„Aeromagazin“ review

..ili samo Čak Noris može da uradi kovit na 250m.

Za avijaciju sam vezan punih 47 godina kao profesionalac i kao zaljubljenik u istu.
Godinama pratim razna dogadjanja kod nas i van granica jer nepoznavanje potencijalnih
protivnika moze zestoko da se osveti.Istorija vazduhoplovstva pisana je krvlju i govoriti
o onom sto pisu profesinalci sa vise hiljada sati letenja i gomilom vazduhoplovnog iskustva
iz pozicije pilota sa PPL licencom i 26 godina starosti je stvarno degutantno.
Nezanam cij bi ti mozak stavljao u tu jednacinu o kvaliteti,svoj sigurno nebi a uciti starce
kako se deca prave ili izvodi kovit na 250 metara stvarno nema smisla.
-„Cyber Fulchrum“ na temi o TangoSixBlogu, AirSerbia forum

Prvi video-cast na TangoSixBlogu izazvao je gore citiranu reakciju na AirSerbia forumu.
Na moje neskriveno zadovoljstvo (jer uvek volim bilo koju vrstu rasprave) eskaliralo je
u pravcu koji se ne drži teme kao teme. Časopisa kao publikacije, već časopisa koji budi
određenu emociju.Tako i treba biti. Pored toga sto je reč o izdavaštvu koje obuhvata
jednu posebnu temu, radi se o grupi ljudi koja ga je pokrenula ponovo i o ljudima kojima
je namenjen.Dok sve emotivno što se desi je veoma namerno, poželjno i na kraju,
poenta svega.

—————————————————————————————-
Na početku bih želeo da napravim dva disklejmera.

Disklejmer br.1 : Šta god da pročitate u kategoriji „Multimedija Review“ na ovom blogu,
da li moja kritika bila pozitivna ili negativna, uvek kupite SVE što ikada bude izdato,
objavljeno ili stvoreno a ima veze sa avijacijom u Srbiji!
Ja podržavam i podržavaću uvek bilo koje izdavaštvo takve vrste, bilo ono dobro ili
loše jer samo se na taj način može krenuti na stvaranje tržišta, određenih ulaganja
i što je jos bitnije napraviti se prostor sa zdravim ekonomskim osnovama u kome će
,jednom, kvalitetne stvari biti odgovarajuće kompenzirane. Do tada samo kupujte,
pokazujte interesovanje, pričajte dobro ili loše jer najbitnije je da tržište raste i da
se u njega uvode stalno novi igrači.

Disklejmer br.2 : U v-castu sam zbog istog stila teksta i naizgled sličnih fotografija
pomislio da je inače odličan tekst Aleksandra Radića „prežvakan, već viđen…“ i šta
sve nisam rekao. Pomenuti tekst je odličan. Itekako je nov i informativan i iznosi neke
podatke koji do sada nisu bili poznati široj javnosti. Pored toga, tekstove i javne
nastupe g. Radića redovno pratim i imam samo reči hvale.
Pogotovo za poslednji tekst u AFM-u o Orlu.
Sumnjam da je Radić svestan pomenutog v-casta. Do objavljivanja ovog posta nisam
kontaktirao sa njim. Ovo javno izvinjenje objavljujem na svoju ruku sto ću uvek
činiti kada pogresim. Greška bila mala ili velika.
Jer tabloid je institucija koja znači nešto više od onoga  sto mi o njoj u ovoj
zemlji znamo. Što naravno nikako nije nasa krivica.
——————————————————————————————

Ponovo pokrenuti „Aeromagazin“ (u daljem tekstu AM) je
u prodaji posle skoro dve godine neizlaženja. 75. broj je pred
nama i umesto promena, unapređenja ili recimo re-dizajna
na kioscima je osvanuo (debilne li floskule) AM u istom dizajnu
sa prepoznatljivim logo-om i meni omiljenim mirisom štampe.

To me odmah podseti na dan kada sam kupio drugi broj AM-a.
Veliki broj ljudi koje znam su ga počeli kupovati od
drugog izdanja jer iz nekog razloga smo ili saznali kasno ili
prodaja nije najbolje funkcionisala od početka.
Taj osećaj, sećam se, nije se mogao opisati. Ta rados’ da u
ruci drzim nešto tako lepo i šareno i da tako dobro miriše.
Veoma čudan osećaj.Tad’ sam se naježio iako to nije bio neki
od časopisa sa „golim tetama“  koje sam u tim godinama sakupljao i vešto skrivao
(nažalost nije bilo interneta za veoma bitna   alternativna obrazovanja).

