BEG airport status
Letačke priče Suada Hamzića: Kako sam učio da letim supertajni avion Prva polovina 1970. godine kada je avion bio u sastavu 352. iae. Dva nosača UB-16 sa po 16 nevođenih raketnih zrna 57 mm. Mogao je nositi i IC samonavođene rakete V-V tipa K-13 ili radarskim snopom vođene K-5, kao i bombe. Foto: Suad Hamzić

Letačke priče Suada Hamzića: Kako sam učio da letim supertajni avion

Tango Six nastavlja sa objavljivanjem letačkih memoara Suada Hamzića. Dobili smo ekskluzivno pravo da prvi u nastavcima prenesemo najzanimljivije priče jedne izuzetne letačke karijere pilota Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane Jugoslovenske Narodne Armije. U današnjoj priči Suad se priseća preobuke na tada supertajni avion – prvi za koji je pomislio da neće uspeti da savlada.

Naše vazduhoplovstvo je krajem 1963. godine nabavilo od SSSRa prvu eskadrilu aviona tipa MIG – 21. Bila je to velika tajna, supertajna. Uvlačili su avione u hangare, zamotavali u cerade, jurili veštice i špijune oko aerodroma i retko, vrlo kratko, leteli sve do pred kraj 1965. – početka 1966. do kada su već bile nabavljene tri kompletne eskadrile.

Za naručivanje preko on-line formulara treba vam manje od 2 minuta. Popunite ga i knjiga vam stiže na kućnu adresu!

Da bi tajna bila još tajnija naši su ih krstili slovom “L” , prvim slovom reci “lovac”. Prve verzije aviona MIG-21f13 kako su ih Rusi nazivali naši “krstiše“ sa “L-12“ a dvosede “NL-12“.

Sledeću verziju MIG-21PF, naši nazvaše “L-14“, verziju MIG-21 PFM nazvaše “L-15“ i tako redom do verzije “L-17“, “L-17bis“, “L-17 bis/K“ a dvosede još “NL-14“, i “NL16“.

Izviđača MIG-21R (od reci „razvječik“, na ruskom izviđač) nasi nazvaše “L-14i“ a ja baš na njemu provedoh najveći i najlepši deo  svoje letačke karijere. Rusi ga, bolesni od čuvanja tajni i stvaranja mitova i konfuzija oko svih svojih vojnih proizvoda, nazvaše još i tajnim nazivom “Izdelnie 094“ (proizvod 094).
 

Letenje,presn. III 2013. 021
L-14 (709) u trenutku sletanja na aerodrom Bihać. Foto: Suad Hamzić

Bilo kako bilo sve te avione sam leteo, često i paralelno iako se svaka od narednih verzija po nečemu razlikovala od prethodne.

Samo laiku su ti avioni izgledali isto a čak i laici su uočavali vidljive razlike izmedju L-12,  NL-12, NL-14, NL-16 i svih ostalih “L-ova“. Novije verzije imale su širi uvodnik vazduha, sverežimski konus, radar smešten u tom konusu, bivali su sve širih i sve kraćih trupova, imali sve snažnije motore, nosili više goriva, posebno u spoljnim podvesnim rezervoarima, mogli da ponesu više, efikasnija borbena sredstava, na sve većem broju nosača za naoružanje ispod krila i trupa.

Razlike, po verzijama, znali smo samo mi koji smo ih leteli posebno one koje su se odnosile na sve moderniju navigacijsku, letnu i opermu borbenih sistema aviona. Svaka verzija je bila nečim unapređena, osavremenjena, moćnija.

Primera radi, prva verzija L-12 imala je motor potiska od oko 5 tona a poslednja L-17bis/K sa drugim, dodatnim forsažem, tzv. “CR” skoro 13 tona potiska.
 

Letenje,presn. III 2013. 022
L-14 (708 i 709) na poletanju sa aerodroma Bihać. Desetak minuta kasnije svoje NRZ od 57 mm će poslati u mete na poligonu Slunj. Foto: Suad Hamzić

Prva verzija je imala samo radar za merenje daljine a već sledeća akvizicijski i nišanski radar dometa 20 km. Iako su, objektivno, elektronski sistemi ruskih lovaca tih generacija bitno zaostajali iza svojih zapadnih suparnika.

