Nakon jutrošnje vesti o razvoju modernizovane Utve 75 sa inostranim partnerom, kompanija „Jugoimport SDPR“ saopštila je još jednu vest na sajmu Partner 2019. „Utva avio-industrija“ i Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu potpisali su Sporazum o strateškom partnerstvu. Dve strane će uskoro raspisati regionalni konkurs za studente završnih godina tehničkih fakulteta za najbolje projektno rešenje bespilotne letelice.
– Cilj sporazuma je povezivanje institucija visokog obrazovanja i privrede u svrhu unapređenja nauke, inovacija i tehnološkog razvoja kroz sprovođenje konkretnih aktivnosti koje imaju obrazovnu, primenjenu i razvojnu dimenziju. Konkretni rezultati koje kompanija „Utva“ ima u smislu razvoja i ispitivanja nove letelice i mogućnosti Mašinskog fakulteta su doveli do zajedničkih interesa u cilju razvoja novih projektnih rešenja, ispitivanja i razvoja novih tehnoloških postupaka.
Neki od konkretnih aspekta saradnje su implementacija industrije 4.0 u vazduhoplovnoj industriji, obrazovni program, unapređenje infrastrukture, zajedničko učestvovanje u razvoju i implementaciji novih tehnologija u vazduhoplovstvu, rad na istraživačko razvojnim projektima i drugi.
Od ovog sporazuma će imati korist i studenti jer će im biti omogućeno da neposredno učestvuju u poslovima na razvoju i proizvodnji letelica i budu uključeni u druge aspekte poslovanja kompanije „Utva avio industrija“.
Kompanija „Utva“ najavljuje početak takmičenja za najbolje projektno rešenje bespilotne letelice. Pravo učešća će imati studenti završnih godina tehničkih fakulteta u regionu. Najbolje rešenje će biti novčano nagrađeno, a učesnici će dobiti priliku da realizuju to rešenje. Konkurs će biti naknadno objavljen. – stoji u saopštenju „Jugoimport SDPR-a“.
aha
takve stvari se u svetu razvijaju u institutima sa projektantima višedecenijskog iskustva
naš daju priliku mladim studentima
to se zove dati šansu mladima!!!
Albatros
Gledajući gornju sluku ne mogu da se otrgnem utisku da naši (novi, mladi, školovani, uspešni…) projektanti baš ne razumeju u potpunosti šta to znači „Cockpit arrangement“ i kako se on proverava ili ispituje…. Koliko utiće na „Workload“ i šta mu to zapravo znači. Šta znači pojam „Ergonomija kabine“ i kako se ona ispituje za potrebe sertifikacije (koja uzgred postoji u zemlji ili ne postoji!?)… šta znači Evaluacija displeja i NAV equipmenta… kao se ispitijue (za potrebe sertifikacije) ADAHARS i druge nepotrebnosti… Uff nabrojah bar 100 sati naleta aviona pa bolje da preskočimo ostalih 800 sati (za potrebe sertifikacije)..
Nije mi jasno kako dizajner (projektant) planira da „prođe“ fazu razvojnih i sertifikacionih ispitivanja raznih Assessment-a koji ga čekaju u poodmakloj fazi ispitivanja nakon obavljenih „Stability & Control“ ispitivanja. Ja naprosto ne vidim mogućnost komercijalnog uspeha jer nikome (bar ovde na zapadu) ne pada na pamet da pokušava da sertifikuje prema CS-23 standardima nešto zašta se već u startu zna da ne može da prođe osnovne zahteve ispitivanja (sertifikacije) po pitanju stabilnosti i upravljivosti, kvaliteta leta (HQ i FQ) što je kod nas potpuno nepoznato područje ispitivanja i o čemu niko ni ne razmišlja… a sastavni je deo protokola Ispitivanja i Sertifikacije.
Možda ideja da u Sertifikacionom telu i nema pojedinaca sa ovom vrstom edukacije (obuka, lični sertifikat) malo pomogne i ublaži krajnje posledice, no rezultat će na kraju ipak biti isti… Neprolazna
ocena.
Žao mi je što vidim sve ovo, a ne mogu ništa da izmenim na tom polju. UMoje uešće u obukama stranih TP i FTE ali i novih sertifikacionih tela vazduhoplovnih vlasti više svetskih zemalja daje mi za nadu da će i kod nas nešto u (skoroj) budućnosti da se promeni i da ćemo konačno uspostaviti svetski priznate tokove koji spajaju projektanstvo sa razvojem i sertifikacijom.. Nadam se da će to da se desi uskoro i kod nas. Valjda svi o tome sanjamo!?
