Velika Tango Six analiza: Da li je vazduhoplovna tehnika Vojske Srbije zaista na „visokom nivou“?

BEOGRAD – Da li je vazduhoplovna tehnika Vojske Srbije zaista na „visokom nivou“  kako tvrde ministar odbrane i vojni vrh, kakvo je trenutno stanje naših vojnih aviona i helikoptera i koliko još godina možemo izgurati sa pojedinim letelicama? Odgovore na ova i druga teška pitanja pokušali smo da pružimo ovom analizom.

 
 

 
Na poslednjem događaju za medije koji se odigrao na aerodromu Batajnica ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je da bez obzira na probleme nastale usled restriktivnog finansiranja (još od 2006. godine) Vojska Srbije uspeva da svoju tehniku održi na visokom nivou, da su bezbednost i obuka pilota u „kontinuitetu rađeni“.

Kao specijalizovani portal koji se bavi tematikom vazduhoplovstva odlučili smo da dubinski analiziramo tvrdnju ministra i stav vojnog vrha da je situacija teška ali stabilna. Koristeći javno dostupne podatke, zvanične podatke Vojske Srbije, poslednju stručnu literaturu i podatke sa kredibilnih internet lokacija, predstavljamo vam do sada retko urađen presek stanja vazduhoplovne tehnike Vojske Srbije. Stepen tačnosti podataka nikada ne može biti potpun jer zavisi od trenutne operativne raspoloživosti koja predstavlja vojnu tajnu (koju mi nikada ne bi publikovali). Uprkos toj činjenici odgovorno tvrdimo da je trenutno stanje upravo onakvo kako je opisano u redovima ispod.

Čitaocima ostavljamo da sami izvuku svoje zaključke i da mišljenje iznesu u komentarima uz filosofsku napomenu da izlečenje uvek započinje ispravnom dijagnozom. Ignorisanjem problema oni će, kao i sve u Srbiji, „odjednom“ postati mnogo tragičniji nego što trenutno jesu.
 

Školski avioni

 
Budući piloti našeg vojnog vazduhoplovstva započinju svoju karijeru u 252. školsko-trenažnoj avijacijskoj eskadrili (252. štae) ‘’Kurjaci sa Ušča’’ iz sastava 204. vazduhoplovne brigade na aerodromu Batajnica. Za procenu sposobnosti kandidata za pilote, njihov odabir i osnovno školovanje pilota koristi se klipni školski avion Utva-75 (V-53). U inventaru V i PVO nalazi se oko 16 aviona koji su proizvedeni u periodu od 1980-1985. dok se danas u jedinici ne upotrebljava više od nekoliko aviona. Kako je životni vek V-53 30 godina potrebna im je hitna zamena jer bi sledeće godine trebale biti povučene iz naoružanja.
 

 
Utve-75 trebalo bi da zameni školski avion Lasta V-54 čije uvođenje u naoružanje kasni zbog neophodnih modifikacija nastalih kao posledica udesa septembra 2012. godine. Tada se srušio serijski primerak a Vojska Srbije je naručila 15 takvih aviona. Pauza u letenju je trajala do maja 2013. kada su poletela dva prototipa a serijski avioni još nisu viđeni na nebu. Inače oba prototipa lete u sastavu Centra za letna ispitivanja Tehničko-opitnog Centra. Početkom ove godine zvanično je najavljeno da bi se Lasta trebala uvesti u upotrebu u junu mesecu ali se to za sada nije dogodilo. Najavljena i isporuka preostalih aviona iz fabrike Utva ali se i ti avioni se još uvek čekaju.
 

 

Školsko-borbeni avioni

 
252. štae raspolaže i mlaznim školsko-borbenim avionom G-4 ‘’Super Galeb’’ (N-62) koji predstavlja dalju stepenicu u obuci pilota. Sem za školovanje, obuku i trenažu ovaj avion se u slučaju rata može upotrebiti i kao laki jurišni avion za neposrednu podršku trupama na zemlji. Deo aviona se kao ispomoć nalazi i u 241. lovačko-bombarderskoj eskadrili ‘’Tigrovi’’ (241. lbae), 98. vazduhoplovne brigade na aerodromu Lađevci dok avione povremeno koristi i Centar za letna ispitivanja Tehničko-opitnog Centra.
 

