Analiziramo ugovor Vazduhoplovnog saveza i Ministarstva odbrane o zakupu Lisičjeg jarka i obaveštenje o njegovom raskidu

Ugovor o zakupu aerodroma Lisičji jarak koji su zaključili Vojnograđevinski centar „Beograd“(Ministarstvo odbrane) i Vazduhoplovni savez Srbije (VSS), a čiju je kopiju portal Tango Six dobio na osnovu Zahteva o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nedvosmisleno ukazuje da Savez nije smeo da daje u podzakup zemljište i prostorije na aerodromu niti da vrši bilo kakvu dogradnju i promene bez prethodno pribavljene saglasnosti Ministarstva odbrane.

Osim toga, državna svojina štitila se i odredbama ovog ugovora koje predviđaju koliko novca i na koji način Savez treba da opredeli za održavanje aerodroma, obavezivanjem VSS-a da eventualno omogući razvoj „Lisičjeg jarka“ tako da sa postojeće „C“ pređe u aerodrom više kategorije i članom koji predviđa da se „u slučaju izuzetnih vojnih potreba može ograničiti, privremeno obustaviti ili jednostrano raskinuti ugovor o korišćenju aerodroma za civilne potrebe“.

Ugovor istekao 2003?

Savez i Ministarstvo zaključili su ugovor 16. oktobra 1998. godine na pet godina. Iako smo Ministartsvo odbrane pitali na osnovu čega je VSS nastavio da bude zakupac aerodorma u periodu od 2003. godine do danas, odgovor nismo dobili od njihove pravne službe.

Međutim, odgovor smo našli u Zakonu o obligacionim odnosima.

Njime se predviđa da ukoliko „zakupac (VSS) produži da upotrebljava stvar (u ovom slučaju aerodrom), a zakupodavac (Ministarstvo) se tome ne protivi, smatra se da je zaključen nov ugovor o zakupu neodređenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni“.

U Ministarstvu odbrane je potvrđeno da ugovor „od momenta zaključivanja nije bio aneksiran, odnosno menjan“, pa zaključujemo da su odredbe ugovora iz 1998. sve do danas bile na snazi.

Iako je u pojedinim svojim delovima ugovor neprecizan, poput člana u kojim se kao obaveze navodi opšti termin –  „obavezno investiciono održavanje“, u svom većem delu precizno su delegirani uslovi pod kojima se Savezu u zakup daje Lisičji jarak.

Tako je VSS, između ostalog, bio dužan da 60% zarade od prodaje trave ili izdavanja zemljiša uloži u održavanje, a da preostalih 40% uloži u druge troškove vezane za aerodrom. Bez preciziranja u koje.

Ugovorom se predviđa da VSS „čuva“ aerodrom, odnosno da:

– sprečava oštećenja i neovlašćeno korišćenje zemljišta, objekata i opreme aerodroma

– zabrani kretanje vozila i nepozvanih lica

– zabrani napasanje stoke na zemljištu aerodroma

– preduzme mere preko nadležnih opštinskih organa u cilju sprečavanja neovlašćene izgradnje objekata i drugih prepreka na aerodormu (u skladu sa vazduhoplovnim propisima i prostorno-urbanističkim planovima)

– preduzme ostale mere kako bi aerodrom bio u upotrebi

– Vazduhoplovni savez Srbije se obavezuje da će obezbediti operativnu upotrebljivost aerodroma „Lisičji jarak“, bezbedno letenje na PSS kao i korišćenje ostalih operativnih površina aerodroma i mogućnost perspektivnog razvoja u smislu eventualne dogradnje i modernizacije aerodroma u više kategorije. – piše u članu 3. ugovora.

Pitanje izgradnje upravo je postalo predmet spora, pa i raskida ovog ugovora, pokazuje dokumentacija koju je Tango Six dobio od Ministarstva odbrane.

Šta sve čini „Lisičji jarak“?