Bila je to ljubav na prvo listanje (još jedna debilna floskula) koja je počela vrlo intenzivno i
trajala je dosta dugo. Ali kao i sve nasilno započete iracionalne ljubavi u mom životu,
završila se tako što sam bio prevaren, moje poverenje iznevereno i dugo nakon toga nisam
mogao da se vežem za neki drugi časopis. Posledice te romanse se na meni još vide i svaki
novi časopis držim na distanci, ne otvaram se previše i teže ih puštam do svog srca.

Početak

Maniju stvaranja vazduhoplovnih organizacija, pokreta, udruženja i inicijativa kod Srba
ću detaljnije analizirati i to raditi konstantno u postovima koji će slediti.
AM je upravo plod jednog takvog kreativnog deformititeta koji je na početku bio zaista
odličan. Prvi broj je bio neka vrsta „grupnog truda“ sa svim relevantnim činiocima naše
vazduhoplovne scene (debilna floskula br. tri, prestajem).

Zaista je zanimljivo pogledati ovaj izveštaj sa promocije prvog
broja i tu prepoznati ovu „maniju“ koju sam pomenuo. Oni su
su bili prvi, prvi su to konkretno realizovali i po pravilu sličnih
„manija“ gledali su da okupe što je moguće više ljudi.
U ovom slučaju taj poduhvat je bio kreativan i pozitivan.
Ti ljudi su zaista stvorili nešto što je određenoj grupi ljudi
tada oblikovalo živote, inspirisalo ih i doprinelo brojnim
neprospavanim danima i spokojno usnulim noćima. Jer avijacija
je uvek bila ono o čemu sanjate danju.
Ta grupa ljudi su moji sapatnici, savršen sklop i izbor
nedostataka koji su, kada su se jednom pronašli, shvatili da
vole istu stvar. AM je bio posrednik u tome i za to mu hvala.
Ta grupa osnivača je mislila da stvara časopis.
AM nije nikada bio samo časopis već jedan deo opšteg osećanja.

Ali kako smo rasli počeli smo da shvatamo neke stvari. Počeli smo da se budimo u realnosti
(to je onaj deo kada se „mozak uključi“) u kojoj nikako nismo mogli da cenimo i poštujemo
privilegije starijih generacija koje su sve dobijale besplatno i jedino što su trebale da urade
je da požele. Da požele, a mašinerija Opštenarodne Odbrane će im dati čorbu za letenje i to
besplatno! Time ih obučivši za potencijalna ratna dejstva. Sto je takođe veoma cool.
Morate priznati.

Nekako u to vreme dobili smo i internet i hvala bogu nije više bilo razloga da verujemo
starijima i živimo u očekivanom poretku i očekivanjima. Protiv čega sam se ja uvek borio
i uvek ću se boriti.

AM je u početku napravio veliki broj antologijskih izdanja. Upotrebiću ovu reč jer nju trebate,
kao što sam napisao, doživeti veoma lično i znam da će se većina složiti samnom.
Debljina svakog novog broja, šarenilo, detalji iz naseg RV-a koji su do tada bili nepoznati
mladom čoveku koji to sve otkriva. Opšta nirvana.
A sećam se da nije bio ni skup.

Onda je časopis počeo da mrsavi, da gubi šarenilo, date su forme, pokušalo se sa promenom
uredništva i njegovom profesionalizacijom, čak su nam i bombardovali zemlju jednom.

Ali zli Internet (uvek sa veliko I) koji pored besplatne pornografije u ogromnim količinama ima
i neke sporedne koristi kao što je informisanje i praćenje avijacije svuda i u realnom vremenu
je uveo nešto novo.
Prvo radoznalost, onda demokratizaciju svega poznatog čoveku i konačno danas – kulturu
deljenja, naprednije socijalizacije i jos vise besplatne pornografije.
Više niste morali da se uzdate u jednu publikaciju i jedan izvor vesti.
Počeli ste da shvatate odakle te publikacije skidaju, prerađuju i priređuju vesti i članke,
krenuli su prvi vazduhoplovni forumi kod nas…

Veće priče oko prestanka izlaženja AM 2006-te godine se ne sećam. Uprkos tada već
izgubljenom statusu ikone našeg vazd. izdavaštva (u mom tananom senzibilitetu) AM je
nestao. A ja, kao pravi konj koji nije naučio svoju lekciju, ja sam pustio suzu.