Gus
Zaista mnogo fantasticnih stvari se desavaju u vojsci i odbrani generalno i jos ce se desavati.Samo par godina nazad skoro da nismo imali vojsku.Ako se ovakvim tempom nastavi i u buducnosti,zaista onda nema brige i straha za nase oruzane snage i sistem odbrane.
Steta sto se o armiji i odbrani ovako nije vodilo racuna u 90-im godinama proslog vijeka…sada bi zaista bili regionalna sila,ovako moramo jos mnogo da delamo da bi smo to i postali.
nikad više
paaaa….
devedesetih smo i bili regijonalna sila….
druga jr priča kako smo to isoristili—–
Gus
Nikada vise
Raspadom SFRJ nismo vise bili…
vesko
Utva bi trebalo da se bavi razvojem aviona za potrebe poljoprivredne avijacije kao i protivpozarne avijacije.Imaju iskustvo sa Utvom 75 a potom i Lastom tako da bi mogli da razvijaju te jednomotorne platforme.U nekoj blizoj buducnosti ici na razvoj jednomotornog ili dvomotornog lakog transportnog aviona koji bi mogao da na trzistu bude zamjena za An-2 ili konkurencija nekom slicnom Pilatusovom modelu.
Milovanov Srbislav
Maksimalno podrzavam Razvoj fabrike Aviona Utva uz saradnju Masinskog fakulteta katedre za vazduhoplovstvo Sigurno je da tu lezi potencijal nesrazmernih razmera Samo dalji razvoj Utve 75 mislim da je pucanj u prazno Utva 75 je prevazidjena onog momenta kad je napravljena /na njoj sam bio nastavnik za osnovnu obuku/ Nasu pamet i mogucnosti bi trebalo usmeriti na potpuno nov avion koji bi bio pandam Cssnama 172 i Pajperu PA 28 to bi imalo nekog ekonomskog smisla Mada pozdravljam i ovaj projekat vazno je da se krena sa mrtve tacke.Voleo bi da posle toliko godina sednem za komande i ove modifikovane Utve
BB
Vidim da imaš iskustva sa Utvom i avionima i slažem se sa tvojom izjavom. Utva 75 mk2 bi bila značajna da „nešto radi“, ali ako bi modifikacijr bile velike, pitanje je koliko je opravdano trošenje resursa za nešto što nije „to to“.
S druge strane da bi se dobio upotrebljiv proizvod, prije „hvatanja“ za CAD program bi bilo potrebno odgovoriti na pitanja: koji motor? Koje gorivo? Brzina polijetanja? Krstareća brzina? Ciljano tržište? 2 ili 4 sjed (ili čak laki 5-sjed)? VLA ili GA varijanta CS 23?…
Kako bi odgovorio na ova pitanja i koja bi još postavio?
Nikola J. V.
Postovana Redakcijo ,
postovani citaoci ,
Bogu hvala te su se i nasim strucnajicama otvorile oci u vezi „cuvene“ Utve 75 , bicu veoma iskren , a i moje kolege se sigurno secaju mog komentara u vezi Utve 75 , potpuni promasaj , pretezak , stajni trap neadekvatan , trup neadekvatan , krilo predebelo , Minimalna brzina veoma bliska Stalling brzini,…i jos mnogo toga. A najveci gaf je bio , objasnjenje , bolnicki, izvidjacki, skolski , vatrogasni ,padobranski,……svasta nesto , pa ljudi takav avion prosto ne postoji. Ne ide.
Elem kad smo kod motora Lycoming IO-360b1F , nije mogao da izvuce tako tesku pticu u neki opusteni let …
Jednostavno neuspela kopija Piper Cherokee PA140 koji je za razliku od U75 bio laksi i nosio bez problema 4 osobe.
