Kad Rusi razočaraju, Evropljanin oduševi a domaćini zablistaju

AERODROM BATAJNICA – Nekoliko meseci iščekivanja, nekoliko nedelja veoma živog nagađanja u vezi potvrđenih, nepotvrđenih i mogućih učesnika, strah od lošeg vremena i neverovatno uzbuđenje zbog gostovanja samo jedne države. Kulminacija ovih prejakih osećanja za slabo i često raznim neprirodnim osećanjima ispunjeno srce prosečnog vazduhoplovnog entuzijaste došla je predhodni vikend. Utisci sa fešte na čije ćemo ponavljanje čekati minimum još tri godine još su sveži, ovo su moji.

Organizacija

Što se večitog problema tiče, pristupa aerodomu u danu kada preko 100.000 ljudi odlazi i vraća se u istom pravcu, posle ovog mitinga, obećavam, više se na njega neću obazirati. Sveta dužnost medija, to zaista mislim bez sarkazma, i jeste da izveštavaju o „kolapsu“, o tome da je „sve stalo“ i sličnim haosima. Posao vojske je da veštim PR-om objasni da je lekcija iz 2009. naučena, da sve što se nalazi van ograde aerodroma Batajnica nema veze sa vojskom, da je blokadom Batajnice pokušano da se na najefikasniji način transportuje toliki broj ljudi ali da jednostavno ovaj aerodrom nije pravljen niti kao expo-centar niti kao namenska lokacija za održavanje ovako brojnih događaja. Predlažem da stavimo tačku na ovu temu.

Što se on-site organizacije tiče pre nego što joj dam čistu desetku, podsetiću na jednu činjenicu – ljudi koji su za nju bili zaduženi za to nisu obučeni, to im nije posao i iskustvo u tom procesu stiču u razmacima od po dve godine i više. Pojedinci koji su se pobrinuli da sve na kraju prođe bezbedno, bez incidenata i na objektivno veliko zadovoljstvo više od 100.000 ljudi (ostaću pametan pa neću licitirati ovom brojkom) su piloti, tehničari i vojnici. Dakle nikako osobe koje ovo znaju i osobe koje bi ovo trebalo da rade. Budući da format događaja nije veći i da veća komercijalna priča zbog nepostojećeg tržišta i interesa ne postoji, vojska je uvek nekako bila prirodni organizator ovakvih manifestacija. Uvek ću biti stava da ona nema šta da traži u priređivanju vazduhoplovnih priredbi ali u našoj i sličnim zemljama to je realnost.

Uprkos tome, ponoviću: svi pripadnici 204. vazduhoplovne brigade, oni koji su im bili u ispomoći i zaposleni u Ministarstvu odbrane zaslužuju sve čestitke za subotu i nedelju! Nisam prošao kroz iskustvo ulaska i konzumacije kompletnog sadržaja kao većina posetilaca ali prekjuče se zaista moglo čuti da značajnijih problema nije bilo. Veliki broj ljudi, rizik koji je uvek prisutan i sinhronizacija nekoliko stotina učesnika, delegacija, protokola i raznih čuda nisu predstavljali problem ljudima koji su to očigledno radili iz čistog entuzijazma i želje pruže svoj maksimum. Većina njih će po pravilu biti novčano nagrađena ali motiv za onakav entuzijazam i energiju nikako ne može biti materijalan.

Mi koji smo organizaciju pratili duže vreme iza scene shvatili smo koliki je to posao. Bilo je uživanje gledati kako u subotu i nedelju problemi izbijaju velikom brzinom, kako nastupa nervoza i multitasking koji se ne doživi ni za nekoliko meseci i kako na kraju sve bude ipak rešeno. Odlična prilika da se vidi ko je kakav kada je najnapetije i kada nema vremena za pripremu. Svi koje sam ja posmatrao u poslednjoj nedelji zaslužili su čistu desetku za svoj trud, rad i na kraju uspešno izvedenu improvizaciju kada je opšti plan propadao iz situacije u situaciju. Možda je to i jedna od najpozitivnijih karakteristika vojske, operativnost i izvršenje zadatka po svaku cenu. U ovom slučaju sve te osobine bile su k’o poručene.