Početak kraja

Da se konačno posvetim analizi 75.-og broja.
Kao što ste pročitali na početku, očigledno postoji razlika u iskustvu i zrelosti mene i ljudi
koje ću upravo kritikovati. Tako da osećam potrebu da naglasim da imam samo 26 godina i
PPL (tehnički jesam pilot-al’ ne onaj „pravi“)

Evo, ja obećavam da neću koristiti niti zloupotrebiti činjenicu da sam tri puta mlađi i duplo
lepši. Dok što se kovita tiče, nisam probao ali siguran sam da bih mogao. Sa jedno dva/tri
vezana lupinga nakon toga i to sve a da ne vidite šta sam doručkovao tog jutra.

Toliko o tom „argumentu“. ‘Ajmo sada ozbiljno…

Pocetak kraja AM-a, po mom mišljenju, počeo je objavljivanjem ovog intervjua sa

Generalom Spasojem Smiljanićem.
„…legendom srpskog naroda i svih jugoslovenskih naroda na ovim prostorima“
-prof. Radmila Tonković u pomenutom intervju

Taj broj (možete ga celog skinuti ovde) doneo je priče pilota koji su oboreni, tada smo
prvi put saznali ko su Perić, Grof, Arizanov i ostali mega-carevi (ovo je bez ironije).
Ali indikativno je da su oni stavljeni na poslednju stranu.
Dok je ova oda koja se čita dok stojite mirno, izrodila jednu novu zvezdu naseg
vazduhoplovnog novinarstva (ovo je sa teškom dozom ironije). Prof. Radmilu Tonković.
Čudno, kada mi je prilikom predavanja o štampi (u okviru novinarske škole) jedan iskusan i
veoma poznat novinar rekao da izbegavamo da o sebi pričamo u trećem licu, ja sam se odmah
setio pomenute gospođe.

Gospođe koja je ovaj intervju „dobila i zabeležila“.
(Ova floskula-extraordinare treba da nam izmami osmeh, da se osetimo blaženim i srećnim i
najpristojnije joj zavidimo)
Postoji jedan detalj o kojem su mene učili. Pravi novinar ne objavljuje neistine i neproverene
informacije. Izgovor da je bilo ratno stanje i sl. je idiotski, kao i ovaj intervju.
AM je uvek imao jednu prednost a to je pristup našem RV-u.
Ovo je odličan primer kada Vam neko taj pristup i naplati.

U pomenutom intervjuu Smiljanić kaže da je naše RV oborilo 36 aviona.

Naravno, možda ja i grešim u ovim ocenama. Ukoliko mi prof. Tonković pokaže dokaze
za svih 36, ja ću ovaj tekst isprintati i pojesti.
Trebam li pomenuti da demantija ovoga u AM nije bilo?
Trebam li ispričati detaljnije priču o tome da je Perić tužio Smiljanjića sudu?
Da li je trebalo u 75. broju AM umesto „prigodnog sećanja na NATO-agresiju“
(toliko prigodnog da mi se povraća) pisati o neispravnoj tehnici (čitaj: avionima)?
Siguran sam da bi to svakoga zanimalo.
Da li je trebalo ponovo intervjuisati Gen. Smiljanjića i pitati za tu „punu profesionalnu
odgovornost“? Istu onu kojom je tvrdio da NATO piloti nisu piloti u stručnom smislu reci.(!)
Neću odgovoriti na ova pitanja da ne bih dao slučajno koju kreativnu smernicu.
To dajem obicno posle obilnog čašćavanja.

Gospođa Tonković je sada napredovala i u impressum-u možemo videti da je zamenik glavnog
urednika. Eto olakšanja, dobila je odgovorniju funkciju od jezičkog redaktora i sada konačno
može dokazati ono što je opšte poznato. Da svaki srbin (i srpkinja) svoju kreativnost i
produktivnost poboljšaju kada dođu na veću funkciju. NOT!