 
V i PVO poseduje 23 aviona ovog tipa među kojima se nalazi i drugi prototip aviona na kome se verovatno više neće leteti. Tu je i skoro remontovani tegljač meta N-62T. Avioni su proizvedeni u periodu od 1980-1991. (izuzev drugog prototipa koji je 1979. godište) a trenutno se može računati na desetak aviona od kojih je većina remontovana u proteklih deset godina. U vazduhoplovnom zavodu ‘’Moma Stanojlović’’ ima aviona koji su na remontu i poslednjih godina je od prilike sa remonta godišnje izlazio po jedan avion. Životni vek ovog tipa aviona je 30 godina ali je pre izvesnog vremena produžen za 8 godina i trebalo bi da služi do perioda od 2018. do 2029. godine.

Za Super Galeba je odavno predviđena modernizacija i to na standard G-4MD gde bi bila modernizovana pre svega elektronska oprema a projekat je više puta odlagan usled nedostatka finansijskih sredstava ali i volje. Projekat G-4MD je pre svega bio vezan za nabavku novih višenamenskih borbenih aviona gde se spominjalo da bi država koja nam bude prodala avione mogla i da izvrši modernizaciju. Prvobitno se spominjalo 14-15 aviona da bi poslednja informacija govorila o svega 9 modernizovanih aviona. Realizacija projekta je konačno trebalo da počne prošle godine ali je rebalans budžeta ‘’pojeo’’ novac za tu namenu. Sve je odloženo za ovu godinu pa ostaje da se vidi da li će od projekta uskoro nešto biti ili će se sve ponovo prolongirati.
 

Jurišni i izviđački avioni

 

 
Osnovni borbeni avion V i PVO za dejstvo po ciljevima na zemlji je jurišni avion Orao čiji je glavni korisnik 241. lbae ‘’Tigrovi’’ sa aerodroma Lađevci. Jedan avion se nalazi u sastavu Centra za letna ispitivanja. Ukupno, zajedno sa izviđačima flotu Orlova čini 26 aviona. Kada je reč o jurišnicima na brojnom stanju nalazi se 9 jednoseda J-22 (od toga 3 sa motorima koji imaju dodatno sagorevanje) i 7 dvoseda NJ-22. Kao i u slučaju aviona G-4 sa remonta je u proteklih nekoliko godina u proseku izlazio po jedan avion godišnje a u poslednje 4 godine izlazili su veoma neophodni dvosedi. Međutim, od oko 9 remontovanih aviona 3 su se u međuvremenu srušila pa tako danas 241. lbae može da računa na svega 6 aviona od kojih su 3 dvosedi. Na remontu se takođe nalazi određen broj aviona koje možemo očekivati narednih godina. Životni vek Orla jurišnika je 25 godina a pre nekoliko godina to je produženo za 5 godina. Jurišnici J-22 i NJ-22 su proizvedeni u periodu 1985. do 1992. pa se njihovo povlačenje iz upotrebe može očekivati u perodu od 2015. do 2022. Ovaj tip aviona nije perspektivan i nema planova za njegovu modernizaciju. Što se tiče izviđača, od 8 IJ-22 i dva školsko-trenažna INJ-22 (koji nisu izviđači) već oko 8-9 godina ne leti nijedan. Avioni su proizvedeni u periodu 1981-1984., životni vek IJ/INJ-22 je 30 godina i većina ovih aviona je već otpisana. Moguće je da će u bliskoj budućnosti za letenje biti osposobljeno par aviona koji bi ipak kratko leteli zbog svoje zastarelosti.
 

Lovački avioni

 
V i PVO raspolaže sa dva tipa lovačkih aviona, to su MiG-21 i MiG-29 iz sastava 101. lovačke avijacijske eskadrile ‘’Vitezovi’’, 204. vazduhoplovne brigade. Na aerodromu Batajnica i u VZ Moma Stanojlović nalazi se ukupno 30 aviona MiG-21 od kojih su 11 MiG-21bis Izdelije 75A, 11 MiG-21bis Izdelije 75B, 7 dvoseda MiG-21UM i jedan izviđač MiG-21M. Dobar deo ovih aviona je već otpisan kao na primer jedini MiG-21M proizveden još 1972. koji je leteo do 2007. godine. Među otpisanim avionima nalaze se i avioni verzija MiG-21bis i UM. Avioni MiG-21bis Izdelije 75B su proizvedeni u periodu od 1977. do 1979. i na tih 11 aviona se sasvim sigurno više ne računa.
 

