. a od tada je vrlo mali broj izašao sa fabričkih traka.
Septembra 1995. Rumunija je u nameri da napravi višenamenski borbeni helikopter za podršku, potpisala ugovor sa izraelskom kompanijom Elbit Systems za modernizaciju 24 helikoptera koji su dobili oznaku IAR-330 SOCAT (Sistem Optronic de Cercetare și Anti-Tanc). Prvi prototip poleteo je sa aerodroma Ghimbav kod Brasova 26. maja 1998. a prvi helikopter je isporučen 2001.
I prvi prototip je 2005. godine doveden na serijski standard tako da je ukupno isporučeno 25 helikoptera. Od 2005. do 2008. trajala je i modernizacija 12 helikoptera na standard IAR-330M sa avionikom varijante SOCAT ali bez optoelektronskog sistema i naoružanja.
Slična varijanta verziji SOCAT napravljena je i za rumunsku Ratnu mornaricu. Helikopter sa oznakom IAR-330 NAVAL prikazan je 30. januara 2007. a helikopter je pored nove elektronike dobio i opremu za sletanje na vodu. Na rumunskim fregatama koristi se za traganje i spasavanje, za medicinski prevoz i za osmatračke misije. Isporučena su tri helikoptera.
Iskustva u modernizaciji helikoptera su primenjena i u varijanti IAR-330SM koji su u upotrebu u UAE a Rumuni su radili i na modifikacijama britanskih helikoptera Puma HC4.
Rumunija je pokušala i sa proizvodnjom ruskih helikoptera. Sa SSSR je 1984. godine potpisan ugovor o saradnji u oblasti vazduhoplovne tehnike koji je obuhvatao i proizvodnju helikoptera koji bi se konstruisao na bazi poznatog sovjetskog helikoptera Kamov Ka-26.
Oktobra 1985. potpisan je ugovor o razvoju jednomotornog lakog višenamenskog helikoptera sa oznakom Ka-126. Sledeće 1986. IAR je započeo pripreme za proizvodnju a 22. decembra 1988. je poleteo prototip. Serijska proizvodnja započela je 1989. a nakon samo 17 proizvedenih helikoptera program je prekinut 1991. godine.
Šta je za to vreme rađeno u Jugoslaviji i Srbiji?
SFRJ je početkom 70-tih pokazala interesovanje za nabavku francuskog lakog višenamenskog helikoptera Aerospatiale SA-341 “Gazelle“ i 1971. potpisala ugovor za licencnu proizvodnju. To je u početku bila delimična licenca sa kooperacijom da bi se ubrzala proizvodnja i uvođenje u naoružanje.
Prvi od 21 helikoptera je nabavljen u Francuskoj u varijanti SA-341G a stigli su u periodu 1973-1976. Licencna proizvodnja 1978. godine počinje u fabrici SOKO-Mostar dok su motori ’’Astazou IIIB’’ proizvođeni u fabrici ’’21. maj’’ u Rakovici. Prvi jugoslovenski primerak predat je na ispitivanje decembra 1978.
Proizvođena je prvobitno varijanta SA-341H, ukupno 94 helikoptera. Remont je osvojen u Vazduhoplovnom zavodu ’’Moma Stanojlović’’ na Batajnici. Jugoslovenske varijante, od kojih su neke posebno razvijane, su nosile oznake HO-42 (helikopter-opšti, 36 helikoptera), Hi-42 HERA (helikopter-izviđač), Hs-42 (helikopter-sanitetski, 6 helikoptera), HN-42M GAMA (helikopter-naoružani, 36 helikoptera).
Od 1986. do 1991. SOKO je proizveo 63 dodatna helikoptera varijante SA-342L sa jačim motorom ’’Astazou XIVM’’. Od toga 20 je bilo u varijanti HO-45 (helikopter-osnovni) i 43 HN-45M GAMA (helikopter-naoružani).
Dovla
Ocigledno je da su rumunima potrebni novi helikopteri, iskustva u proizvodnji imaju, jos i jeftina radna snaga…
gile
Citajuci strucne vazduhoplovne casopise procitah u jednom clanku koji se odnosi na prenos dela proizvodnje u Rumuniju da je Srbija izrazila zelju za 2+2 helikoptera tipa H215C1 pri cemu bi Vlada Rumunije iskoristila dobre odnose sa Srbijom kako bi je ubedila da se preorijentise na ove helikoptere za dalje nabavke, te bi pruzila pomoc u odrzavanju, obuci i drugim delatnostima, jer se procenjuje da je Srbiji potrebno min 20 letelica ovog tipa za ispunjavanje operativnih zadataka. Takodje su spremni i da nam ponude opremanje zeljenog broja u PO verziji, koje planiraju i za sebe da nabave cime bi cena bila povoljnija za sve strane…
gile
Dodao bih da Rumunija i maticni AH traze kooperante za 14-20% udela u proizvodnji, posebno pogonskih sklopova i kompozitnih konstrukcija trupa i repa…
Eto prilike za nase fabrike!
Usvajanjem dela proizvodnje, posebno pogonskih sklopova, mozemo uci u povoljnije aranzmane za nabavku helikoptera i kasnije odrzavanje
Ali, dok oni rese sta sa Gasicem i posle njega, najverovatnije ce i ova prilika da ode u nepovrat…