Novogodišnja ViPVO depresija – para nema

BEOGRAD – Najnoviji broj časopisa ’’Odbrana’’ donosi dva interesantna intervjua, prvi je sa načelnikom Uprave za planiranje i razvoj (J-5) general-majorom Dušanom Stojanovićem a drugi sa komandantom 204. vazduhoplovne brigade brigadnim generalom Predragom Bandićem. Katastrofalna finansijska situacija države provlači se diskretno i konzervativno kroz svedočenja ljudi čiji je posao da sistem odbrane održe bez obzira na realnost. Uprkos verbalno adekvatnim izjavama i trudu da se zvona alarma ne čuju – car je ipak go. Para nema.

U prvom intervjuu general Dušan Stojanović je govorio pre svega o opremanju i razvoju Vojske Srbije u narednom periodu. Prethodno je napomenuo da je ove godine finansiranje opremanja bilo restriktivno i da je zbog rebalansa budžeta gotovo 50 posto predvidjenih sredstava umanjeno u delu realizacije plana opremanja za 2013 godinu. Plan za 2014. godinu je takođe restriktivan doći će do nabavki određenih sredstava naoružanja i vojne opreme ali to neće zadovoljiti potrebe VS. Stoga će osnovni zadatak Uprave biti da u okviru raspoloživih sredstava održi nivo operativnih sposobnosti VS. Pošto su trenutne ekonomske mogućnosti vrlo ograničene Uprava za nabavke i razvoj se opredelila za modernizaciju perspektivnih borbenih sistema koje se već nalaze u naoružanju Vojske Srbije.

Što se tiče V i PVO spomenuto je da je u toku modernizacija dela raketnih sistema za protivvazduhoplovna dejstva, osmatračkih radara tih sistema kao i osmatračkih radara VOJIN. Spomenut je osmatračko-akvizicijski radar VOJIN tipa P-12 koji je uz pomoću Uprave za odbrambene tehnologije i Vojno-tehničkog instituta rekonstruisan, modernizovan i digitalizovan a produžen mu je životni vek za 15 godina. Tu je zatim i mobilni centar VOJIN MC-10 koji predstavlja operativnu pokazivačku kabinu čete za vazdušno osmatranje i navoženje.

Školski avion Lasta trebalo bi da uđe u operativnu upotrebu do kraja juna 2014. Drugi prototip aviona nalazi se u fazi verifikacionih ispitivanja nakon završetka programa razvoja i sledi usvajanje tog prototipa u naoružanje V i PVO. U toku razvoja prototipova P1 i P2 uočeni su određeni nedostaci koji su u proteklom periodu otklonjeni. Najzanimljivija informacija vezana za ovaj avion je da se radi na ugradnji izbacivog sedišta kako bi se povećala bezbednost pilota tokom izvršavanja zadataka letenja. U daljim planovima očekuje se i početak procesa modernizacije G-4 na standard G-4MD.

Redovnim finansiranjem iz budžeta Republike Srbije ne mogu se relaizovati nabavke i opremanje jedinica V i PVO koje je usmereno na nabavku višenamenskih borbenih aviona, raketnih sistema za PVD, osmatračkih radara, sredstva za autiomatizaciju. Za sve ovo su već izrađena potrebna programska dokumenta a finansiranje nabavki bi trebalo da se reši odlukom Vlade Srbije. Na kraju, Uprava smatra da bi što se tiče nabavki, u budućnosti trebalo razmotriti mogućnost finansiranja kreditiranjem na duži vremenski period kako se i radi u većini stranih armija što kod nas sada nije slučaj.
 

Šta se zaista dešava?

 
Već iz samog naslova ovog intervjua – Finansije diktiraju opremanje, može se naslutiti da se ne mogu očekivati veće i značajnije nabavke za VS, posebno za V i PVO.

Predlog vojnog budžeta za 2014. iznosi 525 miliona evra a od toga je u okviru predloga planiranih kapitalnih izdataka za opremanje VS izdvojeno samo 20 miliona evra. Tokom 2015. i 2016. predlog je da se za iste namene potroši još oko 45 miliona. Situacija sa finansijama može biti i gora ako znamo u kakvoj se ekonomskoj situaciji nalazi država i da se gotovo svake godine vrši rebalans budžeta kada su obično na udaru i sredstva namenjena za opremanje VS.

Što se tiče školskog aviona Lasta podsetimo da serijski avioni ne lete od udesa koji se desio 26.9.2012. i da je to usporilo razvoj i uvođenje u upotrebu ovog tipa aviona u jedinice V i PVO. Prototipovi lete od 17. maja ove godine a na Batajnicu je stiglo 8 od 15 naručenih serijskih aviona. Sada smo dobili informaciju da će avioni biti uvedenu u upotrebu krajem juna 2014. čak 21 mesec posle pomenutog udesa.

Modernizacija školsko-borbenog aviona G-4 na standard G-4MD najavljuje se već godinama, a do danas gotovo ništa nije urađeno na realizaciji projekta sem studija koje su rađene u VTI. Najavljivan je izbor izvođača ovog posla a kao kandidati su se spominjale italijanske, francuske i izraelske firme. I u planu finansiranja za 2013. bila su namenjena sredstva koja su očigledno nestala rebalansom budžeta ili na neki drugi način.

Kad smo kod, od strane političara uporno najavljivanih nabavki novih višenamenskih aviona, osmatračkih radara i drugog naoružanja za V i PVO, svi smo svedoci da ni na jednom planu nema pomaka u odluci oko konkretnih koraka kupovine pomenutih sredstava. Da podsetimo, pričalo se o nabavci 6 aviona MiG-29M/M2 (MiG-35), dva osmatračka radara a pojedini mediji su u taj aranžman uključivali i dva helikoptera Mi-171A2, te sisteme za PVD S-350 ’’Vitjaz’’ i ’’Pancir’’. Sve je ostalo samo na rečima čak i posle poseta srpskih delegacija Rusiji a i nakon poseta ruske vojno-političke delegacije Srbiji.
 

PVO sistemi?

 
U apsolutno mračnoj perspektivi razvoja ViPVO usled nedostatka finansija posebno bune aktivnosti u vezi nabavke modernih PVO sistema u ovom trenutku. Nabavka jednog od stubova zaštite vazdušnog prostora forsira se paralelno sa nabavkom višenamenskih aviona. Svedoci smo da vojni planeri razmišljaju kao da finansije, sredstva ili krediti postoje da se nabave oba segmenta. Ukoliko na trenutak priznamo da je zvanična državna politika održavanja vojne neutralnosti u potpunosti nemoguća za ovako siromašnu zemlju (ili smo sa Istokom ili smo sa Zapadom), postavlja se pitanje zbog čega se vojno-državni vrh sada ne fokusira na jedan izbor?

Air policing je obaveza. PVO sistemi ne mogu pozitivno identifikovati sporni cilj, to rade isključivo avioni. Nemamo para ni za avione a želimo da se opremimo visokosposobnim raketnim sistemima koji će ako ništa drugo biti samo prvi cilj u budućem konfliktu za koji mislimo da možemo preživeti i u njemu dobro se pokazati kao 1999. Surova realnost je da ne možemo i da moramo da se odlučimo. Želimo li da sačuvamo (višenamensku) avijaciju kao minimum sposobnosti ili želimo da živimo bajke vojno jake i neutralne države koju niko neće smeti da napadne zbog modernih PVO sistema? Nove PVO sisteme ćemo, naravno, morati da nabavimo u daljoj budućnosti ali dok PVO lobi razgleda, razmišlja i pravi strategije avijacija nam propada.