Podrzavam ideju Nov avion , mladi momci bez dece i familije , faktor sigurnosti ce biti mali , avion laksi i konacno preskocite klipni motor , skocite na Turbo prop,..npr PW PT6 …budite, momci , mladi inzenjeri hrabri…
Zekim Vam uspeh
NJV
ivan1
Ziva istina! Nazalost in Utva 75 a pogotovo Lasta nisu bili bas previse uspesni. Mnogi nedostatci su isplivali rano ali u godinama kada taj avion nije imao konkurenciju Utvu je bilo bas briga da bilo sta popravlja. Utva je inac od pocetka „obozavala“ da pravi cigle od aviona sa slabim motoricicima. Sa PT-6 nema greske ! Nikola u sustini samo mogu da ponovim vas odlican komentar osim da dodam da trebaju da uplivaju ui u rad sa kompozitima! Mozda da rade delove za neku veliku kompaniju , da se nauce kontroli kvaliteta i postovanju rokova?
Wes
Voleo bi da pogledam ugovor. Priča se o nedefinisanim nagradama, što pokazuje neozbiljnost projekta u samom startu,a ovde se radi o parama. Ako ne znaš šta se dešava, samo prati tok novca. Pozdrav svima.
Падобранац
Многи пљују Утву (фабрику) због 75ице. Моје мишљење је да и није могло много боље ако се узму у обзир захтеви. Авион за основну обуку, вучу једрилица, спортско летење а у исто време да може да носи подвесне лансере НРЗ. Нисам сигуран да неки од ових авиона који се помињу као успешнији од Утве могу да се користе за ракетирање, е сад колико је то стварно потребно и реално више је питање за оне који су постављали захтеве него за оне који су га произвели. Мени се није свиђао што не може да се користи за искакање (више од један пут) па сам више преферирао старијег тихог извиђача :)
Nikola J. V.
Postovani kolega Padobranac ,
nije to pljuvanje , izvinIte , taj izraz, a niti radnju ne volim i ne koristim , pogotovu ne kada su moje kolege Vazduhoplovci u pitanju ( tu mislim na one koji se bave strukom a ne politikom , to mi nisu kolege). Elem to je bila i bice dobronamerna kritika , koju sam izneo jos kao klinac na pocetku rada ,davne 1979. direktno izvesnom Glavnom Inzenjeru u Utvi ime i prezime nevazno. Receno mi je , mali nista ti ne znas. OK idemo dalje . Bez kritike i zdrave konkurencije nema dobrog proizvoda pa makar i kupus proizvodili, a kamo li ozbiljnu napravu kao avion.
Zato ponavljam ,mladi vazduhoplovci , hrabro i napred sa novim tehnologijama ( PT6 Engine, Compositi, GNSS, Flybywire…) , matore kao ja korisitite samo povremeno za neki savet , mnogi matori su nazalost veoma sujetni .
U75 je past participle ,gledajte napred , u VTI-Zarkovo imate razne Aerotunele , igrajte se napravite pravi avion.
Zato sto nista ne znam , ucim i radim, i dalje ,…tek 2,5% od avijacije znam .
Veliki pozdrav , 12 sati leta od Beograda ,
NJV
Ivan1
Jel neko zna sta bi sa autoklavom sto je opljackan\spasen iz mostarske fabrike aviona?
Падобранац
Поштовани г. Никола, моје запажање се није односило на Вас, жао ми је ако сте то тако схватили па Вам се извињавам. Написао сам коментар на основу онога што већ 30 година слушан о Утви-75, неки куде, неки хвале, и једни и други имају разлога за то. Само сам хтео да кажем да у самом почетку пројекта када се дефинисало шта се жели неке ствари нису урађене најсрећније па онда ни крајњи резултат не може да буде савршен. Наравно да је конструктивна критика увек добродошла, зато и пратим овај потрал. Велики поздрав
BB
Sve razumijem ali pt6 ne razumijem… Ako pričamo o mašini veličine Utve 75 (C172 ili PA28), pt6 cijena je sam kao 2 kompletna aviona… A i snaga takva da nože povučr „vozić“ jedrilica za sobom.
Airvan GA10 sa 10 sjeišta koristi Rols Rojs 250 jer mu je pt6 preveliki
max
Možda ipak pogled prema pipistrelu kako se danas pravi maloserijski avion te klase. A utvu 75 bi svi koji su učili na njoj željeli zaboraviti a ne da se sada nešto uljepsava propali projekt iz doba kad se isto ovako bacao državni novac na razvoj po direktivi politike.
Albatros
Pipistrel je potrošio velike pare ali još nije stigao do potvrde o Tip sertifikatu. Radi se o milionima nemačkih evra. Pametni momci su se onomad dosetili pa počeli proizvodnju na nivo „eksperimentalne kategorije“ i tako nameravaju da prodaju 50 aviona po sistemu „sklopi sam i leti“ Sta te briga što avion još nema Tip sertifikat!