Završavajući Akademiju jedna grupa od deset mojih klasića bi određena da se javi u 204. lovački puk na Batajnici opremljen avionima tipa L-12 i L-14. Ja nisam imao sreće da budem u toj grupi a tada nisam mogao ni pretpostaviti da ću im se tako brzo, samo godinu dana kasnije, pridružiti.

Preobuka na “f13“

Ubrzo posle Šušićevog iskakanja iz F-86D, krajem novembra 1967, ne saopštavajući nam razloge, prekidosmo svako letenje.

Početkom decembra u eskadrilu nam stiže pojačanje, četiri mlada pilota od kojih su trojica bili naši klasići, i sve nas uputiše na vanredne lekarske preglede radi provere zdravstvene sposobnosti za letenje na nadzvučnim borbenim avionima.

Komisija proglasi zdravstveno nesposobnim dva starija pilota i jednog našeg klasića za letenje na L-ovima a mi ostali odmah započesmo teoretsku preobuku, tzv. “učionicu“ za avion L-12 na Plesu. Prethodno je jedna od lovačkih eskadrila, 124. lae, 117. lovačkog puka izvršila preobuku na L-ove u Batajnici  i nekako baš tih dana preletela na matični aerodrom Pleso.
 

Letenje,presn. III 2013. 020
Sredina 1969. godine prilikom preleta iz Batajnice na Bihać. Foto: Suad Hamzić

Njihovi avioni su stajali u najvećem hangaru, zamotani dobro ceradama, čuvani pojačanom stražom.

Sredinom decembra, bilo je već vreme, povedoše nas do hangara da vidimo avione izbliza, dotaknemo ih, zavirimo u kabine. Straža ispred hangara nas zaustavi!

Vodnik 1. kl, moj zemljak, sarajlija, Esad, koji nam je držao deo teoretske obuke o sistemima aviona pokuša da objasni da je ta poseta planirana, odobrena. Pokuša da se objasni sa stražom a neko od pilota, ignorišuci stražare, produži ka vratima hangara:

– Stoj!, prodra se jedan od stražara i pušku sa ramena zbaci, prihvati je rukama, otkoči. Sve to u po bela dana, u radno vreme, na našem aerodromu.

Tek sutradan uđosmo u hangar, dotakosmo jedan avion, koji je za tu priliku bio oslobođen teških cerada.

Batajnica

Prvih dana januara 1968. godine cela 352. iae, letački i tehnički sastav našao se na aerodromu Batajnica. Smestiše nas u kasarne i započesmo praktičnu, stvarnu preobuku.
 

Letenje,presn. III 2013. 024
Suad u kabini L-14, 1969. ili 1970. godina.

Kada prvi put uključih forsaž, otpustih kočnice, kada se avion uz buku, vibracije i trešenje zalete po betonskoj pisti Batajnice, kada kao strela velikim uglom penjanja polete u visine, kada iz “napada“ na pistu velikom brzinom grubo pristade, poče kočenje kočnicama i kočećim padobranom – prvi put pomislih da ipak nešto neću moći, da neću moći savladati letenje na ovom ruskom “čudu“ od aviona.
Već sledeći let je delovao normalnije, treći još normalnije a posle devet letova na duploj komandi poleteh samostalno.

Uskoro se uverih da nebih ni znao da letim nadzvučno da mi to ne registruju instrumenti, da je nebo iznad 15.000 metara sve tamnije, da iznad  18-19.000 vertikalno iznad izgleda modro – skoro crno. Da je horizont ispod, nekako naglašeno svetao, blago zaobljen.

U zaokretu iznad Slavonskog Broda u daljini videh vrhove Alpa, Pirineje a potom Dinarski planinski masiv, Karpate  a levo ka severu vrhove visokih Tatri. Bio je to proletnji dan 1968, jedan od onih sa retko velikom vidljivošću, posle prolaska hladnog fronta.
 

Letenje,presn. III 2013. 027
Suad i njegov venčani kum Stevan Kantar

Sredinom jula završismo preobuku u toku koje dvojica klasića otpadoše nesposobni da kontrolišu taj brzi, ozbiljni, borbeni avion a jednome prekidoše preobuku zato što ga komandir 128. lae, major Aldo Levi, u toku rutinske kontrole našega rada u visokim zonama zateče kako “pegla“ vazduh u zoni umesto da avion vodi po vertikali i uvežbava elemente složene pilotaže.
Bilo je normalno da major Levi često leti uporedo sa nama, po svome planu. Ono što mi nismo znali, pa ni moj klasić J.M, bilo je da major Levi na velikoj visini leti od zone do zone u kojima smo mi radili vertikalu i kontroliše šta mi tamo zapravo radimo.