 
MiG-ovi 21bis podvarijante Izdelije 75A su proizvedeni u periodu 1979-1983. i te avione su početkom prošle godine pregledali stručnjaci ruske firme RSK MiG radi eventualnog produžetka životnog veka a bilo je reči i o modernizaciji. Na samo dva aviona, koji su u tom momentu bili aktivni i kojima je isticao životni vek, je taj vek od 30 godina produžen a do isteka resursa od 10 godina nakon njihovog remonta. To znači da je jedan avion već ‘’ispao’’ jer je remontovan 2004. godine a drugi bi trebalo da prestane da leti sledeće godine jer je remontovan 2005. Dakle sledeće godine lovačka avijacija Srbije ostaje bez operativnih jednosedih borbenih MiG-21bis.

Dvosedi MiG-21UM su proizvedeni od 1977. do 1986. Bar tri od 7 aviona je već otpisano a u jedinici se nalazi dva aviona od kojih je u poslednje vreme aktivan samo jedan. VZ Moma Stanojlović trenutno radi na dva aviona a zavod je sposoban ne samo za njihov remont već i za produženje životnog veka na ovoj verziji aviona MiG-21 Dokaz za to je i to da je avionima koji se nalaze u jedinici životni vek istekao 2009. i 2011. godine a oni su leteli i nakon tog perioda. Ako bi se sledeće godine iz upotrebe definitivno povukli jednosedi, dvosedi bi mogli ostati kao čisto trenažni avioni sa određenim skromnim borbenim sposobnostima. Kako sada stvari stoje, budući da je tip aviona MiG-21 veoma zastareo, može očekivati njegovo skoro povlačenje iz naoružanja.
 

 
Drugi tip lovca u 101. lae je MiG-29 sa svega 4 aviona u inventaru, 3 jednoseda MiG-29B i jedan dvosed MiG-29UB. Proizvedeni su 1987. godine, životni vek im je 25 godina a 2008. i 2010. 5 aviona je remontovano uz pomoć ruske firme RSK MiG kada su dobili produženje od 700 sati ili vremenski 10 godina upotrebe. Jedan avion se srušio 2009. godine. Uz remont avioni su dobili novi sistem komunikacije i navigacije te nove višenamenke pokazivače umesto radarskih ekrana. Njihovu upotrebu je od remonta više puta ugrožavao i prekidao hronični nedostatak rezervnih delova pa su tako usled nedostatka guma i piropatrona za izbaciva sedišta avioni dugo stajali u hangarima sa prekidima aktivnosti koji su trajali i po nekoliko meseci. Ovo može biti jedan od razloga zašto jedan od ova četiri aviona ne leti već 4 godine jer je moguće da je avion postao „donor“ rezervnih delova za druge avione. Poslednju pauzu u letenju od više od 3 meseca prouzrokovao je nedostatak akumulatora kada je Srbija prvi put u svojoj istoriji ostala bez dežurnog para lovaca u sistemu PVO a bez akumulatora su ostali i MiG-ovi 21. Resursi na 3 aviona ističu 2018. a na jednom 2020 godine. Proizvođač nudi produžetak životnog veka na 40 godina pa bi ovi avioni, ukoliko se država odluči za njihov ponovni remont, mogli da budu u upotrebi do 2027.
 

Transportni avioni

 
Na aerodromu Batajnica bazira se transportna flota naše vojne avijacije koja se nalaze u sastavu 138. transportne avijacijske eskadrile. Velika većina ovih aviona je takođe ili već otpisana ili iz raznih razloga (pre svega starosti) proglašena neperspektivnom. Osnovni transportni avion je turboelisni dvomotorni An-26 (T-70) i na Batajnici se nalazi 6 aviona proizvedenih u periodu od 1976. do 1984. Od tih 6 aviona 2 su remontovana i modernizovana, jedan 2008. a drugi 2009. Tada su dobili vremensko ograničenje da mogu leteti 6 godina. Ostala 4 aviona verovatno nikada više neće poleteti iako se bar još jedan avion može remontovati. Kako su dva aktivna aviona dobila 6 godina nakon remonta, jednom avionu resursi ističu ove godine a drugom sledeće. Odluka o njihovom remontu još nije doneta a za jedan avion se čeka skorašnji rebalans budžeta gde bi se možda mogla naći sredstva za njegov remont.
 

