Odbrambeni sektor kompanije Erbas, „Airbus Defence“ objavio je prošle nedelje da je pokrenut novi opsežni program unapređenja performansi i funkcionalnosti transportnog aviona A400M.
Kako je Tango Six ranije izveštavao, „Airbus Defence“ je u nekoliko navrata nudio svoj teški transporter Srbiji.
„Airbus Defence“ saopštio je da je ratnom vazduhoplovstvu Nemačke isporučen poslednji, ukupno 53. naručeni primerak A400M.
Takođe je saopšteno je da je povećana nosivost aviona, da se letelica može koristiti i kao nosač i lanser dronova i raketa. Tu je zatim opcija novog sistema za sletanje uz pomoć satelitske navigacije, a objavljeno je i da se u avion može postaviti i paletizirani sistem za protivpožarnu borbu.
Nosivost je povećana za tri tone, A400M sada može da preveze maksimalan koristan teret mase do 40 tona.
Posebno je interesantno da avion može poslužiti kao ‘‘matični brod‘‘, odnosno platforma za lansiranje do 12 krstarećih raketa u klasi nemačko-švedske rakete KEPD350 Taurus (dužine oko 5 m, mase 1.400 kg, dometa preko 500 km), ili do 50 dronova srednjih dimenzija i mase.
Erbas nije naveo detalje načina lansiranja raketa i dronova, ali se smatra da će se to najverovatnije vršiti odbacivanjem paleta kroz zadnju teretnu rampu.
Takav koncept, nazvan „Rapid Dragon“, već je primenjen kod transportnih aviona američke proizvodnje, C-130 možće da ponese dva modula sa po šest američkih krstarećih raketa AGM-158 JASSM, dok C-17 nosi pet modula sa po 9 raketa istog tipa.
Erbas sada može ponuditi A400M opremljen sistemom za protivpožarnu borbu koji ima kapacitet od 20 tona vode ili retardanta. Prva testiranja izvršena su još jula 2022. u Španiji, a juna prošle godine objavljeno je da je u Francuskoj završena kampanja ispitivanja koja je dokazala efikasnost sistema. Kako se ističe, sistem je prilagođen avionu, lako se ubacuje i izbacuje („Roll-on/Roll-of“) iz transportne kabine.
Erbas poručuje da nisu potrebne dorade postojećeg paletnog sistema kada je reč o lansiranju raketa i dronova.
dahon
Znači sada bi barem teoretski mogli iz njega izbaciti i Vlatacom-ov MOAB.
Perica
Za definitivno odvracanje svih neprijateljskih saveza itd….Nekad je i velicina bitna :)
Defector
Nisam zapadno orijentisan,otvoreno priznajem da sam za Putlera ali ova masina mi odavno zapala za oko.
Il 76 nam dodje veliki za Veliku Srbiju.
Ovaj nam dodje „taman“, a i nasi mogu jos bolje da se “ uvuku u bulju“ Evropi.
Mirko
@defector Ti si druže oboleo, moraš da se lečiš, najbolje da probaš u nekoj od klinika u rusiji
Mladen
Treba nam barem jadan ako ne i dva velika kargo aviona. Za ne ometan uvoz i izvoz „osetljivih“ proizvoda. Nema tu puno izbora, a verujem da ce tu politika igrati presudnu ulogu.
Marko
al ne ovakav nego IL-76
Srebrena dvaes pet
50 kom.mi za sad ni jedan.e sirotinji i bogu si..
Srkiboy
Nisam odavno pročitao ovako bezvezan komentar.
Rekoba
Imaš maximalnih 10 poena za glup komentar. Menjaj dilera pod hitno…
Btanko
Odlično što osim vojne komponente ima tu mogućnost za vanredne situacije i transport tereta . Koliko požara ima tokom leta vrlo isplativ avion.
Grga
Mi vec imamo dve Case C295 koje imaju opciju ubacivanja tankova od 7 tona za PP misije koje mi naravno nismo uzeli.
Ako je zbog toga bolje upgradeovati postojece aparate nego bacati pare na Atlasa.
Marko
ovo je dobar avion ali nama treba IL-76 i Mi-26
Brka
Izvoznici našeg domaćeg naoružanja su i neki „privatnici“, te se nadam da im cene transporta neče biti za „Dž“.