Da, tačno je to! za nekoga i nije važno, no za onoga ko skuplja nalet za CPL ili ATPL (danas-sutra) jako je važno da sve to radi na avionu koga EASA „vidi“. Ili prosto rečeno vama koji to ne razumete baš najbolje – koji ima TIP SERTIFIKAT. Da bi to imao mora da bude projektovan, proizveden, ispitivan i uveden u serijsku proizvodnju nakon uspešno zabršene Sertifikacije. Da bi bio sertifikovan mora da bude kvalitetn i bezbedan… Eeee, sad… svo ovo dokazivanje bezbednosti polazi od toga da su pametni, edukovani i sposobni pojedinci uključeni u celokupni posao koji se zove „proizvodnja novog tipa aviona“. To sada, na žalost u našoj zemlji ne postoji niti će u dogledno vreme postojati. procesi dolaska na te pozicije stvaraju se godinam i planski se usmeravaju. Sma želja ili busanje u prsa uopšte više ne pije vodu i zasmejava sav naučni svet na zapadu koji bavi ovom vrstom delatnosti. Nebuloze oko aviona za komercijalnu upotrebu tipa višesedi, bacanje padobranca ili vuća deset jedrilica odjednom je više za Zabavnik i to rubriku „verovali ili ne“ (ukoliko jos postoji).
Na dobrom smo putu (pošto večina naše naučne vazduhoplovne javnosti baš ovako posmtra stvarnost oko sebe) da potpuno uništimo sve što je stvarano godinama i čije uspehe u tragovima još uvek možemo povremeno da vidimo na našem nebu…
Lično ne vidim nikakvu mogućnost nastavka te bogate vazduhoplovne tradicije niti povratak na put stvarnih, ozbiljnih proizvožaća vazduhoplova koji će se proizvoditi u nekoj od naših fabrika aviona. naprosto – nemoguča misija i posledica nepoznavanja današnjih tokova i vazduhoplovne regulative koja je na snazi u svetu i u Europi.. Žao mi je što se u zemlji zapravo niko ne sekira zbog toga i večina odogovrnih za nastavak naše bogate vazduhoplovne tradicije uporno gura glavu u pesak i krije se iza partizacije koja donosi lične koriste ali u suštini unazađuje bilokakvu mogućnost prestanka odliva naših mladih edukovanih ljudi van zemlje Srbije, jer ovde nemaju šta da traže u nekoj bliskoj budućnosti, niti mogu da iskoriste to što je godinama ulagano u njihovo školovanje.
Srbislav Milovanov
Mi godinama nista bolje nismo imali od utve 66 utve 75 koje smo od drzave dobili besplatno odnosno podelili klubovima po bivsoj Jugoslaviji da se leti i to je sa tog aspekta bilo uredu Danas kad je trzisna privreda i vazduhoplovni svet na dlanu mora se primeniti druga doktrina konstrukcile lakih aviona do 2000 kilograma na poletanju To objektivno mozemo kvalitetno raditi plus proizvodnja komponenti za velike Proizvodjace Po meni to je jedini nacin kvalitetno naplatiti znanje nasih mladih inzinjera I jos jedna opaska dali gospoda zna koliko je mladih pilota stradalo na toj legendarnoj Utvi 75 Zasto pilotske skole u to vreme Vrsac i Zagreb nisu uzeli Utvu 75 vec Cesne i Pajpere
ivan1
BB PT6 ima u razlicitoj izvedbi, al kad vidim utvu75 kako vuce jedrilicu uvek strepim hoce li uspet il nece, raspada se al visinu slabo postize a Wilga kad cimne imas osecaj da bi sa lakocom dve povukao! Ispade da Utva 75 bila namenjena za svasta a da na kraju bas nista nije dobro radila. Mada iskreno meni je to uvek bio drag avioncic.
Imal tu neko ko je iz GP avijacije , sta su sad trendovi , sta se trazi u svetu, sta se najvise prodaje ??
