Udes Laste i izveštavanje medija

BEOGRAD – Dve nedelje nakon udesa školskog aviona Lasta 95 Vojske Srbije za sada još uvek zvanično nepotvrđena činjenica da je avion bio upravljiv do samog pada jedina je javno poznata okolnost ove tragedije. Da li zahvaljujući nestručnom izveštavanju klasičnih medija ili teškim kršenjem procedura od strane vojske i države, nešto što je trebalo da bude sterilan proces utvrđivanja objektivnih okolnosti koje su dovele do nesreće pretvoren je medijski događaj sa samo jednim elementom – herojstvom samo jednog od pilota. U trenutku kada se pažnja domaćih medija zauvek sklonila sa ove teme Tango Six počinje sa intenzivnijim redovnim izveštavanjem i analizama udesa koji tek može uzdrmati sistem odbrane i vojno vazduhoplovstvo. Danas pričamo o načinu na koji su mediji izveštavali 26. septembra.

Više puta sam pisao i upozoravao da prilikom vazduhoplovnih udesa klasični, za vazduhoplovstvo nikako stručni, mediji izveštavaju po jasnoj matrici. Potrebno je na mesto udesa stići što pre, uzeti što je više izjava od „očevidaca“, zabeležiti „t.lj.p“ aspekt (topla ljudska priča) i to sve što je moguće pre objaviti na portalu novine ili agencije kao i na televiziji. Dan, dva posle dešavanja raširiti temu sa nekim stručnjakom ali nikako pre nego što se drugi dan posle nesreće objavi tekst sa spiskom svih udesa vojnih i civilnih letelica u predhodnih nekoliko godina. Sve to preuzimati od drugih izvora i neproveravati, nikako ne stavljati u kontekst jer za to nema vremena i ukoliko događaj ide na jednu emotivnu stranu obavezno je pojačati do daske jer to prodaje novine, povećava gledanost ili klikove.

Zahvaljujući između ostalih i Vojnoj policiji Vojske Srbije koja nije uradila svoj posao i odmah nakon udesa postavila mnogo veći neprobojni prsten koji bi onemogućio fotografisanje i snimanje medija, novinari su počeli da rade svoju matricu i vojska je jednostavno bila veoma spora u kriznom PR-u uz nekoliko suštinskih grešaka.

Prve zvanične izjave

Prve zvanične izjave došle su od načelnika generalštaba, general-potpukovnika Ljubiše Dikovića i ministra odbrane Aleksandra Vučića.

Diković je posle posete preživelom pilotu, koji se iz nekog razloga uopšte nije pominjao u medijima, potpukovniku Tomislavu Bećagoviću, dao izjavu koja se može protumačiti kao nespretna. Izjava koja nije značajno mogla da utiče na predstojeću istragu ali koja ilustruje  neosetljivost prvog čoveka vojske na osnovnu proceduru. Umesto da nakon pitanja o zdravstvenom stanju Bećagoviću naredi da nikome ništa ne govori (da, u formi direktnog naređenja) i da će uskoro slediti debrifing sa nadležnima za istragu, Diković verovatno postavlja ono refleksno pitanje: „Šta se desilo?“. Bećagovićev odgovor sadržao je sintagmu „otkaz komandi“ i to je ono što je Diković preneo okupljenim medijima na VMA. Pomenuta neosetljivost za proceduru načelnika generalštaba i brzina dešavanja u vezi ove izjave govore u prilog tome da je otkaz komandi leta zaista jedan od verovatnih uzroka udesa, prema Bećagoviću. Jednostavno nije bilo vremena za razmišljanje i zvanično filtriranje i javnost je čula verziju koja najverovatnije ima veze s istinom.

Druga zvanična izjava, ministra odbrane Vučića, takođe je bila brza (nekoliko sati posle udesa) i sadržala je, ono što je veoma bitno za razumeti, samo prenošenje informacije koju je ministar dobio iz Srbije. Dakle u uznemirenom stanju i procesu razmišljanja šta i kako dalje i u sred zvanične državno-vojne posete, Vučiću se dešava da prenosi sirovu i nefiltriranu informaciju koja je prošla kroz sistem brzo, iskreno i bez razmišljanja o posledicama na kasniji tok dešavanja u medijima i istragu.