Ukoliko preskočite vesti koje su skinute sa interneta i aranžirane tako da imaju smisla jer su
potpisane od strane vazd. inženjera (hint: ne potpisujete se na vest koju vi niste izvestili,
rearanžiranje reči nije izveštavanje) dolazite do fantastično-informativnog teksta
prof. Tonković o istoriji Aerofolota sa, manjim detaljima koji su se tu slučajno našli.
Detaljima o događaju koji je trebalo da bude tema članka.
Zbog koga je zapravo i bila gost Aeroflota.
Neka digne ruku svako ko zna kako bi pametnije iskoristio pomenuti put.
Da li je prof. Tonković stavila svoju sliku i o sebi govorila u trećem licu? Aha.
Da li je svoju sliku stavila da je se podsetite? Yup.
Sreća Vaša pa je njena frizura najlepša i moćićete lako da je nadjete u grupi starijih
gospođa.
Da je pitamo da napamet ponovi tonu brojeva i statistika o istoriji Aeroflota koje apsolutno
nikoga ne zanimaju? Statistike koje je napisala iskoristivši ceo jedan stubac teksta? Nećemo.
Možda bi i uspela i ja onda ne bih ispao zanimljiv.

—————————————————————————————–
Orden
Pošto ja po prirodi nisam duhovit čovek, da ne biste zaspali čitajući ovaj najduži tekst do
sada, dozvolite da Vas malo nasmejem i prepišem od reči do reči deo teksta koji je
prof. Tonković napisala o Nemanji Goronji, baji koji je skočio 60 puta u istom danu.
Čik pronađite to u tekstu u prvih 20 sek.

Bla, bla, bla, bla, bla……., „na kojem je visoko priznanje i orden (orden jebote, prim. aut)
za dugogodišnju saradnju i doprinos razvoju banjalučkog padobranstva dobila prof. Radmila
Tonković, zamenik glavnog urednika našeg časopisa.“

Ajd’ da čujem, ko od vas još ima orden?
Tu ne računam pilote koji su iste dobili od S.S. Generala.
Mada ne zvuči loše ovo pominjanje sebe u trećem licu. Verovatno ima terapeutsko dejstvo.
Dijagnoze pogađajte negde druge. Ovo je ozbiljan blog i neću dozvoliti da napadate žensku
osobu. Takvi komentari će biti moderisani. Upozoreni ste.
——————————————————————————————

Završiću deo o gospođi Tonković sa pitanjem.
Da li se neko možda seća onog detalja kada je ona intervjuisala nekog starijeg pilota
(ili je bio nesto drugo u vazd.) i on je posle u emisiji „Ikar“ na TV Politici nju optužio da je
nešto netačno napisala? Da li se ja toga dobro sećam ili sam nešto pomešao?
Ozbiljno, ispravite me ako sam pogrešio.

Intervju sa Katanićem će verovatno poslužiti Dinkiću ili Dragutinovićki da ga nazovu i pitaju:
„Ovogodišnja aktuelizacija programa od 800 mil. EUR-a za višenamenske-ŠTA?“.
Takođe jedan od onih intervjua za koji bi i svi Vi mogli da napišete pitanja koja su se
i pojavila. Poenta je da vidite neko dobro pitanje i pomislite:“Kako se ja ovoga nisam setio?“.
Bez brige, u ovom intervjuu ih nema.
Mada samom Kataniću treba odati priznanje što je opet ponovio da se nekada letelo
20 sati godišnje. Nešto što gorepomenuti heroj svih jugoslovenskih naroda nikada ne bi
izjavio da je kojim slučajem sada glavni u RV-u.
Završavam sa čitanjem njegove knjige pa ću videti da li su mu vešti vazduhoplovni novinari
možda stavili reči u usta?
Što njegova puna profesionalna odgovornost nije registrovala.
Ozbiljno. Sve je moguće.

Milica Petrović, PR VSS piše tekst o Evropskom prvenstvu u paraglajdnigu u preciznom
sletanju. Citiram :“…da je Srbija i više nego dostojna organizacije jednog ovakvog velikog
događaja i kao uspešan takmičar i kao ozbiljan i gostoljubiv domaćin.“
Nemam ovde problem sa ovim Miličinim tekstom, vec je i ovde AM propustio da bude
aktuelan i informativan i da poštujući svoje čitaoce napiše sta se još dešavalo u Nišu.
Evo malog preview-a, detaljnije u nekom od sledećih postova.