BB
Mislim pt6 nema ispod 500 konja a to je snaga za Piper Meridian, 6 osoba, velike visine i slična čudesa.
nikola
PostovanaRedakcijo ,
postovani citaoci ,
Postovani Gdine BB , u tome i jeste poenta , prekinimo sirotinjski sistem razmislajnja , nadjimo prave investitore , znanje imamo , ovi mladi inzenjeri su dorasli i vecim izazovima. Zato hrabro i zasto ne avion za 6 i vise , pogledajte Pilatus , fantastican avion PW PT6 , zamislite koliko tura Padobranaca samo u jednom danu moze da podigne na visinu za skakanje.
A da nepricam sta jos moze taj isti Pilatus. Neka mi neko kaze da nasi Inzenjeri ne znaju da prave avione , znaju umeju i mogu , pitanje je investitora. Iskocimo vise iz sirotinjskog razmisljanja. Ima ih svuda po svetu , a sta mislite zasto ? Znaju , mogu i zele !
Zato opet kazem , mladosti iskocite iz okvira i celo nebo je vase.
Pozdrav
NJV
Albatros
Nikola, nije to baš tako jednostavno i prosto kao što lepo zborite.
Mnogo toga treba prvo uradit,i pozavršavati da bi se uopšte stvorili uslovi za neki kreativan, uspešan i uopšte smisleni rad naših (naravno) sposobnih mladih ljudi, koji danas završavaju MF u Beogradu..
Vi ste preskočili u svom komentaru verovatno najvažniju kariku u lancu koja omogućava da se vaše ideje, razmišljanja ili snovi pretvore u stvarnost… Mi nemamo sertifikovane Institucije (DOA, POA, Opitne centre…), a ni Timove stručnjaka uspe specijalnosti koji mogu da rade legalno (uspešno) razvojna ispitivanja kod nas i dovedu vazduhoplov do serijske proizvodnje. Tako nešto ne postoji i još neko vreme neće… očigledno neće…pogotovo ako odluke budu bazirane na Vašem načinu posmatranja stvarnosti koja se zove Vazduhoplovna proizvodnja i povratak u tradicionalne vode uspešnih proizvođaća aviona u ovom delu sveta.
Mi za tako nešto nemamo školovan i kvalifikovana kadar, kadar sa svetskim (Europskim) sertifikatima pa tako sve što se radi može da bude „priznato“ samo kod nas u Srbiji, najverovatnije samo unutar vojnog miljea i nikako tamo gde je EASA sistem na snazi i kontroliše vazduhoplovna zbivanja.
Tako i ove sulude ideje o oživljavanju Utve (Sova) ne mogu da razumem i ne vidim nikakav potencijal za nastup na probrano tržište na kome se danas prodaju avioni generalne avijacije. Danas su primeri uspešnosti avion Cirrus i Diamond koji su sovojili svetsko tržište odnosom cena-kvalitet-performanse. Upoređivati našu potpuno prevaziđenu i u sertifikacionom pogledu neuspešnu Utvu 75 sa tim avionima je potpuno smešno i zastrašujuće. To govori o potpunom nepoznavanju ove problematike i vazduhoplovne regulative u Europi i na Zapadu.
Koncepcija opremanja Sove sa aspekta EFIS-a, Displaya, Nav i Comm opreme, Cockpit ergonomy, workload-a je van bilokakvih postojećih standarda (requirementsa) koji trenutno postoje i koji se bave ovom problematikom. A bez zadovoljenja tih nezaobilaznih „sitnica“ nema ni uspešnog (bezbednog) proizvoda, Nema sertifikata i potvrde o plovidbenosti… dakle ni cene proizvoda, niti nastupa na ino tržištu, ni serijske proizvodnje, ni posla za naše mlade „stručnjake“ samouke na sopstvenim proizvodima čiji kvalitet je nemoguće dokazati… Dakle nema novog aviona. Izvlačenje nekih „Homologacija“ ovde više uopšte ne pije vodu niti „nekoj tamo EASA-i“ nešto posebno znači. To je naprosto još jedna naša zabluda i nemoguća misija. Avion Utva 75 (ili Sova) ne može da prođe uspešno sertifikaciju prema standardu CS-23 pa je kao takav neupotrebljiv za vazduhoplovstvo van granica naše zemlje. A u unutar granica tržište za ovakve avione i ne postoji… Možda neke „banana države“ ili neke „imaginarne emiratske ompanije“ mogu da podgrevaju ove priće, ali sve je to samo još jedna neuspešna vazduhoplovna priča za malu decu pre odlaska na spavanje.
Ovakav put razvoja i vazduhoplovne renesanse još nikome nije uspeo pa neće ni nama.