BEG airport status
LYBE 0708:00 Z VRB°02KT 2500 BR NSC 04/02 Q1018 NOSIG=
Srpski piloti u Papua Novoj Gvineji – vazdušnim koridorima Saburo Sakaia

Srpski piloti u Papua Novoj Gvineji – vazdušnim koridorima Saburo Sakaia

PORT MORESBI, PAPUA NOVA GVINEJA – Specijalno za Tango Six iz jedne od najegzotičnijih lokacija za letenje, sa aerodroma na kojima se stajanke dele sa relikvijama o kojima smo čitali u knjigama o Drugom svetskom ratu, Dragan Lozančić kapetan avio-kompanije Farnair prenosi nam svoja iskustva, doživljaje i avanture.

 
67770_4362881822548_1834284394_n
 
Dragana Lozančića upoznao sam 2001 godine kao instruktora letenja u pilotskoj akademiji u Vršcu. Studenti akadademije (koja je tada bila u Jatovom vlasništvu)rg nisu često menjali instruktore tako da na žalost nikada nisam bio u Lozinom „boksu“. Kao i većina malo starijih letača pred poslednju smenu generacija u „Vršcu“ Dragan je zamenio svoju ground school i practical rutinu u SEP igračkama za saobraćajnu priču.

Zaposlio se u putničkoj i kargo avio-kompaniji Farnair, expat lokaciji u kojoj je više pilota iz Srbije i bivše Jugoslavije našlo uhlebljenje, često i prvi posao u ozbiljnom saobraćaju. Fokeri, cargo ATR-ovi, freight dog sati i živopisne misije postale su Lozin posao. Kao jedan od retkih avijatičara u poslu, kapetan Lozančić me nije iznenadio kada mi je pre nekoliko meseci javio za novo angažovanje. Wet lease iz snova, letenje sa aerodroma na kojem je čuveni leteći samuraj Saburo Sakai jurio i bivao juren od strane američke mornaričke avijacije i saveznika.

U ekskluzivnom javljanju za Tango Six, preko internet veze koja se plaća suvim zlatom, Loza opisuje koliko zanimljiv može biti posao pilota na ugovoru na lokaciji koja za nas redefiniše pojam „rad u inostranstvu“.

565837_4349335683903_826475993_n

Propeleri, HF radio, NAV i meteo za muškarce

 
312878_4365763494588_1514223775_n

– Od nas nekoliko Srba iz Farnaira u Papui je trenutno samnom i kapetan Dragan Zlatanov. Letimo dva ATR-a 72-200 i 42-300 kao wet lease za veću avio-kompaniju Air Niugini. Oni lete po regionu sa B767, F100 i Dash-ovima. Kao „konkurencija“ tu su još dve kompanije: PNG Airlines (Dash 8 i Twotter) i Heavy lift (ATR42, Twotter, Cessne Caravan…), počinje Loza svoj brief.

549632_4370838901470_1337388063_n

Vazdušni transport je neophodnost na Papui. Cena povratne karte za frekventne destinacije je oko 160 evra za let od 40 minuta, većinu ruta je nemoguće preći kolima. Svi lete:

– Scenografija je neopisiva. Bukvalno. Aktivni vulkani, ostrva, koralni grebeni, vegetacija, džinovske papaje, nezagađena priroda i odlična GMO-free hrana. Uređene plaže su retke i udaljene mada je ovde raj za ronjenje zbog dosta olupina kako brodova tako i aviona iz Drugog svetskog rata, priča mi Dragan uz neizbežno pominjanje Sakaia:

395117_4365790855272_1546343196_n

Naravno da sam želeo da dođem ovde i zbog knjige „Samuraj“ Saburo Sakaia, letim istim aerodromima (koji su danas naravno drugačiji) i u istom okruženju. Letenje ovde je prilično zahtevno i svi koji su ovde peglali rute sa ponosom nose svoja „krila“. Sve je vizuelno, probijanje oblaka kojih, kada ih ima, dolaze u formu velikih kumulonimbusa punih vode. ISA (standardni atmosgerski uslovi) se ovde uvećavaju za +20 tako da zbog vlage stalno ima oblaka. Nigde u svojoj karijeri nisam video ovoliko slojevitu oblačnost i ovoliko oblaka istovremeno na ogromnom prostranstvu iznad Pacifika.

Leti se vizuelno za prilaze i sletanje pošto je jedini radar koji postoji u kontrolisanom prostoru onaj u Port Moresbiju dometa oko 140 NM. Nakon toga nastupa Flight Information Service – piloti sami vrše razdvajanje. Saobraćaj je prilično gust tako da se često skreće sa track-a, TCAS i EGPWS su nam podjednako od veoma velike važnosti.