Na osnovu ugovora zaključuje se da je  1998. godine na „Lisičjem jarku“ bilo 12 parcela površine 165, 268 ha. Ovakav podatak, međutim, zbunjujuć je jer dolazi zajedno sa odgovorom Ministarstva odbrane u kome stoji da „ukupni građevinski fond“ aerodorma čine zemljište površine 166,5490ha i osam objekata ukupne površine 1716, 08 m2.

– I parcele i zemljište uknjiženi su u katstru na Ministarstvo odbrane kao korisnika, dok je svojina zavedena kao državna. –  navodi se u odgovoru ovog ministarstva.

Kao što je za Tango Six ranije rečeno, prilikom nadzora aerodroma zaključeno je da „isti kompleks suprotno navedenom ugovoru koristi više aerodroklubova“. Osim toga, ustanvljeno je da se na aerodromu gradilo bez prethodno pribavljene dozvole od Ministarstva iako je ugovorom iz 1998. godine predviđeno da je i za davanje u podzakup i građevinske radove neophodna saglasost ovog ministarstva.

– Postoje tri novoizgrađena objekta visokogradnje, montažno-demontžanog tipa, čelične konstrukcije, od kojih je jedan još uvek u izgradnji, dok su preostala dva objekta završena i nalaze se u funkciji od juna 2016. godine, iako je nepoznato po kom osnovu i po čijem odobrenju su izgrađeni i po kom osnovu se korise. – piše u objašnjenju Ministarstva i dodaje se:

– Zbog ovako nesavesnog korišćenja navedenog vojnog kompleksa od strane Vazduoplovnog saveza Srbije, suproto navedenom ugovoru o zakupu, Vojnograđevinski centar „Beograd“ je dostavio obaveštenje Vazduhoplovnom savezu Srbije da jednostavno raskine navedeni ugovor. –

Ministarstvo nema obavezu da nadoknadi štetu Savezu

Ukoliko se uoči nepoštovanje ugovora otkazni rok za njegov raskid biće 3 meseca, ali Ministarstvo odbrane neće imati obavezu da VSS-u nadoknadi eventualnu štetu. Naprotiv, Savez je u tom slučaju obavezan da u otkaznom roku objekte dovede u prvobitno stanje, stoji u ugovoru koji su pre 18. godina potpisali VSS i Ministarstvo odbrane.

U njemu još piše da kontrolu nad radom VSS-a u slučaju upravljanja aerodormom vrši nadzorna služba Komanda RV i PVO (VP 8115 Zemun) ili Batajnica (VP 9858 Batajnica).

– Od strane Komande RV i PVO, obavešteni smo da se ne pridržavate ugovornih obaveza, tj. da je došlo do pojave bespravne gradnje kao i izdavanja u podzakup nepokretnosti bez saglasnosti zakupaca, te je dat predlog za raskid ugovora. – stoji u obaveštenju koje je Ministarstvo odbrane dostavilo VSS-u u junu ove godine, a koje je potpisao potpukovnik Predrag Lukić.

Nejasno je međutim, analizirajući do sada dostupne dokumenate, zbog čega su Vojne Pošte 8115 Zemun, odnosno Vojna Pošta 9858 Batajnica tek nedavno ustanovile nepravilnosti i tek sada registrovale da je izvršena izgradnja objekata bez dozvole? Postavlja se pitanje zbog čega pomenute kontrole nisu bile češće nego su maltene izvršene u vremenskom periodu u kojem su VSS i njegovi podzakupci mogli da izgrade nekoliko većih konstrukcija bez odobrenja.

Kao što smo već pisali, epilog celokupne situacije doneće presuda suda pred kojim VSS i Ministarstvo odbrane trenutno vode spor, što takođe, nije protivno ugovoru ukoliko do rešenja ne može da dođe „u duhu dobrih poslovnih odnosa“.

Sve tekstove o ovoj temi možete pronaći ovde