BEG airport status
Gradovi koji služe gradove – aerodromi današnjice II deo

Gradovi koji služe gradove – aerodromi današnjice II deo

Drugi deo – Aerodrom gde je sve počelo

Severno-američki aerodromi su svakako pioniri u mnogim oblastima komercijale avijacije kakvu danas poznajemo.

Danas svakako možemo videti koncepte koji se odavno primenjuju širom sveta. Kao što je bilo reči u prethodom postu, Američki aerodromi su snažno uticali svojom formom na aerodrome širom sveta. Lord Norman Foster svakako je imao najsnajžniji uticaj na razvoj koncepta aerodroma u poslednje tri decenije. Jedan od njegovih prvenaca, London Stansted, je bio prvi aerodrom u svetu koji je korisnicima ponudio po prvi put prirodnu svetlost kao rešenje za osveteljennje objekta. Iako ne deluje kao toliko revolucionarna ideja, imajući u vidu kako su aerodromi izgledali, engleski arhitekta, poznat po organskoj arhitekturi je više nego dao doprinos avio-industriji u vidu koncepta koji su se primenili na aerodromima u Hong Kongu (Chek Lap Kok) i Pekingu.

Međutim, američka avio-industrija podarila je veliki broj rešenja koja danas, slobodno možemo reći, shvatamo zdravo za gotovo. Tako, krenimo od samoga početka i aerodroma koji je više nego simbol američke avio-industrije.

New York John Fitzgerald Kennedy International Airport – Ikona

JFK je veoma popularan akronim među putnicima širom sveta i prva je stanica za 58.320.000 putnika 2010. godine. Najposećeniji Američki aerodrom je 12 najprometniji aerodrom u svetu, a prvi u Americi.

Kao što je rečeno, Amerikanci su zaslužni za koncept 1 terminal-1 avio-kompanija. Kada je masterplan za tada Idlewild danas JFK bio predstavljen, Američki arhitekta Wallace Harrison predstavlja ideju po kojoj bi svaka velika avio-kompanija trebala da ima svoj prostor koji bi razvijala u zavisnosti od svojih potreba. Godine 1955. usvaja se plan koji će potvrditi viziju američkog arhitekte koja će više nego uneti inovacije za koje se do tada znalo, a koji će takođe uspostaviti veliku konkurentost u mnogim segmentima.

Prva zgrada koja je bila izgrađena je Internartonal Arrival Building. Terminal koji je istakao koncept “prstiju” predstavljao je inovaciju i omogućio je većem broju aviona da pristanu. 1959. godine su se uselile prve avio-kompanije. United Airlines je otvorio Terminal 7 (kasnije Terminal 9), a mesec dana kasnije Eastern Airlines se uselio u Terminal 1. Godinu dana kasnije, American Airlines se useljava u Terminal 8, koji postaje poznat po svojoj staklenoj fasadi koja je do 1979. bila najveća fasada te vrste u svetu. Pan Am otvara Worldport (Terminal 3). Worldport postaje poznat po okruglom krovu i prvim pristanišnim mostovima koji su predstvljali revolucionarni koncept koji je danas postao standard na velikim aerodromima. Po prvi put putnici su mogli da se ukrcavaju i iskrcavaju preko istih. 1962. godine TWA se pridružuje ostalim pomenutim avio-kompanijama sa svojim TWA Flight Centrom, futurističkog izgleda. Eero Saarinen je učinio JFK više nego prepoznatljivijim sa novom zgradom koja se sada zove Terminal 5 ili T5. Iste godine, Northwest Airlines, Braniff International i Northeast Airlines se useljavaju u zajednički terminal. 1970. godine National Airlines otvara Sundrome (danas Terminal 6). Još jednom se otvara zgrada u sastavu aerodroma koja će pomeriti standarde u graditeljstvu i arhitekturi sa svojom staklenom strukturom.

Danas, je drugačija priča na JFK-u. Pan Am, TWA, NWA, National Airlines, Eastern Airlines ostale su samo deo lepog sećanja, dok je United Airlines napustio aerodrom kao svoj hub. Novi Terminal 1 je otvoren 2001. godine, Terminal 5 je sada dom JetBlue Airways-u, u čijem je sastavu Saarinenova zgrada. Terminali 8 i 9 su porušeni kako bi se napravio veći Terminal 8 za American Airlines. Terminal 2 i 3 se proučavaju radi daljeg razvoja, sada doma Delta Air Lines-a. Terminal 4 je zamenio prvu zgradu koja se otvorila u Maju 2001. godine.