563813_4446890882722_1190000406_n

Radio komunikacija se vrši putem HF radija, slično kao u Africi, koji je uglavnom jako lošeg prijema tako da je borba dobiti informacije o drugom saobraćaju. VHF je ograničen, uglavnom na 25 NM oko većine aerodroma osim glavnog, POM-a.

Što se radio-navigacionih sredstava tiče uglavnom su to DME i NDB malog dometa a ponegde ih jednostavno nema iako su naznačeni na kartama. Jednostavno ih je pokralo lokalno stanovništvo što zbog napajanja što zbog drugih, njima znanih, razloga. Stoga je logično da je najpouzdanije rutiranje moguće isključivo putem GPS-a. Upoređujemo podatke o track-u sa GNSS-a (ATR72) ili GPS-a (ATR-42) i vizuelnih karata terena, pronalazimo put za spuštanje na aerodroma pored planinskih vrhova kroz kanjone a sve kroz oblake, ukoliko nađemo „rupu“ u istim,

481645_4370828061199_1669184953_n

Naravno, nije uvek i nije svaki aerodrom komplikovan. Recimo aerodromi na ostrvima kao što su Hoskins (HOK) koji se nalazi imeđu nekoliko vulkana je divan mali aerodromčić, otprilike veličine Vršačkog. Tu je i Rabaul koji je čuven po Rabaul dewil-u, pilotu vazdušnom asu japanskong imperijalnog vazduhoplovstva koji je leteo Zeroa – Hiroyoshi Nishizawi.

[pullquote]Ipak, ma kako sve ovde lepo izgledalo, opasnost vreba iza svakog ćoška[/pullquote]Ipak, ma kako sve ovde lepo izgledalo, opasnost vreba iza svakog ćoška, tako da se stalno nešto dešava što može da ugrozi bezbednost. Ponekad vidimo drugi avion koji leti na našoj visini u suprotnom smeru, ili nam se putanje ukrštaju, nekada imamo informaciju o saobraćaju nekada ne. Dva puta smo zbog traffic konflikta skretali standardno u desno i emitovali „to all traffic“ info da bi na naše zaprepašćenje drugi avioni skrenuli oba puta u levo, tj. ka nama! Žurka.

424902_4370836101400_315636555_n

Stick & rudder tails

– Jednom nam je otkazala sva navigacija u letu, nastavlja Loza priču o svojim najzanimljivijim doživljajima:

…dva puta kočnice, srećom pa sam u taksiranju prekinuo let. Kočnice su vrlo bitne jer letimo na letelišta (neka su privatna) čije su piste pokrivene tucanikom, kratke su, dok je konfiguracija terena takva da kada se započne prilaz – mora da se sleti. I zaustavi. Takav primer je Tabubil, koji se nalazi u kotlini i do kojeg se leti kroz klanac nekih 9NM posle NDB-a i kada se procedura za prilaz započne nema više vraćanja! Pista je od tucanika, kratka i sa up-slope-om uz prepreke (planine) levo, desno i neposredno iza piste. Preleću se brdašca te se EGPWS stalno dere: „TERRAIN TERRAIN PULL UP!“.

44714_4403618080929_686439234_n

Još jedan zahtevan aerodrom je Maunt Hagen (HGU) sa pistom elevacije 5300 Ft, na koju se sleće po preletu planinskih vrhova koji su na 10 NM elevacije 14.000 ft. Prilaz je strm tako da se prilazi sa minimalnom brzinom i konfiguracijom za sletanje. Ovaj aerodrom je dosta frekventan, tako da se često desi da jedan avion poleće a drugi prilazi i to na suprotnu stazu, a uvek se nađe još po neki avion, po neki oblak, nekad je jak vetar, može biti veoma komplikovano.

Procedura za poletanje za RWY 12 je takva da se posle 0.8 NM skreće u levo zbog brda u pravcu, ali sam jednom morao da skrenem posle 0.3 NM tj, nisko, jako nisko,  ne bih li izbegao drugi avion koji se pripremao za sletanje na pistu 30 i bili smo oko 300 Ft jedan od drugog. Ja u poletanju, on u sletanju, base leg, sa visokim terenom u pravcu, tako da se nikada ne sme 100% verovati (uz dužno poštovanje) informacijama dobijenim sa tornja. U ovakvim slučajevima aerodrom je efektivno nekontrolisan tako da sva odgovornost pada na pilota i njegov situational awareness. Ovde ima dosta Cessni koje lete za adventističku crkvu koja ima svoje „misije“ svugde po ostrvu, sa pilotima iz Evrope koji žive i lete ovde po 15, 20 godina.