Kao i mnogi tog dana i Vučić upotrebljava pogrešan termin „katapultiranje“ ali govori o iskakanju oba pilota i logičnom sledu dešavanja koja su najverovatnije nastupila pre fatalnih telesnih povreda majora Savića – on je iskočio ali nije bilo ni visine ni vremena da mu se kupola padobrana napuni vazduhom. Pominjanje „1.300 metara“ ukazuje na verovatnu tačnost prenosa originalne informacije kao i ponovno nefiltriranje te informacije za medije. Umesto „oba pilota su iskočila i to je sve što znamo u ovom trenutku“, Vučić citira kompletan odgovor nekoga iz sistema sa kojim je verovatno nekoliko minuta ranije telefonom razgovarao.

Dakle mediji su nekoliko sati nakon udesa imali dve izjave najviših vojnih zvaničnika, u njima nisu prepoznali nespretnost i neosetljivost u držanju za procedure i time potencijalno visok stepen istinitosti. Umesto toga lansirana je priča o herojstvu.

Herojstvo majora Savića

Uprkos postojanju samo dve validne izjave nadležnih koje govore da je najverovatniji uzrok gubitka kontrole nad avionom otkaz komandi i da su oba pilota iskočila mediji recikliraju samo jednu jedinu izjavu, predsednika opštine Stara Pazova Đorđa Radinovića u kojoj on tvrdi da je „velikim zalaganjem jednog od pilota koji je ostao do kraja u avionu i koji nije dozvolio da avion padne na firmu Viteks ili neku kuću“ veća tragedija izbegnuta.

Razlog zbog čega se prvo RTS pa za njima i svi ostali klasični i online mediji „pecaju“ na ovu izjavu možda treba tražiti i u činjenici da je većina redakcija o ovom slučaju izveštavala s lica mesta (intervjuišući „očevidce“) i iz redakcije (skupljajući informacije sa angencija i od vojske). Koordinacija nije bila urađena dovoljno brzo i primat samo jednog medija preuzima izjava sa lica mesta kojoj se, prema mišljenju reportera, može najviše verovati i emituje se da je Goran Savić ostao do poslednjeg trenutka u avionu i tako spasao živote i objekte na zemlji.

Svi ostali mediji prenose RTS i Tanjug i počinje priča o herojstvu koja direktno implicira dve stvari:
– da je letelica bila upravljiva do poslednjeg trenutka ili dovoljno da se tom upravljivošću menja pravac leta radi izbegavanja nekog objekta nazemlji
– da je drugi pilot koji je iskočio postupio protivno „procedurama herojstva“ i ispao kukavica. Jer zbog čega i on nije ostao do poslednjeg trenutka u avionu?

Pomenute premise će ostati u izveštavanju medija u danima koji slede, stručnjaci će biti konsultovani u vezi razvoja aviona Lasta i dubljih tema, dok niko ne povezuje prve dve zvanične izjave i nelogičnost teze o herojstvu potekle od jednog jedinog „očevidca“.

Da li je Goran Savić heroj ili ne nije tema ove analize i ne bi trebalo da je tema bilo kakvih rasprava. Ovde sam napisao šta mislim na tu temu.

Ono što bi treblo da bude tema je nestručnost novinara koji su uspeli da od jedne izjave iskontruišu nekoliko teza (1, 2,) koje, kao što sam u predhodnim pasusima pojasnio, nemaju veze sa logikom i tada poznatim činjenicama. Potreba da se šira javnost emotivno identifikuje i odmah dobije jednostavno rešenje velike tragedije kompromitovala je istragu pravih uzroka i može poslužiti u razne, benigno ću to definisati, u potencijalno zlonamerne svrhe.