Bilo je uživanje gledati letače koji su bili dodeljeni gostima iz inostranstva, njihovo druženje i priču. Iz ugla inostranih pilota i posada učesnika ubeđen sam da je ovo bio jedan od prijatnijih i veselijih mitinga. Bilo je više nego zanimljivo slušati razmenu iskustva u letenju i shvatanju letenja između mladih pilota Amerike i Srbije, bilo je uživanje gledati kako komadant brigade pored svog posla kao rukovodilac mitinga lično dolazi da reši manji incident i uz izvinjenje ostavi još jedan pozitivan utisak pred gostima iz inostranstva.

Ne bolje nego 2009. Bolje nego ikad!

Avioni

Neupućenost novog ministra odbrane u svoj resor toliko je vidljiva da mu intezivna pojašnjenja nadležnih generala ne pomažu. Predpostavljam da je tako sa svakim novim ministrom ali izjave o tome kako je ovo bila najveća priredba u raznim kategorijama jednostavno nisu tačne. Dok s jedne strane podržavam „pumpanje“ atmosfere od strane organizacije takvim izjavama, s druge strane ne treba kriti činjenicu da je u subotu i nedelju bilo upadljivo manje letelica nego 2009. godine. Popuna prostora generalnom avijacijom nikako ne bi trebala da se uzme u obzir i ostaje realna slika opšteg propusta u mesecima koji su predhodili događaju.

Organizovati proslavu najmonumentalije obletnice (niko od sada živih neće dočekati sledeću) sa ovoliko malo gostiju iz inostranstva propust je ministarstva i ViPVO koji je ili veliki ili objektivno iznuđen preklapanjima sa drugim događajima u regionu. Vek postojanja slavi se uz minimalno dva ozbiljna displej tima, sa letelicama iz jedinica koje imaju istorijske veze sa našim RV-om i sl. Zbog čega nije došlo do gostovanja kompanije Red Bull koja je planirala da dovede svoj odlično očuvani DC-6B koji bi jedini od stranaca imao konkretnu komemorativnu vezu sa našim vazduhoplovstvom nije mi poznato. Gostovanje je bilo najavljeno na njihovom sajtu nekoliko nedelja ranije ali do njega ipak nije došlo.

Dok sam na temi proslave stogodišnjice ustanovljenja vazduhoplovne komponente srpske vojske, moram reći da skoro nigde na aerodromu nisam video da je to tema događaja. Osim na kombinezonima naših letača u vidu posebno dizajniranog amblema i nalepnica istog logoa na izloženim ViPVO letelicama (koji iako su privremeno i nesofisticirano rešenje izgledaju fino) nisam video ništa drugo što ima veze sa istorijom i ovim konkretnim povodom. Otvaranje manifestacije zloupotrebljeno je od strane političara. Pored potrebe da se oni lobiraju od strane ViPVO za veći budžet ipak je trebalo pozvati i na isti podijum staviti sve starije penzionisane letače, tehničare i vazduhoplovce. To ne čudi budući da kao društvo i kao profesionalci imamo diletantski odnos prema svojoj vazduhoplovnoj istoriji i da je jedini vid aktivnosti u ovoj oblasti hiperprodukcija slova na papiru.

Rezultat toga smo videli za vikend. Ni jedan komad istorije (G-2 i Kraguj me više ne impresioniraju). Ni na nebu ni na zemlji. Kolektivna sramota za (još) jedan vek.

Letački program

Podvig koji su Rusi priredili gostujući na ovom aeromitingom ući će u anale naših međudržavnih odnosa. Jednostavno su spasili događaj koji bi bez njihovog pojavljivanja bio katastrofa većih razmera i podigli su atmosferu kao pred neki jeftin estradni događaj – emotivno, intenzivno i gotovo šizofreno. Efekti koje bi svaki organizator aeromitinga mogao samo da sanja. Nadam se da na svm nivoi vojske i države autentično cene ruski gest i da su se potrudili da Rusi to i osete.