66003_4370825141126_252164620_n

Još jedan zahtevan „aerodrom“ je Moro (MXH), letelište, baza naftne kompanije Exxon gde je prilaz pored standardnih planina, probijanja oblaka iznad jezera, preko utabane staze, naravno jako nisko na pistu sa koje nema Go-Around-a kada se prilaz započne. Postoje određeni limiti i sektori gde se leti ukoliko se pista iznenada zatvori, naravno sve je jako nisko u odnosu na teren. Svaka situacija je moguća jer je na ovom aerodromu najveća koncentracija helikoptera tako da sam prilikom prvom sletanju na njega imao osećaj kao da sam u Vijetnamu u filmu „Apokalipsa danas“.

Freigt dogs

 
Prevozimo brze i spore pošiljke, dosta materijala za teške mašine, par puta smo prevozili po šest do sedam tona eksploziva. Sletanje tada mora biti „nežno“ jer se sa hazardnim materijama nikad ne zna. Teglimo dnevne novine koje su vrlo popularne ovde što nam dobro dođe nekad kao balast kad se vraćamo prazni. Kada nema novina ili kamenja dobri su i kokosovi orasi, 250 kg je minimum za balast. Iz Mt. Hagena se uglavnom prevozi povrće i tada najlepše miriše u avionu.

Leti se od 05:00 ujutru, sviće oko 5:30. Mrak pada u 18:30 i do tada smo u glavnom sleteli, ukoliko se negde neplanirano ne zadržimo. Turnaroud (istovar-utovar) je jako spor i do četiri puta sporiji nego u Evropi pa je na pojedinim destinacijama moguće skoknuti do okeana. Letimo pet do šest dana nedeljno a smena nam traje dva meseca. Ukupno je ovde tri posade za dva aviona.

8886_4452815270828_1029411978_n

Sve je preskupo, cene su neverovatne. Izuzetak su lokalne pijace koje posećujemo samo na bezbednim lokacijama. 5 GB interneta recimo košta 500 evra i potroši se za odprilike nedelju dana. Apartman od tri sobe košta neverovatnih 18.000 evra, posledica pronalaska nafte od strane Exxona.

Na Papui nema ljudoždera kako se misli. Razlog ovog verovanje su Australijanci i ostali koji posluju ovde i forsiraju tu priču ne bi li dobijali razne novčane nadoknade za tobožnju opasnost.

230258_4446891922748_1642654393_n

Za nekoliko dana sam se mimoišao sa Nešom i Neli, posadom prve srpske jedrilice koja polovi već nekoliko godina oko sveta. Svratili su i u Port Moresbi krajem novembra, na žalost kasno sam saznao za to. Njihovo putešestvije je opisano na njihovoj prezentaciji, za one koji vole jedrenje, zarvšava Dragan Lozančić uz link ka trejleru koji najavljuje duži video kojim će pokušati da na još jedan način prepričaju svoje letenje koje se iz posla pretvorilo u pravu malu avantutru:
 

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Komentari

R

Ponosan sam na svog prijatelja i instruktora, kako na izvrsnog pilota tako i na još boljeg čoveka…
Svojim primerom nam daje domace zadatke koji, kao i nekada na akademiji, nisu ni malo laki, ali nas čine boljim ljudima i boljim pilotima.
For football, basketball, voleyball… you need one ball. To be a pilot, you need two balls :)

Odgovori
@

Brate moj hvala ti, i tvoje letenje je bas zanimljivo, kako u Namibiji, Rusiji, tako i onaj let za Maldive kada si imao AOG od 10 dana. Nikad nisu otkrili ko je ubacio srafciger u motor, zar ne?

A

Svaka cast za reportazu! Vrlo zanimljiv clanak. Pozdrav!

Odgovori
A

Da li postoji nacin da se clanak podeli nekom ko nije na FB? Sa tablet racunara nije bas najlakse da se posalje link, stoga sugerisem neku alternativu za sharing.. Pozdrav!

Odgovori
g

Bogatsto je imati Lozu za prijatelja

Odgovori
G

Svaka čast, kolega!

Odgovori

Juu kakav tekst… prvo sam mislio da je dugacak, sad mi zao sto nema jos :D

Pozdrav za ekipu sa Gvineje!

