Tekst rekapitulira noviju istoriju indijskog ratnog vazduhoplovstva, višedecenijski odnos sa francuskim proizvođačem aviona Dassault-om i tok jednog od najtemeljnijih tendera nekog vojnog vazduhoplovnog oružanog sistema do sada.
Kao i u slučaju objavljivanja švajcarskog izveštaja u ovom tekstu može se pronaći zanimljiva paralela koja iako možda nema veze sa predstojećim srpskim tenderom, prilično direktno, ilustruje probleme koje neka zemlja može imati sa prvim verzijama aviona MiG-29. Indijci (u ovom tekstu penzionisani Air Marshal Ahluwalia) odlično poznaju dvadesetdevetku. Bili su prvi operater ovog frontovskog lovca van Sovijetskog Saveza i imaju dugu istoriju odnosa sa proizvođačem oličenu u brojnim dugogodišnjim programima modernizacije.
Nekoliko detalja u ovoj izjavi možda i najbolje opisuju MiG-29 u Jugoslovenskoj i Srpskoj službi: početna atraktivna cena, jedini vidljivi benefit oličen u aeromitinzima i gorko podsećanje na problem otkazivanja radara:
„AF had clearly learned a lesson from the Russian MiG experience, where a cheap upfront price that seemed initially attractive led to enormous operating costs and a lower aircraft availability that meant that when IAF paid for six squadrons, it actually had just three squadrons to fly.
Air Marshal (retired) Padamjit Singh Ahluwalia, who brought the first Mirage 2000s to India, says, “Russian fighters like the MiG-29 are great for air shows but serviceability is often a problem. When you get airborne, the radar often becomes unserviceable… sometimes this happens between two sorties.”“
Nemanja
Simptomatično je da i Indijci kao i Nemci (tokom eksploatacije 29-ke) imaju iste zamerke.
Evo i kako je jedan od pilota (potpukovnik Jirgen Majer) koji su leteli Luftwaffe-u na mig- 29 opisao ovaj avion.
" Mig 29 je kao avion robustan i sa sjajnim aerodinamičkim karakteristikama" (što mu nikada niko nije ni osporio).
Kad je reč o održavanju, ppuk. Majer upozorava da je "svaki deo aviona kritičan, a naročito hidraulika, elektronika i sistemi naoružanja".
Posebno treba podvući da je u slučaju Indije i Nemačke ovaj lovac bio udarna pesnica lovačke avijacije oko petnaestak godina i da su i jedni i drugi verovatno davali svoj maximum kada je održavanje u pitanju (nemci su se i dobro naleteli na njima za tih 15-ak godina).
Sve u svemu avion je bio dosta dobra platforma (sa nekim odlicnim resenjima poput R-73), ali i dosta osetljivom elektronikom i komplikovanim održavanjem…Uz debelo zakasnelu moderznizaciju SMT (fabrici Mig je trebalo skoro 15 godina da izbaci upgrade koji ce zaživeti) nije ni čudo sto su pri kraju eksploatacije ovog lovca rezultati i zakljucak ovakvi….
Zivojin
Sve se slazem ali danas imamo i varijante MiG-29M/M2 koji su daleko savrseniji od SMT modernizacije verzija 9-12 i 9-13. Prakticno to su zajedno sa varijantama K/KUB pa i MiG-35/D skroz novi, savremeni avioni.
Da MiG-29 nije dobar za Indiju ne verujem da bi modernizovali svoju flotu MiG-29 na standard 9-20 koja je bolja od SMT varijanti. Takodje tesko i da bi uzela nove avione MiG-29K/KUB od kojih je 16 komada vec isporuceno.
IK-3
Indijci nisu imali izbora, sem da modernizuju flotu (pogledaj malo koliki nedostatak "frontovske" avijacije imaju), a K/UBovi su bili pratechi uslov rusa prilikom prodaje nosacca.
Jedine ozbiljno modifikovane 29ke koje rusi imaju su oni SMTovi koje je Alzzir vratio/odbio, za ostale nema plana ili zzelje za modernizacijom.
Koliko god ga ti ili ja voleli, 29ka je ispala neuspessan avion.
Nemanja
Zivojine sve je to ok sto ti pricas (oko mig 29M / K ) al sto bi nas naros reko " kasno Marko na Kosovo stize".
Dok je kompanija Mig dvadeset godina razvijala i pravila te prototipove, drugi poput Lockheed-a su unapredjivali svoje modele i sto je jos vaznije UVODILI ih u naoruzanje (pa je tako F-16 stigao u medjuvremenu od bloka 25 do bloka 60) a Mig je neracunajuci ove palubne lovce za Indiju u poslednjih petnaestak godina prodavao samo matore masine 9.12 i 9.13 (eventualno modernizovane na SMT standard).
Jos su se sami potrudili da i ono malo ugleda sto je firma imala srozaju (afera oko Alzira isl).
Sto se tice Indije naravno da se tako veliko vazduhoplovstvo nece odreci tako lako 50-60 lovaca koji mogu biti modernizovani, remontovani i leteti jos neke vreme. Isto rade i sa Mirage 2000….
Uskoro ce krenuti da izbacuju keceve, a Tejas i Rafal ne mogu da se nastancuju bas tako brzo da bi se odrekli i 29-ke i mirage 2000.
Kada vec pominjes taj Mig 29K rusi su sa indijom potpisali ugovor negde oko 2003-2004 godine za tih 16 Mig 29K a poslednji bi trebalo da su isporuceni krajem prosle godine (uz probijanje svih rokova – na sta su se i Indijci javno zalili).Malo neozbiljno za kompaniju koja je tokom hladnog rata bila simbol sovjetske vojne avijacije…
Zivojin
Za neuspeh posla sa Alzirom su krivi korupcija i javasluk koji su danas jos ivek itekako prisutni u Rusiji. Ljudi odgovorni za fijasko posla su uhapseni a avioni su nakon modifikacija uvedeni u sastav VVS RF.
RSK MiG se nakon raspada SSSR jednostavno nije mogao snaci kao sto jeste Suhoj jer je platforma Su-27 bila daleko potentnija za dalje modernizacije i modifikacije. Tako su se njegovi derivati nasli u sastavu VS velikih drzava koje su postale glavni kupci ruskog naoruzanja. A secamo se da je SSSR imao projekat 9-15 tj. MiG-29M kao i 9-31 MiG-29K koji zbog raspada drzave nisu realizovani. Trziste je pocelo da se gubi raspadom SSSR a mnoge drzave nisu nabavili dodatne kolicine aviona MiG-29 zbog sankcija i ekonomske iscrpljenosti.
Indija je i pored kasnjenja narucila jos 29 aviona MiG-29K/KUB i oni su u fazi izrade, tu je i sirijska narudžbina za 24 MiG-29M/M2, Rusija namerava da naruci 24 MiG-29K/KUB i 24-48 MiG-35/D. U toku je finalizacija 20 aviona u varijantama B/SE/UB za Mijanmar, modernizacija 61 indijskog aviona a tu je i modernizacija 8 peruanskih aviona za Peru. Dakle ima jos nade za RSK MiG a ne zaboravite ko danas upravlja kompanijom i da je ona naravno clanica UAC-a.