Sa ponosom priznajem da sam doprineo kolektivnoj histeriji tako što sam nedeljama pre događaja redovno istraživao sve aspekte njihovih planiranih aktivnosti i prvi u zemlji objavio da dolaze sa svojim displej timom i jednom od najnovijih modernizacija postojeće letelice.

Striži i „M2“ digli su atmosferu na tako nasilan način da je aeromiting bio uspeo i pre nego što je održan. Postignut je i jako lep balans u činjenici da gostuju „vazduhoplovi od Amerike do Rusije“. Ne znam da li je posredi nova politička realnost ali znam da je bar jedan deo ruskog gostovanja bio dogovoren sa predhodnim režimom. Ostaje nada da je u pitanju kolegijalna pomoć uprkos činjenici da su Rusi kasnili sa svim mogućim administrativnim aktivnostima u dolasku i tako sprečavali zvaničnu potvrdu na zvaničnom sajtu aeromitinga. Sajtu koji nije imao smisla na mnogo nivoa i koji nije bio prvi izvor informacija. Za to su bili zaduženi forumi i Tango Six.

Striži su imali peh zbog hapšenja vođe a „M2“ je imao prilično naporan raspored. Entuzijasti i obična raja su to ignorisali u danima pred početak predstave, atmosfera je fanatično rasla i svi su profitirali. Zatim je došao vikend i Rusi su razočarali.

Bilo je simpatično videti kako naša G-4 trojka ima napredniji dimni sistem od Rusa i još simpatičnije kada se zna da se pomenuti sistem kod Rusa zove RD-33. Treba biti pošten i reći da koncept Striža i avion koji koriste nisu uporedivi sa važećim standardom da ovakve grupe lete u pretežno školskim avionima i da imaju dimni sistem. Striži i Vitezovi predstavljaju ruski pristup temi koji je kao i većina ruskih stvari jednostavno drugačiji i veoma različit. Izazovi i veština u njihovoj rutini itekako postoje, ja bih ih lično uvek gledao (i u ovako drastično krnoj postavki) ali su jednostavno za vikend u vazduhu bili monotoni i neimpresivni.

Ovaj kontrast već pomenutim očekivanjima dodatno je povećan neverovatnim transferom neprijatnosti koji su rusi doživeli na zemlji. Fanatični poklici i aplauzi, fotografisanja i ostale manifestacije ostavile su primitivnu sliku rusofilstva. Ruski letači morali su da trpe jednu od najprizemnijih karakteristika našeg naroda – bili su cenjeni zato što su određene nacionalnosti a ne zbog toga što su u vazduhu pokazali trud i veštinu. Da su ispred letelica bili postavljeni panjevi sa zabodenim ruskim zastavicama masa bi se pored njih slikala. Odličan način kako da se gost oseća neprijatno, zbunjeno i lišen svoje ličnosti iznad koje je, kako su mogli da steknu utisak, u ovoj zemlji bitnija nečija nacionalnost.

Korporacija MiG imala je uprkos svom skromnijem prisustvu (nisu imali štand niti neku veću marketinšku i PR aktivnost)  dve zvezde programa. Solo nastup jednog od Striža podsetio je domaću publiku šta je MiG-29 u stanju da uradi (jedina prilika da se podsetimo budući da je ViPVO donelo pametnu odluku da više ne radi ovu vrstu prikaza), dok je modernizovani dvosed napravio senzaciju samo svojim prisustvom. Za neke je nastup Stansilava Gorbunova bio mlak ali većini nije objašnjeno da je taj čovek imao neverovatan raspored i da se pojavio na dva mitinga u dve različite države u dva dana. Takođe treba imati u vidu da je letelica razvojni primerak i da njen potencijal nije toliko u manevaribilnosti koliko u drugim, bitnijim, karakteristikama.