Inače, avion te nosivosti je koristan samo u mirnodopskim uslovima, a u slučaju rata , ovaj avioni bi ubrzo bio zbrisan.
Šta zbog gabarita , što zbog mogućeg ugrađenog sistema za satelitsko praćenje.
Miloš77
U slucaju rata takav avion bi se sklonio u drugu prijateljsku zemlju. Ali kao transpoortni avion sam ne predstavlja pretnju, te verovatno ne bi bio primarna meta, osim ako nije teroristicki napad sa juga.
Miloš77
Sa obzirom da cene avio transporta rapidno skaču, i tek će da skaču u narednim godinama. (padati sigurno neće!), imati interkontinentalno teški transporter je od ogromnog značaja za svaku zemlju. Ako ne daj boze jako zagusti, ne samo da ce da se takav transport placa „zlatom“, nego ce i da se čeka na red, a onda može i da se ne dočeka ono što hitno treba!
Miks
Iskreno ne znam šta će nam, bolje uložiti ta sredstva u dronove, dalekometnu artiljeriju ili pvo. Mi nemamo potrebe za ovakvim letelicama, jeftinije nam je platiti kad zatreba.
Miks
A zaboravih tek da pomenem transportne helikoptere gde mnogo loše stojimo a daleko je bitnije.
Miloš77
Nije jeftinije, a kamoli što bez svog „auta“ čekaš kao poslednji papučar na taksi na pljusku. Najgore je čekati kad je frka! Ne mora da bude vezano za rat.
Pantagruel
Поменут је амерички систем „Rapid Dragon“ коме ово треба да представља европску алтернативу. Замисао тог америчког система је да се њиме превазиђе проблем кинеске противваздушне и противбродске одбране. Наиме, да би носач авиона успешно извршио своју мисију, он мора прићи непријатељској обали на 250 миља (ако је удаљенији, авиони који полете са њега неће имати довољно горива да стигну до циља, бомбардују га и врате се назад), а тиме улази у домет непријатељских противбродских система великог домета.
Зато су се Американци досетили да искористе стотине теретних авиона којима располажу, па без икаквих конструкцијаких измена, укрцају на њих саћасту палету крстарећих ракета коју у лету избаце кроз рампу за утовар и истовар (слично као што су бацали хуманитарну помоћ за муслимане у Босни, у току рата). Палета се најпре спушта слободним падом. Убрзо се отвори падобран који јој успори пад. Тада се ракете (Tomahawk или друге сличне) раздвоје, активирају моторе и свака лети својим путем, према раније задатом циљу. А домет им може бити и до 2.500 километара.
И шта каже неко? Ако бисмо имали тако наоружан авион, он „не би био примарна мета противника у случају напада“ на нас?
Не кажем да нам нису потребни. Само мислим да се за њих и још нека средства стратегијског домета морају копати дубока склоништа испод планина, каква за сада немамо.
Miloš77
I dalje sam za kineski Y-20 jer ima skoro dulo veci domet i kapacitete a samo je malo veći avion. Očigledno je da imamo odlične odnose i sa Airbusom i sa Kinezima, a cena Y-20 je neznatno veca od A400M.
Nadam se da ce biti par Y-20, ali bi i par A400M bilo veoma značajno za Srbiju u pozitivnom smislu, naravno.
Ubedjen sam da će nam transportna avijacija u narednih 5-15 godina biti od većeg značaja kao veza sa inostranim partnerima nego ikad do sada. Ne da će da se koriste, nego ima sve da pršti…!!!
Tomix
mala nosivost i kraj.
Jordan
Tango je već pisao o mogućnostima nabavke većih transportnih aviona, planovima i potrebama. Problem sa kineskim avionima je da ne poseduju certifikate za civilni saobraćaj, što ograničava njihovu upotrebu.
Šta to znači u praksi? Kineski Y-9 ili Y-20 koji bi leteo iz Srbije za Izrael bi morao da dobije, diplomatskim putem, dozvole za preletanje od svake pojedinačne države (npr. Makedonije, Grčke i Izraela). Avioni koji imaju certifikate za civilni saobraćaj bi mogli da imaju dvostruku registraciju (vojnu i civilnu), uzleteli bi iz Srbije i stigli do Izraela koristeći međunarodne rute, kao i bilo koji drugi civilni avion. Izrael je relativno blizu i države koje bi preleteo su prijateljske – ali zamislite da letite do centralne Afrike i trebaju vam dozvole gomile afričkih država? Da ne govorimo o mogućnosti da se isti avioni koriste i za isključivo komercijalne svrhe. Ministarstvo inostranih poslova bi trebalo da traži dozvole za preletanje transporta smrznutih malina i svinjskih polutki?