Samo dva dana nakon udesa, navodno po savetovanju iz Ministarstva odbrane, vrhovni komadant Vojske Srbije i predsednik države Tomislav Nikolić posthumno odlikuje majora Gorana Savića i tim postupkom navodi na to:
– da je neko iz Ministarstva odbrane ili Vojske Srbije samo dva dana (ili verovatno brže) posle nesreće savetovao predsednika na osnovu nedvosmisleno tačnog saznanja da je major Savić u upravljivom avionu „do poslednjeg momenta tražio najbezbednije mesto za sletanje“.
– da ukoliko prihvatimo da je teza o herojstvu apsolutno tačna može se zaključiti da je taj koji je savetovao ili neko blizak njemu tu informaciju takođe procurio u medije i da je na osnovu te informacije došlo do gorepomenutih natpisa u novinama.

Jer se najdrastičnije preterivanje u medijskoj konstrukciji herojstva dešava jedan dan pre zvaničnog donošenja ukaza o odlikovanju.

Kako god da se odigrala geneza premise o Savićevom herojstvu ili je u pitanju slobodna amaterska konstrukcija novinara ili je po sredi curenje u javnost neosporno utvrđene činjenice uzroka udesa od strane vojske samo dva dana nakon nesreće.

Dakle ili amatersko ponašanje medija ili amatersko ponašanje vojske.

Što se tiče drugih okolnosti koje su verovatno dovele do udesa a do kojih je Tango Six došao logikom rekonstrukcije dešavanja tog dana, preko dostupnih fotografija i uz pomoć mnogobrojnih pouzdanih izvora, o njima u nedeljama koje slede.
Nikada se u svom radu nisam usuđivao da špekulišem s detaljima koji mogu uticati na istragu neke vazduhoplovne nesreće pre objavljivanja završnog izvešataja ali budući da je vrhovni komadand oružanih snaga to uradio…

Herojstvo medija u korišćenju neistina radi tiraža i klikova

Potpukovnik Ištvan Kanas poginuo je u udesu svog aviona Supergaleb G-4 prilikom uvežbavanja za nastup na beogradskom aeromitingu u septembru 2008. godine. Novosti su mu dodelile tradicionalnu nagradu, „Plaketu za najplemenitiji podvig godine“ tri meseca kasnije.

Procedura o dodeljivanju posthumne nagrade ovde je za razliku od udesa Laste ispoštovana. Obavljena je istraga, utvrđene su činjenice i zaključeno je kako je Kanas poginuo. Izveštaj nikada javno nije bio objavljen ali su Novosti na osnovu informacije koja je mogla doći smo iz Ministarstva odbrane zaključile da je Kanas izveo plemeniti podvig.

Novosti su tada pogrešile ili su navedene da pogreše. Kanas je, po svim nezvaničnim ali pouzdanim informacijama koje spadaju u domen javne tajne, poginuo isključivo svojom greškom. Obrazloženje nagrade Novosti moglo se naći u „spašavanju aviona“ ali, kao što će verovatno postati poznato i posle rezultata istrage udesa Laste, opitni i probni piloti nikada ne spašavaju avion već bez ikakvog razmišljanja iskaču iz njega ukoliko vanredna situacija eskalira.

Vojska nije adekvatno analizirala posredne i neposredne uzroke Kanasove pogibije i dešava se slična, pogibija potpukovnika Radeta Ranđelovića uz još jednu žrtvu na zemlji.

Novosti, umesto da shvate koliko proglašavanje nekoga herojem može biti štetno u stvaranju pogrešnih zaključaka i mentaliteta, u svom štampanom izdanju u danima nakon nesreće navode da će majora Savića odlikovati istom plaketom kao Kanasa.

Kurir pokreće inicijativu da neka ulica dobije ime Gorana Savića preko koje saznajemo za funkcionera SNS-a Damira Kovačevića.

Dok su neki novinari sa „25 godina novinarskog i uređivačkog iskustva“ pisali i ovakvo smeće u kojem su povezivali nepovezivo kroz notu petetike koja nije utemeljena na činjenicama već iskonstruisana na, kao što sam gore izložio, ili amaterskom prenošenju vesti ili nedozvoljenom curenju poverljivih informacija koje ili nisu kompletne ili su definitivno postavljene u pogrešan kontekst.

FOTO: Blic.rs i Dušan Atlagić