Terminal 1 je danas dom za Airbus A380 kojim Air France povezuje New York sa Parizom. Originalni Terminal 1 je srušen 1995. godine. Terminal 2 koji je pušten u rad 1962. godine je takođe izgrađen kao zajednički projekat tri američke avio-kompanije. Delta Connection je danas korisnik terminala koji planira da poveže sa Terminalom 4, dok Terminal 3 planira da sruši završno sa ekspanizojom Terminala 4. Terminal 4 je međunarodni terminal, koji je pored Terminala 1, sposoban da prihvati Airbus A380. Pod vođstvom Schiphol Grupe, ovaj terminal se razvija u saradnji sa svojim glavnim korisnikom, Delta Air Lines-om. Terminal 7 je u vlasništvu British Airways-a, a originalno je bio izgrađen 1970. za potrebe tadašnjeg BOAC (danas u sastavu British Airways-a) i Air Canade. Terminal 7 je danas dom za BA, Cathay Pacific, Iberiu i Qantas, ali i za članice Star Alliance-a All Nippon Airways, United Airlines i US Airways. Terminal 8 koji je i dan danas hub za American Airlines predstavljaće oneworld hub, budući da će jednim delom pristaništa biti povezan sa British Airways-om.

Ikona koja i dalje nastavlja da živi ima četiri piste, a danas ima operativnih osam terminala, a do 2001. imala ih je devet. Godine 1994. pored Terminala 4 pušta se u rad novi toranj koji dominira panoramom aerodroma. Aerodrom takođe ima drugu najdužu pistu u SAD-u, posle aerodroma u Denveru. Kao i ostale megastrukture aerodrom je povezan centrom sa železnicom, koja unutar aerodroma besplatna za sve korisnike.

Treba napomenuti, da pored JFK-a, SAD raspolože sa fenomenalnim građevinama koje opslužuju modernu komercijanu avio-industriju. Ali, ni jedan aerodrom, što kultorološki, što arhitektonski, što svojim inovacijama neće nikada moći da se poredi sa Njujorškim aerodromom. Sam aerodrom ikona je u svakom smislu. Bio je prva stanica na početku Britanske invazije Bitlsa, predstavljen u mnogim serijama i filmovima, kao nezaobilazna scenografija. Sve u svemu, ikona koja uprkos promenama u svetu uspeva da ostane moderni simbol koj će pokreće američku avio-industriju u svakom pogledu.

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters="1" counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Komentari

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Goran na: Kraj karijere poslednjih MiG-ova 21 u Evropi: Hrvatski vazdušni prostor privremeno će čuvati Italijani i Mađari

Mislim da se nimalo ne pretjeruje s obukom tim više što u Hrvatsku još uvijek nije stiglo svih 12 aviona nego 7, a za sada nema puno pilota koji su prošli cjelokupnu praktičnu - letnu obuku, a oni koji su ju i odradili u Francuskoj imaju planom predviđenu ulogu instruktora za one koji se tek…

03. Dec 2024.Pogledaj

Jordan na: Hrvatska potpisala ugovor za nabavku 6 besposadnih letelica Bajraktar TB2, stigao sedmi Rafal

Kao prvo, ne postoji MX-150, nego MX-15d. Razlika jeste dan i noć, zato se u Ukrajini i skidaju turski uređaji i kače kanadski. Da banalizujem poređenje: pobajte Android telefonom velike rezolucije da snimite trenutak kada lopta upada u koš. SLR aparat sa 10 puta manjom rezolucijom će to snimiti bez problema. Najmanji je problem povećati…

03. Dec 2024.Pogledaj

Jordan na: Kraj karijere poslednjih MiG-ova 21 u Evropi: Hrvatski vazdušni prostor privremeno će čuvati Italijani i Mađari

Drago mi je da je konačno neko u Hrvatskoj objasnio da se u NATO air policing ne plaća, pošto je svojevremeno neko pustio priču kako bi Hrvatska mogla zarađivati od toga. Drago mi je da su Mig-21 završili karijeru, jer je to na kraju bilo mučenje za pilote.

03. Dec 2024.Pogledaj