U tom smislu, knjiga se svodi na dva slova. A-400M je jedna od dve opcije, druga je KC-390 (Embraer). Mislim da će se odlučivati između ova dva aviona. A-400M je osetno skuplji od KC-390, veći ali skuplji. U nekom idealnom svetu, Srbija bi prvo nabavila KC-390 pa nakon toga, ako uvidi da postoje potrebe, nabavila i A-400M. Problem sa ovim modelom je što bi to dodatno zakomplikovalo logistiku. Ukoliko postoji realna procena da je Srbiji u budućnosti možda potreban veći transportni avion – onda bi nabavka skupljeg A-400M imala više smisla.
U odnosu na KC-390, ovaj avion može da ponese više tereta (40 prema 26 tona) i može da koristi osetno kraće i lošije uređene piste. Potrošnja goriva po toni prevezenog tereta po kilometru je malo povoljnija, jer koristi turboprop motore. Oba aviona se mogu koristiti i za gašenje požara, ali i kao vazdušni tankeri koji će omogućiti borbenim avionima da lete sa masimalnom količinom naoružanja i ostaju u vazduhu duže vremena.
U svakom slučaju, dobra ideja bi bila primeniti izraelski model, gde avioni ovog tipa imaju civilnu registraciju i koristi ih civilna kompanija (koju je osnovala vojska). U slučaju potrebe, avioni se koriste pod vojnom registracijom i za vojne potrebe. Ali za sve ostalo, uključujući i one letove između Srbije i Izraela, to su civilni avioni. Na taj način se maksimalno koriste, a piloti lete više nego što bi leteli na čistim vojnim transportima.
Brka
Zbog „dubine naše Srbije“, teško je očekivati „dug ratni vek“ teretnih aviona sa vojnom/ratnom upotrebom u slučaju rata.
Posebno, rata sa natovcima.
Ipak smo mi u njihovom okruženju…!
To isto važi i u situaciji „neposredne ratne opasnostii“, sa njihovim dislociranjem.
A, izgradnja podzemnih skloništa za njih, bar u ovom ekonomskom trenutku, je nerealna i zbog potrebnog novca i zbog manjka potrebnog vremena za projektovanje, izgradnju i posebno – finansija.
Jordan
@Brka
Kakav rat sa NATO? Takav rat bi zahtevao aktiviranje člana 5, a on se može aktivirati u slučaju napada. Drugim rečima, da Srbija napadne članicu NATO. I tada je pitanje kako bi sve to izgledalo, posebno kada se uzme u obzir trenutna situacija u NATO. Eventualni napad jedne ili dve članice na Srbiju nije napad NATO pakta kao celine i od spremnosti Srbije zavisi da li bi i kako mogla da se odbrani.
Ovo su pre svega transportni avioni. Tankeri se ne koriste u vazdušnom prostoru koji nije siguran. Sa druge strane, dubina Srbije je dovoljna da bi taj avion u ulozi tankera mogla braniti PVO dugog dometa i srpski borbeni avioni. Drugim rečima, da bi protivnički avioni morali da uđu u domet srpske PVO. Da se ne zavaravamo, Srbiji ne preti nikakva opasnost ni od Rumunije, ni od Mađarske, pa ni od Bugarske. Crna Gora, Makedonija i BiH i nemaju vazduhoplovstvo.
Sačekaj Vidovdan, biće prijatnih iznenađenja.
саша
Нисам род авијација, али чини ми се логичан наставак у опремању након c295 је А400м
Jole7
Nemačkoj isporučeno 53 aviona A400M ( i niko se ne pita šta će im), a mi ovde raspravljamo da li nam treba 1 ili 2. Toliko o tome gde smo. Ima i onih koji tvrde da nama ne treba ništa
Jordan
Jedan avion nije dovoljan, uvek je potrebno da imate jedan u rezervi.