Odgovori
R

Pozdrav ekipi Tango i ekipi letaca sa Nove Gvineje. Leteci od Port Morsbeja do Madang, Lea, Kiete i Honiare na Solomonskim ostrvima i radeci na Bogonvilu polovinom sedamdesetih godina proslog veka, podsecate me na egzoticne godine i vreme u podnebesju Gospodnjem. Dobra vam sreca, miran let (koliko moze biti) i srecan i Blagoslovljen vam Bozic! Srdacno i iskreno novo 2013 leto.
Iskreno vas Rodney Marinkovic, Aircraft Mechanical Engineer (ret.) Kraljevo / Sydney

Odgovori
@

Dragi Rodney, hvala na lepim recima. Ovde vreme stoji tako da se nije bas puno toga promenilo od 70-ih. U to sam se uverio pre dva dana kada sam u Rabaulu imao priliku da vidim a i udjem u Convair iz 1953 godine. Divan avion koji lete dva peenzionisana kapetana sa B747 i bas uzivaju. Da Vam kazem , nema niceg lepseg od dobrih starih vremena. Zelim Vam puno zdravlja, srece i veselja u 2013 !
Dragan Lozancic, Capt Beograd / Port Moresby

R

Postovani Kapetane Dragane,
Pozdrav iz Sidneja gde provodim svake godine od maja do oktobra., "Disem punim plucima" kerosin
do oktobra na Sidnejskom aerodromu. Napravim jedan ili dva komercijalna leta (kao putnik) na destinacijama "down under", pa u oktobru opet za Kraljevo da se okrecem ispred novog za sada pustog putnickog terminal Kraljevackog komercijalnog aerodrome. Pa opet na put u moju Domovinu komercijalne avijacije na ponovo "disanje" kerosina na Sidnejski i poneki jos aerodrome Australije i Novog Zelanda. Tako u krug. U otadzbini Srbiji u pripremi je moja knjiga prvenac, "ljudi, avioni i aerodromi" kroz moje oci u blizu 50 godina druzenja izmedju "POLARISA i JUZNOG KRSTA"
Uz pozdrav svima vama iz Otadzbine Srbije koji lete ili odrzavaju avione, tople pozdrave iz zimskog
Sidneja. Vas Rodney Marinkovic, Aircraft Mechanical Engineer. (ret.) SYDNEY.

N

Braco, kako mi je zao sto cale nije vise medju nama. Bilo bi mu puno srce da moze ovo da procita! Brat se ponosi tobom. Pozdrav tebi i tvojim kolegama

Odgovori
A

Divan članak Lozo! Čuvaj se i svako dobro!

Odgovori
J

Dragi Lozo, s obzirom da sa s tvojim ocem puno leteo jos dalekig osamdesetih godina proslog veka na dobrom starom "Bonji" uvek mi se srce yagreje kada vidim da je neko od vas "klinaca" uspeo. Reportaza ti je fenomenalna. Srdacan pozdrav od jednog matorog ex STD FD-a Joce Stojkova.

Odgovori
d

Hvala Joco na evociranju uspomena na mog oca, zbog njega sam zavoleo avijaciju i nastavio i posle njega…
Veliki pozdrav i dobro zdravlje vam zelim !

P

Ako se ne varam pre par godina je u NIN-u bila reportaza o jos jednoj srpskoj grupi pilota koji rade u Papui Novoj Gvineji. Zna li neko nesto i o njima?

Odgovori
P
I

Lozo svaka čast drago mi je što te poznajem!

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Jordan na: Izviđačko-borbena bespilotna letelica CH-92A, nove sposobnosti Vojske Srbije, tehnologija za domaći Pegaz

Mislim da je ovo dobar prelaz sa malih izviđačkih dronova (Orbiter je imao domet 50 km i dužinu leta 2-3 sata) na nešto veće. Domet od 250 km i trajanje leta od 10 sati je popriličan pomak. Što se tiče ubojitih sredstava, granata haubice 155 mm je 40-50 kg. Sa ovim dronom možete da je…

07. Dec 2019.Pogledaj

Jordan na: [POSLEDNJA VEST] Danas u Srbiju sleću helikopteri Mi-35M namenjeni Vojsci Srbije

ID, ne mislim na transport u mirnodopskim uslovima, ne mislim čak ni na transport van zone borbenog dejstva u ratnim uslovima. Mislim na prebacivanje manjih grupa ljudi i sredstava u zonu borbenog dejstva ili neprijateljsku pozadinu. Rusi (ili Amerikanci, svejedno) možda mogu da priušte da pošalju dva transportna helikoptera (jedan za transport, a drugi za…

07. Dec 2019.Pogledaj

Dejan na: [POSLEDNJA VEST] Danas u Srbiju sleću helikopteri Mi-35M namenjeni Vojsci Srbije

Svi se raspituju od naoruzanju i opremi novih helikoptera. A mene zanima hoce li vojska imati novca za odrzavanje, letenje, vezbanje, obuku i skolovanje kadrova, sto pilota sto mehanicara itd ?

07. Dec 2019.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Brze reakcije Air Serbie

Da MC21 je alternativa za A319 i A320, SSJ je regionalni avio.

07. Dec 2019.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Brze reakcije Air Serbie

Pizajmicu koja se mora VRATITI. Atlantia je trebala investirati. To je ogromna razlika.

07. Dec 2019.Pogledaj

Send this to a friend