Изјава

Дана 12.08.2008. године у време одржавања ЕП у параглајдингу био сам физички
нападнут од стране Ивице Ристића члана ПК „Албатрос“ . Догађај се одиграо око
18:00 часова у просторији за обраду резултата у штабу организације европског
првенства где сам се налазио радећи у својству скорера на обради резултата трке
одржане тог дана. Ивица Ристић је ушавши у просторију у којој су се у том тренутку
осим мене налазили и Karolina Kocięcka -ФАИ званичница, Георги Јорданов-скорер,
Александар Лепир-репрезантативац Србије и још неколико пилота из других
репрезентација, пришао уз псовке и претње физичком силом столу за којим сам седео,
у тренутку када сам устајао са столице да би избегао напад ударио ме по лицу и остао
у положају као да жели да настави са нападом. Тренутак касније ја сам подигао
столицу која се налазила поред мене и бацио је преко стола. Столица није погодила
Ристића и осим буке није направила никакву штету. Измеђе Ристића и мене се након
тога поставио Александар Лепир и тако спречио даљи развој инцидента.
У просторију је затим ушао и Иван Ђорђевић и изгурао Ристића у ходник који је
просторију напустио настављајући са претњама и псовкама.

Нападу је предходила жучна расправа између Ристића и мене раније тог дана на
циљном месту у Нишкој бањи где сам се налазио у својству судије на циљу а која је
избила због несарадње Ристића и свесног опструисања прописаних процедура на циљу
током Европског првенства, о овоме сам одмах обавестио телефоном главног
организатора и председника ПК „Албатрос“ Ивана Ђорђевића и на лицу места Менаџера
транспорта Живорада Глишовића.
Током те расправе ми је Ристић такође упутио претње физичком силом.

03.08.2008. год

у Нишу

Срђан Станојевић

Ali zato su im stavili sliku u trenerkama od kojih bi se i P.Diddy postideo.

Za sve koji su zaboravili datume, učesnike i ko je počeo a ko izgubio WW2 tu je tekst o
bombardovanju Beograda 6. Aprila. Nećete saznati ništa novo, iako pričamo o istoriji.
Mi smo pobedili. Jedva.

Dizajn

…je nepostojeći. Redizajn je kao primetan u „Vestima“ na početku.
Bolje će Vam to objasniti „avtobus“ u svom postu na AirSerbia forumu (poslednji na strani).
Dizajn naslovne strane je pomenut u impressum-u. Ja dizajn ne vidim.

Najbolje za kraj

Ovaj podnaslov nije ironija. Zavrišiću ovu analizu sa tekstovima zbog kojih ćete uživati u
ovom broju AM i zbog kojih ćete saznati nešto novo a u jednom članku čak i osetiti strast
koja je nekada krasila prve brojeve ovog magazina.
Umesto „prigodnog obeležavanja“ dovoljno je pročitati deo fantastičnog teksta
Darka Vasiljevića. Teksta kojeg bih zaista svrstao u najbolje koje sam ikada pročitao bilo
gde kod nas. Pomenuti deo je razmena koju je Darko imao sa holandskim pilotima.
O čemu je reč u tekstu neću odati niti prepričati, pošto je to nemoguće. Taj tekst se mora
pročitati i to nekoliko puta. Lični doživljaj, ekskluziva i zanimljive fotografije jedinog člana
redakcije koji zna da piše.

Dr. Mirko Đorđević je napisao zanimljiv tekst o „Tokovima savremenog padobranstva“ gde
zaista i priča o savremenim problemima. Veoma zanimljivo, posebno deo o tandem-skokovima
i njihovoj ulozi u modernom padobranstvu.

Čestitam Nemanji Goronji na 60 skokova u jednom danu i što je uspeo da bude pomenut u
tekstu koji je o njemu.

Javno bih ovom prilikom čestitao AM na nekoliko oglasa preko cele strane. To me je oduševilo
i želim im od sveg srca da taj aspekt i dalje razvijaju. Značaj tih oglasa ću detaljnije analizirati
u nekom od sledećih postova.

Takođe ću u nekom od narednih postova analizirati jednu temu koja se slučajno našla na
poslednjoj strani AM. Reč je o reklami za Vojnu Akademiju.
Moj priča će biti o dva upropaštena mlada života momaka koji su hteli da budu vojni piloti.
Suprotno od dvoje manekena koji su na osnovu ove reklame dobili neke pare jedan od
pomenutih tuži Akademiju i Vojsku za svoje. Više detalja uskoro…