Proslavismo uspešno završenu preobuku a već prekosutra, oko 15. jula, preletesmo na aerodrom na kojem će se ubuduće bazirati naša 352. iae i sa istim, 117. lovackim pukom, deliti taj novi, moderan, supertajni aerodrom, tačnije “aero-čvor“.

Supertajnim avionima, sletesmo na supertajni aerodrom Bihać.

Avione električnim tegljačima uvukoše u podzemne galerije aerodroma a nas uputiše na zaslužene godišnje odmore. Ne znajući da nas po povratku sa odmora čeka ono što je danas poznato kao “češka kriza“…

Za naručivanje preko on-line formulara treba vam manje od 2 minuta. Popunite ga i knjiga vam stiže na kućnu adresu!
[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters="1" counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Autor:

Suad Hamzić Gostujući autor suadhamzic@yahoo.com

Komentari

Mi

Šta zanči ”pegla” vazduh?

Odgovori
Jo

Koliko mi je poznato , to je žargonski izraz za pravolinijsko horizontalno letenje , najkraći put od tačke A do tačke B .

Tr

Odličan tekst i odlične fotografije. Pitam se da li autor u svojoj arhivi ima fotografije onog PFM sa br.719 koji je bio ofarban u maskirnu šemu?

Odgovori
Su

Milose Jovica Ti je dao ispravan odgovor. Da bi uneo malo dinamike neretko sam, posebno sa cistim avionom (bez spljnjeg tereta) pravio valjke u jednu stranu pa "odmotavao" u suprotnu stanu. Nije kostalo nista .. mozda 2% vise potrsenog goriva …. .
Tris… , Nemam u arhivi 719 jer je bio u jednoj od eskadrila 117.lap a ja tada i nisam bes cesto nosio negrpni, skoro kilo tezak, ruski FED 4L (spravu neomiljenu nasim bezbednjacima). PFMa br. 719 smo zvali "GARO"

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Pavle na: “Ruski helikopteri“ razvijaju nove kompozitne lopatice za helikopter Ansat

Ivan Ako si im rekao za svemirski program. Pola satelita na svetskom nivou se zadnje 3 decenije salju u orbitu raketama iz sovjetskog doba.

30. Nov 2022.Pogledaj

Oblomov na: “Ruski helikopteri“ razvijaju nove kompozitne lopatice za helikopter Ansat

>> znam samo da je kupovina ovih helikoptera od strane R. Srpske idiotizam teski. Tamo 90% stanovnistva smatra da je to odlicna kupovina!

30. Nov 2022.Pogledaj

ivan na: “Ruski helikopteri“ razvijaju nove kompozitne lopatice za helikopter Ansat

Vaste , u pitanju su kompletni automobili, ne deo. Da jeste se on cesao, privatnik veliki saner nije nista novo smislio al je staro do te mere optimizirao da je u sustini revolucionirao svemirski program a sto se tice ruskog svemirskog programa to je gotovo, jos i sad cede slavu iz sovjetskog doba, nista novo…

30. Nov 2022.Pogledaj

Mali Mica na: “Ruski helikopteri“ razvijaju nove kompozitne lopatice za helikopter Ansat

@Vlada Sta to govori o zemlji? Znaci da su usmereni na korupciju, sede na straznjicama i kupuju nekretnine van Rusije, zive dobar zivot. Namenska industrija se zapostavlja, nema napretka u tehnologijama. Kinezi bar nesto rade, kopiraju, spijuniraju, proizvode. Ovakva Rusija s paradama pobede i Armatama koji zablokirani cekaju slep, ili Su57 od napravljenih 3 ili…

30. Nov 2022.Pogledaj

Yoda na: “Ruski helikopteri“ razvijaju nove kompozitne lopatice za helikopter Ansat

To je direktna posledica sankcija koja će od Rusije napraviti industrijsku i tehnološku velesilu na duži rok. Ima sve neophodne uslove za to - kvalifikovanu radnu snagu, resurse, jeftinu energiju, razvijene bazične nauke, kapital, tržište za plasman robe, stabilnu ekonomiju koja omogućava dugoročniju računicu (i ulaganja) uprkos sankcijama itd. Supstituisaće veliki deo uvoznih komponenti za…

30. Nov 2022.Pogledaj