 
Rebalans budžeta čeka i jedan laki transporter An-2TD (T-71) koji bazira na aerodromu Niš gde se koristi pretežno za obuku padobranaca. U Nišu se može videti još jedan An-2 koji služi kao remontna rezerva i duže vreme nije aktivan. Oba aviona su proizvedena 1977. godine. Na Batajnici se nalaze i dva tipa aviona koji takođe duže vreme nisu u upotrebi. To su 3 manja putnička aviona Jak-40 proizvedena 1972. od kojih je poslednji leteo pre 4 godine. Moguće je da će svi ili bar neki od njih biti prodati u inostranstvu kao što je to i ranije bio slučaj sa ovim tipom aviona. Drugi neaktivan tip je Do-28D-2 ‘’Skyservant’’ koji je osim transporta služio i kao avion za aero-foto snimanje iz vazduha. Od dva aviona jedan je poslednji put leteo 2007. a drugi sada već davne 1993. Inače avioni su proizvedeni 1975. Ove avione je u ulozi aviona za aero-foto snimanje januara 2012. zamenio avion Piper PA-34-220T ‘’Seneca V’’ proizveden 2011. godine. Kako se dugo čekalo na završetak ispitivanja i verifikovanja od strane Tehničko-opitnog centra avion nije mnogo upotrebljavan a imao je i manji udes kada je pri sletanju oštećeni krakovi elise.
 

Helikopteri

 

 
Trenutno se u V i PVO koriste dva tipa helikoptera, laki višenamenski helikopter Gazela i srednji transportni Mi-8. Gazela je laki helikopter koji se koristi za obuku, laki transport, vezu, osmatranje i izviđanje, za sanitet, traganje i spasavanje ali i za protivoklopnu borbu. Ukupno je u inventaru oko 45 Gazela od čega dve opšte HO-42, četiri izviđačke Hi-42 HERA, jedna sanitetska Hs-42, 7 opštih HO-45, 21 laki borbeni HN-42M GAMA, jedna laka borbena SA-341H (HN-42M) i 9 lakih borbenih HN-45M GAMA 2. Proizveden su u periodu 1980-1991. a sa najnovijim sistemom održavanja ‘’po stanju’’ mogle bi leteti i 40 godina od kako su proizvedene. Međutim, potrebna im je modernizacija elektronske i ostale opreme i ukoliko je moguće naoružanja kod lakih borbenih varijanti. Raspoređene su na Batajnici (890. mešovita helikopterska eskadrila ‘’Pegazi’’), Lađevcima (714. protivoklopna helikopterska eskadrila ‘’Senke’’) i u Nišu (119. mešovita helikopterska eskadrila ‘’Zmajevi’’). Operativnost je promenljiva pa se tako danas može računati na oko 15 helikoptera.

Drugi tip helikoptera jeste legendarni transporter Mi-8. U inventaru 890. mhe i 119. mhe nalazi se 6 helikoptera Mi-8T (HT-40) svi proizvedeni 1981. i dva helikoptera Mi-17 (HT-48, izvozni Mi-8MT) proizvedeni 1989 i 1991. Helikopteri Mi-8T remontovani su u periodu 2007-2012. i po poslednjim informacijama mogu da lete do 2018. Smatra se da bi nakon toga zbog starosti mogli biti povučeni iz upotrebe što zavisi od njihovog ukupnog stanja. Dva Mi-17 koja su 2006. primljena iz MUP-a Srbije, remontovani su 2010. a resursi im ističu 2017. Nakon tog perioda u zavisnosti od toga u kakvom su stanju mogli bi da prođu još jedan ciklus remonta. Na aerodromu Batajnica se nalaze i dva desantno-jurišna helikoptera Mi-24 u varijanti Mi-24V (HN-47) koji su zajedno sa dva Mi-17 predata VS od strane MUP-a 2006. Planirani su za remont ali su zbog tehničkog stanja po svemu sudeći otpisani. Proizvedeni su 1983. i 1985. godine.
 
 
Fotografije korišćene u ovom postu deo su nedavno objavljene nove galerije vazduhoplovnog fotografa Dimitrija Ostojića.