Laici su verovatno bili u čudu činjenicom da su u nedelju videli kako je italijansko ratno vazduhoplovstvo „bolje“ od ruskog. Razvodnjen utisak sa istoka popravili su Typhoon i Spartan na način koji će se još dugo prepričavati. Ako govorimo o efektima i ne koncentrišemo se na potencijalnu prodajnu priču Eurofightera i Alenie, ispada da je u stvari Italija bila ta koja je na kraju spasila događaj. Fly-by-wire je dokazao da je idealan za „lomljavu“, dok ćete pilotom Spartana tek biti impresionirani kada za nekoliko dana budete videli moj video prilog i intervju sa njim. Nakon što je ukratko ispričao svoju neverovatno impresivnu letčku karijeru nije mi ostalo ništa drugo nego da ga zamolim da mi u kokpitu pokaže do detalja kako se radi valjak u vojnom transporteru. Raposložen, to je i uradio.

Tango Six je jedini medij iz Srbije koji je dobio duži intervju sa pilotom Typhoon-a. Za koji dan imaćete priliku da se detaljnije upoznate sa čovekom „domaćim zadatkom“.

ViPVO smo imali priliku da vidimo kroz nalet i solo nastupe. Doba kada se letelo bez konkretnog plana i obzira na izgled prikaza publici davno je prošlo. Odlično smišljen i podjednako dobro izveden, nastup domaćeg ratnog vazduhoplovstva ostavio je za sobom autentičan i neisforsiran ponos. Mediji su se retko koncentrisali na činjenicu da malo ratnih vazduhoplovstava u regionu može prirediti ovako nešto ali ostaje nepobitan utisak da smo skoro sve digli u vazduh i to uradili na svečan i smislen način. Solo nastupi su bili na standardno kvalitetnom nivou, momci iz Lađevaca su priredili možda i najatraktivniji šou dok ostaje žal za kvalitetnijim dimom prilikom ispisivanja broja 100 avionom Lasta.

I dalje ne vidim smisao prikaza vazdušne borbe L-ova. Ono što je trebalo uraditi je ostaviti da -18  učestvuju samo u defileu dok je -17 trebalo da jednom proleti brzo i pravolinijski na bezbednoj visini i da se tako pomene i 50 godina službe ove letelice.

Efekti

Sajamsko-izložbeni koncept je razočarao jer smo praktično videli vazduhoplovnu verziju Partnera sa nekoliko skromnih štandova stranih kompanija koje su imale simbolično prisustvo. Očigledno da je namera bila dodatni sadržaj ali on nije bio na dovoljno značajnom nivou da cilj bude ispunjen.

Mnogo veći efekat je sigurno u živim kontaktima prodavaca i zvaničnika kao i domaćih i stranih letača. Interakcija koja je suština svakog dubljeg upoznavanja i prezentacije jedna je od sigurno najkonkretnijih vrednosti aeromitinga.

Nije bilo značajnije marketinške i poslovne aktivnosti osim vesti da će ViPVO dobiti nove hangare na Batajnici i da Republika Srpska ima želju da pazari nove helikoptere. Svakako bitne novine imajući u vidu opštu besparicu.

Efekti na one kojima je ovaj događaj bio namenjen, običnom narodu a ne vazduhoplovnim entuzijastima sa bezobzirnim kapacitetom besmislenih stavova i mišljenja, objektivno su pozitivni. Uvek može bolje ali „uvek“ nije luksuz na koji ova mala i siromašna zemlja može računati. Upravo zbog toga dame i gospodo organizatori svaka čast na trudu i radu. Opet ste nam u klasično srpskoj priči, sa minimalnim resursima, pružili predstavu koju smo tako željno čekali i u njoj tako potpuno uživali.

Sve fotografije osim naslovne Dušan Atlagić. Pogledajte njegov blog za kompletnu galeriju.

Tango Six izveštavanje sa aero-mitinga Batajnica 2012 pomogle su Jumbo Grickalice.